Gospodo poslanici, najpre sam htela da završim priču u vezi sa "Magnohromom" iz Kraljeva koju sam danas započela sa gospodinom Đelićem.
U međuvremenu sam dobila faksom jedan dopis od predsednika opštine da danas na sednici nisu mogli da donesu rešenja, nego su uputili neke zahteve Ministarstvu rada i socijalne politike, Savetu za smanjenje siromaštva.
Znači, oni su danas na sastanku, održanom u Opštini Kraljevo dana 14. decembra, kojem su prisustvovali predsednik opštine, zamenik predsednika, zamenik predsednika Skupštine opštine Kraljevo, predstavnici svih odborničkih grupa i predstavnici sva tri sindikata "Magnohroma". Na zahtev sindikata, po razmatranju situacije, zauzet je stav da se zahteva od Agencije za privatizaciju da preduzme sve zakonom predviđene mere i intenzivira sve aktivnosti za ispunjenje obaveza po ugovoru o kupovini društvenog kapitala "Magnohroma".
Da ne dužim, gospodin Đelić je preuzeo danas obavezu, rekao je da će rešiti ovaj problem, ali oni su se na kraju jednostavno obratili Ministarstvu rada i socijalne politike, Savetu za smanjenje siromaštva. Lično smatram da je ovaj način obraćanja i ova adresa na koju su se obratili, stvarno greh i sramota za Srbiju i ovu vladu, da se ljudi koji su radili ovoliko godina u "Magnohromu", koji su sagradili ovaj "Magnohrom", kojih ima 2.205 zaposlenih u istom tom preduzeću, na kraju pored tog svog kapitala moraju da se obrate Ministarstvu rada, socijalne politike i Savetu za smanjenje siromaštva.
Gospodo iz vladajuće koalicije, molim vas da ovo najozbiljnije shvatite. Vređa me i kao čoveka i kao poslanika koji dolazi iz ovog grada, i ima moralnu obavezu, to što ste dozvolili da se ovi ljudi spuste na ovaj nivo i na ovaj način da mole sopstvenu državu za nešto što im prirodno pripada. Znači, vi ste dužni ovo da rešite.
Oni kažu ovako: "Tražimo solidarnu pomoć izraženu kroz jednokratnu novčanu donaciju". To je strašno. To je ispod svakog nivoa. U stvari, ovo je vaša politika vlasti za svih osam godina, da ste naučili ljude da traže svaki put nešto malo, odnosno vi im svaki put, iz godine u godinu, dajete ponešto malo i onda sada, kada su u pitanju izbori...
Imala sam prilike na terenu, kao predstavnik SRS, da me pitaju: a šta nudite? Meni je ispod časti da kažem: znate, nudim 50 kilograma brašna, doneću vam 200 grama kafe, kocku šećera, ili tako nešto, kao što vi to radite.
Nemojte to da radite. Nemojte potcenjivati ovaj naš narod. Verujte mi, jer jednoga dana nećete imati narod. Vas to ne interesuje, jer mislite da ćete vi vladati ne znam koliko, pa šta vas posle toga i zanima.
Još nešto da vam kažem, što je vrlo bitno. Pored toga, kažu: "Iznađite zakonsku mogućnost za obezbeđenje zdravstvene zaštite za sve zaposlene u Magnohromu". Od 1.1.2008. godine njima ističe zdravstvena zaštita, ljudi ne mogu da se leče.
''Mi ionako ne možemo da se lečimo u zdravstvenom centru Studenica...'', imam i to pismo, o tome ću pričati kada bude došlo na red. Imate volontere lekare, ljude koji su završili šest godina medicine. Direktor bolnice ga primi na tri meseca i posle toga ga otpusti. Šta, ljudi, mi radimo sa ovom našom inteligencijom, sa ovom našom omladinom? Ne znam šta da vam kažem kada vama naučni radnici štrajkuju. Pa, to nigde nema na svetu.
Smatram da ćete ovo najozbiljnije da shvatite. Znači, 2.205 zaposlenih ljudi, puta četiri, dakle 10.000 ljudi u Kraljevu je gladno.
Lično smatram da su ova dva zahteva, koja su na neki način minimalna, ispod svakog nivoa i apelujem na ljude da se uopšte ne spuštaju na ovaj nivo, jer njima pripada mnogo više, tražim naknadu štete za ove ljude, tražim povraćaj u pređašnje stanje, da im se vrati imovina, gospodin koji je posekao visoke peći da ih napravi i tražim izgubljenu dobit za ovo vreme. Gospodo iz Agencije i gospodo iz Vlade, izvolite, odreagujte i odradite ovaj posao. To je što se tiče ovoga i to sam morala da kažem.
