Ima ovde divljaka, gospodine  predsedniče.

E, hvala vam najlepše. Dokazujete sve ono na šta sam ukazivao. Nemojte da posle ispadne da ne znate ko je kriv. Ja vam kažem da ćemo se, ako nas napadnete rukama, braniti rukama, ako napadnete pištoljima, branićemo se pištoljima. Neće nas ovde niko ni tući, ni ubijati. To vam garantujem.
E, sada imam pravo na onu repliku koju ste priznali ....

Izgleda da ste bili na konsultacijama, predsedniče. Ono veče priznadoste da ste pogrešili, a danas ne priznajete. Dobro, šta da radimo. Vi ste u četvrtak prisustvovali jednom govoru ministra Batića, koji je od strane režimske štampe označen kao neprimeren istup. To je valjda najoštrija reč koju sme da koristi štampa kad želi da kritikuje nekoga iz vrha vlasti. Kad smo mi u pitanju, onda se koriste mnogo grube reči. Zaista nisam mogao da verujem da će jedan ministar iz Vlade Republike Srbije, jedne proevropske vlade, kojoj uopšte nije više bitno ko kom narodu, ko kojoj veri pripada, da će nastupiti ovde kao klerofašista i da će sve ono što ne voli kod Vojislava Šešelja sakupiti u to da Vojislav Šešelj nije Srbin. Ja sam, na svoju sreću, u utorak čuo gospodina Batića kada se hvalio kod gospodina Jovanovića da je pronašao novine u kojima je našao Šešelje Hrvate. To je bilo 22. maja.
Zamolio sam svog prijatelja Božidara Vučurovića, koji hakeriše Internet, da mi 22. maja ... (smeh u sali). Čovek ne plaća Internet, ulazi gde god hoće. To se zove hakerisanje, ako niste znali. Onda je Božidar Vučurović, ne plativši, ušao u telefonski imenik nekoliko gradova bivše SFRJ - Zagreb, Rijeka, Bugojno, Sarajevo, Mostar, pa smo tamo pronašli rođake gospodina Batića: Batić Ante, Sljemenska 34, Zaprešić; Batić Arif, Brionska 7c, Zagreb; Batić Klaudija, Zagreb; Batić Eli, Zagreb; Batić Esad, Zagreb. Da se ne biste mnogo smejali, tamo ima i Čović Josipa i Čović Joze i Čović Jure i Čović Mija i Čović Mujo. Naravno, tamo ima i Đinđića, tamo, naravno, ima svih prezimena. Ima tamo i Nikolića, ali neću da vam pričam. Vi to koristite, i koristite i dalje kao dokaz da srpski radikali ne valjaju i da je osnov za progon srpskih radikala to što neki ludak ovde izjavi u Skupštini da je Vojislav Šešelj Hrvat.
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, izričem vam drugu opomenu.)
Naravno, trebalo je da se pročita krštenica Vojislava Šešelja, koju je potpisao preosvećeni vladika Atanasije Jeftić, u vreme kada je sukob između preosvećenog Atanasija Jeftića i Vojislava Šešelja bio veliki, ali je na toj krštenici i na pismu upućenom Vuku Draškoviću pisalo, po mojim saznanjima, ovdašnjim, iz Zahumske eparhije, Vojislav Šešelj je Srbin.
Što se tiče Iraka, draga moja gospodo ...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, prošlo je 3 minuta i 39 sekundi. Imate 3 minuta za repliku.)
Vojislav Šešelj je gostovao 12. februara u Iraku i doslovce je potpredsedniku Republike Irak, Taha Jasi Ramadanu, rekao: "Naša dva naroda imala su tradicionalno dobre odnose. Ti odnosi su bili politički, međudržavni, ali i ekonomski. Od ekonomske saradnje, kroz obostranu korist, živele su mnoge jugoslovenske firme. Međutim, ti prijateljski odnosi su poremećeni 80-tih i početkom 90-tih godina, a najvećim delom je to urađeno krivicom naše strane, jer je nas zahvatio onaj sindrom koji se pojavio u Evropi. Jedva smo čekali da se otarasimo komunizma, a idealizovali smo zapadne vrednosti i potcenjivali smo dotadašnju politiku nesvrstavanja.
Ja bih da iskoristim svoj treći nastup.
(Predsednik: Nastavljate sa nastupom.)
Kad smo odbacivali komunizam, odbacivali smo sve, a naš narod kaže: ne sme se sa prljavom vodom i dete baciti iz korita. Prilično se sporo javlja svest o našim odnosima u našem društvu, ali ja moram, ekselencijo, sa ponosom da vam kažem da je naša partija - Srpska radikalna stranka, prva koja je istinu sagledala. Prvi smo i javno priznali zablude u pogledu naše spoljnopolitičke orijentacije, zablude po pitanju herojske borbe iračkog naroda."
