Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru pravde i lokalne samouprave dr Vladanu Batiću, a da biste znali o kome se radi - to je onaj ministar koji se na sednicama Narodne skupštine pojavljuje samo u udarnom televizijskom terminu u 19,00 sati.
Tražimo da ne bude ministar čovek koji mrzi, koji svoju mržnju ne krije, koga mržnja vodi, utiče na sve poteze koje on vuče i kojima direktno uništava živote mnogih građana Srbije i članova njihovih porodica.
Na vlast je došao oktobarskim rušilačkim demonstracijama, za čije posledice je odgovoran i zbog onoga što je činio i onoga što je mogao da učini, a nije. Evo dokaza u "Novostima" od 8. oktobra 2000. godine. Citiram Vladana Batića: "Pred ponoć u prostorije Demohrišćanske stranke u centru Beograda", radi se o 5. oktobru "ušao je policijski kapetan bled i uplašen. Zamolio me je da učinim nešto da se spreči linč njegovih dvadesetak kolega zatočenih u zgradi Gradskog odbora SPS-a, na Studentskom trgu. Otac Vasilije, predstavnik raško-prizrenske eparhije, koji se tu zatekao", otkud on tu, "i nas petnaestak ljudi iz stranke odmah smo krenuli. Atmosfera u zgradi bila je katastrofalna. Polupana stakla, dim od suzavca i masa koja se tiskala u holu i na stepeništu. Policajci su bili u restoranu u podrumu, potpuno isprepadani. Rekao sam im da se ništa ne plaše, da ćemo ih izvesti iz zgrade. Gledali su nas najpre sa nevericom, ali su ipak pošli sa nama. Obratio sam se okupljenoj masi, objasnio da su i oni policajci žrtve ovog režima, na šta su nas ljudi bez pogovora pustili da prođemo. Odveli smo ih u prostorije naše stranke, odakle su se oni bezbedno uputili u svoju stanicu".
Znači, od njega je sve zavisilo. Mogao je da spasi zgradu Savezne skupštine i Televizije Srbije. Njegova pojava i poziv bili bi dovoljni da ljudi prestanu da vrše teror, ruše, pale i raznose narodnu imovinu. Ovo tim pre što je u momentu paljenja zgrade Savezne skupštine bio za govornicom i video šta se događa.
Ali kako da to očekujete od čoveka koji je preporuke za mesto ministra pravde i lokalne samouprave dobavio oružanim upadima u "Galeniku", Fabriku automobila "Zastava" u Kragujevcu, svuda gde je hteo i gde je mislio da ima nešto da se izvuče.
Dana 11. oktobra 2000. godine, oko 9,30 časova, sa tri luksuzna automobila, Vladan Batić i njegovi pratioci, naoružani heklerima, koje i sada neovlašćeno koristi, i snabdeveni policijskim značkama pravim ili lažnim, ministre, ušli su u "Galeniku" kako bi je preoteli od građana Srbije i poklonili Milanu Paniću, klijentu advokata Vladana Batića, počasnom predsedniku i investitoru u Demohrišćanskoj stranci Srbije, čiji je Vladan Batić predsednik.
Prema izjavi Slobodana Rondovića, generalnog direktora preduzeća "Beograd sigurnost", koje je obezbeđivalo "Galeniku", Vladan Batić je pozvao obezbeđenje da odloži oružje, mašući papirima i vičući da je neki sud u Parizu presudio da je AD "Galenika" njihovo vlasništvo i da im se mora odmah predati. Od onda lobi koji pokušava da "Galeniku" otme od Srbije i preda je Milanu Paniću obmanjuje i radnike i javnost, a fabrika je sve dalje od nas. Evo dokaza.
Vlada Srbije nije odredila svog predstavnika u prinudnoj upravi, ali je zato krajem aprila, kada je komisija Vuka Obradovića nedvosmisleno utvrdila da je u "Galenici" većinski državni kapital, objavljeno da će Vlada imenovati direktora fabrike.
Vladan Batić zna da je u fabrici uvedena prinudna uprava i da direktor ne može biti imenovan dok sud ne ukine prinudnu upravu, ali ne reaguje ili možda reaguje tako što obmanjuje Zorana Đinđića i navodi ga na pogrešne korake ili možda Zoran Đinđić učestvuje u svemu tome.
Pozivam ga da se izjasni i skine optužnicu sa svog imena. Zoran Đinđić mi je sumnjiv zato što je u vreme dok je bio u opoziciji optuživao državu Srbiju da je od Milana Panića otela fabriku "Galenika". Da je Zoran Đinđić u tome čist, niko ne bi mogao da ga spreči da Vladi predoči sudsko rešenje, po kome je Vlada dužna da u ime države imenuje jednog člana u tročlani organ uprave fabrike "Galenika". Još gore, pre isteka roka od osam dana, koji je Vlada odredila da imenuje direktora fabrike, sud otvara prethodni postupak za utvrđivanje uslova za otvaranje postupka likvidacije. "Politika" piše o tome u brojevima od 8. i 10. maja.
Ako je to tačno, Vlada više i ne može da imenuje svog člana u prinudnu upravu, čak i kada bi htela. Da li to sud radi samoinicijativno iza leđa Vlade i bez njenog znanja, a pogotovo što ne postoji nijedan razlog za likvidaciju fabrike. Da li bi se sud sam upustio da grubo krši propise i da se kompromituje, u to je teško poverovati i očito je da je u pitanju sprega između suda i nekih ljudi u Vladi, Vladana Batića sigurno, a Zoran Đinđić duguje izjašnjenje. Dok Vlada čvrsto obećava radnicima da će imenovati direktora, iza leđa čitave javnosti forsira likvidaciju fabrike, koja će dovesti do njene predaje u ruke Milana Panića počasnog predsednika DHSS.
Zašto se ovaj lobi odlučio da celu stvar gurne sudu? Zato što ne mogu ni kod pariske arbitraže, niti bilo gde drugde da izdejstvuju odluku da je Panićev kapital u fabrici većinski, što bi mu bilo dovoljno da fabriku trajno preuzme i njom trajno upravlja. To im je jedina preostala šansa. Žele da predmet izoluju, sklone ga od javnosti i da se zaklone iza nezakonitih odluka suda. Objašnjavajući demagoški da je sud sve to uradio samoinicijativno, da je sud nezavisan u svom radu, da u rad suda niko ne sme da se meša i da smo svi dužni da poštujemo odluke suda. Šta nas onda čeka? Verovatno će sud fabriku "Galenika" da likvidira i briše iz sudskog registra, a da država i Panić osnuju novu fabriku, na šta upućuje izjava Vladana Batića, da je sve moguće kako se dogovore država i Panić.
Danom otvaranja postupka likvidacije prestaje radni odnos svim zaposlenima po sili zakona. Možda će sud da vodi postupak likvidacije, ali ga neće dovršiti, nego će se postupak po uhodanoj praksi završiti merama ozdravljenja, među kojima je izvesno otpuštanje svih radnika, a onda povratak podobnih 1.000, pošto Panić javno izjavljuje da mu ne treba, više radnika. Onda će, verovatno, ponovo procenjivati imovinu "Galenike", pošto je Vladan Batić pre desetak dana na televiziji izjavio da će problem rešiti tako što će angažovati jednu jako uglednu stranu firmu da ponovo proceni vrednost "Galenike". Tim manipulacijama će pred nama živima procenat Panićevog uloga povećati na preko 50% od ukupne vrednosti, a onda će "Galenika" postati trgovačka firma koja će se baviti uvozom i pakovanjem stranih lekova. Vladan Batić je Panićev čovek u Vladi Srbije i glavni krivac za stanje haosa u "Galenici". To stanje mu, pošto njegova advokatska kancelarija zastupa Milana Panića, i te kako odgovara.
Kao ministar, on državne interese čuva kao što bi jarac čuvao kupus, kada bi mu neko poverio takav zadatak. Fabrikom otetom od naroda, odužuje se Milanu Paniću, pripadniku Munove sekte, počasnom predsedniku DHSS za sve što je ovaj učinio za njega kod svojih gazda u Americi. Koristeći oružje dugih cevi sa drugim svojim sponzorom Miodragom Savićevićem upao je u fabriku "Zastava automobili" i javno saopštio da se od tog trenutka DHSS brine o proizvodnji i radnicima. Sada je proizvodnja na najnižim granama, otkako fabrika postoji, a radnici jedva čekaju da svog spasioca vide u fabričkom krugu sa ili bez heklera.
Na čelo rudnika bakra Majdanpek, Batić je postavio svog čoveka. Od onda, od 2.918 radnika radno angažovanih, samo je njih 780, a uzrok su četiri havarije na transportnim sistemima. Kada predstavnici sindikata radnika ukažu direktoru da je odgovoran za javašluk, nemar i nesposobnost, on odgovara da mu ne mogu ništa, zato što je šef njegove političke partije ministar pravde. Sledi otimačina "Zorka farme" itd.
Od 5. oktobra Batić svoje organizovane i maskirane naoružane bandite, snabdevene službenim legitimacijama - pravim ili lažnim, ministre, koriste za ostvarivanje svojih interesa. Poslednji upad je bio u Televiziju "Palma", Beograd, koju je stavio u potpunosti pod svoju kontrolu, odmah ukinuo tri političke emisije u kojima su gosti bili i predstavnici opozicije. Da li čovek sklon nasilništvu i samovlasti, koji ne prihvata ustavna i zakonska ograničenja, može da obavlja te funkcije.
"Večernje novosti" 9. novembra 2000. godine otkrivaju pravu suštinu Batićeve ličnosti. Citiram Batića: "Ukoliko se međutim dogodi da Radomir Marković ne podnese ostavku ni do petka, 10. novembra 2000. godine, smatram da će biti krajnje vreme da se primeni rezervni plan, a to je definitivna smena Markovića u Vladi Srbije ili ispred nje". Kako se ponaša kao predstavnik vlasti čovek od koga zavise ljudske sudbine. On se ne zaustavlja. Navikao je na vaninstitucionalno delovanje i spreman je da ga primeni čak i kada je sam deo institucija. Ako nema saglasnosti, doteraj buldožer i razvaljuj.
U Vladi Srbije nema dvoličnijeg ministra i o tome večito govore njegove izjave davane u različito vreme. "Politika", 19. januar 2001. godine: Priča se da policija i javni tužioci i sudovi ne reaguju zato što čekaju da im političari daju znak. Batić: Nova Vlada je usvojila određena pravila ponašanja. Zabranjeno je da se bilo koji član Vlade i bilo koji resorni ministar mešaju i utiču na rad sudova, medija, policije. To će biti jeres, a zbog te jeresi će se gubiti resor, to smo uveli kao novo pravilo. "Glas", 22. januar 2001. godine: Spominjete se kao ministar koji će u istoriju ući po tome, što će za vreme vašeg mandata pripadnici bivšeg režima biti izvedeni pred lice pravde. Vladan Batić: Time se neće baviti Vlada i ministri, već sudovi, jer ćemo stvoriti sistem nezavisnog i slobodnog sudstva. Rekao bi čovek, principi za skidanje kape.
Ali, "Glas", 28. januar 2001. godine, Vladan Batić: Već za nekoliko dana počeće razrešenje onih tužilaca i sudija koji su se kompromitovali pod prošlim režimom. "Novosti", 30. januar 2001. godine: Vladan Batić je juče najavio promene u vrhu srpskog pravosuđa i istakao da će sudije koje su, po njemu, mimo zakona razrešene dužnosti biti rehabilitovane, a neki od njih će zauzeti visoke funkcije.
"Blic", 18. februar 2001. godine: Na sednici parlamenta, iako su se imenovali ljudi za najviše funkcije u pravosuđu i ukidali zakoni, DOS nije mnogo poštovao proceduru i propise po kojima Skupština mora da radi; da li ćete se isto tako ponašati u budućnosti? Vladan Batić: Mislim znate, znate šta, to ... to je nešto što je sekundarnog karaktera, to su nove službe koje se uhodavaju. Ima tih sitnih tehničkih propusta, ali kada neko hoće da vam nešto nađe, onda traži dlaku u jajetu. Mnogi su vas optuživali da ste preko novina, bez suda optužili i osudili Slobodana Miloševića i da bi trebalo da odgovarate za to, da li se osećate krivim? Prvo, ovaj, to što je Slobodan Milošević učinio svom narodu, to će da odluče pravosudni organi, a šteta koju je on nama prouzrokovao bio je moj politički stav, koji sam iznosio dok nisam bio ministar pravde. Nema razloga da se za to kajem, Milošević bi trebao da se kaje za sve što je učinio svom narodu.
Vi ste i po stupanju na dužnost ministra pravde izjavili da Milošević treba da odgovara za zloupotrebu službenog položaja, okupaciju, kapitulaciju, širenje lažnih vesti. Vladan Batić: To, ali nisam ja ... ja ne optužujem, ja mogu da iskažem svoj lični stav, a to jeste bio moj lični stav. Normalno je da ja mogu da kažem šta mislim o tome, to nije pritisak. Nisam nikoga pozvao i urgirao i takav će biti stav ministra pravde i čitave Vlade.
"Glas", 30. april 2001. godine - Priboj - Ljudi misle da ministar pravde može nekim čarobnim štapićem da promeni sve redom. Nije to tako, s obzirom na aktuelne zakone u toj oblasti, na komplikovanu proceduru promene sudija i nosilaca pravosudnih funkcija, ali moramo to činiti. To smo učinili na nivou Beograda i odmah ste videli koji je to pomak. Koliko se ljudi iz vrha vlasti našlo na optuženičkoj klupi i u pritvoru Centralnog zatvora. Da li ste menjali da bi se na optuženičkoj klupi našli ljudi iz vrha bivše vlasti, gospodine ministre? Po njegovim rečima ovih dana izvršiće se selekcija na nivou svih nosilaca funkcija, predsednika sudova, okružnih, opštinskih i privrednihi, okružnih i opštinskih javnih tužilaca, jer su ti ljudi, tvrdi Batić, bili produžena ruka vlasti. I oni su se iskompromitovali.
"Blic", 31. mart 2001. godine: Ministar pravde je najavio da će Vrhovni sud Srbije krajem aprila održati javnu sednicu o Đakovičkoj grupi od 140 Albanaca, osuđenih na dugogodišnje kazne zatvora, gde će se raspravljati o žalbama okrivljenih i branilaca.
Kako to da su svi pušteni i koliki je uticaj da Vrhovni sud ima direktno interesovanje ministra za ovaj slučaj? Vladan Batić je sada merodavan da kaže ko se iskompromitovao, ko ne može da obavlja pravosudnu funkciju, sudije koje su sporove presuđivale na štetu njegovih klijenata i sudije koji su članovi političkih stranaka višeg režima. Vladan Batić demonstrira sposobnosti organizovanja montiranih sudskih i političkih procesa. Zakoni za njega nisu zapreka i obaveza, gde ne može zakon ili sudija slede razrešenja i pronalaženja novih sudija, spremnih da odmah postupe po nalogu ministra Batića. Neprekidno preti sudijama da će ih razrešiti zato što su deo bivšeg režima. Pretnje su nezakonite, ali potkrepljene kriminalnim ponašanjem, bandama, ozbiljne su i plaše ljude koji svojim radom izdržavaju porodice. Vladan Batić ne pristaje na nezavisno pravosuđe. Zahteva apsolutnu potčinjenost pravosuđa u svim fazama postupka. Smatra da kao ministar sada ima priliku da se izleči od svih frustracija neuspešnog advokata i da se svi pravosudni predmeti moraju okončati sredstvima na način kako je to činio dok je bio advokat.

