Ko vam daje pravo da lažete? Kad sam  ovde izneo sumnju da je neko u prethodnom glasanju glasao za nekog drugog?

  Samo sam tražio listing i ništa više. A, kada sam upozoravao da je neko ubacivao kartice za nekog drugog, pravili ste se ludi i gluvi. Tada kada je bilo dokaza za 15 narodnih poslanika, to ste preskočili, a sada kada sam samo tražio listing, vi tvrdite da sam govorio da je neko za nekog glasao.
E, sad mi recite za koga sam rekao da je glasao u ovoj sali i kada sam to rekao. Nemojte da zbunjujete javnost. I hajte malo aplauza. Treba vam hrabrosti. Narod se buni protiv vas previše.

Postavljaju se ovde dva pitanja - zašto vama smeta prof. dr Vojislav Šešelj i zašto vam smeta ruska himna? I jedno i drugo su sinonimi za prijateljstvo, za patriotizam, za borbu za očuvanje naroda i države. Zašto Vojislava Šešelja,  kada nije tu, a ako ta Rusija toliko ne valja, ako ne može da se čuje njena himna na mobilnom telefonu, kao poziv, zašto ste potrčali u Rusiju, koju ste toliko brukali i ljagali, sada kada ste videli da je došlo do kraja i da bez Rusije ništa, ništa u Srbiji ne može da se uradi?
Nemojte ovde pežorativno da govorite o Rusiji. Ovde, sa ove srpske govornice, o Rusiji ne može loše da se govori. Ako neko ima pravo loše da govori o Rusiji, o ruskom rukovodstvu, to smo mi, srpski radikali, ali mi ćutimo i trpimo. Mi znamo da nam to nije učinio ruski narod, nego rusko rukovodstvo, koje ste vi podržavali.

Dame i gospodo narodni poslanici, napadanjem reči "fleksibilnost" amandman u stvari pokušava da od predlagača zakona iznudi obrazloženje šta ta fleksibilnost u stvari predstavlja.
Da li će to biti "fleksibilnost" subjekta privatizacije, da li će to biti "fleksibilnost" Vlade, da li će zakon "fleksibilno" da se tumači. Mislim da ta reč kao jedno od načela ovog zakona o privatizaciji, nije dovoljno jasno objašnjena, posebno zato što se više nigde ni u jednoj odredbi zakona, do kraja Predloga zakona ne pominje. Razumem da predlagač kao načelo predviđa obezbeđenje javnosti, formiranje prodajne cene, načelo za mene nije stvaranje uslova za razvoj privrede, to je valjda cilj, motiv, a načelo nije.
Ako je načelo "fleksibilno", onda nam duguje predlagač da kaže šta podrazumeva pod tom rečju "fleksibilnost" i koliko će "fleksibilna" država biti u postupku privatizacije. Ili će možda "fleksibilnost" zahtevati od subjekta privatizacije, jer znam da od kupca nikakvu "fleksibilnost" nećete očekivati, niti je očekujete. Njemu se u stvari prilagođava čitav koncept, privreda, država, subjekti, kapital, čak i imovina i mislim da je narodni poslanik Dragoljub Stamenković ukazao s pravom na član 2, koji je dosta opšta odredba, ali sve nas interesuje koji glasamo o ovom zakonu šta je mislio predlagač kada je rekao reč "fleksibilnost", čime to posle potkrepljuje u daljim odredbama Predloga zakona i da li je ta "fleksibilnost" jedan od uslova privatizacije, na koga će da se odnosi i ko će biti obavezan da bude "fleksibilan", a ko neće morati da bude "fleksibilan".

