Dakle, kada se vlast promeni, onaj koji je bio u opoziciji dođe u posed dokumenata o tome šta je radila prethodna vlast. Tu se dođe u posed dokumenata koji govore o kriminalu, zloupotrebama vlasti, o čitavom životu koji se u jednoj zemlji odvijao. Sada na novoj vlasti ostaje da proceni čime će se baviti, a čime neće. Vi ste krenuli da se baviti svim i svačim. Kao i onim što jeste i onim što nije kriminal. Ja ovde poručujem da se bavite kriminalom. Ima u ovoj zemlji mnogo neistraženog kriminala, ima ga i dan - danas. Odvija se i pod vašim patronatom. Jedni isti ljudi koji su podmićivali birokratiju iz prethodne vlasti, podmićivaće i birokratiju iz ove vaše sadašnje vlasti. Tim pre, što vi nemate tog kadra, nego ste zadržali prethodni kadar. I istaknete ministra, a iza njega stoji čitava piramida starih zaposlenih ljudi koji su stručni i koji tu rade godinama i koji znaju...

... na koja mala vrata ulazi mito i korupcija. Mislim, ako ste časni ljudi, vi novi koji ste na vlasti, kao i vi koji ste bili predmet ovog amandmana, glasaćete za ovaj amandman. Onda ćemo da utvrdimo koliko je koja politička stranka, koliko je koja nevladina organizacija dobila novca, koliko je koji medij dobio novca, odakle pojedincima informativno carstvo, odakle pojedincima ...

... za televiziju, za novine, za nedeljnike. Pa da onda sve što nije bilo po vama legalno, a možda i po nama, bude oporezovano. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnošenjem ovog amandmana pokušavam da  sprečim negativne posledice primene ovog zakona. Negativne ne za pojedince koji su krali, ne za pojedince koji su koristili privilegije, nego za ogroman broj preduzeća u našoj Republici, koja će prestati sa radom ukolio država buda insistirala da im naplati ovaj porez ili u novcu ili učešćem u njihovom kapitalu. Odnosno, postoji mogućnost da je ovaj zakon ovako i zamišljen, da bi neka preduzeća izgubila onaj deo vrednosti koji treba da pripadne radnicima. Nije svejedno, kada privatizujete neko preduzeće, hoće li onih 15%, koliko je predviđeno za radnike, vredeti 50 miliona dolara ili će vredeti 20 miliona dolara, jer će 30 da uzme država po osnovu nekih dugova koje preduzeće prema državi ima.
Vi ste predvideli da svi oni koji su dobijali robu iz robnih rezervi, da svi koji su dobijali devize po kursu NBJ budu obveznici ovog poreza. I ja sam amandmanom, koji sam ponudio na član 4. Predloga zakona, predvideo da obveznik jednokratnog poreza bude fizičko ili pravno lice, koje je u periodu i na način iz člana 2. ovog zakona, koristeći posebne pogodnosti, ne ulažući u prizvodnju, raspolažući sredstvima suprotno nameni za koju ih je dobilo i suprotno propisima ostvarilo ekstra dohodak ili steklo ekstra imovinu.
Ponovo vas podsećam na situaciju posle bombardovanja, kada smo mnogim preduzećima u zemlji omogućili da uvezu vitalnu opremu, da bi mgli da nastave da rade. Taj uvoz smo omogućili tako što smo im prodavali devize po kursu. Ponovo vas podsećam, da je NIS neprekidno dobijala devize po kursu. Da smo na taj način održavali stabilnost i cena i snabdevanja u zemlji. Ponovo vas podsećam da je EPS dobijala devize po kursu. Hoćete li vi to da sada država, kao vlasnik u mnogo većem delu nego što će to predviteti zakon o privatizaciji, uđe u ta preduzeća i smanji učešće drugih u tom preduzeću. Odnosno, hoće li možda NIS na ovaj način da uđe u gubitak i da postane veoma jeftina za nekog tzv. strateškog partnera.