Ono što nam je čitao gospodin Batić, to je radio njegov današnji poslanik Aleksandar Stefanović. Spremio se za repliku, naravno da je spreman, mimo znanja Srpske radikalne stranke i zbog toga je bio oštro prekoren od strane Srpske radikalne stranke. Evo ga sada u stranci gde može da radi šta god hoće. To je onaj poslanik koga ste izbacivali iz uzurpiranog stana, gospodine predsedniče.
U međuvremenu, ja imam dokaze da je predsednik Opštinskog odbora DHSS-a - Majdanpek, zaista direktor RBM-a i zaista kriv za sve ono što se dešava u Majdanpeku. On je i odbornik DHSS-a u Majdanpeku, pa me čudi da predsednik njegove stranke ne zna da mu je to odbornik u Majdanpeku. Naravno, u međuvremenu je sve svoje partijske kolege postavio na mesto upravnika kopa, mesto šefa obezbeđenja. Čak i jednog koji je za vreme prethodne vlasti izbačen zbog kriminala. U međuvremenu je član DHSS-a postao direktor Zavoda za izdavanje udžbenika Republike Srbije, pa ćemo videti koliko će ti naši udžbenici da koštaju i koliko će ih biti za narod.
(Predsednik: Bez dobacivanja. Gospodin Nikolić koristi, posle replike, još ono treće javljanje, kao predlagač.)
U vreme kada patrijarh srpski, gospodin Pavle, saslužuje na teritoriji Kosova i Metohije, sa sveštenicima drugih veroispovesti, u vreme kada arhiepiskop grčki saslužuje sa rimskim Papom, kada čak i krše kanone svete pravoslavne crkve, koja izričito zabranjuje bilo kakvo molitveno opštenje sa jereticima i inoslavcima. Mene ili nas - srpske radikale, posredno, preko našeg predsednika Vojislava Šešelja, ministar pravde Vlade Republike Srbije optužuje za to što nam je, tobož, predsednik Hrvat. Dame i gospodo narodni poslanici, da nije žalosno, sve bi to bilo jako smešno.
Širom Srbije se ovih dana priča o nastupima ministra Batića u Narodnoj skupštini Republike Srbije i o tome kako ga niko od vas ne brani ni srcem, niti ga brani argumentima. Srcem ga ne branite zato što vi nemate baš još toliko pokvareno srce da biste branili takvog čoveka, a argumentima ga ne branite zato što argumenata za njegovu odbranu nema. Jednostavno, što bi rekao naš narod - našla se vila gde nije bila. Naš ministar pravde se nikada ni u snu nije nadao da će jednog dana biti ministar pravde. Zadesilo ga. Ali, zadesilo je i vas, dame i gospodo narodni poslanici, time što čuvate njegov lik i njegovo sramno delo, vi u stvari navlačite na sebe, ne mogu da kažem samo odijum, moram da kažem i prezir srpskog naroda. Učestvujete i saučestvujete u svemu onome što on čini širom Srbije. Uostalom, raspoloženje javnog mnjenja, rezultati pojedinih sporadičnih lokalnih izbora valjda vam dovoljno jasno govore šta to vama čine pojedinci iz Vlade Republike Srbije, koji nisu zaslužili da se tu nađu.
Vladan Batić je ustao protiv stava Vlade Republike Srbije da je država Srbija većinski vlasnik "Galenike". Tu nam je u četvrtak rekao da su Bojić i Šešelj oteli "Galeniku" od Milana Panića. Vi ne reagujete. Niko od vas da mu kaže - izvini ministre, neka si ti ministar po sto puta, ali Milan Panić nije uplatio svoju obavezu koju je potpisao ugovorom, da će toliko i toliko novca uneti u "Galeniku", i novac i četiri leka - lek za sidu, lek za rak, lek za leukemiju. Kad bismo imali takvu fabriku lekova, ne bi morala nijedna fabrika više u SRJ ili u Srbiji uopšte da radi. Sada sa skupštinske govornice, predstavljajući Vladu Republike Srbije, nama Vladan Batić, ministar pravde, kaže da je Milan Panić u pravu.
