Ako u članu 264. piše da zdravstvene ustanove treba da usklade svoje opšte akte i organizaciju rada sa odredbama ovog zakona u roku od 12 meseci, onda bi logično bilo da član 265. isto tako poštuje taj rok i da je nepotrebno čekati dve godine za utvrđivanje potrebnog broja farmaceutskih inspektora za postupanje po ovom zakonu, iz jednog prosto formalnog i praktičnog razloga – ubrzati zapošljavanje mladih stručnjaka koji su na evidenciji za zapošljavanje, a uslova ima. Znači, ono što sam malopre rekla da je ovaj zakon dosta spor, znači dosta ste vremena ostavili za njegovo sprovođenje, ali nepotrebnog vremena, nauštrb građana i stručnjaka.

Ono što sam htela da pitam ministra jeste sledeće. Molim vas da se odgovori, ovo iskazivanje zahvalnosti od strane pacijenta određenom lekaru. To iskazivanje zahvalnosti ste predvideli u visini od jedne prosečne plate. Šta to znači, u kojim uslovima, da li ste deo odgovornosti za male plate, za niske zarade lekara preneli na pacijente? Ja vas molim da odgovorite. Možda ja negde grešim, ali molim vas da vi ovo odgovorite, jer javnost mora da zna o čemu se radi.

Strana 106, sukobi interesa, stavovi 5. i 6.

Strana 106, član 2, 3. i 4, pa je negde: „Izuzetno od stava 5. ovog člana, iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, odnosno reklamnog materijala i uzoraka koje nije izraženo u novcu ili hartijama od vrednosti i čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5%, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate, bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ne smatra se korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom u skladu sa zakonom“. Molim vas da to objasnite.

To je onaj problem što ja kažem i što mi iz Srpske radikalne stranke stalno govorimo, da vi samo prepisujete, da se dovoljno ne vodi računa o analizi zakona i da se dovoljno ne vodi računa o primenljivosti zakona u realnom životu.

Znači, moramo to mnogo praktičnije da privedemo nameni. Ovo i dalje ostaje sporno. Znači, ništa niste odgovorili, niste objasnili, meni nije kao diplomiranom pravniku jasno, a ja vas molim da to negde sagledate da li je ovo u redu ili nije, pa ćete javnosti da se obratite. Hvala.

Hvala.

U okviru sistema obaveznog osiguranja, vi ste ovaj član 11. proširi sa članom 16. i ovo je odlična stvar za naše građane. Nadam se da ćete to medijski dobro da ispromovišete, da ljudi shvate da oni koji do sada nisu imali pravo na zdravstveno osiguranje, da konačno imaju pravo na zdravstveno osiguranje, naročito kada se radi o omladini, deci do 18 godina i studentima do 26. godina. Zatim, lica starija od 65 godina života, zatim lica koja koriste razne socijalne pomoći itd. Znači, ovo je trebalo mnogo ranije da se uradi, ali dobro je i sada, nikada nije kasno.

Što se tiče otpisa dugova, vrlo je lako ovo što su poslanici SRS govorili, za raniji period, pošto sada ovim novim propisima nema obavezu onaj ko nema poljoprivredno gazdinstvo, može da se leči, znači šta uraditi sa nagomilanim obavezama, odnosno kamata u sistemu pravnom, odnosno u sistemu gde ste kao država predvideli izvršitelje. Znači, vrlo je opasno da se drže ovoliko dugovi, a da se ti dugovi ne reše na vrlo brz način, a moguće je rešiti jer su naši poslanici to malopre rekli.

Međutim, sve vreme govorimo o ovom obaveznom zdravstvenom osiguranju, ali postoji sada jedno logično pitanje, a vi ste tu da nam odgovorite. Kada ste govorili o razlozima za donošenje ovog zakona, rekli ste da je to potreba da se smanji javna potrošnja i da se troškovi zdravstvenog osiguranja usklade sa realnim mogućnostima budžeta.

Ovo malo podseća na način obračuna penzija. Znači, koliko bude para, toliko ćemo moći da se lečimo. Da li je to tačno, sada ćete nam odgovoriti. To podseća da će biti, vi ste napravili veliki obuhvat, veći i to je za svaku pohvalu, ali se bojimo da će obim zdravstvenog osiguranja biti manji u smislu, ako je neko redovno davanje krvi na analizu za krvnu sliku, bojimo se da će to biti samo crvena, bela krvna zrnca, sedimentacija, holesteroj i dalje ništa. Ali, šta ćemo sa hormonima, šta ćemo sa drugim skupim analizama i do koje mere će biti to o državnom trošku, a kada to prelazi na ovo dobrovoljno, dodatno zdravstveno osiguranje?