Dalje, ako se i ostvare neka sredstva po ovom zakonu, Vlada Srbije predlaže da uđe kao vanredni prihod budžeta i da Vlada Srbije njima raspolaže, iako budžet je za ovu godinu zatvoren. Iako nas Vlada ne obaveštava šta će uraditi sa ovim sredstvima i ovo su jedina sredstva koja nisu trenutno transparetna. Govori se o milijardama, a ne znamo u šta će ih Vlada uložiti i kako će ih potrošiti. Biće to njen vanredni prihod u budžetu, kojim će da raspolaže ministar finansija. Ako već tvrdimo da su građani oštećeni na taj način što su pojedinci dolazili do ekstra profita i ekstra imovine, onda hajde da obeštetimo direktno građane koji su bili oštećeni.
Amandman koji sam predlagao, da obeštetite građane kji su morali da prodaju devize po kursu, niste prihvatili. Ali, u drugom delu ovog amandmana i tu ponovo ukazujem na manjkavost Poslovnika u kome sada u drugom delu potpuno drugu stvar moram da tretiram, predvideo sam da polovina sredstava naplaćenih iz ovog poreza idu u budžet Republike Srbije kao vanredni prihod, da 35% ide Republičkom fondu za PIO zaposlenih, a da Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ide 15% naplaćenog poreza. Ako su ljudi bili uskraćivani za zdravstvenu zaštitu, ako su bili uskraćivani za penzije, zašto im ne bismo ovim zakonom preko tog ekstra prihoda koji će ići u budžet Republike Srbije, zašto im ne bismo ...
(Predsedavajuća: Pet minuta i 22 sekunde.)
Kada bi vi izdržali bar 10 sekundi, to bi bilo mnogo lepo.
(Predsedavajuća: Pa 22 sam izdržala.) (Smeh.)
Nije vam nešto za pohvalu, 22 sekunde. Znam neke koje izdrže i mnogo više.

Dakle, amandman, ne pokušava da spreči državu da ubere prihode, amandman pokušava da omogući državi da ubere prihode tačno od onih koji su izigrali državu u vreme kada vi niste bili na vlasti.
Amandman pokušava sredstva da da tačno onima koji su bili oštećeni u vreme kada je neko sticao ekstra profit i ekstra imovinu. Međutim, vi niti čitate, niti slušate i sve ove rasprave ne dopiru ni do ono malo mozgova koje pojedinci imaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, i dalje smatram da rešenje predviđeno članom 4, rešenje koje je predložila Vlada Republike Srbije, nije dovoljno precizno, nije dovoljno jasno. Odnosiće se i na one koji nemaju iz čega da plate nekakav porez na ekstra profit ili ekstra prihod, zato što je, recimo, bila situacija da su nam društvena trgovinska preduzeća bila potpuno opustela. Male privatne prodavnice, uglavnom nabavljajući robu, ne plaćajući na to ni carinu ni akcizu, bile su pune robom, a društvene su bile sa praznim gondolama i ogromnim prodajnim prostorima.
Kada je trebalo da se snabdeva stanovništvo jestivim uljem, šećerom, osnovnim životnim namirnicama iz robnih rezervi, po državnoj ceni, mi smo određivali snabdevače koji će snabdevati gradove. Bila su to uglavnom društvena trgovinska preduzeća koja su imala objekte, kapacitete. Na taj način smo im pomagali da zarade za troškove, da zarade za plate, da ih neki privatnik ne otkupi u bescenje.
A, bilo je i privatnih trgovinskih preduzeća za koja smo znali da su organizovani. Na primer, u selu postoji samo jedna privatna prodavnica, i takvima smo obezbeđivali robe iz robnih rezervi, jer su snabdevale meštane tog sela. Nije tu bilo nikakvog ekstra profita. Imale su pravo da zaračunaju strogo ograničenu maržu, svoje manipulativne troškove, tako da je cena i dalje ostajala prihvatljiva za kupca, a njihova zarada se svodila na normalno poslovanje.