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar, koji je dobio reč mimo Poslovnika, povredio je član 99. stav 1. Poslovnika, po kome su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Gospođo, mene čudi zašto niste reagovali kada je ministar sa govornice izrekao jasnu otvorenu pretnju zaposlenima u Beočinskoj fabrici cementa i kada im je rekao - ili ćete biti privatizovani ovako kako je Diloji tuš.....
(Predsedavajuća: Gospodine Nikoliću, vi takođe vršite povredu Poslovnika, jer ste izašli da reklamirate povredu i sada se opet upuštate u repliku.)
Objašnjavam vam kako je povredio. Pročitajte Poslovnik. Imam pravo tri minuta da vam obrazložim kako je izvršena povreda Poslovnika. Ministar nije povredio Poslovnik izlazeći za govornicu, ni odlazeći sa govornice. Povredio je dok je govorio. Pošto vi ne pratite šta mi govorimo ovde u sali, dužan sam da vam kažem šta je rekao ministar i da vam kažem kako to ja, kao narodni poslanik u ovoj sali, tumačim.
To je bila jasna pretnja, samo što vi nećete to tako da shvatite. Ili će biti ovako kako je rekao Deklerk juče ili - ajde vi radnici, privatizujte se. Kako će oni sad ako im Vlada preti da će morati ili kako im je Vlada rekla, i to, kaže, negde iz marta i aprila meseca, a tada nije bilo privatizacije, gospodine ministre. Privatizacija je bilo zaustavljena. Otkud se Vlada bavila privatizacijom Beočinske fabrike cementa u martu i aprilu, kada je to jedan interegnum između onog zakona i ovog, u kome nije bio primenjivan zakon o privatizaciji.
Naravno, ja ću iskoristiti svoje izlaganje da malo obrazložim vaše učešće u svemu tome i šta me nagoni da sve više sumnjam u to da su vam namere poštene.
Kad opominjete poslanike SPS-a, zašto se zalažu za podelu besplatnih akcija, pročitajte šta ste zastupali koliko samo pre nekoliko godina. Takve sunovrate u ekonomskoj nauci ne poznaje ekonomska nauka. To mogu ja kao laik u ekonomiji da se 1994. godine zalažem da se građanima podele akcije, a 2001. da tražim da se nađe kupac i da se zanemari to da su fabrike radničke. To stručnjaci koji vode ekonomiju ove zemlje, sigurno da takve lupinge ne mogu da prave. Da ste vozili avion i da ste napravili takav luping, vi biste ste slupali.
(Predsedavajuća: Gospodine Nikoliću, da li je to isto iz člana 99?)
Da li ste vi izdržali 2,48 minuta. Još sam imao 10 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je dokazala da pisanje zakona o privatizaciji nije težak posao. Javnost je pripremljena da ga prihvati, a kao reper služili su dosadašnji loši zakoni, obećanja, kao i dobar predlog zakona koji je sačinila SRS.
Možda je ovo jedini DOS-ov zakon koji nije izložen potpunoj rafalnoj paljbi srpskih radikala, mutant je našeg predloga zakona, ali to ne znači da je odličan i da imamo poverenje u Vladu koja će ga provoditi. To nas i odvaja od većine u ovoj skupštini, čiji je jedan poslanik jutros rekao da u sprovođenju reformi niste spremni na kompromise sa predstavnicima bivšeg režima.
Pravite kompromise sa NATO-om, sa šiptarskim teroristima, Haškim tribunalom, sa svojom savešću, sa svima osim sa delom svog naroda. Osnovno obeležje ovog zakona je da je kupac podignut na nivo božanstva i ta poruka mu se šalje skoro svakom odredbom. Zbog njega i ne organizujete proizvodnju, pa je niža nego u vreme agresije, mada sam siguran da za bolje niste ni sposobni. Zbog njega izmišljate dodatna opterećenja privredi i kao vrhunac porez na ekstra profit i imovinu društvenih preduzeća, po kome će samo "Simpo", otkrio je to neko od vas, platiti 7 miliona maraka. Onome ko nema da plati smanjuje se vrednost koju treba da plati kupac.
Ministar je svoj odnos lica plaćenog za obavljanje posla preneo i na državu. Pravi predlagači su ino kupci, a Predlogom zakona se otvara posao za konsultanske kuće, stručne timove i agencije, komisije, čije usluge se plaćaju u realnom iznosu po Predlogu zakona. Da bi to prikrio, ministar se upliće u neistine i erodira moje poslaničko mišljenje o njegovoj stručnosti. Moram da priznam da nisam kompetentan, ali ministar ostavlja utisak čoveka koji ovaj posao zna i zato je i opasan.
Ministar kaže da su njegove akcije u "Diloji tušu" povučene od kako je ministar. Akcije su vlasništvo. Ko ih je to povukao ministre i gde su sada? Da li su kod tetke ili kod svastike? Aleksandar Vlahović je jedan od suvlasnika američke revizorske i konsalting kompanije "Diloiti tuš" i saradnik Ekonomskog instituta, ja mislim i jedan od suvlasnika. Na srpsko tržište "Diloiti tuš" je došao 1991.godine, kroz zajedničko ulaganje sa Ekonomskim intistutum. Prvi direktor je bio Slbobodan Prohaska, sada već zaboravljeni prvi potpredsednik socijalističke vlade Srbije, a danas biznismen na Kipru. Saradnja je trajala do 1996.godine, kada je Ekonomski institut povukao svoj osnivački ulog. Zašto je Ekonomski institut povukao svoja vlasnička prava? Da li su ona preneta na radnike Instituta, odnosno da li je u pitanju tzv. divlja privatizacija?
"Diloiti tuš" je nastavio da radi samostalno, samo što su dva tadašnja direktora Ekonomskog instituta, Aleksandar Vlahović i Danko Đunić, tada potpredsednik socijalističke Savezne vlade postali suvlasnici "Diloiti tuša". Američka kompanija je preuzela mnoge aktivnosti Ekonomskog instituta. U javnosti je postala poznata kroz reviziju poslovanja "Dafiment banke", privatizaciju "Progresa". Neko iz DOS-a pre neki dan reče da je to jedna od najvećih krađa društvene imovine koja je izvršena u postupku privatizacije kroz privatizaciju "Politike", znači kroz sve sumnjive poslove. U međuvremenu je Ekonomski institut 1991.godine procenjen na tri miliona maraka, a posle raskida poslovne saradnje procenjen je na 360.000 maraka i otkupljen pre svega od Vlahovića i Đunića, kao većinskih vlasnika. Pored njih, kao vlasnici pojavljuju se i bivši savetnici predsednika Vlade Republike Srbije, Mirka Marjanovića, Jurij Bajec i Danijel Cvetićanin. Sada me interesuje ko u ovoj Srbiji za koga radi i ko kome pomaže?