Jer, ovde imamo i dobrovoljno dodatno zdravstveno osiguranje, to nije obaveza, to je znači mogućnost i zavisi od slobodne volje, ali ne zavisi samo od slobodne volje, zavisi od materijalnih mogućnosti onoga ko želi dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Zato se bojimo da će stepen zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite biti niži, s obzirom da vi donosite ova akta koja će ovaj zakon da sprovedu i da realizuju, pa bi bilo dobro da na malo pojasnite kuda to ide.

Dali smo predlog da se važeći Zakon o radu izmeni, odnosno dopuni i možda stavi van snage ovakav kakav jeste u ovom kontekstu. On nije dao željene rezultate i zato je nužno izvršiti detaljnu analizu efekata primene ovog zakona.

Osnovni razlog zbog čega treba izvršiti detaljnu analizu ovog zakona jeste u stvari zloupotreba ovog zakona i to u ova dva osnovna instituta, a to je institut – rad na određeno vreme i institut – određivanje minimalne cene rada.

Rad na određeno vreme bi trebalo biti izuzetak i minimalna cena rada bi trebala biti izuzetak. Međutim, s obzirom da se kod nas dešava nešto sasvim drugo u praksi i da se minimalna cena rada uzima kao važeća cena, te stranom poslodavcu ne pada na pamet da treba povećati cenu rada, isto tako rad na određeno vreme se uzima kao pravilo, a ne kao izuzetak, tako da mi u ovom trenutku imamo preko 90% zaposlenih na određeno vreme i preko 90% ljudi koji primaju minimalnu cenu rada.

Ovaj zakon je tesno povezan i sa Zakonom o stranim ulaganjima, gde se strancima dozvoljava da mogu najveći deo profita lagano da iznesu iz naše zemlje, bez plaćenih bilo kakvih poreza na zarade, a isto tako je zloupotreba od strane stranih poslodavaca, a na štetu naše države i ta što se sva sredstva za proizvodnju uvoze bez carina i bez bilo kakvih primanja vezano za našu državu.

Tako da, u svako slučaju, Vlada bi trebalo da ovaj zakon detaljno analizira i da što je moguće u većoj meri smanji njegovu zloupotrebu. Hvala.

Sa važećim zakonom o radu, trenutno, poslodavci su nagrađeni, a radnici su drastično uskraćeni. I smatramo da je došlo vreme da se izvrši jedna detaljna analiza efekata primene ovog zakona.

Cilj donošenja ovog zakona je u stvari bio privlačenje stranih investitora, gde se ponudila i nudi i dalje jeftina i kvalifikovana radna snaga. Međutim, realizacija ovog zakona u praksi nije dala željene rezultate.

Najmanje postoje dva razloga zašto bi trebalo ovaj zakon staviti van snage. Jedan i prvi i osnovni razlog je taj što sva prava radnika koja su ranije postojala pre 2014. godine su drastično smanjena, a bila bi i ukinuta da su se pitali oni koji su to donosili, a nisu mogli, naravno, iz drugih razloga, zbog Ustava i drugih zakona koji to nisu dozvoljavali.

Zatim, iznuđeni otkaz, odredba iznuđenog otkaza je potpuno ukinuta, tako da ako zaposleni da otkaz zbog pritiska poslodavca, nezakonitih uslova rada i poslodavac neće snositi nikakvu odgovornost, a samim tim, ovim zakonom je i radni spor potpuno izgubio smisao.

Drugi razlog zašto treba ukinuti i ovaj zakon, odnosno doneti drugi je zato što u ovom zakonu postoji široka mogućnost zloupotrebe, što se u praksi uveliko već i koristi. Osnovna dva instituta koja se uopšte ne primenjuju onako kako treba u ovom zakonu su minimalna zarada i rad na određeno vreme. Tako da je rad na određeno vreme postao pravilo, a rad na neodređeno vreme je postao izuzetak. Minimalna cena rada je postala pravilo, tako da strani investitori se ne kreću ni malo iznad

3/2BD/IR

minimalne cene rada, a ukupno po broju zaposlenih 90% radnika je na određeno vreme, umesto da je obrnut slučaj, da su radnici zaposleni na neodređeno vreme. Samim tim se stvara jedno veliko socijalno nezadovoljstvo, unosi se među radnicima i stanovništvom veliki strah i veliko trpljenje.

