Dobar dan, gospođo Simić, dobro došli u parlament. Profesorka Simić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, mislim da je zamenik ili pomoćnik ministra zdravlja. Prema tome, ja joj kažem - dobro došla.
Ono što nama valja raditi, to je da se bavimo ovim zakonom. Skrenuću pažnju gospodinu ministru, molim vas, pazite i vi kako se odnosite prema poslanicima SRS i ostalim prisutnim u sali. Setite se samo da je nosilac najvišeg suvereniteta zakonodavna vlast. Neka vam to bude jasno. Nemojte sa pozicije arogancije i visine da omalovažavate naša izlaganja, koja će neki put biti i neuka, neki put i pogrešna, ali vi nemate pravo da nas ismejavate ovde, a mi imamo dužnost da vas kritikujemo. Toga budite svesni.
Isto vas molim, ako budete dobacivali, ovaj tim ovde, i stupali sa nama u dijaloge, otvoreno vam kažem da mi nećemo na to reagovati, ali upozoravamo da je to namešteno i da je to jedan plan koji treba da dovede do dekoncentracije, do razblažavanja ovoga što mi hoćemo da pričamo i sigurno neće dobro da se završi. Neće dobro da se završi po Skupštinu, a verujte da neće ni po vas.
Vi ste sebi dozvolili u više navrata da nas učite i podučavate. Samo da kažem da nije u redu što to radite. Vi ste meni pričali kako sredstva, piramida treba da izgledaju i kako treba primarna zdravstvena zaštita da izgleda. Evo vama dokument Svetske banke, vi pročitajte kako sredstva treba da izgledaju. Pa, mogu i drugačije da izgledaju. Postoje i neuređeni sistemi. To ovde tvrdite za govornicom.
Nisam replicirao, neću, i mnoge stvari neću, a vi izvrćete neke stvari i hoćete da nas predstavite da smo neuki ljudi. Ja sam vam rekao, iza svega onoga što kažemo stoje vrhunski eksperti koje smo konsultovali, pitali, jer nismo znali i ne znamo sve. Nikada nećemo ni kazati za sebe da smo jedini u pravu i sve da znamo, a vi vašim tvrdokornim stavom, odbijanjem svih naših amandmana, upravo to dokazujete. Onaj ko kaže da je samo on u pravu nije demokrata.
S druge strane, ovo što vam ukazuju moje kolege, ako neko posegne za finansijskom moći i političkom moći, taj ide putem tiranije. To je napisao Fridman, nobelovac, pročitajte i to. Mi smo svedoci takvih događanja u ovom društvu, a onda vi nama narodnim poslanicima zamerate što na to ukazujemo.
Da se vratim sada na predmet izlaganja, a to je član 11. Naime, član 11. prilično je opširan i neću ga čitati zbog vremena. U tom članu intervenišemo, jer se govori o društvenoj brizi i definiše se šta bi to bila društvena briga i šta sve obuhvata tu društvenu brigu.
Mi kažemo "državnu". Zašto? Hoćemo da lociramo jasno odgovornost. Slažem se ja da postoje koncepti komunista presvučeni u drugo ruho i odeždu.
Slažem se da je to možda jedan filozofski koncept koji zakon ne trpi, jer mi smo kapitalistička država danas u tranziciji, koja ide u kapitalistički sistem.
Lepo vam kažem ovde, ako je državna briga, to je verovatno ono što će država da pokrije verovatno sa 100% sredstava, ako mogu ja da tumačim na jedan slobodan način, a vi ćete me ispraviti ako to nije tako, već upadate u kontradiktornost sa zakonom koji smo prekjuče raspravljali, o finansijama.
Vi govorite da su lica starija od 65 godina predmet društvene brige. Ako je to društveni, kako vi kažete, a mi kažemo državni interes da se ta lica štite, kako ste ih izbacili od 100% zaštite? Mi smo vam predložili da idete na 70 godina ako nemate para, ali niste prihvatili, nećete da prihvatite i ismejavate nam se.
Dalje, kažete – bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja. To je u redu, da su to bolesti, ali u tački 5) kažete – lica koja boluju od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. Tamo je nabrojano oko 70 bolesti.
Dragi kolega, mi smo intervenisali, kažemo da to što je zakon obuhvatio nisu sve bolesti od socijalnog značaja i ne treba da budu pokrivene ovom društvenom brigom, kako vi kažete. Naravno, vi i to odbijate, u maniru arogancije i, da upotrebim možda i jaču reč, bezobrazluka i nama spočitavate da tu nismo u pravu. Dobro, nismo u pravu.
Čudna je vaša odredba – obolela odnosno povređena lica u vezi sa pružanjem hitne medicinske pomoći. Koji je to verbalizam? Koji je to duh srpskog jezika? Hoćete da mi kažete da je to pravna formulacija, pa tako mora? Ne, to je rogobatna formulacija i ja vam samo ukazujem na to.
U zadnjem stavu se kaže: "Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) uređuje sadržaj i obim, način i postupak, kao i uslove za ostvarivanje zdravstvene zaštite lica iz stava 2. ovog člana, ako zakonom nije drukčije uređeno."
Šta će onda zakon ako će Vlada da uređuje? Šta ste ovde nabili trista članova pa dajete da Vlada određuje? Treba zakon to da odredi. Kada je već ovako ekstenzivan zakon, i to treba da uredi. Šta tu Vlada ima posebno i pametno da kaže – obim, način, postupci, uslovi za ostvarivanje zdravstvene zaštite; da li hoćete da kažete da vi niste sposobni da to uradite, da to ne možete uz stručne timove i komisije koje ćete imati? I to je jedna od primedbi koje smo vam stavili ovde.
Sada moramo da povežemo, neko će zameriti što pravim digresiju, ali proističe da ste dali široka prava i ovlašćenja u onom drugom zakonu na osnovu ovoga, mada niste bili dosledni ni tu, izbacili ste kategoriju starih i zato više nije vulnerabilna kategorija i to je nešto što je nedopustivo. Stari ljudi jesu vulnerabilna kategorija, oni moraju imati, sa 65 ili 70 godina, 100% zaštitu, a vi uradite drugačije.
Napravili ste time medveđu uslugu sami sebi što nećete moći sve to da pokrijete. Kada sve zarazne bolesti stavite tu, neću da čitam i ove druge bolesti koje nisu od socijalno-medicinskog značaja, nema potrebe.
Šta je vaš osnovni problem? Osnovni problem je što nemate jasnu zdravstvenu politiku. Vi kažete - ono što je Đinđićeva vlada, a ja vam uporno pokazujem ono što je rekla Svetska banka: "Vlada Srbije nema verodostojnu, koherentnu strategiju i plan akcije da racionalizuje, restrukturira i preorijentiše sistem zdravstva u pravcu poboljšanja kvaliteta i jednake pristupačnosti uslovima i pravcu otvaranja pitanja najvažnijih aktuelnih i pretećih zdravstvenih problema". To je dokument Svetske banke.
