Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6954">Paja Momčilov</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, ovo je replika, je l' tako, na ono što ste vi rekli. Imam pravo na to i nadam se da dozvoljavate.
Rekli ste da vas moje izlaganje dovodi u situaciju da stvarno poverujete da se radi o ''teatru apsurda''. Vidite šta sam ja radio. Ja sam prepričavao tok rasprave koja je vođena na jednoj od naših seansi ovde, kada smo u načelu raspravljali o ova dva zakona. Onda sam ja čitao podatke Svetske zdravstvene organizacije i podatke Instituta za javno zdravlje "Batut". Koliko je to apsurdno, ja ne znam. Za vas možda jeste. Verujem da je za vas podatak da je biološki ugrožen građanin Srbije danas, možda najugroženiji u Evropi, nešto što niste znali i nešto što je apsurdno i sa čim ne možete da se pomirite i utoliko mogu da razumem ono što ste rekli.
Međutim, malo ste predaleko otišli sa tim vešalima. Otkud vam to? Ne treba vi melodramske momente da ubacujete u vašu diskusiju. Evo, opet profesionalac iz vas ne može da izađe, iz vašeg šinjela. Mi znamo da je gospodin ministar sprečen da dođe, svima nam je žao zbog toga i želeli bismo da se što pre oporavi. Ko je to uopšte ovde i komentarisao na neki loš način? Nemojte te melodramske…
Ostajem pri tome da smatram, uz sve dužno poštovanje prema vama i vašem radnom opusu i onome što je ostalo iza vas, da ste vi nekompetentni da sa nama raspravljate o zakonu o lekovima. Vrlo je specifična, uska materija, sa mnogo novih ugrađenih direktiva Evropske unije i stvarno mislim da vi tu ne možete odgovoriti nama.
Šta je drugi problem? Imamo mi tu još dva ili tri problema koji se nameću. Oni odgovori koje smo mi dobili od stručnih službi apsolutno nas nisu zadovoljili. Mi ćemo naravno pokušati i sada, pred licem javnosti, da pokažemo čiji su stavovi apsurdniji a čiji su bliži realnom životu i realnim činjenicama. Nemojte biti u nikakvoj sumnji. Utoliko sam ja samo rekao da je nama zaista čudno da vi ovde sedite.
Imali smo mi jednu sednicu i vrlo je interesantno šta nam se događa. Kada smo donosili pet zakona, set veoma važnih zakona iz medicine, takođe, nismo imali prisutnog gospodina ministra. Nije bila u pitanju bolnica. Nije ni bilo nikakvog objašnjenja. Nije ni potrebno. I sedeo je umesto vas gospodin Čiplić, i taj se osetio pozvanim da za sebe kaže da je on kompetentan. Doduše, u kuloarima. (Aplauz)
Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog amandmana koji moram da prokomentarišem. Naime, vidite sada smo ovde vodili raspravu o podizanju javne svesti da je potrebno biti daleko rigorozniji u primeni zakonskih normi kada proterujemo duvanski dim.
Šta ovaj amandman nudi? Ovaj amandman nam nudi da se proširi prostor u kome se može pušiti. Pored toga što je dozvoljeno kockarnicama, sada igračnicama treba da se dozvoli pušenje. To je sad meni malo čudno. Malopre kad osporavate gospodina Šamija, vi kažete – ne, mora zakon da bude restriktivan, a sad odjedanput vi proširujete restriktivnost zakona.
Bio bih slobodan da kažem nekoliko reči. Ovaj član 3. je ključni član, koji po meni, u ovom zakonu zaslužuje apsolutnu kritiku i to je temelj zašto srpski radikali neće glasati za ovakav predlog zakona.
Vidite, ako vi čitate zakon, prvu rečenicu, ona kaže: ''Pušenje je zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru, pod uslovima propisanim ovim zakonom.''
Sada će se ovde gospodin Bradić složiti, pa ne može u svakom zatvorenom, bez ovog "u svakom", ako ćemo da mu već udaramo neke iznimke i posebne situacije i, šta radi – odmah se član 3. devalvira u jednom narednom stavu, koji kaže, da se, izuzev od stava 1. ovog člana, može dozvoliti i u radnom prostoru, da se može dozvoliti i na javnim mestima. Pa, evo, te igračnice to su javna mesta. Dakle, kažete, malopre, treba biti restriktivan, treba biti svestan, a sada, odjedanput, ne, ovde treba da budemo širokogrudi.
Sada bi se čovek pitao – u interesu koga je to? Da li naših kolega pušača i građana koji puše ili ne, da se njima, možda, izađe u susret? Ne. Ne izlazi se njima u susret. Vidite šta imate, ako vi na ovakav način, ovim zakonskim rešenjem u stavu 3. kasnije nabrojite gde apsolutno nije dozvoljeno pušenje, onda takvom relativizacijom niste dobili praktično ništa u odnosu na stari zakon.
Pročitaću vam stari zakon, koji je toliko plemenito i toliko jasno napisan, da ne mogu da odolim, a da ga ne pročitam. Kaže – pušenje se zabranjuje u zatvorenim prostorima u kojima se obavlja vaspitno-obrazovna delatnost, uključujući zbornice, i obezbeđuje smeštaj, boravak, ishrana dece, učenika i studenata. Drugo, obavlja prijem, smeštaj, nega i lečenje korisnika zdravstvene zaštite, lica u stanju socijalne potrebe, obavlja proizvodnja, kontrola i promet lekova, obavlja proizvodnja smeštaja i promet životnih namirnica, održavaju kulturne, zabavne, sportske i druge manifestacije, priredbe i takmičenja. Prema tome, nema igračnica, nema kockarnica.
Vi sada derogirate, i ovaj, za mene, jasno, čitko i realno napisan zakon za ovo vreme.
Dalje, kaže ovako – obavlja javno snimanje i emitovanje, obavlja delatnost društvene ishrane, održavaju sednice i drugi organizovani skupovi. Još, posebno se zabranjuju u prevoznim sredstvima u kojima se obavlja javni prevoz u drumskom saobraćaju, u prevoznim sredstvima u kojima se obavlja javni prevoz u železničkom i vazdušnom saobraćaju i unutrašnjoj plovidbi, osim u posebno određenim odeljcima, zatvorenoj prostoriji u kojoj radi zaposleni nepušač, odnosno dva ili više zaposlenih, od kojih je najmanje jedan nepušač.
Pa, gde ćete bolje od ovoga što je ovde kazano, a vi ste ovim članom 3, ovim gimnastikama, u jednom trenutku ustajete i zalažete se za restriktivnost, a u drugom trenutku derogirate čak i ovo što je prethodni zakon sjajno uradio. E, sad se morate opredeliti.