Kao advokat retko se pojavljivao u sudu, neka me tuži, osim u predmetima koje je unapred dogovorio u sudskim kancelarijama ili hodnicima i danas je nezamislivo da kao ministar pravde zastupa građane u predmetima. Samo jedan dokaz. Po predmetima 686/97 i 567/00, koji se vode u Opštinskom sudu u Valjevu u parnici tužioca privatnog lica protiv tužene Kosane Radojčić iz Lovčanika, čiji je jedan od punomoćnika advokat Vladan Batić iz Beograda. Presude su donete 2. i 3. marta 2001. godine. U izreci rešenja stoji ime Vladana Batića. Ministar punomoćnik, to je jedini način da dobije bar jedan spor.
Vladan Batić kao ministar pravde i lokalne samouprave suprotno Ustavu i zakonima održao je konferenciju za novinare na kojoj je obavestio javnost da je uhapšen načelnik Službe državne bezbednosti Radomir Marković. O ovom hapšenju javnost je morao da obavesti i predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova ili javnog tužilaštva, polazeći od zakonskih ovlašćenja o rasvetljavanju, otkrivanju, pokretanju i vođenju krivičnih postupaka protiv sumnjivih lica. Ministar pravde i lokalne samouprave nije ovlašćen da ove i slične informacije saopštava javnosti. Ovom izjavom Vladan Batić je dokazao da se u svom radu ne rukovodi Ustavom i zakonima, da neodgovorno i nesavesno vrši funkciju i da svesno zloupotrebljava svoju funkciju radi progona neistomišljenika. Izjavom pokazuje da neskriveno utiče na rad drugih nadležnih državnih organa, sa željom da proširi obavljanje svoje funkcije i na druge oblasti koje nisu u nadležnosti Ministarstva, na čijem je čelu.
"Politika", 25. februar 2001. godine: Uhapšen je doskorašnji šef državne bezbednosti Srbije, Rade Marković, jedan od najbližih saradnika bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, potvrdio je sinoć na konferenciji za novinare republički ministar pravde Vladan Batić. Rade Marković je prvi visoki funkcioner bivšeg režima lišen slobode i to na osnovu sumnje da je počinio krivično delo ubistva. Da je Rade Marković uhapšen u svojoj kući u petak uveče oko 19,30 časova "Politici" je potvrdila i njegova supruga Iva Marković. Došli su i uhapsili ga preda mnom, rekli su nam da je određen pritvor od 30 dana. Advokat nije bio tu i nije nam uručena optužnica. Kasnije mi je rečeno da je podignuta u subotu.
Povodom ove informacije koja je munjevito obigrala i zemlju i svet sinoć u 22,00 sata u Republičkoj vladi održan je vanredni susret sa novinarima, kome je osim Vladana Batića, ministra pravosuđa prisustvovao i Čedomir Jovanović, šef odborničke grupe DOS-a u Skupštini Srbije. Verovatno kao predstavnik policije.
Protiv Radomira Markovića, bivšeg načelnika resora Službe državne bezbednosti Republike Srbije, pokrenut je postupak za sprovođenje istrage zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistva itd., rekao je ministar pravosuđa Vladan Batić, na kasno sinoć održanoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije. "Prema mojim saznanjima", citiram Batića, "u toku je intenzivno saslušanje i očekujem da istraga bude završena vrlo brzo, za dva - tri dana, nakon čega ćemo moći dati i druge podatke", rekao je mnogobrojnim novinarima Batić i dodao da je sada sve u nadležnosti sudskih organa, a da je za krivično delo za koje je osumnjičen Rade Marković predviđena zakonom kazna od najmanje 10 godina zatvora, ali i smrtna kazna.
"Glas javnosti" od 1. marta 2001. godine prenosi pod naslovom "Zavera ćutanja Vlade i tužilaštva" izjavu Radeta Terzića, vršioca dužnosti okružnog javnog tužioca u Beogradu. Dogovor s Vladom je da se ne daju informacije, objasnio je Terzić prolazeći hodnikom, u kome su ga novinari čekali duže od dva sata. Ovakav stav v.d. tužioca izaziva čuđenje u pravničkim krugovima, s obzirom da su tužilaštva po Ustavu Republike Srbije samostalan organ i da je pravosuđe odvojeno od uprave. Vlast je organizovana po načelu podele na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Vladan Batić bi morao da zna da kao predstavnik izvršne vlasti ne može i ne sme da se upliće, meša i utiče na sudsku vlast koja mora da bude nezavisna. Vladan Batić ne zna na osnovu koje odredbe Ustava ili bilo kog zakona ima pravo da obaveštava javnost o detaljima istrage. Kako može da zna detalje koji moraju biti poznati samo sudskoj grani vlasti, koja je nezavisna? Vladan Batić priznaje da je direktno uključen u vršenje poslova koji prevazilaze ovlašćenja ministra pravde i lokalne samouprave.
Vladan Batić dokazuje da sa premijerom Đinđićem i ministrom unutrašnjih poslova Dušanom Mihajlovićem predstavlja neki nadorgan apsolutne vlasti, kome su potčinjene sve grane vlasti. Zašto njih trojica u okviru DOS-a zauzimaju startne pozicije nauštrb svojih koalicionih partnera? Ministar je to otkrio izjavom u "Blicu" 18. aprila 2001. godine u tekstu pod naslovom "DOS na izbore u više kolona". Da li će DOS jedinstven dočekati nove izbore? Vladan Batić: DOS je namenska koalicija koja je obavila glavni deo posla pobedom na izborima i smenjivanjem Miloševićevog režima. Za koju stranu silu ili alijansu je obavila taj posao, ministre?
Šta Vladan Batić izjavljuje kada je u Srbiji? "Blic", 13. mart: Izmene i dopune Krivičnog zakona Srbije naći će se na narednoj sednici Narodne skupštine, najavio je Vladan Batić, ministar pravde i lider DHSS na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Gde li je do sada taj zakon, ministre?
Govoreći o najavama i zahtevima za hapšenja Slobodana Miloševića, Batić je naglasio da će postupak protiv lidera SPS-a voditi slobodno i nezavisno sudstvo, bez obzira na javno mnjenje i pritiske političkih partija i Haškog tribunala. On je rekao da se ne može vremenski limitirati ništa, posebno ne krivični postupci. To ćemo jasno staviti do znanja ljudima iz Haškog tribunala i mislim da ćemo naići na razumevanje. Nije 31. mart Sveto pismo, rekao je on. A bio je za vas i vaše čarapaše, ministre, te noći ste ga uhapsili.
Vladika raško-prizrenski Artemije (otkud on tu) je na konferenciji kritikovao nove vlasti u Srbiji, rekavši - ljudi koji žive na Kosovu su ranije bili prepušteni sami sebi i govorili da se rešenje za kosovski problem ne može naći bez nove demokratske vlasti. Ta vlast je sada došla, ali demokratske promene još nisu stigle na Kosovo. Kao da su krenule zapregom ili peške. Čini mi se da nove vlasti u Beogradu ne znaju šta da rade sa nama. Vladika Artemije je dodao da ne vidi dobar razlog zašto Milošević još nije u zatvoru.
Šta je Vladan Batić, zahvaćen sindromom malog čoveka koji se obreo u gospodarevoj kući, izjavio u Holandiji. "Glas", 21. mart 2001. godine: Ministar pravde Batić je izjavio po dolasku u Holandiju - zatvara se krug oko Miloševića. Hapšenje se očekuje do 31. marta ili ubrzo posle toga, pošto se krug oko njega zatvara, izjavio je Batić na međunarodnom aerodromu u Amsterdamu za holandsku televiziju NOS. Batić je dodao da će se Milošević uskoro naći na optuženičkoj klupi. Pored Batića u jugoslovenskoj delegaciji su bili naravno još Momčilo Grubač i Rade Terzić.
"Novosti", 21. mart 2001. godine - Hag - Ministar pravde Srbije Vladan Batić izjavio je juče u sedištu međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše SFRJ da se u Beogradu vodi intenzivna istraga o bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću. Veliki broj njegovih bliskih saradnika daje nam zanimljive informacije i vrlo je verovatno da će protiv njega uskoro biti pokrenut krivični postupak, izjavio je Batić novinarima nakon dvočasovnog razgovora sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Karlom del Ponte. On je ipak napomenuo da nije u njegovoj nadležnosti da priča o hapšenjima i istragama. Saradnja sa Hagom je kruna na upečatljivoj glavi i potpuno razotkriva zadatak zbog koga je Vladan Batić finansiran, iako je predsednik minorne političke stranke. Njegov zadatak je da Srbe izručuje u Hag i pružamo vam dokaze za ovu tvrdnju. U izjavama koje prenose sredstva javnog obaveštavanja Vladan Batić najavljuje imena lica koja će biti isporučena Haškom tribunalu, iako mu je poznata odredba Ustava Savezne Republike Jugoslavije da jugoslovenski državljanin ne može biti lišen državljanstva, proteran iz zemlje, ni izručen.
Tako Vladan Batić, kao srpski ministar, direktno pomaže one koji su nas bombardovali i koji preko Haškog tribunala pokušavaju da se oslobode odgovornosti za ratne zločine koje su počinili tokom NATO agresije. Da stvar bude još čudnija, upravo kada se javno mnjenje zapadnih zemalja ograđuje od NATO bombardovanja i priznaje greške i zločine američke administracije i njenog predsednika Bila Klintona, Vladan Batić nastoji delovanjem i izjavama, suprotno Ustavu i zakonima, da najavi i pripremi isporučivanje naših građana Haškom tribunalu gde treba, našom navodno većom krivicom da se spere sramota zapadne demokratije.
Kada pojedini članovi Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zahtevaju preispitivanje daljeg postojanja Haškog tribunala za ratne zločine počinjene na prostorima bivše SFRJ, Vladan Batić se kao ministar, kao srpski ministar delima i izjavama grčevito bori da sačuva instituciju namenjenu za progon Srba.
"Danas", 23. januar 2001. godine: Vladan Batić predsednik DHSS i budući ministar pravde u Vladi Srbije primiće u četvrtak Karlu del Ponte, glavnog tužioca Haškog tribunala, istakao je juče na konferenciji za novinare Živojin Stjepić, potpredsednik DHSS. Tribunal je institucija koju su osnovale Ujedinjene nacije i on je prihvaćen od međunarodne zajednice. DHSS se uvek zalagala za saradnju sa međunarodnom zajednicom, a to je, uostalom, i predizborno obećanje DOS-a. To je naš principijelni stav. On je dodao da će tema razgovora Batića i Karle del Ponte sigurno biti kontradiktornost domaćeg Ustava koji ne dozvoljava isporučivanje jugoslovenskih građana Tribunalu, sa izričitim zahtevom glavnog tužioca da se optuženima sudi u Hagu. DOS će verovatno insistirati na promeni Ustava Srbije, zaključio je Stjepić.
"Blic", 25. januar 2001. godine, naslov - Nema prepreka za saradnju Savezne Republike Jugoslavije sa Tribunalom. Vladan Batić, DHSS i budući republički ministar pravde koji bi danas trebalo da se sastane sa Karlom del Ponte, glavnim tužiocem Haškog tribunala, smatra da nema prepreka za saradnju Savezne Republike Jugoslavije sa tim sudom. Kako je on objasnio, u jugoslovenskom Ustavu i zakonima nema zabrane za izručenje zločinaca sudu UN, već samo sudovima drugih zemalja; i samo zbog toga nije trebalo da bude izabran na mesto ministra.
"Novosti", 30. januar 2001. godine - bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević svakako će završiti u Hagu, pitanje je samo da li će to biti odmah ili malo kasnije i kako će otići, dobrovoljno ili će ga nove vlasti isporučiti Tribunalu. Ovako za "Novosti" govori Vladan Batić novoizabrani ministar pravde. Ministar smatra da bi za Miloševića bilo najbolje da sledi primer Biljane Plavšić, a ako to ne učini do Haga, može tamo da stigne uz pratnju odmah, ako se na odgovarajući način protumači Dejtonski sporazum, ili za dva-tri meseca kada u Srbiji budu doneti propisi kao i u Hrvatskoj, po kojima je moguće isporučiti naše državljane međunarodnim institucijama.
Karla del Ponte u razgovoru sa mnom pokazala je razumevanje i nijednog trenutka nije insistirala na brzim potezima. Samo je čvrsta u stavu da optuženi moraju da se pojave pred Tribunalom, kaže Batić. Ona je obećala da će goniti albanske teroriste, ne isključujući ni Hašima Tačija. Obećanje ludom radovanje. Neophodno je samo, kaže, da sve dokaze o zločinima nad Srbima, ne samo na Kosmetu, dostavimo kancelariji Tribunala čim bude otvorena u Beogradu. Prst pravde - kaže Batić, budući srpski ministar - mora da stigne sve koji su činili zločine, i Miloševića, i Tačija, i Čekua. Lepo ste izjednačili tu trojicu, ministre, zato ćete danas biti smenjeni.
"Telegraf", 7. februar 2001. godine - ne plašite li se da vam veliki deo naroda koji je protiv Haškog suda, zalepi etiketu izdajnika? Batić - tih priča smo se naslušali dosta, i dosta mi je više podela na patriote i izdajnike. Uostalom, ko da nas proglasi izdajnicima? (Nema, znači, naroda). Oni koji su glasali za vas pre nego što ste najavili isporučivanje Hagu. A Batić odgovara: Mi smo uvek govorili da lopovi treba da idu u zatvore, ludaci u ludnice, a ratni zločinci u Hag. Nećemo valjda da kao narod ispaštamo zbog nekoliko mogućih ratnih zločinaca.
Kako je jedna 70-godišnja gospođa kao Biljana Plavšić imala savesti i hrabrosti da tamo ode. Eto, ona je pokazala, ništa to nije strašno, ništa ne boli - Vladan Batić cinično govori o ljudskim sudbinama.
Kolike bi zatvorske kazne mogle da stignu najviše funkcionere? Batić odgovara: Ne mogu ništa unapred da kažem, mešao bih se u poslove suda. Zaboravlja Vladan Batić da je ovaj princip prekršio i u slučaju Radeta Markovića, i za mnoge druge kada je rezao kazne još u toku istrage.
Da li vi lično mislite da je Milošević, osim što je, kako ste rekli, mafijaš i ratni zločinac? Ne mogu ja da ocenim nešto što treba da oceni sud, ali ako je neko optužen, onda treba da odgovara. Ako se u postupku utvrdi da nije kriv, onda nije kriv. Možda se u Hagu ustanovi da nema dokaza protiv njega i da bude oslobođen, potpuno normalno.
Da predsednik nije zabranio da se koriste neke nepristojne reči, ja bih rekao šta je ovo što je rekao gospodin Batić.
Teško je poverovati u to - kaže novinar - iz Haga još niko nije došao slobodan, a tamo se trenutno nalazi više od 30 Srba. Batić: To znam, to zna i Biljana Plavšić koja je otišla i zašto Milošević ne bi sledio njen primer, a uostalom, ja sam rekao gospođi Del Ponte da je ovde stvoren jedan negativan odnos prema Tribunalu jer nije suđeno komandantima NATO avijacije zbog zločina nad civilnim stanovništvom. Da ovaj sud nije idealan, svakome je jasno, ali zašto da ceo narod ispašta zbog nekoliko ljudi.
Najavili ste skoru izmenu zakonodavstva čime bi se omogućilo isporučivanje naših građana Haškom sudu, kada će postupak biti završen? Batić: Kroz dva meseca.
