Hoćete li da pričate?

Znam ja da je to problem, ali to je vaš problem, gospodine predsedniče, a ne moj.       

Moja stranka se ne zove demokratska, moja se ponaša demokratski. Vaša se zove demokratska.

Mislim da ste morali nazivom demokratska da nas ubedite da ste demokrate, nazivom Srbije da nas ubedite da pripadate Srbiji. Mi to ne radimo. Mi se ponašamo demokratski, a hoćemo i radikalno kad nas vi na to naterate.
Ali, ako dozvoljavate, oduzimate mi vreme, samo da upozorim prethodnika ...

Replika je u tome da je dobro što smo mi sprečili vas da ovde radite na nekim drugim zakonima, bar su malo odahnuli građani Srbije i od poreskih zakona i od ove privatizacije kojom ćete im sve živo oteti. Možda je ovo bilo dobro, a možda je bilo dobro i što smo vam pružili priliku da napišete neki materijal za sredu ...

Gospodine predsedniče, i vi i vaš vrli sekretar ste povredili Poslovnik, član 96. stav 1. Poslanik Marijan Rističević nije imao pravo na repliku, i vi to vrlo dobro znate. Ako biste počeli sa tom praksom, onda ukinite Poslovnik. Poslanik jedne poslaničke grupe ne može poslanika iste poslaničke grupe da izazove na repliku.
Čujem da se ovde pojavljuju neki neartikulisani zvuci.
Dakle, član 96. stav 1. glasi: "Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno, pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku".
Gospodine predsedniče, vi možete da se služite ovakvim sitnim lukavstvima kojima se koristi gospodin ministar koji uvek ulazi pred kraj rasprave da on održi slovo. Ali, onda iscepajte ovaj poslovnik. Ne znam kako ćete utišati savest velikog broja pravnika koje imate u svojoj poslaničkoj grupi. Ne samo što ste dali gospodinu Rističeviću pravo na repliku, nego ste ga pustili da ponovi sve što je govorio pre toga da bi se ulagivao ministru Batiću - eto, nisi bio tu kad sam ja govorio, da vidiš šta sam sve lepo o tebi govorio.
Sada mi dajte pravo da ja ponovim sve što sam loše govorio o Batiću, da pokažem - eto, vidiš, nisi bio tu, da vidiš šta sam sve loše o tebi govorio. Molim vas, gospodine predsedniče, ili svog sekretara zamolite da vas kao pravnik savetuje, a ne kao čovek koji nas mrzi ili kao čovek koji pripada vašoj političkoj stranci, ili nađite jednog objektivnog pravnika koji će vam govoriti samo šta je po Poslovniku, a šta nije. Njegovo klimanje glavom u različitim smerovima, njegove gestikulacije rukama za koje kažete da su tikovi, govore i nešto više o tome. On je, savetujući vas u četvrtak, izazvao haos u Narodnoj skupštini i velike rasprave među poslanicima izvan toga. Da je klimao glavom ovako, pa makar i da je tik, vi biste mi dali pravo na repliku. Pošto je klimao ovako, vi ste to shvatili da ja nemam pravo na repliku i tako ste postupili.
Ubuduće neka vam prstom da znak, kada klima, da li je to tik ili vam daje savet šta je po Poslovniku, a šta nije.