Ono na šta se pozivate ne valja. Mi ne kažemo da ne valja zato što vam je to rekla Svetska banka, nego hoćemo da kažemo da nismo mi jedini zaslepeli i da mi radikali nismo jedine budale koje se ovde iživljavaju nad vama i prave cirkus od parlamenta. Ne, to vam kažu stručne službe, oni koji vam daju pare, sa kojima delite pare.
Nama je osnovni problem što vi niste definisali tu politiku kroz dve tačke – biološko očuvanje integriteta nacije, dakle biološkog integriteta nacije, i socijalna zaštita, niste pošli od toga.
Vi ste visoki službenik Svetske zdravstvene organizacije. Trebalo je da sledite programe i preporuke Svetske zdravstvene organizacije koje se na određeno vreme daju, pa onda sa tim usklađujete planove i programe naše zdravstvene politike.
Ta zdravstvena politika mora ovde da se donese i verifikuje. Kada se ovde donese i verifikuje, biće obavezujuća za sve. Kada to bude, onda Vlada i vaše ministarstvo mogu strategiju da donose, a vi ste predvideli ovim zakonom da Skupština donosi strategiju. Zašto se smejete onda našim kolegama poslanicima kada iznose neke stavove kako to telo treba da donese strategiju? Mi smo kolektivni organ naroda. Mi promišljamo i donosimo zakone, ali nemamo stručne službe. Vi imate stručne službe i to morate locirati tamo gde su stručne službe, gde postoje resursi za to, naopako ste to uradili, gospodine ministre.
Znači, kada se eto tako donese, onda mogu zakoni da slede i onda možemo da imamo kvalitetne zakone i onda bi ova rasprava bila kultivisana rasprava, to bila parlamentarna rasprava kakva treba da bude u parlamentu.
Ali, ovaj cirkus koji vi generišete, pa onda nama pripisujete da se mi bavimo cirkuzantstvom, ne priliči ovom parlamentu i ne priliči vama.
Mi se dosta ozbiljno ponašamo. Mi možda nismo dovoljno pametni, sigurno, ali smo uložili sav svoj trud i napor. Mi smo deo ovog naroda, deo širokog kruga ljudi. Molim vas, nemam ništa protiv dobacivanja. Rekao sam da ćemo mi reagovati. Kolega je verovatno dobronamerno dobacio nešto, ali ne znam šta. Ako hoćete, recite glasno, nema problema. Moje kolege mi kažu ništa, ali mi smo lekari pa ćemo mi to razumeti.
Šta hoću da kažem? Imali smo divnu priliku sada, donošenjem sistemskih zakona, da restrukturiramo i našu zdravstvenu službu, da postignemo ciljeve koji su zadati na samom početku obrazloženja koje je dao ministar. To nismo uradili. Mi nismo doveli na pravi način, da li je tako, ovim rešenjima ono što treba da uradimo.
Nemamo dobar reteralni sistem. Pozivamo se na podelu na primarnu, sekundarnu i tercijarnu zaštitu, a nakaradno se odnosimo prema toj primarnoj zaštiti kada gledamo finansijsku konstrukciju. Znači, u finansijama se daleko više izdvaja za sekundarnu i tercijarnu zaštitu. Usmereno je sve na operacione sale, na skenere, na to, a primarna je bačena u zapećak i ona doživljava danas u našem sistemu, ovakvom kakav je, a verujem da takav ipak neće biti u budućnosti, crne dane.
Ovo je, ministre, znači i podela kako treba da budu finansije raspoređene u reteralnom sistemu, kako kaže Svetska banka i 1993. godine, i tako uči one koje ste slali na seminare, tako ih edukuje da takva treba da bude raspodela sredstava.
Da ja sada završim, nije urađeno kako je trebalo. Da ste vi postupili i po intencijama, nekim drugim, i po nekim drugim dokumentima... Da ne kažem da nismo napravili ni dokument koji je trebalo da napravimo, a pitam se zašto pet godina to niste napravili, kolege iz DOS-a.
Vi znate da je "Zdravlje za sve u 21. veku", dokument Svetske zdravstvene organizacije, vas obavezivao da i vi taj dokument donesete za našu zemlju. Što to niste uradili? Objasnite to narodu. Da vidimo, možda su objektivne okolnosti. Mi ćemo razumeti. Zbog toga i toga.
Ono što na kraju hoću samo da kažem, da li je tako, verujte, vi koristite i čudne termine. Mi smo stvarno zatečeni. Kažete – promišljena decentralizacija. Pa, na šta to liči? Da vi kažete da vi sprovodite promišljenu decentralizaciju? Znam šta ste hteli da kažete. Vi ste hteli da kažete – balansiranu.
Ljudi, svaka je decentralizacija promišljena. Šta vi mislite, kada neko drugi hoće neki drugi model, a ima drugih modela, da to nije promišljeno?
Otkud vam pravo da tako govorite? Kakav vam je to novogovor? Znači, vi jedini mislite - to je promišljeno. Kada je drugi model ponuđen, to nije promišljeno. Upotrebljavajte pravilno termine, govorite o balansiranoj, pa nemamo ništa protiv.
Znači, gomila stvari. Zašto je do toga došlo? Zato što prepisujete druge i onda frizirate druge dokumente. Ja verujem i da vas neko vreme kolje, da ste i vi u nekom vremenskom cajtnotu, pa radite na nekvalitetan način.
Samo toliko, i mislim da ćemo moći dalje da radimo normalno po ovim amandmanima, što je rekao predsednik, predsedavajući, nije predsednik Skupštine tu, uz veći stepen tolerancije. Mi srpski radikali nećemo uzvraćati, sem ukoliko ne budemo izazvani. Ako nas izazivate, mi ćemo reagovati. To da znate.

Ispred poslanika SRS kolega Branislav Blažić je podneo amandman i predložio da se naslov iznad člana 16. i član 16. brišu. To je kratak član. Naslov glasi – Plan razvoja zdravstvene zaštite, pa onda član 16. kaže ovako: "Radi obezbeđivanja i sprovođenja društvene brige za zdravlje na nivou Republike, Narodna skupština Republike Srbije donosi plan razvoja zdravstvene zaštite (u daljem tekstu: plan razvoja)."
Već sam ranije govorio, mi smo vam predložili ovako, ako vi hoćete da iole sledite nešto što je savremeni put u zdravstvenoj zaštiti; ovo vam je jedna stara komunistička centralistička mera, nepotrebna mera. To je bilo u komunizmu i neko ne može od toga da se izleči i misli da je to dobro. To je dobro za nekoga ko neće da decentralizuje, nego hoće da centralizuje. Dakle, tu mislim na državu i na zdravstvenu zaštitu.
Da ne bude prazna reč i da radikali samo izbacuju parole, samo razgrađuju, šta je predlog? Lepo smo vam predložili, kao visokom funkcioneru Svetske zdravstvene organizacije... Samo hoću da kažem da je sedamdesetih godina 39 ljudi sa ovih terena bilo u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji; bili su visoki funkcioneri, četvoro je bilo predsednika komiteta u to vreme, četvoro je bilo u inostranstvu predstavnika Svetske zdravstvene organizacije, a najveći broj je bio iz ove zemlje.