Nema ta dva meseca, četiri su prošla, gospodine ministre, nema tog zakona. I tada ćete da krenete sa hapšenjem i isporučivanjem haškim tužiocima? Batić - videćemo, o tome će odlučiti Savezna skupština. Možda zakon i ne prođe. Činjenica je da su nečija deca ginula dok je Miloševićev sin zidao diskoteke. Sve se to dešavalo zbog njegovog inaćenja i budalaština. E, pa ovo je vrhunac cinizma. Mora da plati za to, ma koliko cena bila visoka.
Za razliku od vas, kaže novinar, predsednik Koštunica se i dalje vrlo oštro protivi izručenju bilo koga Hagu. Ovo je bilo pre nego što je Koštunica po ko zna koji put promenio stav. Njegovim stavovima su bliži Svilanović i Đinđić, hoće li stav po ovom pitanju podeliti DOS? Svi u DOS-u smo svesni da moramo sa sebe da skinemo hipoteku, da smo generalno kao narod ratni zločinci. Napokon, ne radi se ovde o izručenju celog naroda, nego nekoliko ljudi. Niko normalan ne voli Hag i nije tajna da razlike u DOS-u po tom pitanju postoje, ali verujem da ćemo se na kraju usaglasiti.
Jeste li vi za to da se Miloševiću sudi u Srbiji? Plašim se da o tome gde će se suditi Miloševiću nećemo odlučiti mi, o tome će odlučiti Haški tribunal sam.
Šta će nam onda država, šta će nam Vlada, ministre, ako slepo prihvatate da o našoj sudbini ima pravo da odlučuje neko drugi.
"Blic" od 13. februara 2001. godine, podnaslov - Novi zakon će omogućiti izručenje Tribunalu, prenosi se izjava Vladana Batića.
Zoran Žižić nije ovlašćen da odlučuje ko će biti izručen Haškom tribunalu, a ko neće, izjavio je juče u Skupštini Srbije Vladan Batić, republički ministar pravde. A, Batić je kao merodavan. On je Žižićevu izjavu da Slobodan Milošević neće biti izručen Haškom tribunalu, dok je on premijer SRJ, okarakterisao kao neodmerenu. Uskoro će na saveznom nivou biti usvojen zakon o saradnji sa Haškim tribunalom u kome će biti inkorporirana odredba o ekstradiciji naših građana. Ministar pravde napomenuo je da prema postojećim zakonima već postoji mogućnost za izručenje Hagu, lica koja se nalaze u SRJ, ali sada reterira ministar pa kaže - nisu jugoslovenski državljani. Na pitanje da li se to odnosi na Ratka Mladića, bivšeg načelnika Đeneralštaba Vojske Republike Srpske, Batić je odgovorio - odnosi se na sve ljude koji nisu naši državljani. Međutim, dobio sam informaciju da general Mladić ima državljanstvo SRJ. To vas svrbi, ministre, najslađe bi vam bilo da izručite Karadžića i Mladića. Zašto bi se raspitivali da li Mladić ima državljanstvo.
Vladan Batić se ljuti na saveznog premijera zato što je jednom svojom izjavom obavestio da dok je premijer neće biti ekstradicije. Podseća saveznog premijera da nije ovlašćen da kao predstavnik izvršne vlasti odlučuje ko će biti izručen Haškom tribunalu. Bori se da to pravo zadrži za sebe. Najavljuje šta će eventualno da sadrži budući savezni zakon jer on to bolje zna od saveznog premijera koji očigledno, po Batiću, nije nadležan. Obaveštava nas da će dozvoliti našim sudovima da sude ratnim zločincima. Sudovi do sada nisu mogli da sude ratnim zločincima, a pošto je Vladan Batić najavio, možemo očekivati da nezavisno pravosuđe krene sa potragom. Naravno, problem će biti, samo po nalogu ministra Batića.
"Blic" od 18. februara 2001. godine, u intervjuu Vladana Batića, pod naslovom - Sudićemo ratnim zločincima - novinar: sarađujete sa saveznim ministrom pravde, Momčilom Grubačem na izradi zakona o Saradnji sa Haškim tribunalom, da li ima pomaka u izradi tog zakona? Na žalost, ne - kaže Batić. I dalje kaže: Ja nisam optimista jer u Saveznoj vladi ne žele svi da se donese zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Želje su podeljene, kako u Vladi, tako i u Saveznoj skupštini. Samo nekoliko dana je bilo potrebno da Vladan Batić sa žaljenjem konstatuje da postoje problemi u realizaciji njegovih želja. Da bi pokazao odanost svojim nalogodavcima, Batić ne odustaje. Ne može da se pomiri sa činjenicom da se svakim danom sve više vidi besmislenost uspostavljanja institucionalne saradnje sa Haškim tribunalom. Zato mimo svih ustavnih i zakonskih ovlašćenja nastavlja dalje.
"Blic", 6. mart 2001. godine, Vladan Batić: Očekujem da će neki od optuženih pred Tribunalom kao Plavšićeva, da će sami otići pred sud u Hagu, shvativši da ne mogu više da drže građane Srbije kao taoce. On je istakao da će uskoro biti formirana visoka delegacija predstavnika Savezne i Republičke vlade, a ona će posetiti predsednika Tribunala, kako bi bile dogovorene osnovne pretpostavke saradnje sa Hagom.
"Blic", 11. mart 2001. godine: Šabac - ministar pravde u Vladi Republike Srbije, Vladan Batić, najavio je juče u Šapcu bolju saradnju republičkih i saveznih organa sa tribunalom u Hagu. Batić je rekao da su pet istražitelja Haškog tribunala, sa kojima je prekjuče razgovarao, kao i glavni tužilac Karla del Ponte ostavili utisak da će ozbiljno razmotriti zahtev jugoslovenskih vlasti o podizanju optužnice protiv Hašima Tačija, Agima Čekua i Ramuša Haradinija.
On je nagovestio da će se neki od otpuženih državljana SRJ ubrzo dobrovoljno predati i tako skinuti anatemu, ali nije želeo da saopšti njihova imena. Međunarodna zajednica, čiji smo i mi član, traži svoje i ne vidim razlog zašto bi ceo narod ispaštao zbog pojedinca. Nekim zločincima iz prethodnog režima će se suditi u našoj zemlji i to ne samo zbog finansijskih afera, već i zbog ratnih zločina, jer za to postoje mogućnosti u zakonu, rekao je Batić.
Povodom pominjanja u štampi rokova za pojedina izručenja, ministar pravde je naglasio da Tribunal ne insistira na izručenjima, već na pozitivnim koracima do 31. marta što će novi zakoni omogućiti.
Za Vladana Batića prethodni režim je imao ratne zločince. On je to utvrdio, proglasio, i osudio. Po Batiću, sudovi su nepotrebni. Čemu bi i služili, kad imamo ovakvog ministra.
"Blic", 22. mart 2001. godine - odgovarajući na pitanje da li je Republička vlada imala kontakte sa optuženima za ratne zločine, za koje je Batić prekjuče rekao da postoji mogućnost da se sami predaju Tribunalu, ministar pravde je rekao da nije bilo kontakata već da je to njegova pretpostavka. S obzirom da već postoji mogućnost da se optuženima koji su se već predali omoguće olakšavajuće okolnosti prilikom istrage i suđenja, verujem da će se optuženi sami predavati.
Ministarstvo pravde takođe nema evidenciju stranih državljana koji se trenutno nalaze u SRJ a optuženi su za ratne zločine, jer je to u domenu rada policije. Ako moramo da ispaštamo zbog naših državljana, ne moramo i zbog tuđih - dodao je Batić. Karla del Ponte je obavestila da je ministar Batić rekao da će vlasti u Beogradu preduzeti mere da proteraju građane koji nisu jugoslovenski državljani, a koje je Tribunal optužio. Ona je precizirala da to znači da će optuženi biti sprovedeni do granice gde će ih preuzeti Tribunal. Del Ponteova je rekla da ima izgleda za bolju saradnju i poručila - nadam se nečemu bitnom vrlo brzo i tome da proces hapšenja i predaje optuženih počne vrlo brzo.
Kada je Karli del Ponte obećao proterivanje do granice stranih državljana, obećanje je ispunio hapšenjem Milomira Stakića, Srbina. Vladan Batić nije poštovao Ustav SRJ.
"Novosti", 7. maj 2001. godine: Ministar pravde Srbije Vladan Batić demantovao je juče u pismu glavnom tužiocu Haškog tribunala Karli del Ponte da je u svojim ranijim pismima tvrdio da taj sud deli selektivno pravdu, precizirajući da je samo ukazao da Tribunal nije podigao optužnicu ni protiv jednog političkog lidera Hrvata, Muslimana ili Albanaca.
Mi želimo saradnju sa Haškim tribunalom. Mi ćemo smoći snage da priznamo da su neki naši sunarodnici, u ime srpskog naroda, činili zločine. Mi ne želimo da nova demokratska Srbija počiva na temeljima nalivenim tuđom krvlju - podvukao je Batić.Priznajući taj greh i prolazeći kroz svojevrsnu moralnu katarzu imamo pravo da budu optuženi i politički lideri drugih koji su činili zločine nad Srbima. Sami ste pomenuli da saradnja treba da bude dvosmerna, navodi se na kraju pisma koje je ministar pravde uputio Del Ponteovoj.
Da bi se opravdalo hapšenje Srba ministar neprekidno pominje neke pripadnike drugih naroda koji, tobož, nisu optuženi, a postoji obećanje da će biti optuženi.
"Novosti", 22. mart 2001. godine: Hag - Ministar pravde Srbije, Vladan Batić, izjavio je juče u sedištu Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše SFRJ da će srpske vlasti raditi na izručenju Haškom sudu osoba koje nisu državljani SRJ, a koje je Tribunal optužio za ratne zločine.
Vlasti u Srbiji odlučile su da preduzmu mere kako bi optužene koji nisu jugoslovenski državljani predale Tribunalu, jer nema razloga da Srbija postane oaza za ratne zločince - naglasio je Batić. On nije rekao kad će Beograd početi da izručuje optužene Haškom sudu, ali je dodao da postoje indikacije da će se ostali optuženi dobrovoljno predati sudu, po uzoru na Blagoja Simića, bivšeg gradonačelnika Bosanskog Šamca.
Nedugo zatim u Hag je izručen Srbin Milomir Stakić, kriv zato što je Srbin, zato što je imao poverenja u Srbiju, zato što je živeo u Beogradu i išao na roditeljski sastanak ćerki u osnovnu školu.
Iber Vedrin, Havijer Solana, Robin Kuk nisu uhapšeni zato što su u Beograd došli da provere tačnost pogodaka NATO avijacije, zato što ih je osudio samo srpski sud i zato što Vladan Batić nije hteo da traži njihovo hapšenje. Nije hteo ili nije smeo, vrag bi ga znao.
Kome bi onda u Budimpešti otvarali kasu. Gde će vam duša, ministre? Ili mislite da je dovoljno da građanima poručite - Hristos vaskrs, srećan vam Batić, da je dovoljno da u politiku uvučete i neke pravoslavne sveštenike, pa da vam svi gresi budu oprošteni.
Izjave ministra Batića ne treba tumačiti. Ništa ne krije. Sve je jasno. On sve priznaje i potvrđuje. Na njega Karla del Ponte i istražitelji ostavljaju utisak diplomatskom izjavom da će ozbiljno razmotriti nešto što Karla bolje zna od Batića.
On najavljuje da će se neki od jugoslovenskih državljana ubrzo dobrovoljno predati Haškom tribunalu i već sutradan 12. marta 2001. godine to čini Blagoje Simić. Vladan Batić nije nasumice, kao prorok najavljivao predaju Simića. On je danima ubeđivao, vršio pritisak i pružao garancije Simiću da je potrebno da se preda kako bi se otvorio proces koji bi podrazumevao da je sasvim normalno da se u Hagu sudi jugoslovenskim državljanima.
Kada ne sme javno da nastupa kao ministar, Vladan Batić se ne libi drugih metoda. Hvali Simićev čin predaje i veliča da je patriotski. Iz Haga donosi izmišljene i zlikovačke poruke, pod znakom navoda, svih uhapšenih Srba da svi koji nisu uhapšeni treba sami da se predaju i da ugase svoj život. Tako vrši pritisak na ostale građane poručujući da je patriota svako ko se preda Haškom tribunalu, bez obzira da li je na javnoj ili tajnoj optužnici Tribunala, osnovanog za anatemisanje srpskog naroda.
Juče sam listajući stenogram iz 1994. godine pronašao da za govornicom socijalisti optužuju Batića da je ratni zločinac zato što govori o porušenim crkvama na Kosovu i Metohiji i o tome kako bi džamije trebalo da budu dovedene u takav red. Tada je bio član Demokratske stranke Srbije.
Da li postoji propis koji daje ovlašćenja Batiću, da preti, ubeđuje i izlaže pritisku naše građane? Da li postoji za Batića ustavna i zakonska granica do koje može da prostire svoje revolucionarne nadležnosti? Kako da se Batićeva dela i želje sputaju, ograniče i stave u okvire koje Ustav i zakoni propisuju? Svojim primerom je opasan po okolinu i pravni poredak i kao takvog moramo ga izolovati. Jer, ovakav presedan za vreme DOS-ove vlasti može postati pravilo.
Zamislite šta bi se sve dešavalo u državi ukoliko bi svi ministri DOS-ove vlade sledili primer ministra Batića. Parlamentarna demokratija bi svakim danom prelazila u sve čvršću revolucionarnu diktaturu DOS-ove oligarhije.
Nedavno je javnost bila šokirana vešću da je u Pančevu general Dragoljub Ojdanić izbegao otmicu. Navodno se ne zna ko je organizovao i pokušao otmicu generala koji se nalazi na listi optuženih Haškog tribunala. Građani su zaplašeni činjenicom da postoje lovci na naše državljane. O lovcima na ucenjene mogli smo da saznamo kao o pojavi na Divljem zapadu, iz pionirskih vremena, vremena osvajanja prostranstava u Americi. Zamišljamo ih kao kauboje iz vestern filmova, koji za pare privode i ubijaju ucenjena lica. Njima je dozvoljeno isterivanje pravde i pravičnosti primenom sile bez bilo kakve odgovornosti. Dozvoljeno im je da ubijaju, a da ne odgovaraju.
Na žalost, takvi se danas šetaju našim ulicama. Javnost nije do sada upoznata sa surovom činjenicom da je ministar Vladan Batić organizator, finansijer i glavnokomandujući bandi kriminalaca čiji je zadatak hvatanje jugoslovenskih državljana i predaja Haškom tribunalu.
Kad ne može na osnovu zakona ili navodno dobrovoljno, ministar Vladan Batić aktivira svoje lične organizovane bande kriminalaca. On je isplaćen da obavi najprljaviji zadatak i ništa ga ne može sprečiti, jer je najverovatnije i on ucenjen ukoliko ne obavi posao za koji je već isplaćen.
Naravno, Batić će ovo demantovati. A, da li bi to bilo prvi put da Batić demantuje nešto što svi vide. Podsetimo se, za njega je paljenje zgrade Savezne skupštine bilo - zapaljene dve zavese. Ko mu kaže da je izgorelo mnogo više, odmah može računati da je u ministru pravde i lokalne samouprave dobio doživotnog neprijatelja.
Uostalom, Batić ima svoj lični aparat fizičke prinude, pa ko prigovori ministru neka razmišlja. Ministar pravde i lokalne samouprave, Vladan Batić, formirao je posebnu bandu kriminalaca čiji je zadatak da za novčanu ucenu od 5 miliona dolara, koju su raspisali Amerikanci, izvrše otmice Slobodana Miloševića, Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Dragoljuba Ojdanića, a i ostalih optuženih od strane Haškog tribunala.
U bandi su Milan Narandžić-Limun, jedan od vodećih pripadnika tzv. surčinskog mafijaškog ganga, Petar Panić, bivši pripadnik SRS, koga smo izbacili kad se upustio u kriminalne aktivnosti, a tu su i neki svojevremeno osumnjičeni za atentat na Vuka Draškovića u Budvi.
Zanimljivo je da je u toj bandi i Ljubomir Jovanović-Stakleni, koji je početkom 2000. godine sa 8 metaka upucao gore pomenutog Petra Panića i pobegao u inostranstvo. U Srbiju se vratio nakon oktobarskog prevrata, prijavio sudu i formalno pušten da se brani sa slobode, a ostavljeno je da krivični postupak miruje i padne u zaborav.