Istina, tu je bilo kriminala zato što je bilo nekih sela ili delova grada u koje nikada nije stizala takva roba, iako je stigla i trebalo je u dogovoru sa načelnicima okruga da bude realno raspoređena. Ali, nema tu profita. Odakle će sada takvo jedno trgovinsko preduzeće, koje je povuklo iz robnih rezervi veliku količinu šećera, odakle će sada da plati ovaj porez kad je taj šećer otišao odmah potrošačima po niskoj ceni i tu nije bilo nikakve ekstra zarade.
Ako je neki direktor takvog preduzeća ili šef prodavnice krao, to utvrđuju neki drugi nadležni organi, pa to nije stizalo do građana. Mislim da na to morate da obratite pažnju, morate da mislite o tome koliko je uloženo u "Slobodu", u "Krušik", u "Zastavu" posle bombardovanja. Drugi nisu imali te pogodnosti, drugi nisu dobili taj novac. Dobile su određene fabrike. Šta ćemo sada, da zatvaramo te fabrike?
I ovaj drugi deo amandmana poslanika Božidara Vučurovića - naravno vi ste već izbegli da tu obavezu prenosa sredstava onima od kojih su oteta, ispunite. Odbili ste da prihvatite jedan prethodni amandman, ali razmislite dobro, ako je Narodna banka bila samo transmisija, ako je kupovala devize jeftino i prodavala ih jeftino, ako hoćete da naplatite od onih koji su ih dobijali jeftino, pa ima li išta pravičnije, ima li išta prirodnije nego da se obeštete oni koji su morali da ih prodaju jeftino.
Mnogi od vas se nikada ničim nisu bavili, pa to ne znaju, svaki izvoznik je morao 5% vrednosti izvoza da proda Narodnoj banci po kursu i još 5% na tih 5%, dobro da kažemo da je 0,25%. Zašto sada tom izvozniku ne vratimo ono što će država da naplati od onih koji su kupovali te devize? Otkud to da država kada god neko krade, država zarađuje i neće da obešteti onoga od koga je ukradeno. To nisu devize ukradene od države, nego od pojedinaca o kojima postoji čitav spisak kada, kog dana, koji iznos su prodali. Bilo je tu i drugih preduzeća, sve bi ih trebalo obeštetiti, ako već obeštećujemo državu, ali vama na volju.

Pošto neprekidno povređujete član 109. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, da pročitam kako on glasi: "Narodni poslanici glasaju za predlog, protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja".
Vi nama neprekidno ovde čitate koliko poslanika nije glasalo i to ulazi u zapisnik. Ne znam čemu služi taj podatak, jedino da utvrđujete i kvorum po osnovu onih koji, tobož, nisu glasali. Ti koji nisu glasali uopšte ne postoje u Poslovniku. Moguće da su to kartice koje stoje ko zna od kada u klupama i ja vas molim da ujedno i u elektronskom sistemu izbacite tu rubriku - nije glasalo, zato što ne postoji u Poslovniku Narodne skupštine. Ili smo za, ili smo protiv, ili smo uzdržani, a to - nije glasalo, to ne postoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon se usudio čak da zadire u rešenja predviđena drugim zakonima, da ih potpuno suspenduje, iako, po mom mišljenju, to nije moguće, a pravi primer za to je stav 3. člana 5. ovog predloga zakona o kome, citiram, predlog za jednokratni porez, kao solidarni jemac, duguje i direktor, odnosno član Upravnog odbora pravnog lica iz člana 4. ovog zakona u državnoj, društvenoj ili mešovitoj  svojini sa pretežnim učešćem društvenog kapitala.
Odmah da kažem da zaista više nema smisli da da se drže sednice Zakonodavnog odbora. Naime, kada Zakonodavni odbor ima pred sobom amandman narodnog poslanika iz DOS-a on se tim amandmanom bavi, najčešće ga proglasi pravno mogućim, a amandmane narodnih poslanika SRS odbaci i kaže Zakonodavni odbor u izreci - zakonodavni odbor ne prihvata amandman narodnog poslanika Tomislava Nikolića.