Znači, mi smo nekad bili i te kako jaki u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pored toga što smo i osnivači te organizacije, a koliko znam Andrija Štampar je bio predsedavajući te konstitutivne konferencije. Znači, bilo je nekada boljih vremena, kada smo bili daleko cenjeniji u toj organizaciji, kada su naši stručnjaci i te kako bili na ceni. Sada smo spali na to da nam kojeko dolazi iz sveta, nekompetentni stručnjaci, i da nam kroji rešenja.
Ako smatrate da je vaš uspeh da ste se oduprli time što ste jednu ovakvu normu ugradili, komunističku, pa kažete, sada mi ravnopravno razgovaramo i izborili smo se za ovo, niste postigli uspeh. To je onda Pirova pobeda vaša. To samo govorim hipotetički, naravno, a sve je moguće da nije i nećete mi sigurno odgovarati, nadam se da razumete šta govorim.
Šta mi zagovaramo? Ako smo član Svetske zdravstvene organizacije, postoje programi koje donosi SZO, koje treba da sledimo, da prilagodimo to što je svetski zadatak i trend našim uslovima i da, pričao sam, donosimo zdravstvenu politiku u ovom parlamentu koja će biti obavezujuća tada za sve poslaničke grupe, koja će biti obavezujuća za Vladu i vaše ministarstvo, gde ćete razrađivati strategiju, pa ćete onda davati zakone. I, naravno, na kraju krajeva, iz tih zakona i te politike i strategije proizaći će i programi. Ti programi treba da budu nosilac, zamajac razvoja naše zdravstvene struke, a nikako centralističko, komunističko, etatističko planiranje, kako ga vi zamišljate.
To je bila samo naša namera. Mi vam dajemo takav predlog i znamo – usvojiti ga nećete. Svaka čast, ne vama, nego poslaničkoj većini koja će za ovo glasati. Svaka čast Vladi Srbije koja donosi na ovakav način ovakve zakone. Mislim da građani Srbije već uviđaju, i lekarska struka je to uvidela u najvećem broju slučajeva, da ovo nisu dobri zakoni. Poruke koje dobijamo neprekidno govore o tome, od visokih funkcionera čak zdravstvene struke imamo takve informacije, bombardovani smo time. Shvatiće i građani. Ako ovo sve usvojite na ovakav način, kada posledice dođu, onda će biti malo kasno, onda će građani i te kako videti šta se sve danas ovde pričalo i šta se nama u stvari događa. Hvala.

Moja koleginica Gordana Pop-Lazić je obrazložila zašto smatramo da treba ova načelna razmatranja brisati. Prvo, nemaju obavezujući karakter; drugo, treba izbeći deklarativnost i nepotrebnu opširnost zakona.
Pročitaću vam ono što nam je dato kao obrazloženje, da vidite kako se odgovara na naše kratke i jasne poruke, mogu da kažem čak lapidarne. Ovo što smo mi napisali je suština, a evo šta nam se odgovara: "Amandman se ne prihvata iz razloga što su članovima 19. do 24. Predloga zakona definisana načela na kojima se organizuje i sprovodi zdravstvena zaštita kao sveobuhvatna delatnost društva, sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i porodice.
Naime, predloženim načelima zdravstvene zaštite postavlja se načelni osnov za sistem zdravstvene zaštite koji je predložen u Predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti. Takođe, mnogi zakoni koji su doneti u Republici Srbiji, kao i u uporednim pravnim sistemima, u sistemskim zakonima kojima se uređuje pojedina oblast, regulišu i načela na kojima se ta oblast organizuje i sprovodi."
Koji verbalizam, koja priča i ništa iz toga ne možete da uhvatite. Ja sam se samo javio da kažem da ne bude da mi samo rušimo. Ovde su samo dati neki načelni principi koji su opšteprihvaćeni svuda u svetu i niko neće mimo toga ništa da čini, niti da radi.
Imao je ovaj zakon lepu priliku da uradi lepo reteralni sistem koji bi rešio najveći deo potreba našeg stanovništva na primarnom nivou, pa da sekundarni i tercijarni budu oni koji potpomažu sistem. Kod nas je sve naglavačke. Kod nas je glavni tercijarni i sekundarni, a naši mučeni lekari koji rade u primarnoj zdravstvenoj zaštiti potpuno su obezvređeni u ovom sistemu. Oni pišu recepte, čak ne smeju ni da pišu sve recepte, pet lekova danas smeju da napišu i pišu ono što su specijalisti njima rekli da pišu. Oni su pretvoreni u administrativne službenike na jedan najgori mogući i vulgaran način.
Da je predlagač ozbiljno ispunio svoj zadatak, on bi lepo pročitao dokument Svetske zdravstvene organizacije "Zdravlje za sve u XXI veku" i definisao bi reteralni sistem u duhu cilja 15 tog sistema. U dokumentu, u tački 15) predložene strategije, počev od procene zdravstvenih potreba, metoda promocije zdravlja i prevencije bolesti, porodično orijentisane zdravstvene zaštite, do uspostavljanja efikasnog reteralnog sistema, sve je predviđeno i objašnjeno kako treba postupati i činiti.
Da je tako postupio, predlagač zakona bi dao adekvatne predloge o restrukturisanju domova zdravlja i bolnica i obaveznim indikatorima za merenje kvaliteta i efikasnosti zdravstvenog sistema. Ovako kako je učinjeno nije operativno, već deklarativno i neće dati nikakve pozitivne efekte na rad zdravstvene službe.
Ono što kaže gospođa Karol Junger, imate ne znam koliko hiljada bolnica, pa kaže - šta će vam? Smanjite to, imate ionako višak bolničkih postelja. Preorijentišite se na primarnu zdravstvenu zaštitu. Idite na dnevne bolnice, idite na ono što i sami pričate, palijativna nega i sve ostalo što uz to ide, patronaža itd.
Znači, vi ne sledite instrukcije ovih globalnih dokumenata Svetske zdravstvene organizacije. Rekao sam, konkretno član 15. Ne pravite reteralni sistem kakav je primeren našem društvu. Mi smo društvo u tranziciji i imamo velikih ekonomskih problema. Vi radite ono što nije najefikasnije.
Vi često kažete – mi radimo naše programe i projekte. Dobro je, i treba da ih radite. Svaka čast. Ali, doći će rezultati za 10 godina, a vi treba da znate da postoje dve strategije kada hoćete da smanjite mortalitet i morbiditet. Prva je strategija populaciona, koju vi radite, učite narod, vaspitavate kako treba da se ponaša na dobrovoljnoj bazi. To je dobro. I treba raditi, ne treba prekidati. Ali, postoji i strategija otkrivanja i sprečavanja rizika koja daje efekte za godinu i manje dana.