To me navodi da posumnjam i u priču da ste se ministrovanja prihvatili kako biste kao uspešan konsultant podigli sebi cenu konsultovanja za privatizaciju u Severnoj Koreji i Vijetnamu. Naravno, dugujete nam priču o svojim akcijama u Ekonomskom institutu. Sumnjam u tim koji pretnjama, ucenama i obmanama omogućava "Lafaržu" da dođe do Beočinske fabrike cementa, bez ponovnog javnog nadmetanja, po ceni koja je bila u opticaju 1998.godine, u vreme kada je Srbija bila pod sankcijama i pod prethodnim režimom. Danas nas ministar ubeđuje da je 1998.godine postignuta nepovoljna cena za Beočinsku fabriku cementa, možda i zato što je on bio konsultant "Lafaržu". Sumnjam u tim koji samo u slučaju Beočinske fabrike cementa priznaje poslove sklopljene pod Miloševićem, mada ovaj posao nije bio ni sklopljen, ni ugovor nije bio potpisan.
Zar nije Đinđić upozoravao strane investitore da ne ulažu u Srbiju zato što će nova vlast poništiti sve poslove sklopljene pod Miloševićem. Sumnjam u tim koji tvrdi da je lično Širak zamolio Đinđića da se ovaj posao završi, a sam Deklerk iz "Lafarža" tvrdi da "Lafarž" nije francuska firma. Čiji je Lafarž i da li je neko iz Srbije stekao neku njegovu akciju? Primer Beočinske fabrike cementa, odnosa prema razvoju fabrike, ceni, kupcu i korišćenju mineralnih sirovina potpuno kompromituje autore i predlagače zakona i rađa osnovanu sumnju u očuvanje opštih interesa i stvaranje efikasne privredne strukture.
Dana 29. jula 1994.godine, da li ste tada bili u Demokratskoj stranci gospodine ministre, Zoran Đinđić je u Narodnoj skupštini Republike Srbije glorifikujući jedan model privatizacije, izjavio: "Naš zakon o privatizaciji predlaže da se ta svojina, koja je neprikosnoveno tu za privatizovanje, da se ta društvena svojina u načelu manje više na ravnopravne delove podeli svim građanima Srbije. Zbog čega? Osnovni razlog je u tome što je društvena svojina bila svojina svih građana Srbije. Nije bila svojina nekog određenog kruga ljudi. Ona nije bila državna svojina. Ona nije bila kolektivna svojina. U njenom stvaranju su svi učestvovali. Ne može se reći koliko je ko učestvovao, jer je to bila u idealnom smislu svojina svih nas. Društvo kao jedna idealna celina, kao jedan idealan vlasnik je bilo vlasnik te svojine. Članovi društva smo mi. Zašto bi nama prodavao neko ono što je bilo naše? Na osnovu tog pravnog principa se prodaje i još se kaže po tržišnim kriterijumima se prodaje nešto što je naše".
Zato sam vas upozorio, nemojte da se čudite socijalistima kako diskutuju o ovom predlogu zakona. Učili su se na Đinđiću od pre samo nekoliko godina. Razmišljam o razlozima za pojam restrukturiranja i zanimljivosti vezanih za odredbe koje ga regulišu. Poverioci sa većinskim državnim kapitalom mogu svoja potraživanja konvertovati u kapital tog subjekta, ali ostali drugorazredni poverioci , društvena preduzeća npr. mogu u celini ili delimično otpisivati glavnicu duga, kamate i druga potraživanja. U ime čega bi oni to radili? Hoće li država prisiliti na to još nečim ili samo tako što im ovim zakonom zabranjuje prinudnu naplatu svojih dospelih potraživanja?
Jedno je sigurno, zabrana prinudne naplate od strane poverilaca subjektima koji se restrukturiraju suprotna je Zakonu o obligacionim odnosima, a blagovremena informacija o preduzećima koja će ići u restrukturiranje vredi zlata i biće predmet unosne zarade.
Vlada će kasnije propisati postupak i način restrukturiranja subjekta privatizacije, kasnije će propisati postupak i način prodaje kapitala i imovine metodom javnog tendera, javne aukcije. Sve ostaje za kasnije i izaziva nepoverenje. Poznato je samo to da će programi i dokumentacija Agencije, vezani za te postupke i načine , još neprezicirani biti obavezujući za subjekte privatizacije. Zašto ih onda zbunjujemo i lažemo kada im kažemo da su subjekti? Oni su samo objekti na kojima se radi.
Privatizacija je prilika da se odužimo deviznim štedišama, svima, a ne samo onima čije su obveznice dospele za naplatu. One su dospele za naplatu u gotovini, ali je država obavezna da ih namiruje imovinom uvek kada ima imovine za prodaju. Ako nema sada u postupku privatizacije, neće je imati nikada ili drugačije, ako neće da se oduži sada, neće se odužiti nikada, i tender i javni poziv će imati određeni sadržaj, sem uobičajenih podataka o nazivu subjekta, mestu, adresi, datumu, početnoj ceni , iznosu i načinu uplate depozita, koji propisuje ministar, oni moraju da sadrže i druge uslove, obavezu ulaganja sredstava u subjekt privatizacije, rešavanje problema zaposlenih, obavezu zadržavanja iste uposlenosti za određeni period, obezbeđevanje kontinuiteta poslovanja i zaštitu životne sredine.
Transparentni postupak previđa obavezu utvrđivanja kriterijuma i prioriteta. Nismo robovi. Srbija ne sme precenjivati ali ni potcenjivati prirodne resurse, radnu snagu, geografski položaj i veličinu tržišta. Lokalna samouprava je isključena iz postupka privatizacije, mada je mogla da pomogne i da stekne određene prihode. U redu, ne kažem da nije tačno, 10% je previđeno, ali je trebalo dati sva mala preduzeća lokalnoj samoupravi na raspolaganje. Uostalom, privatizovaće se toliki broj preduzeća da će broj javnih i komunalnih preduzeća na nivou lokalnih zajednica biti zanemarljiv. Mislim da je trebalo predvideti više saradnje sa preduzećima koja se pripremaju ili su u fazi pregovora sa potencijalnim partnerom. Ne treba ih terati da u roku od 7 dana dostave na zahtev agencije prospekt privatizacije ili će im agencija preuzeti ingerencije.
Ovo možda može da obori vrednost preduzeća ili da otera partnera sa kojim (predsedavajuća: 11 minuta)... Da li biste bili ljubazni da govorim još 30 sekundi ali da me ne opominjete.