Još nešto što je vezano za Kraljevo. Uvek se lepo informišemo preko medija, da li je to televizija, da li su to neke novine, pa kažu ovde: "Đelić kontroliše sredstva iz razvojnih fondova Evropske unije", pa da ne bih sve čitala, kaže ovako: "Srbija je od 2000. godine uspela da iskoristi 93% evropske pomoći od ukupno 1,4 milijarde evra". Znači, mi smo iskoristili 93%. Gde su te pare?
Slušajte šta dalje ovde kaže: Vrednost tog fonda je milijardu evra koje će Srbija moći da iskoristi u naredne četiri godine za društveni i ekonomski razvoj, a članovi komisije su: ministar finansija Mirko Cvetković, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, direktor Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo, Milan Marković i Dragan Đilas.
Pa onda kaže ovako: "Đelić je naveo da će ta sredstva trošiti u oblastima gde su najpotrebnija..." i tako redom.
I sad ja njega pitam, a njega ovde nema.
(Božidar Đelić, sa mesta: Evo, stigao sam.)
Odlično, stigli ste baš na vreme. Nadam se da će kolege da vam prenesu ovo što sam rekla vezano za "Magnohrom". Znači, ovde postoji i dopis šta su oni danas uradili.
Hoću da vas pitam, što je najvažnije za grad Kraljevo, s obzirom da imamo toliko izbeglica, da imamo takav jedan socijalni udar, kompletan socijalni udar koji se, normalno, reflektuje i na zdravstvo, i na školstvo, i na moral, na kraju krajeva, na sve što je vezano za jedan ljudski život.... dobro, readmisija nije vaše, ali vas molim, nemojte slati ljude iz belog sveta više po Kraljevu, osim proporcionalno.
Hoću i da upozorim Vladu da se piše peticija u Kraljevu gde se neće primiti ljudi ukoliko nisu proporcionalno podeljeni po celoj Srbiji, uzimajući u obzir i onaj talas izbeglica koji smo mi već primili, a to je negde blizu 30.000 stanovnika. To je jedna stvar.
Druga stvar, s obzirom da ste vi ti koji kontrolišete sredstva za razvoj iz fondova Evropske unije, pa kaže da ćete vi gledati gde ćete ih potrošiti, koje su oblasti najpotrebnije, pitam vas: da li ste ikada stavili u red prioriteta vodovod u Kraljevu? Da li znate, juče sam to pominjala, da reka Ibar ide sa Kosova?
Slušala sam dobro i pažljivo šta radi Vlada Srbije, vezano za akcione planove koje sprema u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnog Kosova. Da li ste spremili akcioni plan? Juče sam pitala i danas pitam Vladu. Molim da mi odgovorite. Znači, da li ste spremili akcioni plan po pitanju vodovoda, odnosno pijaće vode u Kraljevu? Imamo zastarele bunare koji se redovno izlivaju preko noći, zagade se i to su velike infekcije. Kada bude na redu set zakona o zdravstvu, pričaću vam koliko imamo malignih oboljenja i koliko imamo bolesti u Kraljevu.
Molim vas, Đeliću, stavite u red prioriteta vodovod. Znači, vodu pijemo sa Ibra, Ibar dolazi sa Kosova, ionako je pun fenola, ionako je stalno zagađen, a ionako dovoljno vode nema. To su dva veoma bitna problema.
Treći problem, piše se peticija, vodite računa o readmisiji i o ljudima koje ćete poslati u Kraljevo iz belog sveta. Kao srpski radikali nismo protiv toga, primićemo sve, ali molim vas, sve jednako.
Da pređem na ovu tačku dnevnog reda, to je ovaj set budžetskih zakona. Znači, imamo tu četiri sistemska zakona: zakon o budžetskom sistemu, zakon na dobit preduzeća, kapitalna dobit i dohodak građana.
U principu, ovi zakoni nemaju ne znam kakvo dejstvo. Smatram da zakon koji ne može da se primeni u normalnom životu, u običnom životu, i od kog građani nemaju neke koristi, a nisam videla nikoga iz Vlade da je ovde izašao i rekao, govorim o ministrima koji su dolazili da sve to lepo i fino obrazlažu, nisam čula ni od jednog da se zalagao i da je rekao: slušajte, ljudi, ovo je za običnog građanina to, to, to i to; ljudi, imate od ovoga zakona to, to i to. Nema ništa, ljudi, vi samo pričate velike priče i imate strašno lepe reči, makroekonomsko restrukturiranje i tako to.
Verujte mi da od 2000. godine, ne želim lično da govorim, ali vaše reči: tranzicija, edukacija i transparentno, nemojte molim vas više da upotrebljavate, ništa nam nisu značile do sada.