Nije ovo amandman u interesu građana Srbije. Nije pisao amandman ni moj uvaženi kolega Sima Vuković. Slobodan sam da kažem, po stilu, on tako ne govori, na Odboru ga čujem. To nije njegov jezik. To je jedan koštani jezik administrativca, naravno, onoga ko je i pisao zakon. I to je potpuno jasno, da je Poslanička grupa, sada sam slobodan i to da kažem, neće mi niko zameriti, G17 plus instrumentalizovana od strane Ministarstva, da ona ovde promoviše njihove zakone…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja ću vam zameriti. To je nedopustivo. Ne možete omalovažavati nijednog poslanika pojedinačno, niti možete izricati sudove o tome da li neko samostalno obavlja posao narodnog poslanika ili je instrumentalizovan.)
To nisam ni rekao.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, pažljivo vas slušam, a vas molim da pogledate stenogram vašeg sopstvenog izlaganja. Podsećam vas na obavezu da poštujemo odredbe Poslovnika koje nas obavezuju na uljudno ophođenje.)
A, šta bih ja vas zamolio, ako mi dozvolite, ljudski? Da upitate moje kolege da li su se osetili povređenim, da li sam ih uvredio, pa da oni reaguju…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, nema potrebe da pitam bilo koga kako se oseća u slučajevima kada vi kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Imam obavezu da vas podsetim da je zabranjeno kršiti odredbe Poslovnika Narodne skupštine i to je jedina moja obaveza i dužnost koju ispunjavam.)
Zahvaljujem vam na ovim pedagoškim, dobronamernim upozorenjima, ali ne mogu kapacitetom svog mozga da shvatim da sam uvredio moje cenjene poslanike sa kojima 20…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas upozoravam da ne možete u svom govoru izricati stavove, diskvalifikacije o bilo kom narodnom poslaniku, niti sumnjati u sposobnost bilo kog narodnog poslanika da obavlja svoj posao, niti možete imati saznanja te vrste, niti smete to da govorite.
Ako insistirate da dalje kršite Poslovnik, na raspolaganju sam vam i za odredbe koje su meni mnogo neprijatnije da ih primenim nego vama da ih trpite.)
Znate šta, dovodite me u sumnju da iskreno govorite ovo što ste iskazali u poslednjoj rečenici. Moguće je da je i tako. Odustaću. Besmislena je ta rasprava.
Ako mogu da završim ovaj član 3, šta sam hteo da kažem za njega, ako dozvoljavate? Nastavljam.
Imali smo odličan predlog. Da je Vlada ili, recimo, Ministarstvo zdravlja stvarno htelo da zauzme malo stroži stav prema duvanu, onda je imalo čitav niz drugih mera, a to su: akcize da podigne cenu cigareta da podigne. Ako čitate našu Strategiju o zabrani duvanskog dima, koju je donela ta vlada, lepo ćete naći odredbe gde se kaže da su zablude da će država izgubiti nešto od para ukoliko podigne cene cigareta. Ne, dobiće više para. U Strategiji se kaže da je zabluda ako proizvođačima duvana ne dajete premije za duvan da oni propadaju. Neće, vi ih preusmerite i na neke druge kulture.
Na kraju krajeva, ako mogu da završim, o čemu se radi? Ovakvim članom 3. i ovim intervencijama vi relativizujete prvi stav ovog člana i onaj prethodni zakon dovodite u neprijatnu situaciju da proširujete neka mesta i neke situacije.
Ovaj zakon, ovo je moje mišljenje, valjda imam pravo da ga kažem, donosi se u interesu proizvođača cigareta. Ovaj zakon se donosi u interesu onih koji su vlasnici igračnica, kockarnica.
Koji je to prihod države i kako bismo ga mogli kvalifikovati, ne bih sada o tome, jer verovatno bi onda dobio neku opomenu.
Prema tome, da je država htela, Ministarstvo zdravlja, evropske standarde ono bi tužilo Duvansku industriju Srbije i strane fabrike koje se ovde nalaze, kao što je američko ministarstvo zdravlja, englesko, tužilo proizvođače i dobilo velike odštete zbog troškova zdravstvene službe u lečenju bolesti izazvane duvanskim dimom. I to bi bila iskrena i prava mera koju jedna odgovorna vlada može da donese i da onda dokaže da se istinski bori protiv štetnih efekata duvanskog dima. Hvala vam. (Aplauz)
Poštovani narodni poslanici, hajde da krenemo od ovog poslednjeg što ste rekli, da vam nije jasan stav Poslaničke grupe SRS.
Potpuno je jasan – nećemo glasati za ovaj zakon. Ponavljam –ovaj zakon je lošiji od prethodnog. U prethodnom zakonu nema nigde sobe bez plafona ako soba ima plafon, to ne postoji u prethodnom zakonu, ovde ima. Da ne nabrajam, mogao bih još. Ima još interesantnih stvari.
Ono što vi kažete da ne znate zašto ovako govorimo, pa, evo, kada se ministar obraćao ovde, da vam citiram, imam stenogram, pazim o onome što govorim i ono što čujem od drugih, kaže – ''došao je red da napravimo veliki iskorak.'' Objasnite mi, gde je to veliki iskorak. Ne kažem da igračnice na sreću nekome ne donose sreću, a ovom nesretnom narodu ne. One su instrument kojim se zavarava narod i kome se otupljuje svest o teškoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazimo i o teškom životu većine građana.
Nisam mislio da ste vi zagovornik tih krugova, samo sam govorio da intencija amandmana ako se uklopi u član 3. na način kako predlažete, onda, meni stvara utisak da je ona uperena ne ka dobrobiti i ka zadovoljenju pušača, nego jednog profitnog lobija kojim ne treba da se diči nijedno društvo, a on je realnost i to niko ne spori. Samo je to bilo deo onoga što sam hteo da kažem.
Ne vidim iskorak. To vas pitam. Gde je taj iskorak. Vidim da se neki, pogotovo mladi, iz Poslaničke grupe DS zalažu za sveobuhvatnije mere, ali nije realno. Ako ćete pravo, u Evropskoj povelji o ljudskim pravima i nemate pravo na zdravlje. Ako ćete realno, u Evropskoj povelji o ljudskim pravima nemate pravo na čistu sredinu. Ali imate član 2. i član 3, pravo na zdravlje, jer tako se participira iz drugih članova, iz pravo na privatnost, član 8.
Na kraju krajeva, Evropski sud je slučaj Nemačke kada su se žalili izvesni nepušači da ih ugrožavaju pušači, presudila da nemačka Vlada nije pogrešila kada je dozvolila i prostore za nepušače. Samo toliko. (Aplauz)
Da odgovorim prvo na pitanje.
Da li sam glasao – naravno, 2005. godine je donet taj zakon, nisam bio u parlamentu i nisam glasao. Odmah da vam dam kratak i jasan odgovor.