Kao dokaz možete da uzmete samo MONICA projekt. Biće vam jasno šta su Finci uradili. Ide se agresivno, kroz preventivni rad i suzbijanje bolesti, kako vi kažete, na otkrivanje faktora rizika kod populacije. Zna se da je kod nas najviša smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja. I onda vi idete na faktore rizika koji su jasni i zbog čega se kod nas najviše i umire. Na kraju, možete delovati preventivno prostim metodama, merenjem telesne mase, određivanjem šećera u krvi, da ne govorim sada sve. Lekari to znaju, pa zna i običan narod.
I onda kada izdvojite tu populaciju gde postoje rizični faktori, kad ih suzbijate, vi ćete vrlo brzo imati pomake. Ovako mi tonemo i dalje. Kod nas je u porastu broj pacijenata koji umiru od kardiovaskularnih oboljenja.
Ja ću vam dati konkretne podatke za prošlu godinu, dragi moj kolega. I onda mislite da su ove angio-sale rešenje, pa vam onaj tamo lokalni paša u Novom Sadu, kojem je glavni ideal u zdravstvenoj delatnosti da dostigne vas ili ako može, kada ne može da prestigne, da bar bude jednak i ravan vama, pa vam takve amandmane predlaže da sve što vi imate kao ovlašćenja ima i on u Novom Sadu, kupi salu za angio-dijagnostiku 300.000 evra skuplju. Sada objašnjava kako Vojvodina treba da ima bolju salu nego što imaju ovde u Beogradu, i proganja jednog od najvećih stručnjaka i hirurga. Ne znam da li vi u tome učestvujete, ne verujem. Verujem da ste ipak iz toga izuzeti.
Vi ovde vršite transplantaciju jetre sa gospodinom Božinom Radevićem koji je u penziji, a ovaj čovek, koji bi mogao "ladno" da ostane bar još dve godine po normalnim zakonskim uslovima, izložen je neviđenom i jezivom progonu nestručnih i zlobnih ljudi. Vi, ministre, treba da izađete i kažete – ljudi, čuvajmo ovog čoveka, koristimo ga dok može da operiše, ne smanjujmo im obim posla. Ja tako vidim vašu ulogu i misiju.
Ne znam zašto ne koristite svoje mogućnosti, svoja ovlašćenja. Široka su vam. Vaš autoritet je izuzetno veliki. Očekujem da ćete se vi založiti i da ćete sprečiti progon najvećih, najboljih i najpriznatijih stručnjaka ove zemlje, koji su ujedno i članovi Srpske akademije nauka. Besprizorni tipovi sa margine naše struke dozvolili su sebi, upravo zbog ovih političkih okolnosti, da proganjaju prave, istinske i vredne stručnjake. Zaštitite ih, molim vas.

Nadam se da se završilo ovo krečenje, da ćemo moći da dobijemo pauzu koja nam sleduje, da nas nećete, ne vi lično nego neko preko vas, mrcvariti ovde i terati da radimo pet sati, a znate kojim tempom radimo i koliko smo već ovde.
Poštovana koleginice, poštujem što ste izašli, pozdravljam i voleo bih da ima više javljanja naših građana. Pacijent je neko ko ima problem i on se javlja...
Gospođo uvažena, nisam vas prekidao, uzdržite se, molim vas, ne vređam vas, nema potrebe da dobacujete, vi ste kulturna žena, nemojte da vas strast povede pa da vi i ja sada ovde polemišemo, nema potrebe.
Patient znači pažnja, moraš nekome ukazati pažnju, a kada kažete građanin... Zašto se kaže građanin, zašto insistiramo? Ne da bismo se nadmudrivali sa Ministarstvom, sa vama. Zdravlje je ljudsko pravo, po Konvenciji o ljudskim pravima koju su donele Ujedinjene nacije svaki čovek ima pravo na zdravlje.
Prevencija i promocija zdravlja je danas nešto što je ideal. Ne treba lečiti i ovaj zakon ne treba da bude zakon o bolestima. Naš ministar je lepo jedan princip ugradio u zakon o zdravstvenoj zaštiti, o osiguranju, pa je rekao – ne pravimo zakon o bolestima, nego pravimo zakon o zdravlju. Bolje je ne biti bolestan, sprečiti da do bolesti dođe i to je intencija. Zato se građanin stavlja tu.
Kod nas ne možeš da kažeš - ljudi, naša država je građanska, Srbija je po našem Ustavu država građana, nije srpskog naroda, što mi radikali zameramo na neki način, što nije to prvo pa drugo, pa onda ako hoćete da govorite o promociji zdravlja i prevenciji vi govorite o građanima. To nije sitna stvar. To znači jedno opredeljenje ne za lečenje i za bolest, nego za suzbijanje bolesti.
Mislim da ni predlagači ne misle drugačije, nego su opet nekim sticajem okolnosti davali drugačija rešenja i mislim da i oni misle kao i mi.

Hvala, gospodine Anđelkoviću, dobrodošli i vi u naš parlament. Niste bili tu pre podne, evo sada ste stigli...

Nisam ni u kom slučaju, nego samo kažem da uvek postoje neki prioriteti i ovo što ste vi sada izabrali kao prioritet, to je za mene sasvim u redu i ja to pozdravljam, to je za mene u redu, opet kažem, jer omladina je naša budućnost. Prema tome, lepo je što ste tamo bili.
Sad se vraćamo na rad, na amandman koji smo uložili ispred SRS, dakle, narodni poslanik Milomir Dunjić je predložio da se naslov glave sedam i član 44. brišu.
Da vidite kako glasi taj član 44: "Ako doktor medicine, odnosno specijalista psihijatar, odnosno specijalista neuropsihijatar proceni da je priroda duševne bolesti kod bolesnika takva da može da ugrozi život bolesnika ili život drugih lica ili imovinu, može ga uputiti na bolničko lečenje, a nadležni doktor medicine odgovarajuće stacionarne zdravstvene ustanove primiti na bolničko lečenje bez pristanka samog bolesnika u skladu sa zakonom, s tim da narednog dana po prijemu konzilijum stacionirane zdravstvene ustanove odluči da li će se bolesnik zadržati na bolničkom lečenju."
Obrazloženje zašto predlažemo da se ovaj član briše je – ako je tačan navod u zadnjem stavu, pa kaže: "Način i postupak, kao i organizacija i uslovi lečenja duševno bolesnih lica, odnosno smeštaj ovih lica u stacionarne zdravstvene ustanove, urediće se posebnim zakonom", znači, ako će se urediti posebnim zakonom, onda nije potrebno stavljati to ovde.
Šta je meni odgovoreno, odnosno gospodinu Dunjiću? Odgovoreno je, sada ću da vam pročitam: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 44. Predloga zakona propisano da će se upućivanje u psihijatrijsku ustanovu bliže urediti posebnim zakonom. Ukoliko bi se prihvatio predloženi amandman, do donošenja posebnog zakona za ovu oblast postojala bi pravna praznina na osnovu čega se pacijenti upućuju u psihijatrijske ustanove, a što bi stvaralo mogućnosti za zloupotrebe u ovoj oblasti, odnosno narušavanje osnovnih ljudskih prava lica obolelih od duševnih bolesti."
