Poštovani narodni poslanici, građani Srbije, htela sam malopre, imala sam jednu zamerku u obraćanju gospodina Dulića, kada sam u pitanju ja, odnosno kada me je najavljivao kao narodnog poslanika, odnosno narodnu poslanicu. Htela sam da mu kažem, da narodna poslanica, odnosno poslanica u našem jeziku ima jedno drugo značenje, a da sam ja narodni poslanik SRS. To je jedno.
Pre nego što gospodin Dulić, ono što je gospodin Šarović maločas govorio vezano za uvođenje njegovog sistema kulture u zemlju Srbije, Grad Beograd, pre nego što uvede takve mere vezano za kulturu, zamolila bih ga da svoju vladajuću partiju, da svoju Vladu opomene i reši prvo osnovna egzistencionalna pitanja naših ljudi, koja se tiču samog ljudskog dostojanstva. Znači, prvo se mora rešiti osnovno primarno ljudsko pitanje, pa se zatim ići na kulturu kao nadogradnju, gospodine Duliću.
Slučajno, imam knjižicu kod sebe, koja ima naslov ''O životu izbegličkom.'' Molila bih, ne znam odakle kamere dolaze, da ovo snime. Dolazim iz Raškog okruga, gde mi ova tema nikako nije strana, gde se ne radi samo o Grmovcu, nije Grmovac jedino problematično mesto, nego je i čitava opština Kraljevo problematična, kada su u pitanju srpske izbeglice. Ono što vi ne znate, gospodo iz vladajuće koalicije, ja bih htela da vam iz ove knjižice pročitam samo par stvari koje su vezane za izbeglice. Ovu knjižicu je 2001. izdao čovek koji se zove Ilija Šekuljica, u Kraljevu.
Kaže – ''Izbeglica je ostavljeno rođeno ognjište, grobovi predaka, radno mesto, livade i voćnjaci, ulice i trgovi. Izbeglica je beg ispred kame s uma sišavših razbojnika. Izbeglica je zavežljaj u ruci, ukočen, izbezumljen pogled, bledo izborano i uplašeno lice.
Izbeglica je brzo starenje i rano sazrevanje. Izbeglica je izgubljeno nadanje i odvajanje od najbližih. Izbeglica je crnina u duši i u očima. Izbeglica je strah i bauljanje. Izbeglica je spremnost da se prebrode godine i godine izbegličkog života, a nemanja snage da se prebrode sati, minuti, jer je svaki minut dug kao večnost.
Izbeglica je svedok jednog vremena, jednog prostora, zebnji, neverica u pometnji krvoprolića, telesnih muka i duševnih patnji, svih zala koja su snašla, potresla i uplašila njegovu dušu. Izbeglica je proticanje rodnog kraja kroz grozomorne snove. Izbeglica je gubljenja starih navika, misli i želja. Izbeglica je viđenje svih dela u istoj sivoj boji. Izbeglica je objekat onih koji mu daju hranu i ležaj, koji ga školuju i leče.
Izbeglica je čežnja za svojima i nemogućnost da se sa njima vidi i susretne. Izbeglica je neorijentisanost i neinformisanost. Izbeglica je radno neangažovanje. Izbeglica je ubeđenje da se svako dobro vraća dobrim, a svako zlo zlim. Izbeglica je jauk, patnja, stradanje i gušenje u bolovima. Izbeglica je dozivanje zore, sunca, jutra, zvezde, duge. Izbeglica je izbeglica.
Izbeglica je greh božji,'' ovo se posebno odnosi na novoformiranu našu Vladu, moram da ponovim, ''izbeglica je greh božji i sram ljudski. Teško ga je razumeti, a lako ga se o njega ogrešiti.''
Završila bih, kada naiđete na ljude koji beže od odgovornosti, stanite im na put.