Sve ove činjenice smo saznali od člana SRS, koga je ministar Vladan Batić pokušao da vrbuje da se priključi bandi. Vladan Batić ne poštuje Narodnu skupštinu, narodne poslanike, političke neistomišljenike i samostalnost zakonodavne vlasti.
List "Polimlje", iz Prijepolja, 11. maj 2001. godine - "U četiri oka sa Vladanom Batićem, ministrom pravde" - "Svako ko kaže da je Milošević u zatvoru zbog nekakve političke odmazde, taj gnusno laže, on je u CZ-u zbog neviđenog kriminala koji je tek počeo da se razotkriva, biće toga još i biće mnogima mesto tamo. Baš oni traže stalno da posećuju Miloševića, pa, pružićemo im tu priliku. Mogu da drže plenume, sastanke, kongrese, šta god hoće, ali u CZ-u".
Koliko ja znam, narodni poslanik Branislav Ivković najčešće traži da obiđe bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, u zatvoru. Ova pretnja se verovatno odnosi na njega, da će moći tamo da učestvuje.
Novinar: "Veoma negativno odjeknula je izjava poslanika i radikala Janjića, upućena poslaniku Omeroviću, znate na šta mislim. Kako vi gledate na takvo ponašanje radikala u parlamentu, na sve te žute trake, primedbe, opstrukcije i opaske tipa "DOS je najgori", i slično?"
Batić: "Šešelj je lažni vojvoda, lažni monarhista, lažni radikal, i na kraju, lažni Srbin. On veoma dobro radi za nacionalnu stvar Hrvata. Mene samo čude njegovi sledbenici. Prava je bruka i sramota u šta su oni pretvorili parlament. Ili će se upristojiti, ili ..."
Šta ministre, šta "ili", šta "tri tačke"? Šta to vi planirate, kao ministar pravde, da biste upristojili poslanike SRS i što to odmah ne izvedete?
"Novosti", 21. maj 2001. godine: "Moramo izmeniti skupštinske poslovnike" - kaže Batić, ministar pravde i lokalne samouprave, da menja skupštinski Poslovnik - "jer je Srbija postala talac verbalnog terora sa skupštinskih govornica. Pravosuđe je postalo talac anahronih odredaba, koje se tiču poslaničkog imuniteta, koji ne može biti paravan za one koji su činili krivična dela. Takvima će se oduzeti poslanički imunitet i ići će u zatvor kao bele lale, što kaže naš narod. Ima Centralni zatvor da radi kao dragstor" - samo se ti smej, ministre, mene bi bilo sramota da sam ovo izjavljivao - "dok svi oni koji su činili krivična dela ne budu privedeni pravdi".
Ko ste vi, ministre, da menjate Poslovnik Narodne skupštine, akt kojim se uređuju odnosi među onima koji vas i celu Vladu kontrolišu?
"Blic", 15. maj 2001. godine: Komentarišući rad Skupštine Srbije, Vladan Batić je najavio mogućnost da se zbog svakodnevnih opstrukcija rada parlamenta, ukinu svakodnevni TV prenosi. "Razmotrićemo mogućnost da se prenose samo važne sednice Republičke skupštine, na kojima se odlučuje o državnim i nacionalnim temama, a da se o ostalim sednicama napravi skupštinska hronika", naveo je Batić.
Zaboravlja Vladan Batić šta je govorio o ukidanju TV prenosa, dok je bio u opoziciji. Po kom osnovu izvršna vlast preti zakonodavnoj vlasti, ministre i gospodo poslanici? Batić je nemoralan čovek, lažni vernik i patrijarhalni Srbin, koji za sebe postavlja sasvim druge moralne principe, mnogo liberalnije od onih koje zahteva od svojih političkih suparnika.
"Polimlje", 11. maj 2001. godine: "Gospodine Batiću, otvara se pitanje - je li naše pravosuđe kadro da valjano obavi složen i težak postupak pripremanja optužnica, ne samo za Miloševića, već i za druge funkcionere bivšeg režima?"
Batić: "Do kraja maja, mi ćemo završiti velike kadrovske promene u pravosuđu, postavićemo nove predsednike opštinskih, okružnih i javnih sudova i okružne i javne tužioce, a potencijala ima. Ja sam jednu takvu grupu angažovao u svom kabinetu Ministarstva pravde. Mladi, lepi, govore jezike, prate Internet".
Kako to izgleda u stvarnosti, otkriva list "Ekskluziv", 16. maja 2001. godine u članku "Promene Vladana Batića". Citiram: "Petooktobarska revolucija temeljno je izmenila život u Srbiji. Dok se obični Srbi svakodnevno uveravaju koliko je demokratija skupa igračka, neki drugi Srbi, manje obični, iako su do juče bili sitne šarže, danas su važni delovi DOS-ovog državnog aparata. Vladan Batić se od provincijskog advokata iz Obrenovca uspeo do ministarske fotelje. Oktobarske promene shvatio je krajnje radikalno. Napustio je porodicu, suprugu i dvoje dece u Obrenovcu i sada živi u iznajmljenom stanu u Beogradu, sa svojom službenicom".
Verovatno zbog Interneta, gospodine ministre, ali očekujem novo pismo Zorana Đinđića, upućeno Narodnoj skupštini, sa zahtevom za razrešenje Vladana Batića, zato što Vlada želi da nesmetano obavlja svoje zadatke i radi bez skandala i afera.
"Polimlje", 11. maj 2001. godine, naslov "Hag, surova realnost" - "Kakav je vaš odnos prema izručenju Miloševića u Hag?"
Batić: "Nećemo dugo čekati na taj zakon, a ono čime se ja bavim je njegova odgovornost pred domaćim sudovima, za krivična dela, počinjena ovde, po našim zakonima. To je prioritet republičkog ministra pravde i svih republičkih pravosudnih organa".
Zašto tako bezočno, ministre? Šta je istina, kada ste u "Blicu", 18. aprila 2001. godine, na pitanje - koliko ste, kao ministar pravde, bili uključeni u proces privođenja Miloševića i da li sada direktno ili posredno imate neke kontakte sa njim, odgovorili - za hapšenje Miloševića saznao sam iz medija i nisam bio direktno uključen u sve što se dešavalo. Ne mešam se ni u druge predmete i, ako hoćete da mi verujete (a nećemo da ti verujemo), ne znam ni ko su sudije koje vode postupke protiv drugih funkcionera.
A da li je tačno da je to vaš najvažniji zadatak, ili je tačno da se uopšte ne mešate i da ne znate ko to radi?
"Veruje se da su redovi DOS-a u košmaru, jer se nova vlast nije nadala da će, nastojeći da Miloševića raskrinka kao kriminalca, zapravo iskopati ratnog zločinca, kao i zbog navodnog obećanja Miloševiću da neće biti izručen u Hag (to novinarka kaže). Koliko ima istine u tome?"
Batić: "Što se tiče izručenja Hagu, tu postoje samo načelne razlike. Gospodin Koštunica nije obećao Miloševiću da neće biti izručen Hagu. Mnogi, međutim, smatraju da zakon o saradnji sa Hagom nije neophodan. DOS uvek, kad stvari postanu ozbiljne, biva nanovo homogen i kompaktan i uvek napravi konsenzus o svim važnim pitanjima, bez obzira na razlike koje postoje među nama." Ja mislim da to prpa pravi homogenost. "I dobro je da postoje razlike, ko je, uostalom, danas alternativa DOS-u. JUL više ne postoji, srpski radikali se gase i nestaju, a ovakvi kakvi su, ne treba ni da postoje."
Da li se to ministar izjašnjava za zabranu SRS, kada mu u javnosti nije prošla ideja o fiktivnom kongresu, koji bi izabrao Batićevo rukovodstvo srpskim radikalima? Kako Vladan Batić brine o lokalnoj samoupravi - "Vlada Srbije uvešće prinudnu upravu u svim skupštinama opština, gde lokalna vlast ne funkcioniše", izjavio je za "Blic", 26. februara 2001. godine, Vladan Batić, ministar pravde u Vladi Srbije.
On je naglasio da će se na uvođenje prinudne uprave ići tamo gde još nisu konstituisane skupštine opština ili gde postoje čvrsti dokazi da vlast ne može funkcionisati. "Prinudna uprava već je uvedena u opštini Bosilegrad, a to će uskoro biti učinjeno i u Batočini", najavio je Batić.
Na pitanje - kako će Vlada reagovati na nasilno preuzimanje lokalne vlasti i pretnje odbornicima levice, što se poslednjih dana dešavalo u Raškoj i Dimitrovgradu, Batić je odgovorio: "Nećemo dozvoliti da se putem nasilja i nečega što nema veze sa vršenjem lokalne vlasti ozakoni anarhija. Vlada će sprečiti da neko zbog političkih ambicija preuzme vlast, a da za to ne postoje realna uporišta, odnosno, ne može se nasilno preuzimati vlast, ukoliko ona uspešno funkcioniše i ne postoje čvrsti dokazi da se krše zakoni".
Ministar pravde nije želeo da govori o pojedinačnim slučajevima pritisaka na odbornike levice i upade građana na sednice skupština opština, napomenuvši da se o tome još nije razgovaralo na Vladi. On je dodao da će se svi problemi rešavati, zavisno od slučaja do slučaja.
"Blic", 31. mart 2001. godine: "Vladan Batić je rekao da je Vlada Srbije juče obrazovala opštinska veća u opštinama Zubin Potok i Zvečane, koje se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije, navodeći da je sastav ovih veća usaglašen sa UNMIK-om". Smešno i žalosno, ministre. "Blic" od 19. marta 2001. godine, pod naslovom "Ponovljeni lokalni izbori najkasnije za 90 dana", prenosi izjavu Vladana Batića: "U Lebanu je formiran krizni štab, koji zahteva smenu vlasti Jugoslovenske levice, koja ima 29, od ukupno 31 odbornika. Krizni štab je pre nekoliko dana upao u zgradu skupštine opštine i zatražio smenu opštinskih čelnika".
Potom su pristalice lokalne vlasti pretukle pristalice DOS-a. Oni su odgovorili blokadom magistralnog puta Leskovac - Medveđa i traže da se uhapse predsednik opštine Gojko Marjanović i načelnik policije Srđan Mitić.
Ministar Batić je juče u Valjevu istakao da Vlada nije dala zeleno svetlo za formiranje kriznog štaba u Lebanu i da ne podržava nasilno preuzimanje vlasti. On je takođe rekao da su protiv batinaša iz JUL-a podnete krivične prijave.
Batić nema nameru nešto da sakrije. On javno priznaje da je uključen u formiranje DOS-ovih kriznih štabova, koji imaju zadatak da po "buldožer" metodologiji smenjuju odnosno izbacuju legalno izabranu vlast. Razlika je samo što su u nekim mestima krizni štabovi, kako to kaže ministar Batić, "dobili zeleno svetlo", a u nekim mestima čekaju na komandu ministra Batića.
Znači, ukoliko postoji još neka opština u kojoj DOS nije na vlasti, možemo očekivati Batićevo zeleno svetlo i gotovo je sa legitimitetom i legalitetom. Naravno, sledi prinudna uprava, koju će Batić predložiti, a Vlada mora da se povinuje. Zna Vlada koga je i za šta zadužila.
Ko brani izbornu volju građana na lokalnom nivou i izbaci Batićeve nasilnike iz prostorija dobiće krivičnu prijavu, a oni koji su požurili pre Batićevog zelenog svetla su oštećeni, koje će Batić preko svoga nezavisnog pravosuđa da zaštiti. Sa legalno izabranim i legitimnim predstavnicima naroda u opštinama Bosilegrad, Ub, Batočina, Kladovo, Irig i još nekoliko opština, ministar Batić je završio posao. Krizni štabovi DOS-a stvarali su nemire, blokadu rada lokalne samouprave i prepade.
Ministar Vladan Batić odmah posle toga nastupa sa svojim pripremljenim predlogom za uvođenje prinudne uprave. Batićev revolucionarni i nasilnički scenario odmah stupa na snagu. Ne obavezuje ga narodna volja i rezultati lokalnih izbora. Predstavlja se kao spasilac organizacije državnih poslova, koji zbog naroda mora da interveniše. Takav je Batić. Nema propisa koji poštuje. Zadužen je samo da realizuje postavljene ciljeve i trudi se da bude efikasan, kako bi dokazao sposobnost i odanost.
Lokalna samouprava u Lajkovcu, sudeći po Batićevoj najavi, sledeća je opština u kojoj će da pokaže svoju efikasnost. Krizni štab DOS-a u ovom mestu dobio je, kako Batić kaže, "zeleno svetlo", svetlo DOS-ove vlade ili Batića, nebitno je.
U radnom sporu prof. dr Vojislava Šešelja protiv Pravnog fakulteta u Beogradu, radi poništaja odluke v.d. dekana o prestanku radnog odnosa, ministar Vladan Batić je morao da se uključi, jer smatra da je kompletno pravosuđe njegova svojina. Zajedno sa ministrom prosvete i sporta Gašom Kneževićem odlučio je, u jednom danu, ko će u Vrhovnom sudu Srbije da sudi i kako da odluči po tužbi u upravnom sporu. Obrazovali su posebno veće za ovaj upravni spor u sastavu: Milena Savatić i Olga Đuričić, kao sudije članovi, koje se javno deklarišu kao članovi DOS-a, kao i Aleksandar Dončić, kao predsednik Veća, koji je čovek koji se plaši i svoje senke, koga svako može da uplaši i ubedi.
To Batićevo veće je na dan formiranja donelo i presudu, po nalogu Batića i Kneževića, jer je bilo očigledno da će radni spor biti rešen u korist prof. dr Vojislava Šešelja. Pošto nije postojao nijedan zakonski razlog da se odbije tužba prof. dr Vojislava Šešelja, a presuda mora da sadrži bar neko obrazloženje, dosetili su se da u obrazloženju citiraju rešenje ministra Gaše Kneževića. Na taj način veće je priznalo da ne postoje razlozi zbog kojih se tužba odbija, a citiranje rešenja Gaše Kneževića je dokaz sprege, uticaja i potčinjenosti sudske vlasti u odnosu na aktuelnu DOS-ovu izvršnu vlast.
Batić, Knežević i njihovo veće za upravne sporove su svesni da su im sve odluke nezakonite, a zbog mržnje političkih neistomišljenika ne vide da su osporavali i poništavali odluku o izboru nastavnika u zvanje i na radno mesto, koje je prethodni akt složenog upravnog akta, rešenje 02-broj 42/10 od 11. februara 2000. godine. Po direktnom nalogu Vladana Batića, predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, Vojkan Simić, koji je sada član DOS-a, godinama poznat kao veoma podmitljiv sudija, nakon održanog ročišta i zaključene javne rasprave, 14. marta 2001. godine, uzeo je kompletan spis radnog spora prof. dr Vojislava Šešelja i zadržava ga danima, sprečavajući da se izradi presuda, jer je Vladanu Batiću i Gaši Kneževiću bilo potpuno jasno da je sva raspoloživa argumentacija u ovom sporu na Šešeljevoj strani.
Ovakav čovek, kome iz automobila ukradu čarapu prorezanu samo za oči i nos i hekler, oružje zabranjeno za nošenje, ne zaslužuje da dalje vrši funkciju ministra pravde i lokalne samouprave.
Razlozi koje smo naveli, zaštita principa podele vlasti, čast i odgovornost u vršenju javnih funkcija, primorali su nas da podnesemo predlog za izglasavanje nepoverenja ministru pravde i lokalne samouprave Vladanu Batiću.
Ako glasate po savesti i ličnom ubeđenju, on će biti razrešen, a ako glasate kako vam narede - eto vam ga, boljeg niste ni zaslužili. Nama je važno da građanima Srbije dokažemo da mi, srpski radikali, nemamo nikakve veze sa njim i njegovim postupcima, osim što smo objekat njegove neizmerne mržnje i progona. Kada je sin pošao u svet, otac mu je rekao da se čuva zlih, podlih i nečasnih ljudi. Sin ga je pitao - kako ću da ih poznam, a otac mu je rekao - Bog ih je obeležio.
Hvala lepo.