Rekao sam u odnosu, molim vas, kada poredimo ova dva zakona, ovaj zakon u odnosu na onaj, po meni, jeste sjajan zakon sa 20 tačaka koji se samo ne sprovodi. U načelnoj raspravi sam rekao i zbog čega.
Napravili ste jednu omašku. Nije ovo moj amandman, ovo je amandman gospodina Sime Vukovića. Imam pravo da se javim po njemu. Ne raspravljamo o mom amandmanu.
A, ono što ste na samom početku rekli, da vi autonomno donosite svoje stavove, u to i ne sumnjam.
Problem je jedino u tome, evo, ministar Bradić je uzeo reč pa je rekao da se radi o tehničkoj ispravci amandmana koji je Odbor doneo. Odbor je doneo, opet, tehničke ispravke četiri amandmana, čime je pokazao svoju dobru volju. Pa, nismo mi ni tako zlonamerni, makar, poslanici opozicije nisu glasali, bili su uzdržani.
Dakle, imali ste te tehničke intervencije u ovom zakonu i to mu je manjkavost. Šta je bila jedna od intervencija? Poziva se u jednom članu na stav koji ne postoji u drugom članu. I, to je jedna od izmena, ona će doći na red. Eto, i to smo prihvatali.
Nema tu zle namere, to je potpuno jasno. Naš stav ko ne može da shvati to je, opet, već drugi problem. Hvala vam. (Aplauz)
Dame i gospodo narodni poslanici, da se nadovežem samo na ovo što je govorila moja uvažena koleginica Paunović.
Šta sam predložio u ovom amandmanu? To odgovorno lice bi bilo dužno da u slučaju iz stava 1, to znači ako uhvati nekoga da puši, prevedeno na prost narodski jezik, odmah sačini izveštaj o povredi zabrane pušenja u skladu sa ovim zakonom i da ga bez odlaganja dostavi odgovornom licu.
Predložili smo dobronamerno da se uradi sledeće, da se to obaveštenje nadležnog lica obavi u roku od tri dana.
Evo, ja sam lekar i dežuran sam petak uveče, noć, recimo, glavni sam dežurni (imam toliko godina, to i jesam bio u mojoj ustanovi) i sada vidim neko puši, uzmem, ostavim pacijenta i sačinjavam dopis ili je možda zadužena neka medicinska sestra, koja je isto u dežurnoj smeni, ne znam ko bi to mogao da bude, videćemo.
I, sad, u petak uveče, dva sata posle ponoći, treba odmah, bez odlaganja, da obavestim direktora, on je tu nadležno ovlašćeno lice. Je li to moguće? Nije. Kazaćete – dobro, ima vas lekara malo, vi malo dežurate.
Gradski autobus, petak noć, miran putnik vraća se, pripalio cigaretu. Naravno, krši zakon. Šta će vozač, da ostavi volan, da sačini zapisnik, nema vozilo konduktera i odmah da obavesti direktora, recimo, Gradskog saobraćajnog preduzeća?!
Premer tri, avion, let za Australiju, nad Atlantskim okeanom ili ne znam nekim drugim, nije bitno kojim idemo, recimo, zaobilaznim putem, neko zapali cigaretu, stjuardesa, šta će, da sačini zapisnik i da odmah obavesti direktora?! Praktično, nemoguće.
I mi lepo ukažemo da je to neizvodljivo, vi to odbijete, a sa kakvim obrazloženjem, smešnim? Hvala lepo.
Samo se nadovezujem, ako dozvolite, na izlaganje cenjenog kolege Mučenskog. Navedena je Finska. Nemojte Finska, išao je projekat je u Jugoslaviji, u Novom Sadu. Novi sad je bio nosilac "Monika" projekta. Na čelu tog "Monika" projekta bio je istaknuti ekspert Svetske zdravstvene organizacije prof. Jakovljević i danas živi građanin Novog Sada.
Držim ovde jedan papir iz Matice srpske, iz biblioteke Matice srpske. Znate da je Matica srpska ugledna naša institucija. Pazite, prof. Jakovljević je sa svojim timom uspeo, pošto je on u Jugoslaviji jedini dobio mogućnost da učestvuje u najvećem projektu sprečavanja kardiovaskularnih oboljenja u svetu, za 24% da smanji smrtnost u Vojvodini. Imate i naše primere, svetle primere. Ovde imam papir da je on (citiram) u 4.873 reference kao ključni istraživač, u najvažnijoj svetskoj bazi podataka.
Prema tome, kada govorimo o tim rezultatima imamo i naše svetle podatke, koristimo se i njima. Svaka čast Fincima, jeste, oni su to prvi uradili, a uradila je to i ekipa u Novom Sadu. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, da počnemo sa citatom. Pažljivim uvidom u stenogram naš gospodin ministar je rekao, otprilike, ovo za ovaj zakon. ''Zakon o lekovima je toliko važan, istovremeno sistemski i vrlo visoko sofisticiran i profesionalno definisan propis, da verovatno niko od nas ne zna dovoljno da može o tome da govori dokumentovano, a ako nema stručni stav farmaceutske struke.''
Zašto sam ovo pročitao?
Nema sada gospodina Bradića, imamo gospođu Kalanović za ovakav zakon. Pročitao sam zbog toga što su stavovi koje ćete čuti, koje iznosim u ime SRS, upravo stavovi struke. Vidite, kada je ovaj zakon donošen i raspravljan rečeno je da je struka uzela učešće. Međutim, mi smo već na Odboru mogli da konstatujemo da jeste Farmaceutska komora, koja je profesionalno udruženje farmaceuta, učestvovala dobrim delom u izradi ovog zakona, ali je imali i svoje primedbe, koje je iznosila i na samom Odboru, upravo gospođa Žuvela, direktor te komore, o galenskim preparatima, da vas sad ne zamaram.
Sa druge strane, imali smo i predstavnike civilnog sektora, Farmaceutski forum nevladinu organizaciju i tamo smo imali od predstavnice nevladinog foruma iznete jasne stavove neslaganja sa ovakvim zakonom i rečeno je, ukratko, da ovaj zakon održava tržište švercovanih lekova, ugrožava bezbedno efikasno lečenje građana zbog prisustva kako švercovanih, tako i neusaglašenih registrovanih lekova, podržava neracionalno trošenje sredstava za lekove na teret Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja, koja je finansirala i otkrivene lažne lekove ''serum'' i koja na pozitivnoj listi ima lekove koji nisu usaglašeni sa zakonom.
Dostavljen je čitav niz drugih primedbi od farmaceuta. Čitam cirkularno pismo koje je upućeno na sto adresa institucija i svim poslanicima članovima Odbora za zdravlje, civilni, nevladini sektor. Potpisnicu gospođu Vukosavu Stevanović, magistra farmacije, možete često videti u listovima dnevne štampe "Danas", "B 92", poznato vam je to.