Vidite kakav je odgovor, po svaku cenu moraš naći način da odbiješ ono što ti neko sugeriše, a poziva se na neku logiku. Šta bi ovo značilo?
Dakle, ako ne bismo sada ovo usvojili ovog momenta, onda će psihijatrijski bolesnici lutati gradom i ugrožavati bezbednost, kako svoju, tako i građana Srbije. Zar do sada nema zakona i zar ne postoji sistem prijema i zbrinjavanja psihijatrijskih bolesnika? Zar je do sada ovo kod nas bantutistan, šta je ovo, gde mi živimo, nemojte praviti od Srbije neuređenu zemlju i nemojte karikirati zdravstveni sistem naše zemlje.
Ti pacijenti se i do sada na jedan normalan i primeren način hospitalizuju i leče u našim bolnicama. Drugi je problem, daleko veći, što te bolnice nemaju dovoljno materijalnih sredstava i naša društvena briga prema tim, na neki način hendikepiranim, građanima nije možda na zadovoljavajućem nivou, kao što i naš stav, kao sredine, prema njima nije uvek na zadovoljavajućem nivou, pa su oni često dosta izopšteni iz naše zajednice.
Samo još dve ili tri stvari želim da kažem. Ovde smo izbegli da radimo pet sati u kontinuitetu. Čuli smo da se negde krečilo, a ja sam pitao da li se kreči u zgradi. Ne kreči se. Bila je priča da kuhinja nešto nije u redu. Kuhinja je u perfektnom redu. Ono što se sada događa i radi sa ovom galamom, to je takođe jedan vid pritiska i upravo stvaranja one atmosfere koja treba da dokaže kako je srpski parlament jedna neozbiljna institucija i da se po svaku cenu našim građanima ogadi ova institucija.
Naravno, ovakav žagor i nereagovanje predsedavajućeg po Poslovniku da umiri salu ima istu funkciju, da se obezvredi ono što se govori ovde u jednoj nelegalnoj, sada mogu da kažem potpuno haotičnoj situaciji. Mi tu ne možemo ništa, mi ćemo jednostavno i dalje braniti ove naše stavove. Samo toliko povodom ovog člana.

Pošto niste razumeli moju intervenciju, intervenisao sam zbog buke, a ne zbog broja ljudi. Umorili ste se svojim aktivnostima, pa me niste razumeli.
(Predsedavajući: Razumeo sam vas, ali kad je puna sala onda ne može da bude baš mirno. Vidite kako je sad mirno i tiho.)
Znači, poželjno je da bude galama kad je puna sala i onda je to vašar, kolega.
Idemo na ovaj naš član, treba malo da se razbudimo i razmrdamo svi. I ta vaša duhovitost dobro dođe. Ono što zameramo apsolutno, to je izmena termina public health. Moj kolega je ukazao jasno da je taj termin postojao u Engleskoj u 19. veku i da su naši učitelji koje smo spominjali, Batut i svi, to prevodili sa "narodno zdravlje". To apsolutno jezički može da se sledi i dokazuje kako jeste.
Ovo je definicija termina za planiranje, organizaciju i upravljanje i rukovođenje zdravstvenim sistemom, jednog od bivših službenika Svetske zdravstvene organizacije. Lepo tamo piše - zdravlje naroda, i kaže ovako: "Termin javno zdravlje se odomaćio kod nas u poslednje vreme i zamenio termin narodno zdravlje, koji je bio dugo u upotrebi. Predlažemo da se vratimo terminu zdravlje naroda ili narodno zdravlje, koji više odgovara našem jeziku."
Veliki broj ljudi iz socijalne medicine smatra isto. Oni su nas zamolili da ne propustimo da ovo kažemo. Gospodin ministar je izašao za govornicu... I, ovde su lepo pobrojane razne definicije, šta znači javno zdravstvo, razne konferencije iz 1956. godine, kako je to definisano, pa Vinslouova definicija. Ovde imate i kako engleski komitet definiše public health, pa imate i ono što je izveštaj iz Saitame, sa javnog zdravstvenog samita u Japanu, koji je održan 1991. godine, gde se uvodi termin novog javnog zdravstva i gde se proširuje ono što bi zdravstvo trebalo da obuhvata, da ja sad to sve ne govorim, da ne zamaram sve vas.
Pored svega toga, trebalo bi da ostane i dalje ovaj termin "narodno zdravlje", jer on u duhu našeg jezika najbolje objašnjava ono što je ovaj termin obuhvatio. I zavod, kao što predlaže moj kolega Cvetanović, treba da zadrži i to ime. Zavod za varstvo u Sloveniji se ne zove zavod za javno zdravlje. Mašu mi glavom da se zove drugačije. Kako se zove u Ljubljani zavod za zdravlje? Da li je varstvo "javno"? Pitao sam Slovence, kažu da to nije javno. Pitaćemo još, možda su mene obmanuli.
Zašto vi bežite i zašto rušite jedan dobar termin koji opisuje pravu stvar, vi ćete to objasniti stručnoj javnosti. Mi vam predlažemo da to ne činite, da ne razgrađujete sistem. Niste vi pametniji od Batuta i od onog našeg prvog utemeljivača koji je ovde pominjan. Mislim da je apsolutno potrebno da prihvatite ovaj amandman.
No, vremena se menjaju. Sada je odnos snaga ovakav u ovom parlamentu, daće Bog, za godinu dana ćemo promeniti. Usvojite i to, mi ćemo sigurno vratiti na ono što je normalno, primereno našem jeziku i narodnom duhu.

Ovo je set članova koji uvodi za nas radikale neprimerenu diskriminaciju prema privatnom sektoru. Veštačku podelu na privatnu praksu, koja se tu objašnjava na jedan čudan način, narod ne može shvatiti ni razumeti. Mi prosto kažemo da postoje zdravstvene ustanove i te zdravstvene ustanove mogu biti u privatnom vlasništvu i mogu biti u državnom; to je za nas početak i kraj priče, a vi sada možete zatezati i izmišljati koliko hoćete, nemamo ništa protiv.
Malopre mi je gospođa Simić klimala glavom, kaže - zavod za zdravstveno varstvo je zavod za javno zdravlje. Mi pričamo o pridevu ili prilogu? Javno može biti i pridev i prilog. U rečniku Srpske akademije nauka u osmom tomu, nije još urađeno sve, imate pridevsko značenje i šest značenja. Nađite mi tamo ovo vaše da pokriva, pa ćemo da čestitamo ili da se prijavite Leksikografskom zavodu, pa da proširimo to značenje. To stoji u ovom osmom, a gde ste vi našli to, da i ja to kupim. Znači, nemojte mi za imenicu kazati da je pridev, toliko znate jezik. Znači, zavod za zdravstveno varstvo. Varstvo je imenica, koliko ja znam. Možete vi da tvrdite da nije, ono će ostati imenica, verujte, a mi govorimo o pridevu. Pridev je zdravstveno i to je potpuno jasno.