Sa ovim zakonom se može analizirati i Zakon o zloupotrebi Zakona o ulaganjima, gde se stranim investitorima na vrlo lak način dala mogućnost da može da se najveći deo profita lako iznese iz zemlje, isto tako, može se uvoziti oprema za proizvodnju bez carine. Samim tim država ovim zakonom i kada gledamo i Zakon o ulaganjima i Zakon o radu, koji imaju velike veze i koji su međusobno uslovljeni, država i građani Srbije mnogo gube. Hvala.

Hvala.

Lično smatram, a u ime svih srpskih radikala, da prenesem ovde gospodi u Narodnoj skupštini, da kažem da pojedinci pre nego što izgovore ime Vojislav Šešelj treba da se duboko poklone. Toliko za sada.

Dalje, što se tiče fiskalne kontrole i što se tiče budžeta za 2019. godinu očekivali smo, gospodine ministre, Siniša Mali, da ćete vi uvesti nova fiskalna pravila koja će tačno odrediti proceduru kontrole i kažnjavanja političara ukoliko dođe do neodgovornog vođenja javnih finansija. Vi to niste uradili, tako da ste sada kako ste projektovali budžet za 2019. godinu jasno opredelili sredstva, tako da najveći deo javnih sredstava nije namenjen opštoj populaciji, nego različitim interesnim grupacijama koje mogu samo dovesti do vašeg političkog jačanja. To nije dobro niti za sada, niti za budućnost naše zemlje, niti za demokratiju, niti za princip na kojem treba da gradimo buduće društvo.

Još nešto da vam kažem, ako je tačno, a znamo svi da ste oporezovali u ovoj Srbiji sve moguće i nemoguće što se tiče imovine i bilo čega što se tiče naših građana, i sada vaš budžet pune svi građani, a vi ste našli za shodno da kupujete gondolu u Beogradu iz budžeta Republike Srbije, i da tu gondolu kupuje i onaj iz Brusa, i onaj iz Kruševca, i onaj iz istočne i zapadne Srbije itd, a da pritom nema od čega da plati račune, a da je morao da plati porez jer ste mu na silu uzeli i izveli iz štale zadnju kravu. To nije u redu i o tome niste vodili računa.

Bez jasne državne strategije vi ste stavili mogućnost da imate diskreciona prava da možete raspolagati sredstvima, a ne možete raspolagati ovako sredstima.

Za građane Srbije treba da, građani Srbije morali bi da znaju jednu činjenicu koja je vrlo bitna, a to je da u budžetu Republike Srbije uvek ima dovoljno novca za sve potrebe i za mnogo bolji standard, ali problem je u tome što strana prihoda i strana rashoda odrađena u ime Vlade Republike Srbije i donesena ovde u vidu budžeta kao zakona, nije urađena niti pravilno, niti pravično, niti profesionalno, a na kraju krajeva, nikako u cilju poboljšanja standarda građana.

Evo o čemu se radi. Strana prihoda je odrađena tako da sve što je moguće i nemoguće našli ste način da oporezujete kada je u pitanju domaćinstvo i kada je u pitanju pojedinac. Znači, fiskalna pravila ste odredili tačno, odredili ste tačno proceduru, utvrđivanje naplate poreza, kao i kontrolu naplate tih poreza.

Međutim, kada je u pitanju rashodna strana, strana trošenja, znači ne postoje jasna i ne postoje gotovo nikakva fiskalna pravila koja tačno određuju proceduru, a naročito ne kontrolu trošenja tih sredstava.

Nema kazni za političare, nema kazni za ministre. Napravili ste dobra jasla za svako ministarstvo za narednu godinu. Napravili ste odlične načine na koje ćete istakati, slavine gdećete tačno istakati novac građana koji ste na ovako, po striktnim procedurama, sakupili, a da pri tome nikada ne odgovarate za to i da pri tome nikada niste niti doneli završni račun ovde na usvajanje, niti ste bilo kome položili račune.

Morate položiti račune za trošenje ovakvog novca, novca građana Republike Srbije, koji pune ovakav budžet. Znači, morate doneti to u parlament. Morate doneti predlog završnog računa kako ste potrošili novac za prethodnu godinu. Vama to ni na pamet ne pada.

Vama na pamet nije palo ni to, gospodine ministre, koji stalno gledate negde sebi u bradu, ne znam zbog čega, valjda ste tu koleginicu videli, jer vam je valjda i državni sekretar, pa bi trebalo malo ipak da pokažete osnovno neko razumevanje za sve ovo što vam govore narodni poslanici SRS.

Nemojte misliti da vi nećete biti sledeća meta Vojislava Šešelja, kao što je sada Rasim LJajić, upravo zbog načina na koji radi i onako kako se ponaša kao ministar. Bićete sledeći, sigurni budite.