Pa nije to funkcija Zakonodavnog odbora, da prihvati ili da obaci amandman. Funkcija mu je samo da ukaže Skupštini da li je taj amandman pravno moguć ili nije, a skupština će odlučiti da li će ga prihvatiti ili ne. Ovako svi mi poslanici opozicije dobijamo packu od Zakonodavnog odbora, ali baš svi, i svakome od nas Zakonodavni odbor napiše - ne prihvata se amandman tog i tog poslanika.
To onda neka vam posluži kao primer zašto ne treba učestvovati u radu odbora.
Vlada se malo detaljnije pozabavila ovim amandmanom. Vlada priznaje da po Zakonu o preduzećima - ali baš briga vladu, oni vode svoje privatne razgovore i kada su tu - direktor, odnosno član upravnog odbora pravnog lica u državnoj, društvenoj ili mešovitoj svojini sa pretežnim učešćem društvenog kapitala ne odgovara neograničeno solidarno za obaveze pravnog lica.
To je tačno. Tako piše u Zakonu o preduzećima. Ali Vlada kaže - ta odredba ne primenjuje se na ovaj zakon, jer kaže u društvenoj svojini jako je teško razdvojiti direktora od vlasnika tog društvenog preduzeća, tobož društveno preduzeće to je preduzeće tog direktora, pa ako je ostvarilo ekstra prihod i ekstra profit, direktor ili član upravnog odbora su dužni da namire dugovanja po ovom zakonu o ekstra porezu ako to ne može da uradi preduzeće.
Sada postavljam pitanje - da li je moguće zaista da će dosadašnji direktori Fabrike automobila u Kragujevcu, predsednici upravnih odbora, članovi upravnih odbora, moći da namire porez, koji ne može fabrika automobila da namiri? Odnosno, ko se to usudio da već sada, bez ikakvog procesa, utvrdi da su i ti direktori krivi?
Pa zar nema nekog posebnog postupka, koji bi vodio najpre MUP, pa tužilaštvo, pa sudovi, pa utvrde - jeste, dobijala je fabrika automobila devize po kursu i direktor je odneo devize kući. A ovako, ovo je zaista obračun, sada više ne samo sa političkim neistomišljenicima, ovo je obračun sa kičmom privrede Republike Srbije. Bezmalo svi direktori, svi članovi upravnih odbora, svi predsednici upravnih odbora razmišljaju sada - hoće li ministar Đelić... (ništa on, kao da nije na sednici, pa mislim, zaista ministre, ako nemate nameru da slušate, šta ćete nam ovde, šta ćete nam vi ovde?)... da upre prstom i da kaže - u, onaj mnogo govori za govornicom, daj dugovanja njegovog preduzeća, piši njemu lično - robija tri, četiri, pet, deset godina, jer ne može da namiri taj porez, koji pada na njegovu firmu.
Razmišljajte malo, dame i gospodo narodni poslanici, razmišljajte malo i srpski - nemojte samo da vam ovi Francuzi pišu zakone i da vam uzimaju meru za odela, zato što otvarate Pandorinu kutiju, uvodite jedan strašan princip, da više ništa u ovoj zemlji nema sigurnost, da više ništa nije sveto, da više ništa nije urađeno po zakonu, jer će doći neko ko će reći - radio si po zakonu, ali sada ja donosim zakon da to što si ti radio po zakonu, više nije po zakonu, pa sada ću da te pitam: što si prošao na zeleno svetlo na semaforu, iako je tada bilo dozvoljeno zeleno. A sad ja kažem: prošao si na zeleno svetlo, uzimam ti kaznu. Hvala.

Grdno se vi varate ako mislite da je danas bila lepa atmosfera. Mi smo danas razbili Predlog zakona u najsitnije komadiće, a vi to smatrate lepim. Vi ste izrekli opomenu narodnom poslaniku za ocenu koju je izrekao. Međutim, član 101. Poslovnika Narodne skupštine vam uopšte ne daje za prvo da za ocenu koju je izneo, izreknete opomenu narodnom poslaniku.