Tražili smo da se član 56. u potpunosti briše upravo iz razloga što sada kaže da se privatna praksa može osnovati i onda nabraja kako; kaže se – kao ordinacija lekara, odnosno stomatologa, poliklinika, laboratorija, apoteka, ambulanta, laboratorija za zubnu tehniku i kraj priče.
Ovde se privatna praksa ograničava u više vidova. Ako su privatni i državni sektor ravnopravni, onda imaju i ista prava, te se i u privatnom sektoru mogu osnivati sve vrste zdravstvenih ustanova, osim onih kod kojih se pojavljuje javno ovlašćenje, kao što je recimo Zavod za zaštitu zdravlja. Potpuno smo razumeli da ste morali izuzeti izvesne delatnosti i to je zbog opšteg društvenog interesa potrebno. Ne treba dozvoliti baš sve privatnoj praksi, mada će neko hteti i na taj način da diskutuje.
Prema tome, smatramo da je ovo jedan potpuno diskriminatorski član. Ukinuli smo prava građanima Srbije da mogu da biraju. Pravi izbor je da ja odaberem hoću li u privatnu ordinaciju, gde su bolji uslovi, ili ću u državnu, gde su opet bolji, ali možda i lošiji uslovi. Ograničili ste to pravo građana na izbor, a to ste deklarisali da omogućujete ovim zakonom i onim o osiguranju, na taj način što ste kazali da je samo fond taj koji sklapa ugovore, a onda iz toga što je fond sklopio mi ćemo moći da biramo. Znači, to je jedan ograničeni izbor i smatramo da to nije u redu, a ovo je diskriminacija privatnog sektora.
Postoji jedna interesantna stvar. Letimično sam pogledao štampu. Naporno radimo i teško je pregledati, ali prošao sam kroz medije. Mi raspravljamo o velikom setu vrlo važnih zakona za ovu zemlju, ali interesantno je da je za medije mnogo važnije ko je "preleteo" u koju stranku, ko je kandidat za naredni "prelet". Javne medije i ove razne "lažovizije", kada uključite njihove programe nađete se u raju, onda je stvorena atmosfera blagostanja, jedna napadna prešminkana atmosfera dobrog stanja u društvu, mnogo ne interesuje sve ovo što mi ovde pričamo.
To uopšte nije slučajno. I to je jedan od mehanizama koji se uklapa u paket sa krečenjem, radom od pet sati u kontinuitetu, nakon dva dana neprekidnog rada povodom ovih zakona.
Mi poslanici SRS apsolutno nećemo da zamaramo ni ovaj personal ovde koji radi, tehnički. Mi se njima izvinjavamo što su oni izloženi da moraju, a nije bilo uopšte potrebe za tim, da na ovakav način rade, da budu odvojeni od svojih najmilijih. Nedelja je, za one koji su hrišćani, dan koji apsolutno nije namenjen za ove stvari. Naravno, mi razumemo i okolnosti kada su vanredni uslovi, kada je rat, mada sve ovo malo liči na rat između SRS i gospodina ministra i njegovog tima. Rat nije, ovo je samo jedna razmena mišljenja, koja su očigledno suprotstavljena.
Mi nećemo moći da vam neke stvari ne kažemo, pogotovo ono što nailazi u članu 199, jer ako otvorite najnoviji NIN pročitajte šta su vam kazali za vaša rešenja. Interesantno je, znam da ne volite one koji vam ne aplaudiraju, koji ne prihvataju apriori ono što vi kažete, ali i to je deo javnog mnjenja, pa je korisno imati i tu informaciju.

Hvala, gospodine predsedavajući. Ja se još samo malo nadovezujem na moga kolegu i kažem – ovo je čitav set članova koji diskriminiše privatnu praksu.
Ovo sve što je ovde pobrojano mora da stoji za državni sektor. Ne sme posebno poglavlje biti za privatne. Ne smeju se oni izdvajati posebno, nisu oni crne ovce i šugave ovce. Znači, ista je delatnost i moraju biti isti uslovi. Prema tome, jesu isti, ali vi govorite o privatnoj praksi posebno. Ne mogu oni biti obeleženi, nemate pravo to da radite.
Kako ste ovu stvar zamislili, hoću da vam skrenem pažnju samo da je ovaj vaš član u suprotnosti sa članom 46, ako se detaljno pogleda. Onda i delimično sa članom 10, gde se nabrajaju mere društvene brige. Šta vas rukovodi i vodi da ograničite privatnu praksu, sem nekog društvenog interesa?
Hajde sada da raspravimo to. Ako vas rukovodi nešto da ne date da privatnik bude u bolnici, da radi privatno i da osnuje bolnicu, ono što smo pričali na Odboru, da ja budem Paja Momčilov, akušer i da osnujem porodilište i da radim u njemu i vi ne date društveni interes.
Koji društveni interes to vama daje, kako vi možete da uspostavljate tako nešto, taj vaš društveni interes? Možete ga definisati.
U članu 10. niste prevideli ono što ste zabranili privatnom sektoru da je društveni interes. Mi se onda pitamo, pošto tamo niste stavili da je to društveni interes, pa bismo onda razumeli i onda biste vi izašli jasno pred javnost i kažete – ljudi, društveni interes je da se to ograniči. Onda tamo složite u članu 10. da je to društveni interes i onda nama bude mnogo jasnije. Ovako nama ništa nije jasno. Ovo izaziva konfuziju i to je poprilično teško razumeti. Teško je nama lekarima, a tek mogu da mislim kako je teško razumeti građanima Srbije.
Prema tome, možete vi raditi kako hoćete, pravničku gimnastiku, ovo nije logično i, na kraju krajeva, ovako se u Evropu ne ide. U Evropi postoje bolnice sa privatnim lekarima, koje mogu biti, kao u Engleskoj, i u državnom vlasništvu, nije to problem. Imate njihov sistem, ali ne možete ograničavati da zdravstvene ustanove dođu samo do jednog srednjeg nivoa, do poliklinike i onda kažete - dalje ne može.
Ne možete kazati da je društveni interes, da je u državnim bolnicama situacija bolja. Nije, masa primera vam je ovde navedena da vlada haos u državnim ustanovama. Kolega vam je rekao u Starom gradu šta vam se događa, šta direktor radi. Nezakonito diže plate kome kako hoće, vaša inspekcija to utvrdi, napiše rešenje, a onda vi smenite upravni odbor koji je na to ukazao i nadzorni odbor, pa dovedete drugi, pa vam drugi odbor nadzorni i upravni isto to kaže.
Nemojte da nam kažete da je taj državni sektor, društveni sektor, koji sada postaje ovim zakonom monopolista, kvalitetniji i bolji. Nije tačno da će privatizacijom da nastupi haos za zdravlje i građane Srbije. Neće. Jedna privatna ustanova može daleko ekonomičnije da posluje, ako vi propise date i ako kontrolišete sistem na pravi način, da nema zloupotreba; ako je kvalitetan način lečenja, onda nemojte da se bojite da će građani biti uskraćeni. Građani će verovatno privatizacijom kod nas kontrolisano, ono što vi kažete promišljeno, a ja kažem balansirano, biti samo na dobitku.