Mi poslanici SRS, da vas podsetim, rekli smo da ne možemo glasati za ovaj zakon. Prvo, iz obrazloženja, čitam obrazloženje zakona, kaže, Razlozi za donošenje su – usaglašavanje sa direktivama i drugim propisima EU iz oblasti lekova i medicinskih sredstava; i onda ih pobraja i mnoge od tih direktiva su ugrađene, predstavljaju tkivo zakona. To ne treba. Time je zakon postao preopširan, glomazan. Direktive se menjaju. To su tehnička uputstva koja se sprovode kroz podzakonska akta.
Drugo – usaglašavanje sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije; treće – stvaranje uslova za domaće proizvođače lekova i medicinskih sredstava za plasman njihovih proizvoda u zemlje EU i druge zemlje sveta.
Ni reči da je cilj da građani Srbije dobiju kvalitetne, bezbedne, jeftine, dostupne lekove.
U odgovoru (nisam prešao na član 3, preći ću i na njega) navodite Hrvatsku. Hrvatska u svom zakonu o lekovima, koji i liči na tako nešto, kaže – provera kvaliteta leka, pa onda govori da u svrhu stavljanja gotovog leka u promet u stavu 4. svakom leku mora biti utvrđeni kvalitet, delotvornost i sigurnost primene. Nigde toga nema, ni u vašim željama, ni u zakonskim odredbama. Čitav svet kada donosi ovakve zakone nešto slično radi.
Ne bih da vas plašim zašto je neobično važno donošenje ovog zakona sa ovim ciljevima – da imamo bezbedne, kvalitetne, jeftine lekove. To smo već u načelnoj raspravi govorili.
Prešao bih na sam amandman. Šta smo u amandmanu na član 3. želeli? Želeli smo da Agenciji damo one nadležnosti koje imaju sve agencije u svetu. Pozvali ste se na Hrvatsku, Švedsku, Island, Italiju i kažete da su to primeri koji su regulisali oblast lekova na način kako vi regulišete. Nije tačno. Da vam pročitam prvo hrvatski, oni su nam najbliži. Oni kažu, u članu 120. nabraja šta sve agencija treba da radi, daje proizvodnu dozvolu i proizvođačima leka i homeopatskih proizvoda.
Upravo to tražimo, da naša agencija daje proizvodnu dozvolu, daje potvrdu o sprovođenju Dobre proizvođačke prakse. To tražimo da daje naša agencija, a vi navodite primer Hrvatske kada nam osporavate pravo da to naša agencija treba da radi. Da ne čitam dalje, daje dozvolu za promet na veliko leka i homeopatskih proizvoda, dozvolu na promet na malo. To je nešto što liči na evropski zakon i na nadležnosti agencije, kakve treba da ima i naša agencija.
Šta ste vi uradili? Vi ste deo nadležnosti zadržali u Ministarstvu, deo ste dali Agenciji i kažete nama da po Ustavu i po zakonu nije moguće da Agencija dobije ovlašćenje i da ima i ova ovlašćenja o kojima sam pričao, i da ima, što je veoma važno, nadležnosti u inspekcijom nadzoru. I, onda se pozivate na Ustav, defektno, i na jednu odredbu Zakona o upravi.
Pitam vas, građani Srbije znaju za Agenciju za kontrolu leta, vi znate da postoji – ima li inspekcije Agencija za kontrolu leta? To očekujemo kao odgovor, to može i gospođa Kalanović da nam odgovori, nije čisto medicinsko pitanje.
Ako uzmete Agenciju za privatizaciju, imam dokument o Agenciji za privatizaciju, ona sprovodi privatizaciju i kontroliše preko niza svojih tela i članova, Agencija, koju smo mi zakonskim propisima dužni da poštujemo, dakle, može kontrola.
Pa, onda, upadate u apsurd, čak ako gledamo samu Agenciju u dosadašnjem zakonu, dali ste kontrolu kliničkog ispitivanja.
Pazite, veoma osetljivu stvar, ali kada je promet lekova, kada su pare u pitanju, e, to ne može. A, ne može ni na malo, to ste zakonom regulisali, da je apoteka zdravstvena ustanova i onda to ne može da se reguliše ovim zakonom, a trebalo je ovim zakonom.
Da ostanemo kod struke, urađen je ''Tvining'' projekat naše agencije i Francuske za lekove i šta se tu kaže, šta je problem u Srbiji?
– Period sankcija naveo je mnoge ljude, profesionalce ili druge da uvedu kvazislobodan promet stranih lekova i medicinskih sredstava, koji se prodaju po apotekama. Trenutno se mnogi neregistrovani lekovi i medicinska sredstva nalaze na tržištu, ponekad i lažni. Naime, u ovom trenutku, bilo koji lek se može prodavati bez preskripcije lekara. Ovakva situacija je opasna za zdravlje stanovništva i pogoduje zloupotrebi. Takođe je inkopatibilna sa pridruživanjem EU, u kojoj je svaka zemlja odgovorna za svoju distributivnu mrežu lekova. To je i najslabija tačka u regulisanju leka i medicinskih sredstava u Srbiji.
Onda vam jasno kaže, da je jačanje kadrovskog kapaciteta inspekcije mandatorni prioritet. Šta ste vi uradili posle ''Tvining'' projekta, na kojoj je utrošeno milion i po evra? Potrošeno je 600 sati kvalitetnih rasprava sa francuskim ekspertima. Vi ste, u ovom dokumentu piše, da vam je preporučeno da imamo 215 izvršilaca u toj agenciji da bi odradile kvalitetan posao, otpustili ste 70 ljudi i sada imate 150 ljudi u Agenciji.
Na način kako je do sada regulisana kontrola i inspekcija, mimo Evrope, mimo sveta, jedino u Hrvatskoj je ostala u ministarstvu inspekcija, to je tačno, ali su date velike nadležnosti agenciji, i te kako velike. Vi ste napravili nešto što ne postoji u Evropi, što ne postoji u razvijenim zemljama sveta, a sada se vadite na tobožne zakone.
Ako čovek pažljivo čita i zakonske norme, to smo i obrazlagali, neću čitati ni Zakon o javnim agencijama, vidi se da, praktično, prepreka nema. Vidi se da postoje u zemlji agencije koje vrše kontrolu i inspekcijski nadzor, a zašto vi to nećete, jasno je sve što ste doneli ovim zakonom, ide samo u korist Svetske trgovinske organizacije i profita farmaceutskih firmi. Toliko za sada.