Ovim zakonom se vrši svojevrsna nacionalizacija, podržavljenje. Zašto onda zakon predviđa deo sredstava ostvarenih privatizacijom za isplaćivanje naknade licima čija je imovina nacionalizovana? Šta ako neko po smeni vlasti donese zakon kojim će predvideti da se sva preduzeća privatizovana po ovom zakonu vrate po njegovom mišljenju pravim vlasnicima - radnicima i izvrši poništaj privatizacije?
U Srbiji je sve moguće. Nas radikale izbacujete iz Skupštine. Svoje ni puškom ne možete da uterate u salu, ali da li će neko imati (predsedavajuća: 12 minuta) poverenja u ovu državu ako svaka nova vlast poništi i to retroaktivno sve zakone donete pre nje, iako ih je donela Narodna skupština.
Još samo dve rečenice. DOS je konačno dotukao "Zastavu" dovodeći nestručne i nekompetentne ljude, koji bi po njoj mogli da jure pacove, ali nemaju pojma šta je fabrika i kako se organizuje proizvodnja. Sada ćete da je dekomponujete, samo što se nama u Kragujevcu ne peva. Mi bismo najradije zaplakali nad sudbinom fabrike, koja je nekima od nas omogućila čak i da se rode.

Poštovana gospođo, nepravo ne rađa pravo. Vi ste gospodinu Panajotoviću dozvolili da replicira, iako uopšte nije imao osnova za repliku. U toj  svojoj  tzv. replici on je mene direktno pomenuo i vi sada  meni ne date pravo na repliku, iako sam direktno pomenut, a gospodin Panajotović, samo da vam nešto objasnim- pa to je mogao i povodom diskusije gospodina Vlahovića, da vam nešto objašnjava.
Ali zašto kršite Poslovnik tako grubo da poslaniku koji je pomenut, čije se izlaganje ovde tumači sa govornice, ne date pravo na repliku? Znam, vi ćete ostati upamćeni po tim svojim biserima, ali ne ide vam to, bolje bi bilo da vas narod pamti kako ste ovde bili demokrata, kako ste se zalagali za neka nova načela. Bolje bi bilo.
Pa vas sada pitam - da li mi dajete pravo na repliku?