Gospodine predsedniče, do sada ste imali običaj da po isteku regularnog vremena prekinete sednicu, iako ima prijavljenih za repliku ili povredu Poslovnika, a sada ste to počeli 15 minuta ranije da činite. Reklamirao sam povredu Poslovnika i pre pauze i sada bih želeo da vam ukažem na tu povredu, da bismo to sprečili ubuduće i da iz tog svog postupka i vi izvučete neke konsekvence.
Naime, ja sam upozorio da ste ranije povredili član 96. stav 1. Poslovnika tako što ste poslaniku iste poslaničke grupe dali pravo na repliku. Po Poslovniku trebalo je da date objašnjenje o tome, a ako ja ne budem zadovoljan tim objašnjenjem da stavite na glasanje da li je Poslovnik povređen. To je član 95. stav 4. Međutim, vi ste preuzeli, gospodine predsedniče, prava Narodne skupštine. Vi to više i ne krijete. Najpre ste sami procenili da ste povredili Poslovnik Narodne skupštine, a vi to ne možete sami da činite, a onda ste sami sebi izrekli meru opomene. Mislim da izuzev demagogije i prevelikog cinizma u tom vašem postupku nema ničega što bi trebalo da odlikuje jednog predsednika Narodne skupštine. Poštujte proceduru, gospodine predsedniče.
Najpre, ako postoji sumnja da ste Poslovnik povredili vi možete samo da mi objašnjavate da niste, a onda ja da tražim od Skupštine da utvrdi da jeste ili da niste, a onda, na kraju krajeva, to posipanje pepelom da vi sami tvrdite da ste povredili Poslovnik, pa još i sebi izričete meru opomene, to je nezamislivo u parlamentarnoj praksi, a ja sam bio poslanik pod mnogim diktatorskim predsednicima Narodne skupštine, što u Saveznoj, što u Republičkoj skupštini. Vi ste prvi koji ovakvo pravo koristi na ovako bezočan način. Stanete niz vetar, okrenete šerpu s pepelom, a ono se sve od vas daleko prospe i ništa nema po vama, gospodine predsedniče. Niste imali prava, ponovo ste povredili Poslovnik i da vidim da li ćete da konstatujete ponovo da ste povredili Poslovnik.
Niste imali pravo da vi konstatujete da li je povređen ili nije i nemate pravo, predsedniče, da sebi izričete meru. Ako Skupština utvrdi da ste povredili Poslovnik, prepustite vođenje Skupštine jednom od potpredsednika, a on onda izriče meru vama koji tog časa ne vodite sednicu. Ovako sve liči na ono što mi već vidimo od kako je konstituisana ova Narodna skupština, a to je farsa, privid demokratije, a od demokratije zaista nema ništa, posebno od demokratije u postupcima prema poslanicima Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne valjam ni ja. To moram da priznam. Ali, bar nisam lud i bar se ne stidim onoga što sam u životu radio, gospodine Ćirkoviću. Posebno se ne stidim toga što sam kao mlad dečko, bez oca i majke, otišao na prugu da radim. Posebno se ne stidim toga što sam uradio na pruzi Beograd - Bar, od Priboja do iza Prijepolja. Kada mi to pominjete, onda me dirate u jedan najlepši deo mog života, u najtužniji, najteži, ali najlepši. Nisam nosio letvu, nego sam posle šest meseci postao šef gradilišta i mogu da vam kažem koje tunele, ali vi ih naravno ne znate, ali od brane u Potpeći, uzvodno uz Lim četiri tunela sam ja vodio, čak i taj peti tunel koji je veoma dug - 1.060 metara. Tog dela svog života se ne stidim.
Vi se ovde ne stidite što kažete da je Skupštinu trebalo upaliti zato što je simbol onih koji su nam oterali monarhiju iz zemlje. Kao kada bi se sada reklo da treba da se upadne u Narodnu skupštinu - ne sviđa mi se šta rade radikali u Narodnoj skupštini i treba upaliti Narodnu skupštinu Srbije. U Skupštini sede izabrani poslanici, sviđali se oni vama ili ne, sedi deo naroda sviđao se on vama ili ne. Dobar ili loš. Kada smo razgovarali sa Vukom Draškovićem, kako se sve ovo izdešavalo sa njim, on je ukazivao na neke od vas i rekao je - bilo je oko mene previše ludaka, nisam mogao da izdržim više taj pritisak. Očigledno je da toga ima i danas u ovom sastavu Narodne skupštine Republike Srbije.
Da sam ja izgovorio ovo što ste vi rekli ovde, o narodu Srbije, o delu građana koji ne volite, o delu poslanika koje ne volite, već bih sigurno bio isteran na ova vrata, ne bih izašao, ali bi bilo pauze. Kada vi to kažete, onda vas predsednik samo ne razume, pa kaže - hajde bar objasnite šta ste hteli da kažete. To je taj odnos na koji ja upozoravam, koji predsednik ima prema vama, poslanicima većine i prema nama, poslanicima manjine u ovoj skupštini.
Da sam znao da će ovakvi da brane ministra Vladana Batića, ja uopšte ne bih govorio ništa protiv njega. Samo kada bih znao da ćete vi izaći da ga branite, njemu ne treba veći napad. To je ovo što ste vi sada rekli za Vladana Batića i ovaj svoj profil koji ste odslikali pred građanima Srbije, kao profil čoveka koji brani Vladana Batića, sasvim je dovoljan da Vladan Batić više ne bude ministar pravde. Nađoste li vi jednog pametnog čoveka da ga ovde ovako srčano brani kao što ste ga branili vi?