Opomena se izriče narodnom poslanmiku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu; ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, ili iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica; ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze...

Mi ovde gospođo slušamo ceo dan kako je u prethodnoj vladi bilo lopova, kriminalaca, upropastili život, ubili Srbiju, ostalo nešto malo, ministar je to rekao pre 10 minuta. Za vas to nisu uvredljivi izrazi. Uvredljivi izraz je kada poslanik oceni da je jedna grupacija koja evo Srbiju uvodi u haos i beznađe najgora. To sada vama pruža povoda...

(Predsedavajuća: Gospodine Nikoliću...)

...da izazivate incidente. Nemate vi meni šta da se obraćate, kada sednem, onda mi odgovarajte. Sada ja još uvek govorim i izričem vam opomenu, jer me prekidate dok govorim.

Pošto smo vi i ja ravnopravni, mislim da žene još uvek nisu preuzele državu, nije matrijarhat zvanično proglašen, priznajte me kao ravnopravnog sebi. Dakle, nemojte da nam izričete opomene za ono za šta nemate prava. Ako usvojite princip da izričete opomene, molim vas da ih izričete svima redom. I poslanicima vladajuće većine i poslanicima opozicije, da bismo osećali da smo u ovoj skupštini sa vama ravnopravni. Ne mogu da dozvolim da pijani Marijan Rističević glasa o tome da li je  poslanik ...

Ceo dan peva i lupa po klupi i vi sada meni izričete opomenu, a ja ceo dan radim na ovom zakonu. Svaku njegovu tačku i zapetu sam prostudirao.  Marijan Rističević dođe ovde da zabušava, da peva, da pije i da vređa poslanike SRS-a. Za vas je to normalno što radi Marijan Rističević sve vreme, on dobacuje, a vi ćutite. Kada poslanik izađe za govornicu i kaže da nešto ne valja, vi to korisite da date opomenu. O čemu mi ovde onda razgovaramo, a posebno kada ste vi na tom mestu na kome se sada nalazite.

Gospodine predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, članove 101, 102. i 103, a pošto vidim da ste veoma zainteresovani, da vas obavestim da je narodni poslanik Stevan Kesejić prebačen u Urgentni centar, da mu sada utvrđuju stanje enzima, da je prvi snimak pokazao da je imao blaži infarkt i da ćemo sačekati, mi poslanici SRS, da utvrdimo koliko je ozbiljno njegova zdravstvena situacija, da bismo odlučili da li ćemo nastaviti da učestvujemo u radu na ovoj sednici.
Gospodine predsedniče, to što niste bili tu, to ne može da vas amnestira, za ponašanja onih koji vas zamene, a na ta ponašanja smo vam blagovremeno ukazivali. Slažem se, ako zaista želite da krenete u surovi obračun sa SRS i sa njenom poslaničkom grupom, učinite to vi kao predstavnik jedne velike političke stranke, neka to učini neko iz Demokratske stranke, kao predstavnik velike političke stranke, da znamo sa kim imamo posla. Ali, da nam poturate neke kojima je ovo jedan izlet u politiku, i koji više nikada u politici neće biti, da oni izazovu u ovoj skupštini, a možda i na ulicama Srbije, ozbiljne sukobe između ljudi koji drugačije političke misle, mislim da to vama ne dolikuje, kao predsedniku Narodne skupštine.
Ako ste imali stenogram u ruci, vi znate da je gospodin Kesejić isključen, kada je rekao: "Mi smo ubeđeni da je ovaj zakon amnestija za sadašnju vlast, jer kao što sam izneo, a vidite da ima veze, da ministri koji sede u Vladi su korumpirani do te mere da će biti amnestirani samo činjenicom", i tog časa je isključen. Šta je pre toga govorio gospodin Stanko Kovačević, mi čak nismo ni repliku tražili, gospodine predsedniče. Opomenuli ste ga vi jednom, kad ste utvrdili da ne govori o temi koja je na dnevnom redu, ali ga niste opomenuli rečima da preteruje, da optužuje, da zloupotrebljava govornicu. Niste čak imali nameru da ga na bilo koji način kaznite po Poslovniku.