Da pođemo od samog člana 4. vidite on je kratak: ''Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na rad Agencije primenjuje se zakon kojim se uređuju javne agencije.'' Upravo smo mi protiv toga, protiv ovog falš stava, ne evropskog stava, ne svetskog stava.
Vi ste navodili primere u prethodnom članu, da je situacija u Švedskoj drugačija, čitam vam preambulu svetske agencije Medical products energy ("Medikal produkt enerdžis") kaže – vladino telo nije javna agencija, molim vas, švedska agencija, držim ovde i strukturu, ima inspektorat u okviru agencije. Zašto navodite netačne podatke, kada kažete i pozivate se da je to tako urađeno i u Švedskoj? Potpuno je drugačije.
Šta mi smatramo? Zapravo, mi smatramo da ne treba potpuno deregulisati oblast kontrole lekova, nego treba da u okviru ''državne uprave'' bude agencija, samo da se ne zove javna i rešili smo problem. Zašto? Ako gledamo i pažljivo proučavamo Zakon o agencijama, na koji se vi, takođe, pozivate, tamo se u jednom od uvodnih članova kaže –''za povremene poslove i privremene'' one su pogodne. Pa, kako može kontrola kvaliteta leka da bude nešto povremeno, privremeno? To mora biti stalno i kontinuirano, da vam ne govorim i o hemovigilanci i o drugim problemima o kojima se govori o u zakonu, stručnjaci to bolje razumeju.
Zapravo, mi tražimo da Agencija bude jedna evropska agencija, sa nadležnostima i sa profilom, kakve postoje u svim drugim agencijama. I suviše je to važan problem za zemlju Srbiju. Imamo lažne lekove koji se svakodnevno otkrivaju, a ne otkrivaju ih inspekcije. Zašto? Imate samo 15 inspektora u Ministarstvu, a iz Agencije ste otpustili 70 ljudi, umesto da imate 215, sada imate 150 ljudi. Kako vi mislite da se vrši kontrola lekova?
Da vam pročitam šta je zaključak gospođe iz farmaceutskog jezgra – da je zakon donet isključivo u interesu profita strane kompanije i nekih domaćih, imate njen dopis, mogli ste i sami pročitati. Niste reagovali na njenu diskusiju na Odboru. Dobro, možda ćemo sada čuti i neki odgovor, kvalifikovan, je li tako, ali mi moramo dobiti te odgovore. Vi pričate da usaglašavate zakone sa evropskim zakonima i principima. Molim vas, napravite agenciju kakva je u Engleskoj i u ostalim zemljama Evrope. Jedino što kod Hrvata imate izmeštenu inspekciju, ali nadležnosti agencije nisu uskraćene na način kako vi to ovde zakonom uskraćujete.
Čitate novine, poslednji se pojavio "Cijalis". Pazite, "Lajlijev lek", "Lajli" je ugledna britanska kompanija, a lek je lažan. I, nema uhvaćenih ni od inspekcije, ni prijave od drugih, kao što ni onaj toksin protiv tetanusa nije otkrila inspekcija da je voda umesto seruma, nego je otkrila medicinska sestra koja ima iskustva.
Ne funkcioniše uopšte inspekcija. Iz inspekcije kažu – malo nas je, u Beogradu je 2.500 apoteka, ne možemo da obiđemo sve. To je surova realnost, a stvarno morate da nam date objašnjenja kako, vi to, na ovakav način idete u Evropu. Hvala vam.
Ne dobijamo odgovore – zašto Agenciji ne dajete nadležnosti koje imaju sve agencije u Evropi i najveće agencije u svetu. Ne dobijamo odgovor – zašto pogrešno tumačite stav SRS, koja traži da u ''upravi'' bude izmeštena Agencija, dakle, ne ono da bude javna agencija, zato što kada ste javnu agenciju pustili na slobodno tržište da se samofinansira uskratili ste joj i mogućnost da bude i do kraja objektivna jer, od koga dobija prihode? Upravo od proizvođača lekova i od distributera. Prema tome, to morate da nam odgovorite. Mi to tražimo kao imperativni odgovor. Molim vas, odgovorite.
Zašto ste naveli netačne podatke za Švedsku agenciju? Zašto ste za Hrvatsku agenciju naveli netačne podatke? Zašto za Italijansku agenciju navodite netačne podatke? Italijanska, takođe, ima inspekcijski nadzor. Dakle, mi tražimo da Agenciji date nadležnosti kakve treba da ima.
U ovom članu kažete, pazite šta sad, imaćemo savetodavna tela. Agencija je stručno telo, vrhunsko, ima oko 200 ljudi, trebalo bi da ima 215, farmaceuti, najstručniji ljudi i sada su njima potrebni savetnici. Nemamo ništa protiv. Sada treba da imenuje ministar njima savetnike. Mi samo tražimo da oni sami, ta agencija, najstručniji ljudi, predlože ministru lica koja treba da budu savetnici. Zašto je to loše? Zašto to ne valja? To nam vi sada morate objasniti, molim vas.
Ovim zakonom, to je tačno, omogućuje se brži ulazak lekova iz EU i ne moraju da imaju kontrolu svake serije uvezenog leka. Sada je to zakon zahtevao. Samo da podsetim neke koji su sedeli u ovim poslaničkim klupama kada smo donosili ovaj zakon 2004. godine, onda je bila velika rasprava i posle velike rasprave je prihvaćena klauzula da mora svaka serija uvezenog leka da bude kontrolisana.
Šta vi sada ovim radite? Radite dve stvari koje su loše. Vi dozvoljavate da strani lekovi iz EU dođu ovde bez kontrole, a naše ćete kontrolisati domaće sve, svaku seriju uvezenu. Da vas podsetim, evo ovaj primer, Lajlijev preparat ''Cijalis'', koji se može kupiti, što je, takođe poseban problem, bez recepta ga možete dobiti, samo platite, što nigde u svetu ne možete, u razvijenim zemljama mislim samo, imate, znači, lažni lek. Da vas podsetim na veliku aferu u sankcijama, kada smo od UNICEF-a dobili vakcinu DTP, koja je bila toksična, pa je povučena. Engleska agencija za lekove kaže da na svom tržištu procenjuje da ima 10% lažnih lekova, na svom tržištu, a Svetska zdravstvena organizacija kaže – nerazvijene zemlje, možda smo mi razvijena, hajde da ne idemo u taj koš, ima 30% lažnih lekova.
Onda, sada ukidate, na stranu to što time diskriminišete vodeće proizvođače lekova i lekovitih supstanci, Kinu, Japan, Ameriku, a onda u odgovoru dajete nama solomonsko rešenje – mogu oni preko Evropske agencije da potraže dozvolu, pa ćemo onda mi to da prihvatimo. Ne, jedini razlog zašto vi ovo činite jeste da strani proizvođači što brže mogu dopru na naše tržište, po skraćenom postupku od 150 dana, videćete još kod nekih drugih odredaba, da bi se profit samo uvećavao i uvećavao. Nigde ovde nema brige o građanima Srbije!