Ma potpuno sam drugi deo izlaganja gospodina Đinđića ovde citirao i nikoga nisam tumačio, ni o kome  reč nisam rekao. Ne poznajem gospodina Panajotovića uopšte, ne znam čoveka.
Hoćete li mi dati pravo na repliku?

Mislim da je vreme da prekinete da iznosite neistine, laži, insinuacije oko nekoliko ljudi SRS. Imate dovoljno medija za to. Svakoga dana čitam ime Vojislava Šešelja, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, laži o tome kako smo podneli amandmane da se ne oporezuje ništa, i laži o tome kako sam ja kupio ogromnu zemlju i laži o tome kako je Vojislav Šešelj pokrao neku zemlju, kako je napravio neke nove kuće.
Ne morate za to koristiti skupštinsku govornicu. Ne treba vam. Vaš čovek drži pod kontrolom sve medije, čak i TV Pink. Radite šta god hoćete. Novine bruje. Ostavite skupštinsku govornicu samo za predloge zakona i kada smo već kod toga, ništa se danas u izlaganju prof. dr Vojislava Šešelja nije desilo, što se ne dešava svih ovih dana od kako ste na vlasti. Ovo je bila jedna od principijelnih diskusija. Samo, ovo je prva diskusija u kojoj ste vi pronašli nešto što može da posluži kao osnova da liči i na pohvalu za Predlog zakona.
Znači, Vojislav Šešelj je pravi poslanik i pravi profesor onda kada ima neki zakon sa kojim se on ideološki slaže. Čim postoji predlog zakona sa kojim se radikali ideološki ne slažu, čim ga radikali napadnu na Skupštini, onda smo mi i destrukcija, onda mi ne znamo ništa, onda smo mi lažni profesori itd.
Dakle, nemojte vi hvaliti Vojislava Šešelja jer od toga će nam opasti rejting u Republici Srbiji. Mi svoj posao radimo principijelno. Voleo bih da je Predlog zakona o privatizaciji, kao političar bih voleo, lošiji predlog nego ovaj koji je došao, imao bih razloga češće da izlazim za ovu govornicu i da ga napadam. Ovako, o Predlogu zakona izjasnio se predsednik poslaničke grupe, ali govoriće i ostali poslanici. Hvala.