Rekao je da mi sada, koji smo bili na vlasti, upućujemo DOS-u poruku - borite se protiv 400.000 građana Srbije, ali nas koji smo zloupotrebljavali, koji smo krali, koji smo koristili sredstva primarne emisije, koji smo izveli najveću pljačku u istoriji čovečanstva, ne optužujte ni za šta. Rekao je da su elementi jeftinih osnovnih prehrambenih proizvoda bili izvor sticanja enormnog bogatstva vladajuće oligarhije.
Vidite, lako je vama da kažete - jeste, to je tačno, kao što i ja kažem - tačno je da su današnji ministri, neki od ministara u današnjoj Vladi, korumpirani. To utvrđuju neki drugi organi, ali ovde mora da postoji jednak aršin, jednake kriterijume morate prema svakom da primenjujete.
Vi, gospodine predsedniče, prenebregavate činjenicu da su ovde rasturene poslaničke klupe, zato što je služba obezbeđenja, skupštinska, dobila nalog da jednog poslanika, koji je isključen, odstrani sa sednice, bez obzira na to šta će učiniti sa poslanicima koji nisu isključeni. I svi mi koji smo sedeli u ovoj sali, na svojim mestima, razbacivani smo i izbacivani iz ove skupštinske sale, da bi se stiglo do poslanika koji je isključen.
To od 1994. godine u ovoj skupštini nije primenjivano, ali tada je bila jedna diktatorska vlast. Vi znate kako ste ranije rešavali te situacije - da se pauza, pa ukoliko narodni poslanik, predstavnik naroda, ne napusti govornicu, prekine se sednica, sutradan mu se ne odobri da uđe u salu, i stvari su rešene.
Ovde je izvršen fizički napad na 22 i 23-eg poslanika, koji nije hteo da napusti salu. Za to vreme vi ste bezbrižno, gospodine predsedniče, posmatrali na internom prenosu - hoće li to preći meru, pa čak i ako pređe meru, isključili ste javnost, nikog tu nije bilo, izuzev nekoliko poslanika koji su se obrukali, dobacujući i tražeći da se još žešće postupa prema nama.
Gospodine predsedniče, otvara se veoma loše poglavlje u istoriji Narodne skupštine Republike Srbije. Imate tu nesreću da to bude pod vama. Srpski radikali neće dozvoliti nikome da ih ovde tuče, to vam garantujem, i neće dozvoliti nikome da vodi sednicu tako da oni ovde budu tučeni.
Utvrdite kakve ćete kriterijume primenjivati prema poslanicima i neka vam svi budu jednaki. Ako ja ne smem da kažem da današnji ministar pljačka, ne sme ni poslanik iz današnje vlasti da kaže da je pljačkao prethodni ministar, ukoliko taj nije osuđen pravosnažnom sudskom presudom. To su neki kriterijumi.

Pa možete sada i da me izbacite, gospodine predsedniče, možda bi vam to bilo i najlakše, samo prvo okrpite ove klupe, dovedite ih bar u neki red, da narod ne vidi šta je policija radila sa narodnim poslanicima. I nekim poslanicima, koji imaju lično obezbeđenje u ovoj Narodnoj skupštini, da kažem - nemojte više svoje obezbeđenje da šaljete da tuče poslanike. Sa takvima ćemo se obračunavati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u osnovi rešenje koji mi pokušavamo da promenimo, dato članom 3, je razlog zašto je Vlada povukla sličan predlog zakona iz procedure u vreme kada smo jednoglasno usvojili moj amandman na prošli predlog zakona i nije tačno da je Vlada na predlog Narodne skupštne povukla zakon, nego je Vlada sklonila zakon iz procedure da ne bi bila pod kontrolom Narodne skupštine, a sada Vlada pokušava ovim članom 3. da nam kao kukavičije jaje ponovo podmetne isto rešenje iz prethodnog zakona, samo drugačije napisano.