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, uvaženi gosti iz Ministarstva zdravlja,  imamo retko priliku i čast da čujemo gospodina ministra, pošto ga na odborima retko viđamo, verovatno je čovek prezauzet mnogim obavezama.
Meni je danas jako teško da govorim u okviru izdvojenog mišljenja, jer se na Odboru desio jedan presedan. Ne pamtim otkad sam ovde u skupštinskim klupama da se nešto slično na Odboru za zdravlje dogodilo.
Vidite, vi kažete da je procedura nešto što je temelj demokratije i da treba uvek da bude poštovana. Ako mi bude dozvoljeno, šta se dogodilo sa ovom sednicom na kojoj je raspravljano ova dva važna zakona? Saziv je raspisan 23. marta, za sednicu 30. marta. Imali smo nedelju dana, a stavljeno je 90 zakona na dnevni red. Šta je to prouzrokovalo? Prouzrokovalo je da smo mi morali da za dva dana napišemo amandmane na ova dva veoma važna zakona.
Kakav je to kvalitet rada, pitam vas koji se zalažete za Evropu i za evropske vrednosti. U Engleskoj, da prođe u oba doma, mora kroz tri čitanja jedan zakon na Odboru da bude temeljno razmatran i usaglašavan, pa tek onda može da dođe na usvajanje.
Kako vi sad mislite da smo mogli da damo kvalitetne amandmane na predloge ovih zakona i da kvalitetno raspravljamo? No, dobro, tako je kako je.
Ono što moram da kažem, na uredno sazvanoj sednici Odbora od 29. marta, koja je počela sa kvorumom i gde je bilo prisutno 10 gostiju različitih institucija, od Ministarstva zdravlja do civilnog sektora, za koji se takođe zalažete da mora da bude uvažavan, u vašoj projekciji demokratskog društva desilo se čudo. Kada smo pristupili izglasavanju podrške ili uskraćivanju ovim zakonskim predlozima, nestao je kvorum. Ko ga je oborio? Naravno, poslanici pozicije.
Sada, pitam se, o čemu se tu u stvari radi? Razmišljao sam, zakoni nisu dobili, po prvi put, otkada sam narodni poslanik i od kada sam u Odboru za zdravlje, a bio sam uvek u Odboru za zdravlje, prvi put zakoni nisu dobili podršku matičnog odbora.
Meni je potpuno jasno da i među mojim časnim kolegama, dobrim stručnjacima koji sede u ovom odboru, ima onih koji ne mogu da ne ispoštuju i moralne vrednosti kojima su se zavetovali kada su postajali lekari. Nisu mogli da daju podršku ovako lošim zakonima.
Naravno, obrazlagaću u okviru rasprave sve ono što smatram da nije dobro kod ovih zakona. Ono što je osnovno, mi poslanici SRS-a ovim zakonima zameramo što nisu doneseni u interesu građana Srbije.
Pošto imam samo pravo na izdvojeno mišljenje, ako striktno hoćemo da gledamo zakon o duvanu, onda zašto smo protiv? Zato što je to jedan nepotreban zakon, nedosledan, koji je pun kompromisa i koji štiti proizvođače duvana i neke sumnjive profitere – kockarnice, igraonice, da ne nabrajam. Takođe, nerealna su rešenja koja su ovde ponuđena, pogotovo u kontroli i nadzoru izvršavanja zakonskih normi, o čemu ćemo sigurno i kasnije govoriti.
Naravno, rogobatne i nejasne odredbe su stvarno smešne i ne služe na čast ni ovom parlamentu ako usvoji u ovakvoj formi ove zakone. U raspravi ćemo naravno obrazložiti ovo što sam sada rekao.
Poštovana predsednice, dozvolite mi samo da razjasnim ovaj problem, nisam sigurno želeo da obmanjujem građane. Vidite, imam zakon ovde u ruci. Mi smo 26. februara dobili ovaj zakon ogroman o lekovima, evo pogledajte i sami, ispred vas je zakon i uverićete se.
U pravu ste za zakon o duvanu koji je stigao u proceduru 29. koji je mnogo manji, koji je jednostavniji i nije toliko ni interesantan za razmatranje, a ono što mislim da ćemo se složiti – parlament počinje sa radom u redovnom zasedanju 1. marta, mi smo imali pauzu, je li tako, jednu veliku i što je veći problem šta je nas bunilo, bar u Odboru za zdravlje, mnogo pre je poslat u proceduru plan zdravstvene zaštite Republike Srbije koji je morao biti davno donet i koji iz nekih čudnih razloga, mi smo obavili i raspravu u Odboru o tom planu, nije ušao u proceduru, mada je dostavljen mnogo ranije. Eto, samo toliko, a nikako da sam ja želeo da obmanjujem građane Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, na početku svog izlaganja bio bih slobodan da se osvrnem na par konstatacija ovde o Odboru za zdravlje.
Neka mi bude dozvoljeno da kažem da smatram da je Odbor za zdravlje dobro radio, da ne mogu da se okvalifikuju članovi Odbora kao neradnici i kao ljudi koji loše rade svoj posao. Štaviše, mislim da je to jedan od odbora koji možda i prednjači u radu. Ne kažem ovo kao lični sud i ocenu, nego tako smo ocenjeni od izvesnih nevladinih organizacija na skupovima koji su održavani u Srbiji.
Mi smo raspravljali mnoge važne probleme iz zdravstvenog sistema i trudili smo se, a mislim da smo dobrim delom dosta i uspeli, da tu nadzornu ulogu promovišemo, eto, možda na jedan skroman način, ali bolje nismo mogli.
Prvo ću govoriti nešto o zakonu o duvanu. Rekao sam da je on nepotrebno donesen. Rekao sam da je to zakon koji je opet zakon kompromisa i da on ide u susret profitnom sektoru proizvodnje duvana i duvanskih proizvoda i nekih drugih institucija u ovom sistemu, kao što su kockarnice, igraonice itd, i da to opet sigurno nije nešto što je sasvim dobro.
Rekao sam da su neka rešenja nerealna i teško ostvariva, a rekao sam takođe i da imamo smešnih odredbi. Već imate kod same definicije – pušenje je posedovanje ili rukovanje upaljenim duvanskim proizvodom, bez obzira da li se dim aktivno udiše ili izdiše. Kako ga možeš izdisati bez udisanja, nije mi jasno. Ovo prvo – posedovanje, isključuje da onda i koristiš, znači, ako držiš u džepu, to je isto posedovanje, po meni.