Hvala.

Ja lično smatram da u ovoj zemlji niko nije srećniji od ministara u Vladi Republike Srbije, a to se i po njima vidi, jer vrlo nonšalantno sede, prekrste nogu preko noge, ne slušaju šta im uopšte govore poslanici, prave se da ništa ne razumeju, da ništa ne čuju. Sve što su mogli da pokupe od naroda u vidu poreza oni su pokupili, svu vrstu poreza, svu moguću gde su čuli u svetu da postoji da nešto može da se oporezuje, oni su oporezovali, a sve ono ako treba oni da potroše i da vrate to građanima, kroz neki način javnih usluga itd, oni su to zaboravili i smatraju da nisu dužni.

Ja vas lepo pitam da li se vi osećati dužnima da građanima Srbije trebate da vratite ovaj budžet na isti takav način kako ste uzeli, milom ili silom? Znači, neko plaća porez što treba i što smatra kao obavezu, a onaj ko to nema od čega da plati, vi ste uveli izvršitelje i onda ste im uzeli na silu.

Sada, sav taj novac koji ste tako prikupili vi trošite kako vi hoćete i ja vas pitam kako vi to možete da radite, a da nikada niste ovde doneli makar predlog tog završnog računa za prethodnu godinu, a da tražite na ovako bezobrazan način da vam se izglasa Predlog budžeta za 2019. godinu.

Ja mislim da ste vi najsrećniji ljudi ne u ovoj državi nego na svetu. Ako je u pitanju biznis, neko mora da radi, da napravi novac da bi napravio biznis, da bi bio biznismen. Ako je u pitanju stručnjak, on mora da uči da bi bio stručnjak i da bi imao neku visoku platu, a vama niko ništa ne traži. Vama samo treba da ste vi ministri i imate sve što poželite na ovom svetu.

I, još nešto, vi ostanete večiti ministri. Kad vi, pored ovakvih… (Isključen mikrofon.)

Hvala.

Iz dosadašnje diskusije možemo da zaključimo sledeće – da je zakon jako rastegljiv, da nije predvideo nikakve sankcije za zloupotrebu ovlašćenja u slučaju elementarnih nepogoda, a ovo govorim iz jednog prostog razloga, iz iskustva, zato što sam rođena, odnosno zato što živim u Kraljevu i zato što smo 3. novembra 2010. godine doživeli jak zemljotres.

Šta ste uradili povodom toga da se kazne ljudi koji su zloupotrebili tadašnje donacije i koji su tada zloupotrebili finansijska sredstva od države u vrednosti od milion evra? Šta ste uradili sa gospodinom Milanom Markovićem, koji je tada bio ministar za lokalnu samoupravu i koji je kasnije, od strane svojih partijskih saboraca, proglašen za počasnog građanina Kraljeva, a da je bio prvoosumnjičeni za tender koji se realizovao na temu ovih 500 montažnih kuća, gde se zna da umesto 300 evra po kvadratu, one su plaćene 500 evra po kvadratu. Po kvadratu 500 evra je novogradnja i to od tvrde gradnje.

Znači, mi imamo očitu stvar da je ovde izvršena jedna velika zloupotreba. Građani Kraljeva imaju jedan gorak ukus nepravde, a vi ste tog istog Milana Markovića, umesto da ga sankcionišete, upravo unapredili i 2013. godine ga stavili kao šefa Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom.

Da li ste sigurni da ovim zakonom, koji ste sada ovde predložili, ne bi se sada dogodila ista situacija kada bi došlo do nekog zemljotresa ili neke vanredne situacije, da se sve ovo na isti način ne bi dogodilo i da ne bi došlo do zloupotrebe. Sve bi se dogodilo na isti način, došlo bi do zloupotrebe i na kraju, ono što je najbitnije, zapalili su kompletnu dokumentaciju na trećem spratu Gradske uprave. Hvala.

Ministar unutrašnjih poslova sigurno da zna ono što i svi građani, da mi živimo u visoko korumpiranoj državi i društvu i da ovakav Predlog zakona upravo daje mogućnost da se ta korupcija i dalje širi nekažnjeno.

Da ste dobro analizirali šta se desilo u Kraljevu za vreme zemljotresa i kako su se zloupotrebljavale donacije i redovna finansijska sredstva, onda biste znali da date i bolji predlog zakona. Predlog zakona bi bio odličan kada ne bi bilo ovolike korupcije u našoj državi.