Prethodnik je pogrešno protumačio izlaganje predsednika poslaničke grupe SRS. Najpre, mi se nismo složili sa restitucijom bivšim vlasnicima fabrika kojima je raznim zakonima u periodu od 1945. godine, pa nadalje, imovina oduzeta i predata državi, narodu, zaposlenima, već u kom vidu vlasništva je to bilo, tako da se sa tim nećemo ni složiti do kraja ove rasprave, niti ćemo prihvatiti takav način gaženja svih ustavnih i zakonskih normi u ovoj državi i posebno priče o tome da nešto što je jednom zastarelo, više ne može da se vraća u platni promet, i priče o tome da ćemo predati industrijalcima na bilo koji način, restituisati bilo koji procenat bivšeg vlasništva. To na zaista ne pada na pamet i od toga bi trebalo da odustanete.
Mi smo takav amandman i podneli, tim pre, što je restitucija ostavljena za neki budući zakon. Hoće li taj zakon biti donet i hoće li raspored snaga u ovom parlamentu biti takav da taj zakon ikada bude donet, ili vi samo zadovoljavate nekakve lige, neka društva, pa i, tobož, ovim zakonom obećavate 5%, ostavljate u budžetu na raspolaganje po nekom zakonu čiji predlog možda nikada neće ni ući u proceduru.
Drugo, u vezi amandmana, jednog broja amandmana koji povlače poslanici SRS, u pitanju su bile tehničke greške. To su amandmani koje mi sada ne bismo ni branili i sasvim je svejedno hoćemo li od njih odustati za govornicom, ili da vas pismeno obavestimo, da ih ne bi ni stavljali u promet.
Dakle, svi amandmani koje je SRS podnela u skladu sa svojim progamom i dalje ostaju, ostaju za raspravu ovde i ostaju za pokušaj da vas ubedimo da jedan, do sada najbolji predlog privatizacije, dodatno popravite, tako da bi o njemu mogla pozitivno da se izjasni SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, do sada je petak po podne bio dan kada nije bilo kvoruma i kada je padala koncentracija i pažnja kod poslaničke većine, a sada je to četvrtak, zato što je petak neradni. Ako uvedemo i četvrtak neradni, to će biti sredom.
Na osnovu člana 80. stav 5. izražavam sumnju da je bilo kvoruma na prošlom glasanju o kvorumu i zbog toga tražim da mi na osnovu tog istog stava dostavite listing sa utvrđivanja kvoruma. Onda ćemo utvrditi ko od poslanika ovde falsifikuje svoje prisustvo i ko mu u tome pomaže, ko želi da učestvuje u raspravi povodom ovog zakona, a ko ne želi, ko ovaj posao koji nam je narod poverio zaista hoće da radi onako kako treba da se radi, a ko tu dolazi da sačeka kada će jednom stići kraj rasprave da bi mogao da pritisne određeni taster, da izađe i obavlja svoje poslove.
Dakle, ne treba mi listing sa prošlog glasanja - hoćemo li da se prebrojavamo, nego listing sa utvrđivanja kvoruma.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak je u 17 časova 28 minuta i 49 sekundi drastično pogažen Poslovnik, samo se vi smejte,  Narodne skupštine Republike Srbije pri utvrđivanju kvoruma. Poslanici koji su obezbedili kvorum, bilo  ih je tačno 126, a među njima kao registrovani Zaharije Trnavčević, Aleksandar Stefanović koji tri dana nije ušao u Skupštinu, Predrag Mijailović - Lune koji je otišao pre podne, Čedomir Jovanović koji je ušao pre 5 minuta i dr Milena  Andrić, da ne tražim više, samo  šest sam poslanika pronašao.
Ovo zaista nema smisla. Ja ne znam zašto vama Narodna skupština mora da liči na cirkus. Zašto se u ovoj Skupštini ne ponašate onako kako se ponašaju Srpski radikali.
Kada imate nešto da kažete za govorinicu, kada ste u sali, a u sali ste kada niste, vaše kartice nisu ovde, a mi ne stavljamo kartice ni kada smo u sali, a vi kada odete kući , ostavite kartice ovde.
Sve ono što je posle toga urađeno sa ovim nelegalnim kvorumom je nelegalno. Posle toga ste doneli odluku sa ovim nelegalnim kvorumom da se ne prebrojavamo, i posle toga je nastavljena rasprava. Na žalost, i ministar koji vam predlaže ovaj zakon o privatizaciji, koga uopšte ne cenite jer vas nema 126 da ga slušate, i on je govorio , a nije imao pravo da govori u sali jer nije bilo trenutno kvoruma. Zato vas molim, sada sve pada u vodu i prebrojavanje i nije prebrojavanje i hoćemo i nećemo. Ovaj spisak dovoljno jasno govori o tome da su sve vaše kartice u sali i da vi koristite te kartice...

I usput bih vas zamolio da odredite neki alko test ovde, da znamo,  ovi koji su pijani...

Znate ovde se radi ili o nekoj mentalnoj bolesti ili o stanju koje je izazvano...