Dakle, 15. marta smo dobili prethodni predlog zakona i Vlada je znači već tada bila spremna da odredi osnovice i koeficijente za obračun plata. Mi smo sada u junu mesecu, Vlada dajući obrazloženje zašto ne prihvata ovaj moj amandman, da osnovica bude 1.500 dinara, kaže da ta osnovica nije realna.
Vlada ne kaže koja je osnovica realna, iako još od 15 . marta zna koja je osnovica za obračun plata stotinama hiljada ljudi u ovoj zemlji realna. Vlada to čuva kao neki svoj adut, kao neku svoju tajnu, a mi smo ovde ovim amandmanom rešili da sve uskladimo, odnose između zakonodavne i izvršne vlasti. Zakon propisuje koeficijente, zakon određuje osnovicu, a onda Vlada tromesečno u skladu sa rastom ili padom troškova života usklađuje tu osnovicu koju je odredio zakon i zakon joj daje to pravo.
Vi, dame i gospodo narodni poslanici, čekate amandman Dragana Maršićanina, čekate da glasate za taj amandman, jer on tobož neće poremetiti odnose između Vlade i Skupštine, ali on zadire u neke druge odnose. Ne možemo Administrativnom odboru da damo pravo da određuje plate predsedniku Republike i zaposlenima kod predsednika Republike. To čak i ne piše u našem Poslovniku, u opisu prava koja ima Administrativni odbor. On ima pravo da samo pojedinačne akte iz prava i dužnosti narodnih poslanika određuje, a nikako da određuje u načelu, da zameni zakon. Dakle, morate da poštujete Narodnu skupštinu i time poštujete same sebe.
Samo još u vreme Milana Obrenovića poslanici su služili samo da izglasaju budžet i čim bi izašli sa sednice Skupštine žandari su ih terali u aps. Ponovo su ih puštali iz apsa kada treba da se glasa novi budžet, a oni jadni morali da dođu na sednicu Skupštine, jer im je glava visila o koncu. Vi biste da to pravilo uvedete i ovde, da Vlada potpuno uređuje život i u zakonodavnoj, i u izvršnoj, i u sudskoj vlasti.
Danas čitate u novinama izjavu ministra pravde - kaže, iskukaćemo plate za pravosuđe. Njemu bi primerenije bilo da kaže - otećemo, jer se tim sredstvima služi u svom javnom i političkom životu. Šta ima mi da kukamo za plate u pravosuđu? Imaju svoje izvore prihoda, imaju svoje troškove, imaju Vrhovni sud i zašto da se uopšte Vlada u to meša, zašto da Vlada određuje koliku će platu da ima sudija, zašto da Vlada određuje koliku platu će da ima narodni poslanik i zašto da Vlada određuje koliku će platu imati predsednik Republike. Kako vam to ne ulazi u glavu? Kako osnovne stvari ne možete da shvatite? Zar će komšija da određuje koliko ćete hleba za kuću da kupite? Kupićete onoliko koliko novaca imate i koliko vašoj čeljadi u kući danas hleba treba, a ne svako jutro na kapiju, izvini komšija koliko danas imam pravo da kupim hleba.
To je želja Vlade Republike Srbije, i ovaj zakon da povuku pred navalom Skupštine, napisaće treći predlog u kome će ista rešenja biti, samo će ponovo da izmuvaju redosled tačaka i ponovo na neki drugi način da nam predstave svoje pravo da određuju kako će u Srbiji da se živi. Oni imaju na određeni način da određuju kako se u Srbiji živi, ali samo u nekim oblastima. U nekim oblastima nisu vlasni i nisu moćni. Mnogo bih voleo kada biste vi, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici većine u ovoj skupštini, već jednom shvatili da ne treba da budete u vlasti Vlade, posebno da ne treba da budete u vlasti ove vlade, iz dva razloga. Jedan je što nikada goru nismo imali, a drugi je što će brzo nestati sa političke scene.