Vi svi ćutite, čekate kada ćete dići ruku da on ostane, da bude ministar pravde i da nastavi u sprezi sa sudovima, a pogledajte kakve sve ujdurme Privredni sud radi, hoće čak da likvidira i Poštansku štedionicu. Ministar pravde se time ne bavi, on nosi hekler, on harači po Srbiji, on hajduči po Srbiji, skuplja bandu, provociraju njegovi poslanici narodne poslanike u Skupštini Srbije, da izazovu tuču, da izazovu prekid rada zato što ministru ne odgovara atmosfera koja je ovom raspravom stvorena u javnosti Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici DOS-a, na vama je velika odgovornost, na vama je odgovornost da podržite čoveka koji to ne zaslužuje. Na vama je odgovornost da podržite ideju, koju, nadam se ne nosite u sebi, ideju da Srbijom može da hoda, da može da diše, da može da živi samo onaj koji je u DOS-u, i to u ne bilo kojoj stranci DOS-a, već samo u DHSS, ili u strankama koje prihvate da takav čovek može da predstavlja Republiku Srbiju.
Tražio sam u četvrtak, gospodine predsedniče, repliku na izlaganje jednog poslanika DOS-a, niste mi je dali, a on je rekao da je čitava tema mog obrazlaganja predloga bila da Vladan Batić ne može da bude ministar zato što ima veliki nos. Tog časa sam prvi put ustanovio da taj čovek ima veliki nos, a do tada to nisam ni zapazio i nije me to interesovalo. Ja sam na 32 gusto kucane stranice izneo argumente zbog čega ne može da bude ministar, a vi mi ovde spočitavate da mi se ne sviđa njegov nos. Takav je kakav je. Kao da neko od nas može da utiče na to kako će da se rodi. Kao da to zavisi od toga kako se ponašate u utrobi majke. Ja na to nisam mislio, mene to nije interesovalo.
Mene interesuje koliko građana Srbije strepi od Vladana Batića, koliko majki strepi za svoju decu, koliko žena strepi za svoje muževe, hoće li im inkvizitori u kožnim kaputima ponovo zazvoniti na vrata noću jer se pojavio neki novi Krcun, pojavio se neki novi istrebljivač srpskih duša, Vladan Batić i njegove bande. Razmišljam o tome koliko građana Srbije koji su učestvovali u svim našim ratovima, u ovih poslednjih deset godina, strepi od Vladana Batića. Hoće li direktor Fabrike oružja koji ne da Miodragu Savićeviću da on izvozi oružje, već traži da to i dalje čini "Zastava" ići u Hag jer je proizvodio oružje sa kojim smo mi ratovali.
To je poenta našeg zahteva, dame i gospodo narodni poslanici, Vladan Batić ne zaslužuje da bude ministar u Vladi Republike Srbije. Da je to Vlada DOS-a - zaslužuje, vi takvog zaslužujete, ali ovo je ipak Srbija, ovo je Vlada Republike Srbije i takvog ministra nikada nije imala. Znate vi to vrlo dobro. Znate, imate neku partijsku odgovornost i kada bi vas pitao čovek prema kojoj partiji imate odgovornost, je li svojoj, i kada biste rekli svojoj, onda bi vam čovek rekao - pa, nemojte da glasate za Batića. Čovek koji nije mogao u DS, koji nije mogao u DSS-u, ne zaslužuje da ga te stranke podržavaju u onome što radi. Da valja ostao bi u tim strankama, da valja ne bi išao na to da smeni predsednika, prvo jedne, pa onda druge stranke. Da valja ne bi govorio ovde u Skupštini Srbije da treba da rušimo džamije zato što su srušene crkve na Kosovu i Metohiji. Rekao sam to u četvrtak, na to nema odgovora i to stoji zapisano u našim stenografskim beleškama. Da valja, nikoga ovde u Skupštini ne bi pominjao da nije Srbin. On to da kaže, kada bi to rekao radikal, mi bismo svi bili u zatvoru.
Eto, to je razlog dame i gospodo narodni poslanici, zašto smo pokušali u četvrtak, a evo i danas, ako završimo ovu sednicu, da vas ubedimo da vi treba da glasate da Vladan Batić bude razrešen i da prestane taj manir da se okupi pet-šest lažnih političara, kvazi političara, kriminalaca, bandita, finansijera i da vode ovu državu. Nemaju gde da vas vode. Tog poslanika koji me je napao na stepenicama, sprečio sam pre tri godine da otme ....
(Predsednik: Vreme.)
... robnu kuću "Peko" u Kragujevcu i da na njoj nadzida sprat. Bio sam u vlasti da sprečavam kriminalce, a sada nisam. Sada ste vi u vlasti, sada ste vi u većini i razmišljajte o tome. Onaj ko se sa kriminalcima druži i solidariše, ne može da bude ništa drugo nego isti kao oni. Hvala.