Još jedna stvar, govorim sada o zakonu o budžetskom sistemu, malopre, kada je ministar Cvetković obrazlagao zakon o budžetskom sistemu, između ostalog, bile su dve bitne stvari koje sam zapisala – rekao je da je 2002. godine donet i da je revolucionarno dostignuće. Pazite, zakon o budžetskom sistemu je revolucionarno dostignuće, što je stvarno simptomatično i treba se zapitati. Kaže - koji treba da omogući transparentnost. Sada pitam: gde je ta transparentnost? Gde je vama uopšte završni račun?
(Mirko Cvetković, sa mesta: U toku je, doći će u Skupštinu.)
U toku je, je l', doći će u Skupštinu? Ne znam, nisam čula da imate ijedan završni račun posle 2000. godine.
(Mirko Cvetković, sa mesta: Svi su tu.)
Biće, svi su tu, tamo negde kod vas u fioci. Nikakav problem. Nemojte pričati ljudima da ste doneli zakon o budžetskom sistemu, da je revolucionaran i transparentan kad, znači, nije ni jedno ni drugo.
Još nešto, ono što sam mogla da primetim – šta se krije u suštini ovog zakona? U stvari, krije se mogućnost da se budžet projektuje, odnosno donosi za tri godine, a to se u stvari radi, ne znam da li ste vi, gospodine ministre, svesni toga ili vam je to Vlada nametnula ili tamo to još kreira neko veoma bistar, gde zamišlja sledeću stvar.
Pošto ste vi počeli da radite reformu državne uprave i pošto ne smete da nastavite da je radite jer ćete onda otpustiti mnogo radnika, onda žurite, plašite se kako ćete s tim – i šta ste onda uradili? Onda ste, da vam u međuvremenu ne padne vlada, da ne dođe do privremenog finansiranja, a da možete da funkcionišete kao Vlada, onda ste napravili da to može da bude neki budžet na tri godine. Kako možete da pravite budžet na tri godine kad niste u stanju, kao Vlada, da ga napravite za godinu dana?
Juče sam vam rekla, punite od fiskalne politike, normalno je da se puni – ali od koje fiskalne politike? – koja vam je sasvim pogrešna, uzimate od naroda i od privatizacije. Za dve godine nemate vi još šta da prodajete. Sada ćete da prodate, do kraja iduće godine, i to je kraj. Kako pričate o nekom budžetu još za dve godine nakon toga? Taj budžet ne može da postoji.
U redu bi bilo da vi imate razvojni budžet. Rekli ste – mora da bude za tri godine jer ne možemo kratiti cifre na godinu dana. Jer, zaboga, imate neke velike projekte.
Zašto da ne skratite cifru na godinu dana? Napravite dok ste vi u vlasti, ali to ne znači da vi morate da budete još tri godine na vlasti da biste realizovali to što je u budžetu.
Kome vi to pričate? Nemojte to da pričate. Nismo mi ni mali, ni neozbiljni, niti smo došli neobrazovani ovde. Vrlo dobro znamo šta radimo i vrlo dobro znamo da procenimo šta vi radite.
Molim vas, nemojte više lagati ovaj narod. Naročito nemojte stavljati u neku zabludu ceo srpski narod i nas srpske radikale. Vidite da vas neko vrlo lepo čita, da vas neko vrlo lepo prati, da neko vrlo dobro zna šta vi radite, ali malopre sam apelovala – imajte malo emocionalne inteligencije. Znači – sviraj, sviraj, pa za pojas zadeni. Smatram da je vaša svirka prošla. Je l' tako, Đeliću?
(Božidar Đelić, sa mesta: Nije.)
Nije? Dobro. Ali, da više ne bih oduzimala vreme vama, lično smatram, još nešto da vam kažem, taj budžet od tri godine ne morate vi da realizujete, realizovaće ga SRS. Napravite vi domaćinske uslove, kao domaćin kuće, napravite takve uslove da svaka vaša cifra ima svoj smisao, pa možete onda i da ostanete na vlasti i da idete sa vlasti. Ali, nijedna vaša cifra nema smisao. Ona je samo deklarativnog tipa i karaktera.
Ovo što ste vi napravili ovako izgleda – Srbija ne može da funkcioniše ukoliko mi nismo na vlasti. Znači, bavite se jednom socijalnom manipulacijom ljudi i onda opet stavljate ljude u strah – ako mi ne budemo još dve godine vladali, ovo što smo započeli ne može da se završi. Znači da vi nedomaćinski vladate. To znači da, kada umre domaćin kuće, on za sobom nosi sve, njegova deca ne mogu da nastave da žive. Je l' tako, Đeliću? Mogu da nastave da žive! Srbija može da živi bez vas, i treba da živi bez vas, i ona će od 21. da živi bez vas. Hvala.