Međutim, s obzirom na korupciju i s obzirom na ne kažnjene ljude koji su učestvovali u raspodeli sredstava vezanih za Kraljevo, ne možemo pustiti ovakav Predlog zakona, ovako rastegljivo, ovako kreativan i ovako bez odgovornosti, te treba imati u vidu da u narednom nekom periodu dopunite ovaj zakon sa određenim odredbama vezanim za odgovornost samo onih ljudi koji budu koristili ta finansijska sredstva i koji budu realizovali sve što je vezano za ove elementarne nepogode. Hvala.

Hvala.

Ni građanima Srbije, ni SRS nije nemoguće objasniti nešto što je normalno i nešto što je sa dobrom namerom, a što dolazi od ministarstva i od ove Vlade, ali da bi to bilo tako nama ministar Nedimović mora da odgovori na sledeće pitanje – ko će odgovarati za potporni zid na Koridoru 10 za čiju sanaciju će biti potrebno sedam miliona evra? Lepo pitam ministra Nedimovića koji stvarno ne gleda, niti sluša pitanja, niti ga ovo interesuje, a mislim da ga ni njegovo ministarstvo nešto posebno ne zanima, osim u delovima gde je bitna subvencija za neke njegove bivše glasače, jer je on bio predstavnik DSS i vrlo je i DS i njegovim članovima blizak. Tako da ono što znamo, znamo da je tako i delio subvencije i naša centralna Srbija je uglavnom ostajala bez toga i naši seljaci gore u ruralnom i brdskom području su uglavnom ostali uskraćeni i bez toga.

Da se vratimo na ovo pitanje. Ja vas Nedimoviću pitam u ime građana Srbije – ko će nadoknaditi štetu za potporni zid koji je obrušen na Koridoru 10, a znamo da je sadašnji direktor Koridora rekao da će za njegovu sanaciju biti potrebno najmanje sedam miliona evra? Pitam – odakle ćete dati tih sedam miliona evra, zašto nemate odgovornost u svojim ministarstvima? Nema odgovornosti ni u Ministarstvu za infrastrukturu, nema odgovornosti ni u Ministarstvu za poljoprivredu, nema odgovornosti ni u jednom, neću reći ni u jednom, možda u retko kom ministarstvu.

Kako vi mislite da možete da upravljate javnim životom bez odgovornosti i kako vi mislite da će to građani trpeti i dalje? Skoro da je nemoguće, a vi morate da shvatite na vreme da je to nemoguće da vas ne bi iznenadilo. Srpska radikalna stranka vas upozorava na takve stvari i upozoravamo vas da to tako neće ići.

Hvala.

Ono što može da se zaključi iz ove rasprave, jeste da mi nismo vodili ozbiljnu raspravu o zaštiti životne sredine. Mi smo samo izgubili nekoliko dana vremena, a nametnuli ste nam temu, to sam vam i juče rekla, da se bavimo slepim miševima, insektima i ostalim stvarima, a da se ne bavimo glavnim, kako da vam kažem, da se ne bavimo o onom zbog čega ste vi ovde došli.

Došli ste u stvari, da vam mi damo neko saglasnost, kako biste vi kao ministar mogli bez znanja javnosti da koristite novac iz Zelenog fonda i da dajete onome koga vi volite ili ko vam se dopadne, na način kako vi budete to propisali, a da to radite u saglasnosti sa ministrom poljoprivrede.

To je strašno i mi, kao SRS, naravno na takve stvari nikada nećemo da pristanemo, jer ovo je daleko od očiju javnosti i mi smo stranka koja se ne bavi trenutnom politikom, niti dnevnom politikom. Malo pre ste nešto na tu temu izgleda rekli, i spočitali nama. Mi smo stranka koja je duboko državotvorna, koja se bavi ozbiljnim temama, koja ozbiljno razmišlja o svakom dinaru koji se uzme od građana Srbije, jer drugačije vi ne funkcionišete. Vi ništa ne stvarate, vi samo raspoređujete ono što vam je narod dao.

To što je narod dao mora da se rasporedi transparentno, znači jasno, nedvosmisleno, tačno i da se tačno donese u Skupštinu svaki dinar, odnosno izvod gde se svaki dinar potrošio.

Na ovaj način, ako ste vi mislili da ste vi nama nešto rekli vezano za zaštitu životne sredine i sve vreme vašu stručnost potencirali, verujte mi niste. Ono što niste osnovno uradili, a to je da niste se potrudili da objasnite poljoprivrednim gazdinstvima, odnosno vlasnicima poljoprivrednih gazdinstva šta su to IPARD fondovi, kako se koriste, nego ste to radili preko hrvatskih agencija sa kotizacijom od 14.000 dinara i sa… (Isključen mikrofon)