Na Pravnom fakultetu u Kragujevcu dok profesor Marko Pavlović, koji je nekada bio član Srpske radikalne stranke i njen poslanik u ovoj skupštini, nije preuzeo tu katedru, nije postojao predmet Nacionalna istorija. On je uveo taj predmet. Ali, kome to pričati? U vreme kada sam studirao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, Nacionalna istorija nije postojala kao predmet, pa nisam mogao da je polažem.
Što se tiče Rezolucije 1244, u vezi sa Kosovom i Metohijom, tačno je da je jedna grupa od tri poslanika bila uzdržana, a to znači nezainteresovana. Njih Kosovo i Metohija nije interesovala kao subjekt, kao sudbina. Oni su rekli da se Vojvodina neće mešati u to. Nisu rekli "naša politička stranka", nisu rekli "baš nas briga, kriv je Milošević", nego su rekli "Vojvodina neće da se meša u to". Njihova politika je otcepljenje Vojvodine od Srbije. Nikakva veza sa Kosovom i Metohijom nije njihova politika. O tome razmišljajte vi koji ste u DOS-u sa takvima, i koji ste takve doveli na vlast.
Što se tiče Haga, Haški sud nije nezavisan. Uopšte nije nezavisan. To nam je rekao Vojislav Koštunica. Vladan Batić je rekao u četvrtak ovako: "Ludost je govoriti da Haški tribunal ne počiva na principima pravde" i time potire ono što nam je o Haškom tribunalu rekao Vojislav Koštunica. Vojislav Koštunica smatra da Haški tribunal ne počiva na principima pravde. Uostalom, Vojislav Koštunica, kao vrstan pravnik, vrlo dobro zna da Haški tribunal ne može da postoji kao sud, zato što je pomoćno telo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Nađite mi samo jedan sud u svetu koji je pomoćno telo nekog drugog organa. Čim je pomoćno i čim ga finansira Amerika, nije nezavisan u svom radu.
Ovde se ne radi o tome ko je ustanovio saradnju sa Haškim tribunalom. Saradnja sa Tribunalom postoji. Radi se o tome ko će prvi doneti odluku da se građani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije izručuju u Hag. Ta krivica, ta istorijska sramota će pasti na DOS, na mnoge ljude koji se bune protiv toga, koji ne mogu s tim da se saglase, na mnoge ljude koji sede ovde u sali, na sve vas.
Nije tačno da Srbija s tim nema ništa. Ako nema ništa, zašto o tome priča ministar pravde Republike Srbije u svakom svom intervjuu? Zašto? Ako ga to uopšte ne interesuje, ako nije njegova nadležnost, zašto se u to uopšte meša? Naravno, predsednik Savezne vlade ima pravo da kaže: Dok sam ja predsednik, neće biti izručivanja. To je njegov lični čin. On to može da spreči dok je predsednik Vlade. Vi ga smenite. Onda će biti izručivanja. Ali, ne smete da ga optužujete zato što je rekao ono što misli kao čovek.
Ja bih vam preporučio da, umesto da izručujete Srbe u Hag, izručite struju građanima. To je mnogo lepše, mnogo korisnije i politički mnogo primamljivije. Hvala najlepše.