Imate tu neke definicije – prostorija za pušenje mora biti zatvorena prostorija u celini, sa kliznim vratima koja se moraju samostalno zatvarati, s tim da se zatvoreni prozori i vrata smatraju kao deo zida te prostorije. Kako prozor može da se smatra delom zida? Ne može nikako po zakonima logike, ne treba takve stvari ovde ni pisati. Ovo bi učiteljica deci, kad bi tako nešto napisali u prvom razredu, popravljala.
Dalje se kaže – ako soba ima plafon. Pa, koja soba nema plafon? Vi kažete – ako soba ima plafon, i ako ima vrata i prozore, potpuno zatvorena sa svih strana tvrdim zidom od poda do plafona – znači, pa ne može da bude potpuno zatvorena ako ima prozor i vrata. Šta pišete ovde? Ovo ne razumem.
Sledeća besmislica – ako se vrata sobe u kojoj je pušenje dozvoljeno otvaraju u prostoriju u kojoj pušenje nije dozvoljeno, izuzev ako ta soba ima vrata koja se mehanički zatvaraju. Sva se vrata mehanički zatvaraju sem onih koja imaju elektronsku fotoćeliju. Što pišete ovo?
Zašto sam rekao da je nepotreban zakon? Rekao sam zato što taj zakon nije napredak u odnosu na prošli. Kad gledam prošli zakon, ne volim zakonske propise i nekako su mi suvoparni, i jezik kojim su ti zakoni u prošlosti pisani, ali ovaj prošli je cveće u odnosu na ovo što ste vi ovde sad napisali.
Biću slobodan da zbog građana Srbije pročitam prvi član prethodnog zakona, koji je vrlo kratak, koji nema mnogo članova, svega deset, i koji je praktično ono što ste vi ovde naširoko obrazlagali obuhvatio. On kaže: "Pušenje se zabranjuje u zatvorenim prostorijama u kojima se obavlja vaspitno-obrazovna delatnost, uključujući zbornice, i obezbeđuje smeštaj, boravak i ishrana dece, učenika i studenata; obavlja prijem, smeštaj, nega i lečenje korisnika zdravstvene zaštite i lica u stanju socijalne potrebe; obavlja proizvodnja, kontrola i promet lekova".
Neću dalje ići. Potpuno jasan govor. Bez suvišnih reči. Svako razume šta se kaže. Ima i liftova, a njih niste predvideli, a moglo bi da se podvede pod neku od vaših definicija. Ali, da se ostavimo toga.
Vi navodite da je razlog za donošenje ovog zakona briga o zdravlju građana Srbije. Čovek bi mogao da kaže da ste delom i u pravu, ali ako malo dublje promislimo, videćemo da i te kako niste. Vi kažete da se oslanjate na Okvirnu konvenciju o kontroli duvana, koju smo 9. februara 2006. godine ratifikovali i koja je u obavezi za nas da važi od 9. maja.
Mene interesuje, evo baš vi gospodine ministre, vi ste i funkcioner Svetske zdravstvene organizacije, evropskog ogranka, verovatno ćete se složiti sa mnom, najvažniji dokument je "21 cilj za 21. vek".
Cilj 12 glasi ovako: "Redukcija štetnosti alkohola, droge i pušenja. Do 2015. godine efekti po zdravlje zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci, kao što su duvan, alkohol i droge, treba da budu značajno sniženi u svim zemljama regiona. U svim zemljama bi udeo nepušača trebalo da bude bar 80% među starijima od 15 godina, a blizu 100% kod osoba mlađih od 15 godina". Zašto niste pošli od toga? To je obavezujući dokument za nas. Mi smo članica evropskog ogranka Svetske zdravstvene organizacije. Za vas to ne postoji.
Pozivate se na Okvirnu konvenciju, zbog te Okvirne konvencije je jedna od bivših predsednika, Norvežanka, morala da ode i da se povuče u vilu u Francuskoj, zbog sukoba sa duvanskom industrijom. To je dobro poznata stvar.
Znači, ako se pozivate na to, krstite se vi, ovo nije crkva, gospodine ministre, a i vaše upadice su nepristojne i nekulturne. Ne branim vam da se tako ponašate, stvarno nemam ništa protiv. Vi imate pravo i na to. Što se vi krstite, znači, iščitao sam vam jedan od ciljeva na koji se niste pozvali a na koji ste dužni.
Doduše, kada ste plan o zdravstvenoj zaštiti organizacija dostavili našem odboru i kada smo mi razmatrali, pa smo kazali kako se plan zdravstvene zaštite za Srbiju, petogodišnji, budući, ne oslanja na dokumente, upravo na ovaj koji sam sada citirao, dobili smo objašnjenje da nismo dužni. Bogami, nešto tu nije u redu sa tumačenjima vašim i vaših saradnika.
Elem, da se opet vratimo ovom zakonu. Pošto je dosadašnji zakon bolji, apsolutno jasniji, kraći i precizniji, šta je problem? Verovatno je problem što edukacija i prosvećivanje nisu dali dobre rezultate. Za to nije krivo Ministarstvo zdravlja, to je kriva čitava društvena zajednica, na čelu sa izvršnom vlašću.
S druge strane, nadzor i inspekcija takođe su pali i nisu odradili svoj posao. Notorna je činjenica da dve inspekcije, koje su po ovom zakonu bile zadužene da se brinu o njegovom sprovođenju, nisu uspele da odgovore svom zadatku i da nisu sankcionisale ono što su bile dužne.
Gde je problem kod Ministarstva? Hajde sad dolazimo do problema. Ne može se licemerno donositi jedan kompromisan zakon na ovakav način, a u isto vreme štititi lobi proizvođački i duvanske industrije, na čelu sa stranim firmama, a vi dobro znate koje su to firme – Filip Moris, Britiš Ameriken Tobako i Japan Tobako, sa jednom našom fabrikom koja takođe postoji i koja je dobila licencu. Šta je radila Amerika?
Amerika je, ministarstvo pandan Ministarstvu zdravlja, tužila fabrike i velike lance proizvođača duvana i tražilo milionske odštete zbog narušavanja zdravlja građana Amerike. Dobijali su na sudovima velike milionske odštete.
Ako se borite za zdravlje građana Srbije, zašto vi, zašto fond ne pokrene isto ono što je pokrenuto u Americi, i ne samo u Americi nego i u drugim razvijenim zemljama Evrope? Ne. Vi ste ovde prodali fabrikama koje moraju da nađu novo tržište, pošto su proterane iz Amerike, a kad se američka fabrika protera, kad jednog pušača izgube u svojoj zemlji, oni moraju da nađu dva do tri u drugoj siromašnijoj, da bi mogli da imaju i dalje svoje profite.