Možda za vas pominjanje mene i moje dece nije osnov za repliku. Ja, gospodine Batiću, nisam čovek koga vi možete da uplašite, a posebno ne možete da me uplašite Bogom i nikada se nisam upinjao da kažem da sam jači od Boga, niti sam govorio da sam veći ili slabiji vernik od vas. O tome ko je koliki vernik, govori duša i nije dovoljno da imate pod svojom kontrolom jednu eparhiju, pa da vi budete sada neki veliki vernik. Vi držite tu eparhiju pod svojom kontrolom, političkom, i to me ne interesuje.

Ovde je osnovno pitanje koje vi izbegavate, a ja uopšte nisam podneo zahtev da vi budete smenjeni zbog onoga što ste radili dok ste bili u opoziciji. Mene ta pisma koja ste pisali dok ste bili u opoziciji uopšte ne interesuju, mada sam ih ovde navodio, kao osnovu i kao dokaz koliko je jedan čovek promenjen od kada je došao na vlast. Ako vi napišete krivičnu prijavu protiv određenih lica iz NATO pakta, a država Srbija ih osudi na zatvorske kazne, a vi postanete ministar pravde, oni dođu ovde, a vi se sa njima rukujete i ljubite, nemojte više onda da mi pričate šta ste pisali kao neko ko je bio u opoziciji.

