Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovana predsednice parlamenta, mi danas, evo, vodimo raspravu sa ministrom koji zastupa Vojsku Srbije, a, opet, mi zastupamo i interese naroda Srbije. Može odmah čoveku da padne na pamet jedna interesantna činjenica, da ova kolona nas koji zastupamo narod, izgleda, ide u dve kolone.
Vidite, mi iz SRS jasno smo rekli da ne možemo glasati za predloženi Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini i pokušaću isto da vam obrazložim, zbog čega mi to, zapravo, smatramo da nema mesta ovakvoj odluci Narodne skupštine Srbije.
Neko je ovde govorio da je ovo izuzetno značajna tema. Koliko je značajna za naše društvo, vidi se po broju poslanika i po broju diskutanata. Ta diskusija će vrlo brzo utihnuti. Ono što hoću da kažem, podsećam naše uvažene predstavnike Ministarstva da mi živimo u zemlji gde je milion ljudi nema posla. Zvanični izvori kažu 18,8%, kažu 750 hiljada. Ozbiljni izvori kažu – milion. Mi živimo u zemlji na Balkanu koja trenutno ima najniži lični dohodak. Prosto ne mogu da verujem da Albanija ima niži, neko kaže ima Rumunija niži, ali da ostavimo i to, da se ne bavimo time.
Mi živimo, gospodo iz Ministarstva vojske, u zemlji koja je ugrožena biološki. Znam da vam ovo smeta, kažete da ja ne vičem, a ja vičem zbog građana, ne zbog vas. Građani Srbije treba da znaju da nas svake godine ima 70 hiljada manje na prostorima zemlje Srbije, države Srbije, ako hoćete!
I, vi, gospodine ministre, treba da znate, a ja ću vam reći da imate jako dobre razloge zašto biste vi lično to morali znati, da dve pošasti haraju Srbijom, a to su dve epidemije, kardiovaskularnih bolesti i raka, koje uništavaju naciju. Evo vam podatak iz Vojvodine, najrazvijenijeg kraja naše otadžbine, devet i po hiljada obolelih od raka u 2010. godini. Od toga: šest hiljada je umrlo, šest hiljada je moralo da primi zračnu terapiju, a primilo je samo dve i po hiljade! I, do čega smo došli mi u Odboru za zdravlje?! Došli smo do toga da Srbija nije ni tehnološki ni kadrovski spremna da pruži pomoć obolelim građanima Srbije. Fali 13 mašina, a kadrova, 'ajde nećemo sada ni da kažemo. To je problem, gospodine vojni, Srbije.
Naravno, vi ćete meni kazati – pa, šta si se uhvatio ovih problema zdravstvenih? Šta to mene briga? Evo, ima dva razloga. Jedan najprostiji, sve ove vaše misije koje šaljete uglavnom su sanitetske ekipe. Složićete se, verovatno. Ja sam čitao. Zameram vašem papiru, što su zamerile i mnoge kolege, da nema kvalitetnih informacija o tim vašim misijama, na osnovu kojih bi mi mogli da procenjujemo ono što neko kaže da služi za ponos nama, da su naši ljudi tamo dokazali junaštvo i čojstvo. Kakvo junaštvo? Junaštvo je kad se braniš od neprijatelja. Čojstvo je kad braniš druge od sebe. Da li solidarnost pokazujemo? To je već nešto treće. A mi, nismo dobili nijednu informaciju od vas koja bi nas ubedila u tako nešto.
Sada ćete vi kazati – pa, ja sam vojno lice. Naravno, nekada smo imali Narodnu armiju. Sada imamo Vojsku Srbije. Kako izgleda narodna armija, bili ste u Izraelu, lepo ste videli. Niste bili. Treba da odate. To vam je veliki minus. Najjača vojska, najjača armija i najbolje organizovana armija, a vi to ne znate. Idite tamo da vidite kako izgleda naoružani narod, a rezultati bi trebalo da su vam poznati! Ovi do vas su informisani, verovatno mogu da ostave podatke.
Šta smo mi sad dobili? Mi smo sada dobili reforme. Šta smo dobili sa reformama? Profesionalnu vojsku. Plaćeničku vojsku. Sada kada vi gledate profesionalne vojske i plaćenici kad negde idu imaju gazdu i on ih plaća. Mi šaljemo naše vojnike u sumnjive misije i, gle, mi plaćamo naše vojnike. To ste vi vašom reformom napravili, uz sve vaše nepristojno dobacivanje nećete me nimalo poremetiti. Dobacujte i dalje, to je deo vaše ličnosti, vašeg vaspitanja i ja nemam ništa protiv!
Da nastavimo mi tu priču. Dakle, kad vas pitaju novinari – gospodine ministre, evo, ja ću malo da citiram, pita vas novinar: "Izvesno je da para za kupovinu novog naoružanja i borbenih sistema nema, ali da li je novac iz budžeta dovoljan za remont postojećih sredstava, kako bi i dalje bili funkcionalni?" Vi niste ovako vickasti kao sad kada meni dobacujete i vrlo vešto izbegavate odgovor. A, šta kažete? Svako zna kakav je taj odgovor. "Mi smo u velikoj meri remontovali sredstva koja imamo. Ipak, postoji rok upotrebe tih sredstava i ona se ne mogu remontovati u beskonačnost. Takođe, tehnologije koje su postojale kada su ta sredstva kupovana i današnja tehnologija nisu kompatibilne. Tim sredstvima ističe rok, više ne vrede, iako mogu da se upotrebljavaju." Ima li para, pita vas jasno čovek, a vi mudro izbegavate odgovor da para nema. Koliko imate aviona i u kakvom su stanju, možete samo za paradu da ih prikazujete.