Sada ću vam reći, izrečena je neistina...

Mi smo predlagači Zakona o lokalnoj samoupravi, Gordana Pop-Lazić, ministar za lokalnu samoupravu je član SRS i predložila je Zakon o lokalnoj samoupravi. Laž je da vi možete po tom zakonu da uvodite privremene mere kada to zahteva grupa građana. Gde postoji ta odredba u Zakonu o lokalnoj samoupravi? Da se skupi grupa građana da ometa rad sednice skupštine opštine i da se zbog toga uvode privremene mere. Ne, zbog toga treba da interveniše policija, da rastera grupu građana i to zato što ometa rad legalno izabranih organa. Vi izričete pravo, vi ste nam stvorili praksu da gde god vam se ne sviđaju legalno izabrani odbornici koji konstituišu skupštinsku većinu i kada to nije vaša većina, da onda date zeleno svetlo za formiranje kriznog štaba. Pedeset, sto građana je bilo dovoljno da sedi pred opštinom, da razbijaju stakla i da vi kažete - ne može da funkcioniše skupština opštine, umesto da kažete da sekretar unutrašnjih poslova u toj opštini preduzme mere da omogući ljudima koje je narod izabrao na izborima da obavljaju svoj posao. To je strašno izvrtanje teza.
To se vama nikada nije desilo dok ste bili u opoziciji. Osvajali ste redom gradove, a Milošević je pokušao da vam otme izbornu pobedu, ali kada je priznao poraz, sve vaše lokalne samouprave, izuzev na Starom Gradu u Beogradu gde su SPO i socijalisti zajedno uveli privremene mere, sve su funkcionisale bez ikakvog pritiska od strane države. Možda je bilo finansijskih pritisaka, u vreme kada nije bilo dovoljno sredstava, možda da deo sredstava nije pristizao opštinama, a čak i Vlada donosila takve uredbe. Nije bilo ni za koga, pa nije moglo da se da ni opštinama onoliko koliko im pripada. Da vam je neko policijom ometao rad izabranih organa skupštine opštine, navedite samo jednu opštinu u Srbiji.
U Novom Pazaru je istaknuta turska zastava na sednici Skupštine opštine i koja je to Vlada Srbije koja ne bi odmah uvela privremene mere, i uveli ste - počeli da slave turske praznike kao državne. Nemojte, molim vas, da pominjete Novi Pazar, ne daj bože da ste nastavili tako da radite. Ja mislim da ćete za to imati priliku pod DOS-ovom vlašću.
Ovo što se dešava sa električnom energijom, to je pritisak na nas da prihvatimo poskupljenje od 40% koje stupa na snagu 1. juna i ništa drugo. I svakog meseca ide novo poskupljenje, i svakog meseca ćemo imati nekoliko dana restrikcija da shvatimo kako je teška situacija, kako je moglo da funkcioniše, a sada više ne može da funkcioniše. To je samo razlog. Molim vas da u vezi onoga ko je predložio Zakon o lokalnoj samoupravi ne iznosite neistine. Zakon ovo divljanje, ovaj hajdukluk ne omogućuje. Ovo radi Vlada Republike Srbije i njeni resorni ministri, i ministar unutrašnjih poslova i ministar lokalne samouprave.

Sad vidim da je onaj poslanik DHSS-a bio u pravu što je ono štampao o vama.

Očigledno da je tu bilo mnogo istine.

 Zato se služi istinom, gospodine predsedniče.
Ovde je prethodnik direktno prozvao predlagača inicijative i rekao da nismo u pravu što tražimo da bude razrešen ministar pravde Vladan Batić, i naveo argumente koje je pogrešno protumačio iz našeg izlaganja, posebno iz izlaganja koje sam ja ovde iznosio na početku. Pozvao me je na slavu kod Vladana Batića. Da li to vama nije dovoljan osnov da ja izađem za ovu govornicu, gospodine predsedniče?

Nije me ni pozvao na slavu, nego na okrilje ili na paterice, kako oni to nazivaju.

Nije dovoljno. Ja biram kod koga idem na slavu. Ja idem samo kod pravih ljudi, kod domaćina. Ja ne idem kod onih koji u govorima veličaju Boga, nego koji u duši veličaju Boga.

Gospodine predsedniče, ja ne idem kod onih koji komšijama razbijaju stakla i bacaju farbu. Tako su omiljeni u Obrenovcu.

A, vi ćete mene tako iznenaditi, gospodine predsedniče, tim oduzimanjem reči, da ću ostati zapanjen.

Ja čak pristajem i na ovakve obračune sa vama, da vi imate potpunu zaštitu svog sekretara, svoje većine, svog terorističkog nastupa ovde, a ja da ovako bespomoćan izađem za govornicu samo kad vi omogućite. Prihvatam i tako da se nadmećemo, gospodine predsedniče. Ali, ugradite ovde jedan retrovizor, bar facu da vam vidim dok govorite, ako već ne mogu na drugi način da reagujem.

Hoćete li da ućutite?