Pitam vas šta ste uradili kao ministar pravde da oni budu privedeni pravdi. Znači, vaša je ljudska želja bila da oni budu osuđeni. Država je to izvršila, a da li vi ili neko drugi, uopšte nije bitno. Sada, kada su oni osuđeni, prestaje vaš osnov za ganjanje sa njima. Sada više oni za vas nisu zločinci, sada više nisu pobili našu decu, sada im više ne pišete ni pisma. Sada se pozdravite i izljubite sa njima. To je ono na šta ja ukazujem i zbog čega bih želeo da vi budete smenjeni.

Pominjete suverenitet kopnene zone B) bezbednosti a ja moram sada da pomenem svoje sinove. Sinoć su me pozvali i rekli, danas moram nešto da kažem. Nemojte više one slike sa onim dresovima bratstva i jedinstva, nas i Šiptara, tu ima jedno prezime Nikolić kome tu nije mesto. Moji sinovi ne dozvoljavaju da ispred njih piše Malići, a iza njih Šaćiri. Preporučujem vam ovaj sastav tima: Koštunica, Rugova, Čović, Batić, Đinđić, Čeku, Haradina, Trajković, koji god hoćete, muško ili žensko, Artemije, Leši i Tači. Tako napišite te dresove i emitujte pred svaki "Dnevnik" i posle svakog "Dnevnika", i recite, i pričajte i na šiptarskom i na srpskom. Prezime Nikolić ne dam, zašto baš Nikolić. Rezerva može da bude još neko ko se slaže sa ovim što radite.

Još jedna stvar, gospodine Batiću, mene uopšte ne interesuje koji će Šiptar biti osuđen za ratne zločine. Uopšte me ne zanima to što vi ovde pišete da će biti. Mene interesuje zašto proganjate Srbe, niti napadam niti branim Šiptare. Imaju već KFOR, a imaće i svoju državu i neka ta njihova država donese zakon. Vi ste im sve omogućili, i ustave i zakone, sami će odlučivati hoće li biti izručeni ili ne. Mene interesuju Srbi koji su našli utočište u Srbiji, bez obzira na to da li su državljani Srbije ili nisu državljani Srbije, ali su tu. Oni koji su imali dok vi niste došli na vlast, potpunu bezbednost...

(Predsednik: Vreme.)

Sada se oni osećaju kao progonjene životinje. Još nešto bih vas zamolio, predsedniče, mislim da ste namerno izašli kada je gospodin ministar govorio. On je imao pravo da govori samo 20 minuta, a ja ne ukazujem na to, ja dozvoljavam i neka govori gospodin ministar koliko god hoće danas, ali nije bilo u redu. Moglo je bar da se kaže - gospodine ministre, imate pravo 20 minuta. Mi ne insistiramo na tome, i mi bismo želeli da ova rasprava danas traje, mi nećemo nikoga ometati, nećemo nikoga sprečavati da govori, ali bismo želeli da ipak neka pravila postoje. Piše dva puta, samo što vi to ne znate, gospodine predsedniče.

Gospodine predsedniče, smatram da ste pogrešno protumačili Poslovnik. Naravno da ministar za čije poverenje smo podneli predlog za izglasavanje, ima pravo da odgovori. On to pravo može da koristi, pošto će od strane svakog govornika biti pomenut. Ali to je pravo na repliku. On je jedan od govornika po članu 88, gde smo svi mi svrstani u određene kategorije. Ministar je svrstan u kategoriju člana Vlade, na koga se ne odnosi redosled za prijavljivanje, ali se odnosi ograničenje vremena. Razlika između ministra i predsednika je u tome što i za predsednika nema redosled, ali on nema ni ograničeno vreme.
Dakle, svaki govornik ovde može da govori jednom, a izuzetak je predlagač koji govori dva puta po tri plus jedan, izuzetak su izvestioci odbora dva puta po jedan, izuzetak su predsednici poslaničkih grupa tri puta po jedan. Onda kada se to završi, ministar kao govornik može ponovo da traži reč, ukoliko smatrate da nije dovoljno razjašnjena stvar. Član 88. Poslovnika samo o tome i govori - ne može nijedan ministar nebrojeno puta po jednoj tački dnevnog reda da izađe za govornicu. Ne može. Nije to bila intencija Poslovnika, da poslanik izađe jedanput, a ministar koliko god hoće puta. Samo je rečeno da ministar može dva puta duže da govori od poslanika i ne mora da stoji u redu da čeka za govornicu. Taman posla, kada biste vi tumačili Poslovnik tako da ministar može nebrojeno puta da izlazi za govornicu. Ne može. Ali, ministar Batić ima pravo naravno posle svakog govornika po ovoj tački, ali samo na repliku. Ne po Poslovniku. Ja bih vas onda molio da to tako ostane.

Najpre u vezi poslovnog prostora, nemojte da lažete, gospodine Batiću. Ugovor je potpuno validan u skladu sa zakonom i odlukom Gradske skupštine. Cena u ugovoru je potpuno u skladu sa cenama za sve političke stranke, a to što je na 30 godina, pitajte predsednika Đinđića kako njegova stranka drži na 20 godina prostorije stranke u ulici Proleterskih brigada. To je zakonom dozvoljeno, a da nije dozvoljeno zakonom ne bi Đinđić to uradio za svoju stranku. Mi smo to samo videli od Demokratske stranke. Ako imate prigovore zato što vas premijer danas očigledno ignoriše i ne pruža vam čak ni simboličnu podršku svojim prisustvom ovde, to vi njemu prenesite. Ovde ste danas sami i očigledno je da nijedan ministar ne oseća želju da vam svojim prisustvom danas pomogne. (Vladan Batić, sa mesta: Sa vama se zabavljam.) Ja vredim mnogo više od vas. Taj vaš odnos prema narodnim poslanicima je dovoljan i za ostale poslanike. Ćuti čoveče, šta ti je, kao baba žvaka neka.
Šta smo mi ovde čuli? Da ministar mrzi jednog bivšeg ministra SRS samo zato što je Rom, a govorili ste o ministru Romu, o ministru koji je imao neki prekršaj pre nego što je ušao u stranku. To vi verujete ministru Batiću kome više niko u Srbiji ne veruje jednu reč koju izgovori. Pročitajte malo tu evidenciju, pa onda dođite sa jasnim dokazima o čemu se radi. Krivo vam je, gospodine Batiću, što ne možete da nam natovarite više da smo fašisti. Nismo. Jedini ministar Rom bio je srpski radikal. Jedini potpredsednik Skupštine Bugarin bio je srpski radikal, jedini poslanik u srpskim partijama Mađar, tada u to vreme, bila je naša Elvira Fekete. To su činjenice i to su dokazi. Sve ostalo su priče za malu decu.
Čujem ovde da se sada priča o tome kako je veličina vaše vlasti u tome što nema još nijedne optužnice i nema nijedne presude od kako ste došli na vlast. Zbog toga treba da budete smenjeni, zato što ljudi leže već po dva-tri meseca u zatvoru, a nema ni optužnice ni hapšenja. Vi znate kako se sprovodi postupak kad nekog pritvorite. Hitno. Sve se posvećuje tome da taj čovek što pre bude ili optužen ili da bude pušten kući. A vi držite ljude u zatvorima da čame po više meseci, neki na ivici smrti. Da li zato što ih vi dovodite u to stanje ili zato što sebe štrajkom glađu dovode u to stanje, o tome razmislite. Obojica će biti na vašoj duši, gospodine ministre.
Ovde nam pričaju neki da smo bili na vlasti kad je ubijen Badža. Nemaju pojma. Pričaju. I to priča čovek koga juče vidim na sednici Savezne vlade. Nikakvu funkciju nema u Saveznoj vladi.
(Predsednik: Vreme.)
Slikate se, pokazujete se kakvi ste. Mi ne želimo nikad da nam zaboravite da smo bili u Vladi Republike Srbije. I, nijednog svog poteza za vreme dok smo bili u Vladi Srbije ne stidimo se i uvek ćemo da ističemo da smo bili u Vladi Republike Srbije.
Tada, kada je bilo najteže da se bude u Vladi Srbije, kada smo mogli da stičemo poene i da napadamo onoga ko je na vlasti, tad kad smo mogli da mi ljubimo ruku Solani i ostalima, mi smo ušli u Vladu da zajedno sa Srbijom, po referendumu koji je održan u Republici Srbiji, ratujemo protiv NATO pakta.
Tada ste i vi ratovali protiv NATO pakta, ali je lepo u opoziciji, ratuj, ratuj, ratuj. Sada ste došli na vlast i sad više nema rata za srpske teritorije (glasovi - nema više), sada hoćete da se ljubite sa Solanom koga ste vi lično osudili, čim ste pisali krivičnu prijavu. To je dvojstvo morala. Kod nas toga nema.
Ovakvi smo kakvi jesmo. Zato ćete vi biti smenjeni. Zato i oni koji ne glasaju danas da vi budete smenjeni, smenili su vas u svojim glavama. Trpe vas samo zato što ste tu ubačeni u DOS, kao neki parazit, inače što bi sa vama išla Demokratska stranka....
(Predsednik: Gospodine Nikoliću....)
I Demokratska stranka Srbije, u obema ste bili, pa ste ih napustili zbog liderskih ambicija. To bismo tek mogli da vidimo.