Takvo je stanje u vojsci. Zašto ja ovo sve pričam? Pričam iz prostog razloga što vi tražite od građana Srbije da ulože u vaše misije koje se, eto, nalaze širom sveta i gde treba građani da izdržavaju boravak naših trupa u tim misijama.
Za mene je interesantna stvar, Čad je odjedanput ispao. Nema Čada. U jednom intervjuu, u jednom propagandnom listu, vi ćete znati dobro koji je, pitaju nadležnu osobu za ove poslove, neću govoriti njegovo ime, kaže – za učešće jednog pripadnika u operacijama UN, Republika Srbija dobija naknadu od 1.028 dolara mesečno. Ako učestvujemo sa sredstvima kao što su poljska bolnica, itd. Prema tome, vi dobijate od UN 1.028 dolara. Ovo propagandno štivo koje čitam je evroatlantska inicijativa, a gospodin koji to govori se zove, 'ajde da vidimo i ime, pukovnik Jelisije Radivojević. Kako sad vi tražite pare za plate, a dobijate 1.028 evra. Smejte se vi, smejte se. Sada ozbiljno sumnjam da ovo što vi hoćete da uzmete za plate i lične dohotke ide negde drugde, jer ovi vojnici, evo, ovde piše lepo, ja ću vam to dati, pa vi to pobijajte, niste pobili nikada, tako izgleda.
Ima druga stvar tu još, vrlo interesantna. 'Ajde da se pozabavimo malo tim Kongom. To vam je prvo.
Zašto ste vi izbegli da kažete šta je Kongo? Koji je problem u Kongu? To je vrlo interesantno. Evo, da vam ja nešto kažem o situaciji u Kongu. Do 2007. godine, tamo, u Kongu je bilo 111 mrtvih pripadnika UN, ne znam dalje podatak, vi ćete imati bolji podatak, svežiji, pa ćete moći da kažete. Znam da naše misije tamo učestvuju u avionskom transportu do Kinšase, sa, nekog, nivoa dva na nivo tri itd. E, sada, svi misle da u Kongu ratuju osam nacija i 25 plemena. Svi misle da je taj rat, koji se zove Veliki svetski afrički rat, nešto što je uzrokovano lokalnim faktorom. Nije! U Kongu se nalaze najveća nalazišta minerala bez kojih ne može da funkcioniše nijedan kompjuter, nijedan mobilni telefon, a mineral se zove ''koltan''. Pretpostavljam da ovi vaši, do vas, znaju da vam to kažu, 80% te sirovine ide iz Konga, bivšeg Centralnog Zaira. Da ne pričamo o tehnologiji i o tim stvarima, ovo je dovoljno.
Kofi Anan 2001. godine u svom Izveštaju UN, Savetu bezbednosti, optužuje ''Bajern'' koncern iz Nemačke da je on potpirivač sukoba da bi se došlo do što jeftinije sirovine, koju vade nesrećni ljudi rukama. Naravno, treba znati i to da je ta sirovina pomešana sa uranijumom i da izaziva rak kod tih ljudi. Neću da govorim o ceni i drugim stvarima, to daleko bolje znate od mene. Tri multinacionalne kompanije ''Nokija'', 'ajde da ih ne nabrajam sve, neću da ih nabrajam, jesu glavni protagonisti iza zavese koji potpiruju ratne sukobe u Kongu zarad, ovih, svojih interesa.
Šta je sa trupama u Kongu? Smeje se dama koja predstavlja ministarstvo vojno, e, u Kongu su poznate afere sa pakistanskim kontigentom, sa indijskim kontigentom, oko nedozvoljene trgovine ovim sirovinama, naravno, i trgovine zlatom. Dakle, ima tamo i drugih zanimacija koje su interesantne. A, tamo je 50 i više zemalja sveta učesnik u trupama. Moje je pitanje, šta ćemo mi tamo? Šta mi tamo tražimo? Mi koji nemamo ni pristojan lični dohodak, koji nemamo posao, koji ne možemo da lečimo građane Srbije, evo nešto što za vas nije nikakav podatak, da ne kažete da sam destruktivan, te pare koje ste odvojili, odvojili ste veliki procenat za zdravstvenu zaštitu tog kontingenta. Da li tamo šaljete bolesne? Invalide? Koga šaljete? Zašto ste toliko para odvojili za zdravstvenu zaštitu tih ljudi? Objasnite!
Da ne budemo mi radikali destruktivni, evo vam konstruktivan predlog – Kosovo. Evo Studija lekara sa Kosova, sa ortopedske klinike, od 1999. godine ima 162% povećanja karcinoma. Odvojte te pare i upotrebite taj vaš sanitet da ispitate ono što je vaša dužnost, posledice osiromašenog uranijuma na Kosovu i Srbiji!! Evo sad ne vičem, sad govorim polako ne bi li kod vas probudio ljudsku svest. Srbija ima ovo kao problem, a ne da se gura među 55 zemalja sveta na profitabilnom tržištu sirovina za elektronsku industriju.
Prema tome, ono što sam vam rekao, nikako nećemo glasati za ovo, jer ne ide to da neko ko nema ništa – i prosjak se šire da bi se udvarao i da bude plaćenička vojska. Vi koji hoćete da kažete – kad pretučeš devojku i kada je siluješ treba da je uvedeš u brak i da bude srećna, nemojte to nama da pričate. Vi u tome uživajte, mi nećemo. Mi pamtimo NATO agresiju i mi znamo ko su naši prirodni saveznici. Mi bismo možda vama i verovali da je ovo iskreno i dobro, da postoji i prema multipolarnom svetu, koji se ponovo uspostavlja, ista distanca i isti postupak. Ne! Vi ste sluge jedne sumnjive rabote, a srpski radikali neće u tome da učestvuju! Hvala lepo. (Aplauz)