Pa ne igrajte se tim mojim pravom, gospodine predsedniče. Recite gospodinu Popoviću, opomenite ga, gospodine predsedniče, pa mu recite         -  gospodine Popoviću, to nije tačno. Ništa neće Skupština uštedeti ako ima manje poslanika na stalnom radu. To je demagogija.

Ja sam od Vas tražio pravo na repliku.

Polako, pratite sednicu, evo, čovek priča.

Hoćete li sada da mi date pravo na repliku?

Prvo morate da mi kažete zašto mi ne date pravo na repliku?

Pa recite zašto mi niste dali pravo na repliku?

Pa neću ja da zavisim od Vaše milosti, gospodine predsedniče.

Pa neću od toga da zavisim. Hoću da zavisim od Poslovnika, a ne od Vaše milosti. Hoćete li mi Vi dati reč ili nećete.  Ma, ko ste Vi, gospodine predsedniče, da kršite Poslovnik i da stavljate na glasanje kršenje Poslovnika? Pa ja Vas, na kraju, upozoravam. Pa šta piše u članu 100?

Kako nije bilo, gospodine predsedniče? Rečeno je da smo dve godine trošili državne pare, a da ništa nismo uradili. Šta je za Vas uvredljivo, ako nije to, gospodine predsedniče? Pa ne može Srđa Popović da bude sedam dana u Japanu, da se vrati, da dođe ovde i da kaže da mi trošimo državne pare. Nema smisla, gospodine predsedniče. Pa kako optužujete nas, koji ovde dolazimo svaki dan na sednicu, za trošenje državnih para. Vi se švrćkate po inostranstvu o državnom trošku i sada mi trošimo državne pare? Ne treba mi nikakvo pravo....

Mislim da ste Vi jutros upozoreni, gospodine predsedniče, da  mesto na kome se nalazite, koje Vam omogućuje da preuzmete reč kad god Vi hoćete, iako to ne piše u Poslovniku, ne koristite na tako podmukli način. Nemojte da čekate da siđem sa govornice, da biste uputili neku primedbu onome što sam rekao, kako se ponašam, što sam nekad bio ili o onome što sam danas.
Zatražite reč, gospodine predsedniče, siđite za ovaj mikrofon, održite jedno svoje slovo, pa onda ćemo mi da vidimo - da li tu ima izraza koje možemo da iskoristimo za repliku, a nikako, nikako, ako ste zaista neki demokrata, ne biste koristili valjda priliku kada Vam čovek okrene leđa ili kad više nije za ovom govornicom, da dobacujete i da to što ste jedan između nas, ravnopravni, da to bude neka Vaša prednost. Sam Predlog poslovnika, gospodine predsedniče, govori u prilog tome da ste Vi odlučili da uzurpirate prava koja Vam i Ustav, i zakoni, i ovaj dosadašnji poslovnik daju, kao predsedniku narodne skupštine.
Vidim tu Vašu želju za isticanjem, taj ego koji Vi više ne možete da sakrijete. Ako Vam ostali poslanici budu za to glasali, šta da im radim, na njihovu nesreću, samo, ovde nisu svi iz DSS. Hoće li ovi drugi iz DOS-a dozvoliti da Vi posle komandujete i njima, kako Vi hoćete?
Ja sam ubeđen da neće ili da bar u neko dogledno vreme to neće hteti. Ali, gospodinu Popoviću da kažem, da ne bi ostalo među građanima Srbije, da ne bi bilo nikakve zablude - poslanik ima pravo da zasnuje stalni radni odnos u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Poslanička grupa DOS-a je procenila koliko ljudi ima kojima je potrebno zaposlenje, koliko ljudi ima kojima nije potrebno, doneli su odluku da skinu procenat ...

Pa sada ste mi rekli da mi dajete pravo.

Ja Vam preporučujem da Vi ne koristite alkohol, predsedniče.

Duži nemaš.

Molim vas za repliku. Ja ću da vam objasnim, gospodine predsedniče, prethodnik je govorio o mentalnom sklopu nas koji diskutujemo ovde o Predlogu odluke. Trebalo bi da se zamisli nad svojim mentalnim sklopom. Obmanuo je Narodnu skupštinu, gospodine predsedniče i rekao je da je za noć u Saveznoj skupštini promenjen Ustav i da je odmah izabran predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Nije tačno, predsednik je posle izabran na direktnim izborima i taj predsednik se zove Vojislav Koštunica, a vi malo upotrebite mozak kada izlazite za govornicu.

Dame i gospodo narodni poslanici, trebalo je da predsednik Narodne skupštine upozori prethodnog govornika. Ja sam jedan od najdisciplinovanijih u ovoj sali. Skoro najviše sedim u poslaničkoj klupi. Nisam čuo da je bilo ko uvredljivo govorio o bilo kom narodu, o bilo kojoj narodnosti ili manjini. Trebalo je, gospodine predsedniče, da zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine, to je član 103. Poslovnika,  gde kaže: "Narodni poslanik ima pravo da izađe za govornicu". Mi smo baš učinili ono što gospodin nije očekivao, sa pažnjom smo saslušali šta ima da kaže. Ovde se potkrala stara priča upućena srpskom narodu, vi vređate druge narode, vi ste zločinci prema drugim narodima i sa vama niko ne može da živi.
Zato pravimo nove države. Vi ste svi ovde to pročitali. Zašto, gospodo? Gde su sada predsednici poslaničkih grupa? Tvrdim u ime poslanika Srpske radikalne stranke da od kako je gospodin u Skupštini, a to je jedino vreme kada je on mogao da čuje bilo koju uvredu na račun svog naroda, takva uvreda od poslanika Srpske radikalne stranke nije izgovorena. Na koje ste onda poslanike mislili, gospodine poslaniče? Na poslanike DOS-a? Na poslanike SPS-a? Na poslanike Stranke srpskog jedinstva? Ja vas molim da ovde ne optužujete an blok.