Ja sam vas upozorio, gospodine predsedniče, da treba da poštujete član Poslovnika koji uopšte ne dozvoljava da više gospodinu Batiću date reč. Vi namerno i svesno želite da nema ove sednice i da ne dođe do glasanja, da ne bi pojedini poslanici vladajuće većine bili u dilemi kako će da glasaju. Vi dozvoljavate, gospodine predsedniče, da gospodin Batić 7 minuta govori o tome šta je bilo. Uopšte ga nismo zbog toga prozvali, već zbog onoga što čini od kako je na vlasti. Dalje, dozvoljavate kao da je on predlagač, kao da je on podneo predlog za izglasavanje nepoverenja da odgovara pojedincima koji pričaju o tom predlogu. Recite nam, da li vi to želite da se baš završi sednica da ne biste imali probleme za ponedeljak? Upozoravam vas, gospodine predsedniče, ovo više nećemo tolerisati.
Vladan Batić je govorio, ima pravo na repliku kada god bude imao prava na repliku, ali vi ne možete više da mu dajete reč ni po kom članu Poslovnika, a posebno ne zato što uopšte ne govori o onome o čemu smo ga pitali.
Baš mene briga kada je on podnosio prijavu protiv Demaćija. Pitam ga što nije uhapsio Solanu. U tome je stvar. (Komentar iz sale se ne čuje.)
Nisam bio na vlasti. Da li bi smeo da dođe da sam ja bio na vlasti. Da li bi smeo Solana da dođe dok su radikali bili na vlasti. Molim vas, gospodine predsedniče, mi više nećemo ovo da tolerišemo, videćete od naših govornika. Ili ćemo biti u ravnopravnom položaju na ovoj sednici ili nećemo. Gospodin je iz Kladova, dajete mu pravo na repliku. Ovde se vređa SRS, ne dajete meni pravo na repliku. Zar to nije neujednačen tretman prema svim poslanicima u ovoj skupštini.
Molim vas da razmislite u šta pretvarate ovu skupštinu. Možemo mi da završimo do 19,30 na ovaj ili na onaj način. Ako vam odgovara da je završimo tako što ćemo se razići da ne glasamo o ministru Batiću, eto vam i toga. Ali, da trpimo više da nas ovako šikanira ministar kome smo dokazali da ne zaslužuje da bude ministar. (Glasovi: Niste.) Potpuno dokazali. Evo, novinari kažu, svaka vam čast, sve ste rekli. Sve ste rekli. To što je on .... nema šta tu, predsedniče, sve sam vam rekao. To što je on kao sa šačicom svojih istomišljenika u DOS-u zaslužio čak da bude ministar pravde, to je vaš problem u DOS-u. To što imate ovakvog ministra.
Dozvoljavam da svaki poslanik DOS-a izađe ovde i da ga brani i kaže sve što je uradio dobro kao ministar, ali da nama ministar ovde drži vakele šta je bilo pre pet godina, ko je koga pratio pre tri godine, šta to vas briga, ministre. I ja sam bio objekat praćenja, pa šta. Hoću time da se hvalim? Tako je država mislila o meni i meni je čast. Nema dosijea. A šta imaju o meni da napakuju, da sam putovao u Budimpeštu, donosio novac za koaliciju kao ti. To ima.

Gospodine predsedniče, nakaradno tumačite taj član Poslovnika. Ovo je Narodna skupština. Ovo je skupština narodnih poslanika. Ceo taj član čiji ste deo sada citirali odnosi se na to koliko ko puta ima pravo da govori i koliko ima vremena da govori. Pa je predviđeno da narodni poslanik govori jednom....

Vi znate. Tri člana iza toga piše da govornik može da govori i drugi put ako tačka nije dovoljno dobro objašnjena. Sve to tu piše, pa pitajte tog Jevrema ili kako se zove. Dalje, poslanik ima pravo jednom da govori 10 minuta, ukoliko Skupština nije drugačije odlučila. Izvestioci odbora imaju dva puta. Ministar ima pravo jednom, u trajanju duplo većem nego poslanik i ima pravo da dobije reč kada god je zatraži.
To sve piše. Znači, ministar ne čeka u redu, ne podnosi prijavu. Ministar podigne ruku, izađe za govornicu, govori dva puta koliko govori poslanik i on je završio sa svojim govorima na toj sednici. Jedino predstavnik Vlade ima drugačiji tretman. Zato što je predstavnik podnosioca predloga pa govori dva puta po tri i jedanput jedan. I predsednik Vlade čak ima pravo samo jednom da dobije reč, kad god zatraži, ali mu se ne ograničava vreme.
To je ceo taj član. Nema više. Nema prava ministar 50 puta da izađe, predsedniče, 100 puta da izađe. Nema. Ima pravo samo jedanput. Nemojte da nam nakaradno tumačite Poslovnik. Nismo ovu skupštinu pravili zbog ministara i zbog Vlade nego zbog narodnih poslanika. U ovoj skupštini vladaju narodni poslanici. Napravili smo Poslovnik.
Naravno, cenimo to što je neko ministar i ima pravo duplo više da govori od poslanika i to je sve, a ne neograničeno puta i bezbroj puta. Valjda vam je to jasno. Ali, zašto vi to izbegavate? Zato što biste njemu morali da date pravo na repliku, a onda biste morali i nama. Vi izbegavate nama da date pravo na repliku, čak kad se vidi da je stranka direktno pomenuta i da je direktno pogrešno protumačeno nešto. I, sad vi - ministar se javlja za reč. Ne javlja se on ovde, on ovde čeka ishod rasprave, ishod glasanja. On je ovde ponizan i drhti u klupi. Da je pravi ministar tako bi se osećao. Ne bi se osećao nadređenim poslanicima, ne kao komandant poslanicima, ne bi se kezio i dobacivao poslanicima.

Nismo dobili materijal od Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, sinoć u 21 sat u stanicu policije u Smederevu priveden je poslanik Dragan Čolić zato što je sprejom pisao - DOS je najgori. Policija ga je pustila posle jedan sat i zamolili ga da nikom ne priča. Taman posla ako ne bismo pričali.
Dame i gospodo narodni poslanici, odredba stava 1. člana 98. Poslovnika "daje preveliko diskreciono pravo predsedniku Narodne skupštine da odluči da li neko govori o nečemu što je na dnevnom redu". Predsednik to danas intenzivno koristi u stilu - milicija trenira strogoću. Naravno, samo na poslanicima SRS. "Da bi predsednik Narodne skupštine mogao da oceni da je nešto što je neko hteo da kaže zaista tema koja je na dnevnom redu, on bi onda iza sebe morao da ima jedan trust mozgova, jedan tim eksperata, jedno veće staraca, koji bi onda arbitrirali da li poslanik govori o zadatoj temi.
Gospodo, pojedini poslanici koji su skloni retorici, polemici, koji su dobri oratori, služe se metaforama, služe se različitim stilskim i drugim jezičkim figurama, dok drugi govore jednostrano, pravolinijski i prostim ili prostoproširenim rečenicama. Prema tome, ne može predsednik parlamenta imati tako široko diskreciono ovlašćenje, jer njegova prava su identična pravima ostalih poslanika.
Ovako ograničena sloboda govora, i po vrsti i po dužini, predstavlja samo šarenu lažu parlamentarizma, predstavlja samo slatku prevaru demokratije. Ovakvim odredbama vi praktično uvodite provereni jednopartijski centralizam. Poslanici dobijaju tretman dece u dečijim obdaništima, vojnika koji treba da se ponašaju po pravilu službe i kažnjenika u kazneno-popravnim domovima. Vi uvek glasanjem možete da kažete da to nije tako, nego ovako kako mi hoćemo. Prema tome, odredbe Poslovnika za vas nemaju nikakve važnosti, kao ni odredbe zakona, kao ni odredba Ustava.
Da li će poslanici prihvatiti ulogu dece u obdaništima, vojnika u kasarni ili kažnjenika u zatvoru, onda vas sa ovog mesta upozoravam, kao i parlamentarnu većinu, da ste se silno prevarili. Neće ozbiljni poslanici iz opozicinoih stranaka učestvovati u radu tog i takvog paralemnta, jer ste vi ograničili slobodu govora, i po vremenu i po vrsti, i pretvorili Skupštinu u jedan dekor parlamentarizma. Ozbiljni poslanici opozicionih stranaka u tome neće učestvovati, pa će, ako izađemo iz ove skupštine, ako vi želite da ona bude takva itd."
Nisam stigao sve da pogledam. Ovo je govorio Vladan Batić 24. novembra 1994. godine dok je bio opozicioni poslanik. Dame i gospodo narodni poslanici, nijednu svoju reč nisam izgovorio.

Gospodine predsedniče, u vašem odsustvu povređen je Poslovnik na štetu poslaničkog kluba SRS, a mislim i na štetu gospodina Jovanovića, ali nisam bio tako uporan da istražim da li je i on obmanut sa govornice od strane predsedavajuće i sekretara Skupštine. Ja jesam. Meni je rečeno da je poslanička grupa iskoristila pravo na tri javljanja. Po članu 88. stav 5. Međutim, to nije tačno, gospodine predsedniče.
Predsedavajuća koja vas je zamenjivala i sekretar Skupštine su me slagali i nisu mi dali pravo da izađem za govornicu. Pred sobom imam stenografske beleške od prekjuče popodne, kada je ovaj zakon ušao u proceduru, Predlog zakona o zaštiti maloletnika. Govorio je najpre gospodin Ivković, a onda sam ja, stenogram broj 18/3, kada sam tražio reč, pa sam onda govorio, stenogram broj 20/2, replika, samo da vidim kome, gospodinu Jovanoviću, mislim, da, pa sam onda govorio, stenogram broj 21/3, replika Gordani Matković.
Uvek ste naglašavali da je u pitanju replika. Pa, govorio sam, stenogram broj 4/1 od juče, ponovo replika, mislim gospodinu Ivkoviću, no nije ni bitno, na kraju krajeva nije moje da to utvrđujem. I još jednom sam govorio na tom delu, stenogram 5/3, ponovo replika, neko je pominjao dinosauruse. Pa, onda sam govorio - replika gospođi Marinković, stenogram broj 9/2 i mislim da je to sve. Još jednom, stenogram broj 22/3, replika Marijanu Rističeviću.
Gospodine predsedniče, nisam govorio dva puta, kao što je rekla predsedavajuća i uz to dodala još jedno javljanje gospodina Vučića. govorio sam jednom o zakonu i gospodin Vučić je jednom o zakonu, pa vas molim da to konstatujete.
Upozoravao sam vas da se ovde dešava svašta. Sada već i kada ste vi tu. Ali, ranije, samo kada vi niste bili tu. A posebno, diskriminacija poslanika ili poslaničke grupe SRS. Pa vas sada molim, vratiću se dok govori sledeći koga ste prozvali, da proverite u službi da li sam bio u pravu ili ne, i tražim posle sledećeg govornika da dobijem reč o zakonu.

(U ruci drži primerak sirka.) Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite nekome ko nikada nije ni poorao njivu, ni požnjeo, da progovori neku reč o ovome što posmatam sa jednog drugo aspekta. Sa aspekta poslanika koji pripada stranci koja je skoro dve godine brinula o tome hoće li narod moći da preživi teško vreme u kome smo se nalazili ili ne.