Gospodin ministar je odgovorio na neke naše primedbe i to je dobro, ali verovatno vreme i zamor čine svoje. Ono što smo mi govorili nije ovo što vi odgovarate. Bio sam jasan kada sam rekao da je predavač želeo uvođenje porodične medicine, kako preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. O tome sam pričao. Potpuno je jasno.
Nemojte mi klimati glavom, prekinite sa tim, ponašajte se pristojno. Zamenik ministra ili pomoćnik ministra ili sluškinja ministra, ne znam kako da nazovem, klima glavom i kaže – ne znaš. Dobro, i ako ne znam meni je to dozvoljeno, ja sam poslanik. Vi ste ekspert, kako vas nije sramota to da izjavljujete iz te klupe. Meni je to dozvoljeno, nije vama dozvoljeno.
Neka gospodin ministar, on je ovlašćeni predstavnik Vlade, nemojte se trpati gde vam mesto nije, on zastupa Vladu. Vrlo je nekorektno, vi rušite protokol. Ako vam on ne dozvoli da kažete ne smete da govorite. Vi niste ministar. Ne cenite instituciju ministra. Vi njegovu poziciju rušite. Kako vas nije sramota? Kada vam on dozvoli smete da govorite, a da dobacujete, da pravite ovde pijacu i ulicu, to je skandalozno. Kako vas nije sramota?
Bože moj, vi ste profesor medicinskog fakulteta. Ja vama nikada ne bih dobacivao na takav način, uvek bih vas saslušao i to sebi ne bih dozvolio. To što vi kažete - ne znaš, kažu vaše kolege možda za vas isto pa ja to ne govorim, neću da kažem.
Urazumite se malo, upristojite se, malo bar građanskog poštovanja i kulture pokažite. Vi ste na jednoj visokoj funkciji, nemojte ja da vam držim takve pridike.
Da uzmete dokument Evropska definicija porodične medicine iz 2002. godine, i sada ćete kazati - ne znaš, to ste mogli primeniti, po nama, zato što je UNICEF ovde preduzeo istraživanje, možda sa vama ili sa nekim iz "Batuta", i izjasnili su se građani, 70% njih je bilo za porodičnog lekara.
Nama je potpuno jasno, gospođo Simić, da Evropska unija ne propisuje šta se mora, ona daje direktive. Ne bi pristale ozbiljne zemlje države članice, jedna Francuska, Nemačka da neko propiše šta moraju da rade.
Nama je potpuno jasno da Svetska zdravstvena organizacija kaže da nema idealnog modela i da svako mora sebi naći. Nemojte te stvari da nama spočitavate da mi ne znamo.
Vi, gospodine ministre, molim vas dignite malo nivo svojih izlaganja. Znamo da nema idealnog modela i da moramo naći svoj. Nemojte da idete na taj prizeman nivo omalovažavanja. Mi konkretne stvari navodimo, navodimo konkretan dokument i onda neko klima glavom, ne znam. To nije u redu.

Gospodin Krasić Zoran je ispred SRS uložio amandman na član 71. Član 71. ima nadnaslov - Zabrana reklamiranja.
U stavu 1. kaže da je zabranjeno oglašavanje, odnosno reklamiranje zdravstvenih usluga, stručno-medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zaštite, uključujući zdravstvene usluge itd. U stavu 2. kaže: "Dozvoljeno je oglašavanje naziva zdravstvene ustanove, odnosno poslovnog imena privatne prakse, sedišta, delatnosti koja je utvrđena rešenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, kao i radnog vremena".
Sledi stav 3. koji glasi: "Rezultati u primeni stručno-medicinskih metoda i postupaka zdravstvene zaštite mogu se saopštavati samo na stručnim i naučnim skupovima i objavljivati u stručnim i naučnim časopisima i publikacijama".
Naša intervencija, odnosno intervencija gospodina Krasića, koji je veoma ugledan pravnik, koji je tvorac socijalnog programa, nalazio se na čelu tog tima koji je radio taj program... Često se kaže – nemate programa. Ali, mi imamo taj program. Smatramo da rezultati rada zdravstvenih ustanova treba da budu dostupni široj javnosti i to, samo po sebi, ne predstavlja reklamiranje.
Ako ovako nešto predvidite dolazite u koliziju sa članom 41. Taj član 41. glasi: "Građani Republike imaju pravo na informacije koje su potrebne za očuvanje zdravlja i sticanje zdravih životnih navika, kao i informacije o štetnim faktorima životne i radne sredine, koji mogu imati negativne posledice po zdravlje." Znači, informacije za očuvanje zdravlja.
Mislimo da je apsolutno potrebno da građani budu informisani o svim rezultatima koji se postižu u lečenju u zdravstvenim ustanovama. Juče ste imali prilike da vidite ministra ovde koji je dva puta izlazio za govornicu koji je saopštio jednu dobru vest. Rekao je – uspešna transplantacija. Ministre, vi ste prvi prekršili član 71, vi ste saopštili rezultat lečenja. Čak ste rekli i uspešno. Da ste rekli da je urađena operacija a da niste vrednovali "uspešno", mi bismo kazali – evo, imamo informaciju o jednom događaju, ali vi ste vrednovali da je to uspešno. Stenogram sam gledao, naravno vi ćete proveriti stenogram, ništa ne govorimo napamet, znači vi ste izreklamirali.
Ako vi možete, pustite i druge da kažu – uspešno smo izlečili toliko srčanih bolesnika, ovoga i onoga. Zašto bi to bilo nešto što bi bilo reklamiranje? Kada bi se govorila neistina i kada bi se pozivalo – dođite kod mene, ja sam bolji od drugih, to bi bilo nešto drugo i to je sasvim jasno. Prema tome, građani više nisu naivni.
Danas imate i internet. Na internetu postoje sajtovi i vi ne možete zabraniti nikome da na sajtu prikaže i rezultate svoga rada. Otiđite u Ameriku, u Englesku, videćete sve velike bolnice, videćete da tamo možete da se informišete šta oni rade. Poznato vam je da ljudi mogu svoje radove da prezentuju preko interneta.
Ako je na internetu dostupan stručni rad svakog lekara i ako se smatra da je to u redu, zašto zabranjujete našim građanima da idu po internetu i da gledaju rezultate koji su u radovima objavljeni? Nećete to moći. Ovako, mislim da se ništa ne postiže i ako čovek dobro radi ili loše radi, pacijent treba da zna. Ako je pacijent u centru pažnje, a nije ovim rešenjima koje vaš zakon daje.
Znači, i pored sve decentralizacije koju sprovodite, kako sprovodite, nigde građanin ne može ništa da odluči.
Vi ste ga u samom početku, na startu hendikepirali da ne može da bira između privatnih lekara i državnih lekara, pa da se onda pojavi fond, nego ste stavili prepreku fond, koji je arbitar, koji je filter, koji ocenjuje, naravno prema vašim propozicijama i pravilima, ko može da bude taj koji će biti na listi za biranje od građana.