Vi ste ugrađeni u taj profitni sektor i vi ih branite kao ministar zdravlja. Vi imate dinar zdravstveni, to je malo, to je ništa. Radite ono što rade razvijene zemlje sveta i Evrope, i što su uradile, u istinskoj borbi proganjanja i iskorenjivanja pušenja i duvana.
Šta ste uradili sa proizvođačima duvana? Namamili ih premijama i premiranjem. Sada kada hoćete da im ukinete, oni prete štrajkovima. Zašto ih niste preusmerili na druge kulture i druga dobra da proizvode, pa da se onda stimulacijama, naravno, smanjuje ta proizvodnja duvana.
Na kraju krajeva, kako izgleda bilans proizvodnje i potrošnje duvana u našoj zemlji? Ako je verovati Privrednoj komori Srbije, najnovijim podacima, kaže se ovako – u 2008. godini u Srbiji je 133,8 miliona dolara spoljnotrgovinska razmena duvana i duvanskih proizvoda. Na izvoz otpada 45 miliona dolara, a na uvoz 88,7 miliona dolara, što znači 43,5 miliona dolara smo u deficitu. Evo šta štićenje profitnog sektora donosi Srbiji – donosi deficit i donosi je l' tako nepotreban uvoz, a sigurno ćete se i vi složiti da je duvan apsolutno štetan.
Vi to ne radite, to treba da radite, a ne ovako kompromisne loše zakone da donosite. To da ste uradili, imali biste našu podršku. Srpski radikali bi rekli – stvarno vodite brigu o zdravlju građana Srbije.
Ono što samo još hoću da kažem, kako vi to mislite da uvedete tu novu kontrolu tih kontrolora? To je nerealno. Vi ne sprovodite ni sad kontrolu od lica ovlašćenih, kojima je to profesionalna dužnost, a očekujete da ćete od nekih volontera imati sankcionisanje. Neće moći.
Na kraju krajeva, ako govorimo o duvanu, kao lekar nemam dilemu da je on štetan. Kao nepušač kome duvan smeta, apsolutno bih bio za sveobuhvatnu primenu zabrane pušenja. Ako vi govorite o Evropi, onda kažite 11 zemalja Evrope ima sveobuhvatne zakone o zabrani pušenja.
Ako ste smogli snage da dotle dođete, nije to samo Evropa, to su i Amerika i druge zemlje, onda ima smisla menjati ovaj bolji zakon od ovog nakaradnog vašeg. Onda ima smisla. Ali, ako niste dotle došli i nemate snage ni da uradite onaj prethodni važniji korak, da proizvodnju i distribuciju u našoj zemlji na štetu naših građana smanjujete, nemojte se ni ovim papirima igrati.
Mnogo ste se zaigrali, a zdravlje građana Srbije nije dobro. To ću vam isto pokazati u kasnijem izlaganju. Ono što sam rekao, da kao lekaru bi mi se činilo opravdano i da se primene sveobuhvatne mere, koje vi niste ovim zakonom primenili. S druge strane, ako poznajem i poštujem principe medicinske etike, stvarno sam u dilemi da li je u redu ograničavati ljudska prava pušačima i zabranjivati im da u odvojenim prostorijama posebnim mogu da i na štetu svog zdravlja koriste duvan?
Hipokratova etika više ne važi. Možete da se prekrstite opet ministre, sad je momenat možda. Nov princip medicinske etike uključuje informisani konsenzus i pristanak. Kao lekar, ako mi dođe Jehovin svedok, krvari i potpiše da ne želi da primi transfuziju, moram da prihvatim to.
Ako je princip medicinske etike takav i svaka metoda za lečenje i dijagnostička mora da bude propraćena danas informisanim pristankom, onda mi sada dolazimo stvarno u jedan apsurd. Kako možemo tim ljudima, čak i da se bavimo na neki način ''eutanazijom'', gospodine ministre, kako onda da branimo ljudima u nekom ograničenom prostoru uz jednu pravu kontrolu da upražnjavaju i ovako nešto?
To je ono što sam imao da kažem u vezi sa ovim zakonom i mislim da je to dovoljno. Voleo bih vaše odgovore, sem kršćenja. Pogrešili ste instituciju, izgleda ste i praznike i datume pobrkali, prošao je Uskrs. Da sam znao, poneo bih jaja pa bi se možda i potucali, ko zna, ali nisam znao da ste religiozan i da se krstite u parlamentu.
Sad nešto u vezi sa zakonom o lekovima. Samo bih nešto rekao zašto mi nismo za ovaj zakon. Ako pročitate, recimo, dnevnu štampu, čoveka zainteresuje šta piše dnevna štampa, šta nam je doneo novi zakon o lekovima. Čitam – 20. februar, list "Blic" - "Moguće poskupljenje lekova", to je naslov.
Onda, sažeto na osnovu intervjua sa osobom koja sedi pored vas, gospođom Pavlović, šta predviđa novi zakon – usaglašavanje sa direktivama EU, usaglašavanje sa zadacima Svetske trgovinske organizacije, stvaranje uslova za domaće proizvođače za izvoz lekova, proizvođači formiraju slobodne cene lekova koji se ne izdaju na recept, jednostavnije izdavanje dozvole, uvažavanje stranih sertifikata, skraćuje se vreme, jednostavniji uvoz i izvoz lekova.
Ako pročitamo šta ste napisali u vašem obrazloženju za razloge, vi kao ministar zdravlja, a napisali ste tri stvari. Kazali ste ovakve razloge: broj jedan - usaglašavanje sa direktivama i drugim propisima EU iz oblasti lekova i medicinskih sredstava; broj dva – usaglašavanje sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije; i tri – stvaranje uslova za domaće proizvođače lekova i medicinskih sredstava za plasman njihovih proizvoda u zemlje EU i druge zemlje sveta.
Gospodine ministre, osnovni razlog zašto je trebalo da menjate i donosite ovaj zakon je da obezbedite građanima Srbije kvalitetne, bezbedne, jeftine i dostupne lekove. Nigde to niste napisali. Stavili ste se potpuno u kola profitne farmaceutske industrije, a građani Srbije vas uopšte ne interesuju. To ću vam dokazivati i u kasnijem izlaganju. Gde su vam ovi principi? Nigde ih niste naveli. Ovo su razlozi zašto ste vi ovo doneli.
Kada predstavnici farmaceutskog sektora, nevladine organizacije nama kao Odboru i svim članovima pošalju pisma koja ću vam pročitati, molim vas da date i odgovore, odbranite se, ne krštenjem, rečima, da li vi niste neko ko je u lancu profitnih farmaceutskih firmi?
Ako vi dopuštate njemu da se tu krsti, da se kezi, nemam ništa protiv, i da je to u redu, a ja ničim njega nisam uvredio. Pročitaću vam to pismo, ja sam samo citirao pismo.
Apsolutno se držim.