Ja sam bio član Upravnog odbora "Zastave" u vreme kada smo zaista uložili u "Zastavu" 30 miliona maraka. U vreme kada sam čak i gostujući na nekim televizijama, pa i na televiziji u Kragujevcu, ne lokalnoj, tamo nikada nisam bio, već na privatnim, rekao da smo možda nekim gradovima u Srbiji uzeli novac koji su s pravom očekivali da i oni malo budu pomognuti, a da smo mi koji smo iz Kragujevca bili tada u Vladi Srbije uzeli mnogo novca za "Zastavu" od Vlade Srbije i uložili u "Zastavu". Trideset miliona maraka ili tri milijarde, koliko ste vi rekli, 30 miliona maraka? Tri milijarde dinara smo uložili one teške 1999. godine, kada je bilo najteže. Ja sam član Upravnog odbora "Zastave" koja je proizvodila automobile sve do 5. oktobra. Ja sam član Upravnog odbora "Zastave" koja je svoje ljude vratila na posao, automobile prodavala Makedoniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Republici Srpskoj, Egiptu. Ja sam član Upravnog odbora "Zastave" koga je sada neopravdano jedan čovek ovde optužio da je gradio televizije, radio stanice, a čak ste nam svima nagovestili mogućnost da idemo u zatvor. Ja ću sada da iskoristim priliku da pročitam to o Gvozdenu Jovanoviću, što je objavljeno u četvrtak u Kragujevcu, u novinama koje sigurno nisu radikalske. To je nezavisna, takozvana "Soroševska svetlost", a vi je svi znate.
"Odložena sednica Upravnog odbora Vojne fabrike, na kojoj je na inicijativu potpredsednika Upravnog odbora "Zastave", Gvozdena Jovanovića (DHSS) i saglasnost generalnog direktora Zorana Radojevića (DHSS) na dnevnom redu bila smena direktora "Namenske", Đorđa Nestorovića pokrenula je niz aktuelnih pitanja i dilema u "Zastavi". Đorđa Nestorovića, direktora fabrike "Namenska" Fabrike oružja u Kragujevcu koji je to već duže godina, mlad čovek, ali je izdržao sve krize koje je fabrika imala i nikada se nije učlanio ni u jednu političku stranku. Đorđa Nestorovića najpre pitamo da li zna zašto je potpredsednik Upravnog odbora Gvozden Jovanović pokrenuo inicijativu za njegovu smenu? Pre zakazivanja sednice Upravnog odbora "Namenske" od Radojevića sam dobio preporuku da se čujem sa Jovanovićem, jer me je nešto, kako reče, nanišanio. Nije mi bilo jasno zašto bi mene neko nanišanio, ali sam se, na Radojevićevo insistiranje, čuo telefonom sa Jovanovićem. U tom razgovoru nije naveo konkretne razloge za moju smenu, ali je nagoveštavao da za mene nešto ima. Pozvao sam ga da razgovaramo otvoreno, ali umesto toga on mi je rekao da se pripazim, da je on u osnovi vrlo opasan čovek i da o tome treba da povedem računa. Interni inspektorati mesecima su bili u vojnoj pošti da bi nešto našli, ali ništa nisu našli. Da razgovaram sa Jovanovićem preporučio mi je i predsednik Upravnog odbora "Zastave" Miodrag Savićević. Da li treba da vam kažem DHSS? Ne treba. Pitanje: Da li je "Geneks" tražio da deo ili svi izvozni poslovi "Namenske" idu preko firme predsednika Upravnog odbora "Zastave" Miodraga Savićevića?

Nije, gotovo je. "Na početku ove godine išao sam u Italiju, odgovara direktor Nestorović, da pokušamo da uradimo neke poslove, a kada sam se vratio u Kragujevac zamenik generalnog direktora "Zastave" Bane Soldatović kruto me je pitao zašto nisam potpisao ugovor da nas "Geneks" zastupa u budućim potencijalnim poslovima u Americi i rekao da je Zoran Radojević zbog toga veoma ljut. Tada sam im jasno rekao da mi imamo "Zastavu impeks" koja je dobro radila sa Amerikom. Rekao sam, ako imate nova tržišta ili za već postojeća prolaz za neke proizvode kojih tamo nema, onda su ti poslovi vaši, ali da nam otimate postojeće poslove i tržišta ne dolazi u obzir.  I da sam imao predlog takvog ugovora ja ga ne bih potpisao".
Istovremeno ste ukinuli i "Zastavino" predstavništvo u Moskvi. Tobož više nećete ni sa Rusijom da sarađujete. Sudbina "Zastave" je zapečaćena. Vi ste to priznali za ovom govornicom, ali nemojte da prebacujete na bivši Upravni odbor odgovornost. Prebacite odgovornost na današnji Upravni odbor. Za pet meseci ove godine niste proizveli automobila koliko za jedan mesec prošle godine. Država je ista. Vladu čine samo drugi ljudi, ali je Vlada Srbije ona koja je zainteresovana za "Zastavu". Uostalom, predsednik Vlade Zoran Đinđić dva puta je obećavao da ode u "Zastavu", da razgovara sa radnicima, pa nije smeo nijednom da ode, ali ako je u vašim rukama sudbina "Zastave", ako je u rukama Vladana Batića sudbina "Zastave" moji Kragujevčani znaju da od fabrike nema ništa. Ja sam ubeđen da vas čeka jako loš doček u Kragujevcu.