Ovo je taj divlji sirak (drži sirak u ruci) iščupan jutros. U Šumadiji još nema ovolikog kukuruza. Ovo, kako on sad naivno i nevino deluje, ne može da se uporedi sa tim kako će izgledati kada dođe vreme za vađenje repe ili za branje kukuruza. Biće možda i viši od kukuruza, a ovi rizomi će biti tako isprepleteni da od njih repa ne može da se izvadi.

Ovo je korov protiv koga naša uglavnom staračka domaćinstva više ne mogu da se bore. Što su mogli, mogli su. A sve dalje, bez pomoći države, neće ići. A, kao neko ko nije baš sve vreme proveo u hladovini opozicije, savetujem vas da o ovome razmislite zato što ćete brinuti o tome koliko ćemo hleba imati i hoćemo li možda moći izvozom viška hrane da nabavimo nešto drugo čega u našoj zemlji nema, nešto što u našoj zemlji ne rađa ili ne može da se iskopa.

Nije svrha ovog zakona bilo kakva demagogija. Svrha ovog zakona je da pokušamo da pomognemo. Ne može čak ni iz jedne akcije da se ovo iskoreni. Ovo mora da traje godinama.

Zašto je sirak opasniji od elementarne nepogode? Suša bude jedne godine, pa padne kiša. Te godine propadne rod, ali iduće godine ga ima. Poplava naiđe jedne godine. Podzemne vode se podignu, kao pretprošle godine.

Ali, iduće godine ne bude poplave, ne bude podzemnih voda. Ovo više nikada neće otići sa naših njiva, biće samo sve jače i sve veće. Jer, mi više ne radimo ni plodored, koji je nekad spasavao posebno naš kukuruz od skoro svih bolesti. Mi imamo takvu proizvodnju, pšenica se najjeftinije proizvodi, sa najmanje radne snage i seje se godinama na istoj njivi. Zato je tako niska cena, ali šta ćete, kad nema više mladih na selu, kad nema ni sredovečnih na selu, nego je sve ostalo na starim ljudima.

Ko je to kriv što su se naši roditelji, moji roditelji, nastanili u gradu? Takve su bile okolnosti, ali sada se njihovi potomci rađaju u gradu, i ne samo da im ne pada napamet da se vrate na selo, nego više nemaju gde da se vrate na selo. Tamo više nema kuća u kojima mogu da žive, a posebno ne kuća u kojima bi htela da živi omladina, o kojoj su brinuli prethodnim zakonom.

Žao mi je što vidim da u sali čak nema ni kvoruma za raspravu o ovom predlogu zakona, žao mi je što možda neki poslanici ne shvataju ovo dovoljno ozbiljno, žao mi je što ni Vlada ovo nije shvatila dovoljno ozbiljno. Najpre je odbila, a tako je postupio i odbor koji uvek sledi Vladu, a mogla je možda da odgovori da će dostaviti svoj predlog zakona.

Možda bi i to čak bilo dovoljno, bar nama, poslanicima SRS, sačekali bismo i taj predlog zakona, zato što nam je želja da se ovo pitanje što pre reguliše. Vrednost Vojvodine uopšte ne mogu da iskažem, ni milijardama dolara, ni dinara, niti uopšte postoji neko merilo kojim bi mogao da uporedim vrednost onoga što nam Vojvodina svake jeseni, negde čak i dva puta godišnje, da. I o tome treba da razmislite.

Treba da razmišljate zato što ste na vlasti, zato što će vas neko pitati - pošto je kukuruz, pošto pšenica, koliko je rodilo, a koliko je moglo da rodi, i nećemo biti ona opozicija koja će stalno da vam govori da jedna Holandija može da hrani Evropu, a mi ne možemo, sa mnogo više zemlje, jer mi znamo koje su teškoće, mi znamo koliko je star mašinski fond, mi znamo koliko seljak ima novca da uloži u proizvodnju, mi znamo koliko bandi postoji na uvozu i semena, i zaštite, i đubriva.

Zato što to sve znamo, zato bismo želeli da pomognemo, makar ko da je na vlasti, da seljak živi bolje. Kad seljak živi bolje, ne treba brinuti za sudbinu ove zemlje. Zato vam, u ime poslaničke grupe SRS, preporučujem ovaj zakon, da bi ovaj sirak ostao ovolicki, a onda i da ga nema iduće godine na našim njivama. Ako budemo dozvolili da svake godine on bude šuma na našim njivama, onda mi vrlo brzo nećemo imati poljoprivrednu proizvodnju, a sa ovom vlašću, mi vrlo brzo, to garantujem, nećemo imati ni industrijsku proizvodnju.

Jučerašnji podatak Saveznog zavoda za statistiku govori da je industrijska proizvodnja prošlog meseca za 3% manja nego pretprošlog, a za 10% manja nego u mesecu aprilu prošle godine, i o tome razmišljajte. Hvala.

Ja sam, čini mi se, samo što niko ne sluša, rekao da naša želja nije da ostanemo upamćeni što predlažemo neke zakone. Rekao sam, da je Vlada obećala u kom roku će dati zakon, da je Vlada podnela drugi predlog zakona, rado bismo od ovog predloga odustali. Uopšte nije bila želja, a posebno ne politička promocija gospodina Marjanskog. Ali, gospodine predsedniče, zaista nije fer, zaista tu nema nikakvog morala - usvojite ograničenje vremena od pet minuta svojom većinom, DOS-ovom većinom, a onda poslanici DOS-a govore po sedam minuta. To stvarno ne liči više ni na šta. Gospodin Trnavčević je govorio tačno sedam minuta. To se dešava od kako ste uveli princip da se ograničava vreme.
Hoću da kažem u okviru replike, čuli smo gospodina Trnavčevića ovde da su neke njive zakorovljene a neke nisu, pa sada zbog onih koje nisu, ne treba obraćati pažnju na one koje jesu. Po tom rezonu, imamo u zemlji ljude koji jesu siromašni i ljude koji nisu, i sada ne treba uopšte da gledamo one koji su siromašni, jer zašto su oni siromašni kad oni drugi nisu. Zašto da dajemo nekoj deci dečiji dodatak, kada ima porodica koje imaju takav prosek da im ne treba dečiji dodatak. Ne možete vi merila da određujete prema onome ko dobro živi, nego prema onome ko loše živi. Ne možete zemlju da vrednujete prema tome da li je obrađena ili nije. Treba nam obrađena zemlja.
Mi možemo sada da kritikujemo društvo, možemo da kritikujemo i vas, kad ste bili poslanik, zašto ste doneli Zakon o vraćanju zemlje određenim građanima, i ta zemlja otišla u parlog ili se prodala za neke automobile, propale nam velike zadruge, ogromni kombinati koji su zemlju radili. Ta zemlja je sada neobrađena. Sa te zemlje nam kreće korov svuda širom Vojvodine. Evo vam poslanika iz Vojvodine, vi ne vredi da idete u institute i kod seljaka na pečenje. Krenite malo i pitajte seljake šta je u stvari osnovni problem. Ne vredi, zadružna imanja su neobrađena.
To svi vi znate, koji se krećete Vojvodinom. Kad vidite neobrađeno imanje, znate da je zadružno. Uopšte nije privatno. Privatniku to ne može da se desi. Još jedna stvar, jedno lepo i blago upozorenje: već osam meseci ste na vlasti, još samo osam pa toliko koliko su bili i srpski radikali. O tome razmišljajte. Hoćete li moći kroz još osam meseci da izađete ovde i da kažete - mi smo sve uradili za ovih 16 meseci što je trebalo. Još ne vidim da ste uradili bilo šta od onda.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista izgleda neprirodno da neko ko kaže da je u vreme socijalista bio poljoprivredni inspektor, optuži jednu stranku koja je sve vreme političkog delovanja, izuzev dve godine, bila opoziciona, da je deo režima koji je upropastio poljoprivredu. Da li je veći režim onaj koji je poljoprivredni inspektor kod SPS-a ili SRS koja je bila za sve vreme u opoziciji?
Dalje, nemojte samo da lamentirate nad onim što ne postoji. Ne postoji ništa čega se stidimo u dve godine kako smo vršili vlast u Republici Srbiji. Ne postoji ništa. Postoje teške okolnosti u kojima smo prihvatili da uđemo u Vladu Republike Srbije.
Postoji, ostaje iza nas, da smo u dva navrata Kosovo potpuno oslobodili od terorista, ostaje iza nas da su deca pevala dok smo ratovali protiv NATO pakta, a vi razmislite kako je to bilo i zašto. Ostaje iza nas da smo vam izgradili zemlju, potpuno razorenu agresijom NATO pakta i da se i sada vozite mostovima koje smo mi napravili, a ne onima od stiropora koje ste vi pravili. Ostaje iza nas da se nismo obrukali, da nismo krali, pa bih zamolio poslanike, ukoliko ne žele da izazivaju replike, da otvoreno, jasno i glasno kažu - vi ste gospodine upropastili poljoprivredu, vi ste upropastili industriju, vi ste našu decu, vi ste uvozili cigarete, vi ste nam na iglu deci obezbeđivali drogu.
A ovako, da predlagaču ovakvog zakona, i posebno ako ste mislili na narodnog poslanika Lazu Marjanskog, da njemu kažete da je upropastio poljoprivredu, da njemu kažete da treba da se lati motike, a sam uz sav posao koji ima, a vi vrlo dobro znate čime se sve bavi, obrađuje još 30 hektara zemlje, to mi deluje neprirodno. Zato vas ponovo upućujem na to da vreme polako prolazi i da ste već skoro pola mandata koji je SRS provela u Vladi vi već potrošili i o tome razmišljajte.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ne uvažavam Zaharija Trnavčevića kao što ni on ne uvažava mene. Da ga uvažavam ne bih izlazio za repliku, ali ako je tačno da se sirak pojavio za vreme vlasti u kojoj je učestvovala i SRS,  obećavam da ću vam pomoći da iskorenite taj sirak. Ali, od kako ste vi došli na vlast pojavio se neki Boža derikoža. To nije bilo dok smo mi bili na vlasti, izuzev jednog kratkog perioda krajem 1992. godine i početkom 1993. godine, kada zaista nije bilo mleka.
Nikada se nije desilo da porodica deci nije mogla da kupi mleko. Sada je to slučaj. Sada, danas, sutra, juče, to je slučaj da mnoge porodice u Srbiji deci ne mogu da kupe mleko. Lako je sada govoriti seljacima - imaćete izvanredne cene poljoprivrednih proizvoda, a kako ćete onda reći ovima u gradu - nećete moći svojim platama da kupite ono što proizvedu seljaci. Večita je to muka, proizvođaču nikada nije dovoljno visoka cena, a potrošaču nikada nije dovoljno niska. To treba sve uskladiti.
Imate široko polje, državu na raspolaganju, sređenu, stabilnu, sarađujete sa celim svetom, donacije pljušte na sve strane, budžet je tri puta veći i više nemate nikakvih ograničenja, sve možete da obezbedite ovom narodu, ali sve nekako ide jako loše. Sve ide mnogo lošije nego u vreme kada su zlikovci, kriminalci, diktatori bili na vlasti. Sa nama se znalo. Nema izručenja Hagu. Koji god Srbin je bio optužen bilo gde u svetu dolazio je u Srbiju da se sakrije. Evo ga sirak. Ako pitate gde je tu sirak, evo ga. Dolazio je ovde da se sakrije i znao je da odavde neće biti izručen.
Lovite Srbe kao kada lovci krenu u lov na vuka. U tome je razlika. Da ste vi zaista ispunili predizborna obećanja, da ste doneli u Srbiju život koji ste građanima obećavali, zbog kojih su građani za vas glasali, mnogi od nas se više ne bi bavili politikom. Prvi bih bio ubeđen da je sve što sam u životu uradio bilo pogrešno.
Ali, vi me svakog dana ubeđujete da sam sve radio ispravno. Ama baš sve. Od onog najsitnijeg, od onoga što vi mislite da isto nisam dobro uradio, do visoke državne politike, sve smo radili kako treba. E, to što su pojedinci upropastili i vlast i izbore, sa njima smo bili u vlasti. To je tačno.