Jednostavno tako mislimo, mislimo da je ovo nešto što je restriktivno, nepotrebno restriktivno. Mislim da će kvalitetan rad, recimo i nas poslanika ovde, daleko više biti kvalitetan ako imamo više informacija. Ne treba hvalisanja, ne treba laganja, ali prava informacija mislim da ne smeta.
Ako znate da je neko ove godine uradio 300 baj-pasova otići ćete sigurno kod tog lekara ako možete, pre nego kod onog koji je uradio 20. Imate pravo da znate tu informaciju. Kako ćete vi do tih informacija dolaziti, da vučete lekare i da pitate – koliko si uradio, koliko nisi? Mislim da tako nešto ne treba da stoji u vašem zakonu. Vi ćete ostati tvrdoglavi da treba, pa sad šta možemo, građani će znati sve ovo da ocene da im uskraćujete pravo vi koji tvrdite da mora biti sve transparentno.
Ako je to tako, na narednim izborima verovatno će se volja birača iskazati u pravoj meri, pa će neka druga vlada izmeniti ove zakone. Nije to ništa novo ovde. Mi iz dana u dan često vršimo dopune pojedinih zakona koji su na brzinu doneti, koji se u praksi pokazuju da ne funkcionišu, pa neće ni biti sa ovim članom to nešto posebno da se uradi. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, da sam se još i ja pridužio ovom aplauzu, pa da bude malo gromkiji, bilo bi možda lepše. Znate onu priču kad je otišao Era kod sultana i odneo mu smokve. Kaže sultan - smokve nisu ti loše, Ero, pa prvu zafrljači njemu u glavu. Ovaj kaže - hvala, sultanu. Onda treća, druga, peta, sve iz košare završiše na Erinoj glavi. Onda ga na kraju pita, možda je bio aga, nije bio sultan - je li, Ero, šta ti to znači da se ti meni zahvaljuješ za svaku smokvu koju sam zafrljačio u tvoju glavu? Kaže - pomažem ti sprdati se. Tako bih ja svojim aplauzom vama pomogao u sprdnji.
O čemu se radi? Vi ste zamerili meni da nisam obučio Petra Jojića, vrhunskog pravnika, bivšeg zamenika ministra pravde Srbije i saveznog ministra Socijalističke Republike Jugoslavije. Situacija je jednostavno ovakva...
(Predsedavajući: Ne socijalistička, samo savezna.)
Gospodine predsedavajući, molim vas, sad ste se probudili, sada mi odmah uskačete u reč.

Dobro, ako ste to osetili kao uvredu.

Onda se vama izvinjavam, ali ja sam rekao da mi ovde radimo i suviše dugo. Vi povremeno dođete, a mi već evo sedmi sat radimo. Vi meni koncentraciju rušite i remetite i meni nije lako da onda ponešto kažem što možda nije adekvatno. Shvatite i tu poziciju, nemojte nas prekidati, pa kad završimo vi onda kažite – vidiš, pogrešio si, Momčilov, tu i tu, a ja ću onda kazati – gospodine Anđelkoviću, hvala vam na ljubaznosti. Sada da se vratimo na ovu temu.
Srpska radikalna stranka nije nacistička stranka. U SRS niko nikome ne govori šta će da priča. U SRS niko nikoga ne obučava. Mi nismo nacistička stranka, a u nacističkoj stranci je to tako. Ovo što ste doživeli da se gospodin Jojić javio sada upravo je samo rezultat toga što nismo imali dovoljno vremena da o ovim stvarima raspravljamo i sada su ideje sinule ne Petru Jojiću, nego ljudima iz njegovog okruga, koji su verovatno kazali – kaži i to. To je to i ništa više.
Nije to želja da zloupotrebi vas, nego da ispoštuje birače koji su ga birali i koji su ga na ovo naveli, a on nikada ne treba da traži od mene dozvolu; kod nas niko ne traži dozvolu da govori i mi slobodno govorimo po svojoj volji. To u Srpskoj radikalnoj stranci nikada neće biti zadatak ni Paje Momčilova, ni Vučića, ni Tomislava Nikolića i nikada nije taj princip važio ni dok je bio sa nama naš predsednik gospodin Vojislav Šešelj.
Mi se dogovaramo na svojim sastancima i zauzimamo svoje stavove, koje kasnije branimo i niko nikome ne brani da govori onako kako misli i kako misle birači koji su ga birali. Prema tome, nemojte to da nam zabranjujete i nemojte da nam to uvodite kao novo stranačko pravilo. To nikada neće biti pravilo u Srpskoj radikalnoj stranci, koja je istinska demokratska stranka zahvaljujući Vojislavu Šešelju. Vi ne verujete, a to je živa istina, ja mogu da se zakunem u to.

Hvala lepo. Malo nas je ostalo još. Vreme je poodmaklo. Neću obrazlagati amandman zato što smo već dali obrazloženje, da bismo uštedeli vreme. I, kažem vam ovako – za sve one amandmane gde smo već ranije iznosili svoje mišljenje, mi ćemo se uzdržati od obrazlaganja da bismo ubrzali raspravu, mada apsolutno smatramo da to nije u redu, da smo prinuđeni na to. A, bilo bi besmisleno i apsurdno da istrajavamo dalje, jer ljudski organizam ima svoje granice.
Moj uvaženi kolega Marić mi je zamerio što nisam obučio Petra Jojića medicini. Ja sam ispričao jednu anegdotu. Srpska usmena književnost je biser svetski. Gete je bio njen najveći promoter. Ja sam, da li slučajno ili namerno, pomešao dve pričice, o sultanu, o agi i Eri; počeo sam jednu, a završio s drugom.
Jeste, priča je prva da je prodavao Era žito, odlično, prvoklasno, a aga došao pa kaže: "Bre, Ero, puno ti je kukolja", a Era kaže: "Jeste, jeste", a on kaže: "Pa, kako jeste, jeste, kad je odlično?" "Pa, pomažem ti sprdati se."
Druga priča koju sam pomešao, namerno ili slučajno, jeste o smokvama, sultanu i Eri. Odneo mu smokve u Stambol, a ovaj njega u glavu tras, tras. Kada ga pogodi u glavu, on kaže: "Hvala Bogu". On kaže: "Pa, zašto hvališ Boga?" Pa, kaže: "Poslušao sam ženu, kazala mi - nemoj nositi dunje, ja hteo dunje da ponesem sultanu. Poneo sam smokve."
Moj uvaženi kolega zameri mi što ja nisam cenzor i što mi nemamo cenzuru. Imamo mi jednu autocenzuru, a to je naš program. Druga ne postoji.
Kome ja sada da zamerim što niko nije primetio, što niko ne zna da sam napravio grešku? Nemam kome. Vidite kako ne treba možda drugima spočitavati nešto što i sam možeš da pokažeš kao neki nedostatak i manu. Završavam ovim i kažem da ćemo samo kod nekih ključnih stvari vrlo kratko obrazlagati, a ključni je 199. član, tu ćemo morati detaljno da obrazlažemo svoje stavove.