Gospodine predsedniče, želim samo da se pozovem na član 193, a želim najpre da komentarišem odgovor na poslaničko pitanje koje sam uputio....

Ja bih vas zamolio da pročitate....

Izgleda, predsedniče, da se sami premarate negde, ovde se niste premorili, ovde ste odsedeli ceo dan. Dakle, 2. marta postavio sam pitanje Vladi Republike Srbije koje se odnosilo na rešenje ministra Gaše Kneževića koji je ukinuo odluku dekana Pravnog fakulteta označenu sa 02 broj 42/6 od 3. februara 2000. godine,  kojom je dr Vojislav Šešelj izabran u zvanje i na radno mesto redovnog profesora za nastavni predmet Politički sistem. Time je ministar Gašo Knežević ispunio javno izrečenu pretnju da će Vojislav Šešelj biti oteran sa Pravnog fakulteta, ako on bude ministar.
U međuvremenu, prof. dr Vojislav Šešelj uputio je urgenciju Vladi Republike Srbije 2. aprila ove godine, upozorio Vladu na sve povrede zakona koje su učinjene u njegovom slučaju, upoznao sa tim povredama detaljno i pozvao Vladu Republike Srbije da se o tome izjasni, pošto je očigledno da ministar pravde zadržava sudski spor u kome je već jedna presuda doneta u korist Vojislava Šešelja, po kojoj Pravni fakultet mora da ga vrati u radni odnos, u skladu sa njegovom kvalifikacijom.
Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije - dokle misli da ćuti o slučaju proterivanja prof. dr Vojislava Šešelja sa Pravnog fakulteta i dokle će da trpi da joj se pripisuje sve ono što se pripisivalo nekada Titu i komunistima. Mada je Tito obračune sa nepodobnim profesorima ipak vršio na jedan drugi način, angažujući u vezi toga čak i Narodnu skupštinu tadašnje Socijalističke Republike Srbije.
Moje poslaničko pitanje na osnovu člana 190. upućeno je predsedniku Vlade i ministru industrije.
Godine 1999. Srbijom se pronela vest da će se u "Zastavi" u Kragujevcu pakovati strane cigarete. Vest je objavio Milan Beko, tadašnji predsednik Upravnog odbora "Zastave" i - moram da kažem - tadašnji uspešni predsednik Upravnog odbora "Zastave", ma šta vi o njemu mislili i ma kako vam to izgledalo. To je čovek koji je vratio život u Fabriku automobila u Kragujevcu.
Izjava je dočekana na nož od tadašnje opozicije koja je ubedila radnički Kragujevac da će im neko oteti fabriku koju su godinama gradili i predati je trovačima naše dece, uništavajući usput srpsku duvansku industriju.
Sada se pronosi ista vest, samo je lansiraju ministri DOS-a i rukovodstvo Fabrike automobila koje je DOS, odnosno DHSS postavio.
Vlada Srbije duguje odgovor na tri pitanja u vezi sa ovim.
Prvo pitanje - da li je to istina, ko sklapa ugovore, sa kojom firmom se sklapaju ugovori, koje će hale biti korišćene za to, koliko će radnika biti zaposleno i kolike će štete od toga pretrpeti, prvo, naša duvanska industrija, a onda i naša deca. Zbog našeg tržišta se ta fabrika ovde radi.
Fabrika automobila je ukinula svoje predstavništvo u Moskvi. Verovatno žele da izvoze u Ameriku - ne znam samo šta - preko firme "Geneks" Miodraga Savićevića koji je pre 20 godina upropastio "Zastavin" izvoz u Ameriku.
Moje pitanje je: koliko je automobila proizvedeno u "Zastavi" od 5. oktobra 2000. godine? Drugo pitanje: koliko je automobila prodato iz "Zastave" od 5. oktobra 2000. godine, otkako je DOS preuzeo Fabriku automobila u Kragujevcu?
Podatke o tome koliko je proizvedeno i prodato do 5. oktobra daću ja predsedniku Vlade i resornom ministru kad mi budu odgovorili na ova pitanja.

Nama ne treba kvorum. Potrebni su nam ministri i predsednik Vlade.

Gospodine predsedniče, pre nego što uključite sat, zamolio bih, po članu 89. Poslovnika, da mi omogućite duže da govorim ili da sastavim uvodnu i završnu reč, zaista se ne bih posle toga javljao za reč.