Ova priča, gospodine predsedniče, ne stoji zato što je Poslovnikom regulisano da su odbori pomoćna tela Narodne skupštine, a ne pomoćna tela predsednika Narodne skupštine. Koji to odbor u popisu svojih poslova i nadležnosti ima obavezu da predlaže predsedniku Narodne skupštine angažovanje pojedinih lica i institucija za različite vrste pomoći? To ne piše nigde. Zašto bi se odbor sastajao da bi nešto predlagao predsedniku Skupštine - ponavljam - jednom od nas, ravnopravnim sa nama.

Ovo jeste bio duh izmena Poslovnika. Ovo je već četvrti član izmena u kojem vi preuzimate prerogative Narodne skupštine. Narodna skupština će to izvagati. Vi ćete natovariti sebi još jedno opterećenje, koje vam nije bilo potrebno, ali ja ne odustajem od ovog amandmana.

Priznajem da je omaškom izostavljen čitav jedan stav, koji glasi: "Član 24. menja se i glasi". Ali, vi ste ga prepoznali i mogli ste i da ne prihvatite ovaj amandman kao uredan. Ali, vidi se našta se odnosio.
Videli ste, i danas i pre nekoliko dana imali smo isti problem sa određivanjem završetka rada sednice. Dve reči, "po pravilu", stvaraju čitavu zbrku. Iako je to izuzetak, znači, trebalo bi svakog jutra unapred da se odredi dokle će Skupština da traje, predviđen je izuzetak da može i u toku rada sednice, znači, kasnije da dođe do predloga dokle će Skupština da radi. To bi bilo sve u redu.
Međutim, vi zaista to tumačite na način da u toku jednog dana više puta može da se određuje dokle će Skupština da radi i sve vezujući za prava iz te dve reči, "po pravilu".
Prihvatam da Skupština radi do 19,30. Zaista je to neko normalno radno vreme. Ali, predlažem da te dve reči "po pravilu" izbacimo i da se zna, Skupština radi do 19,30. Ako treba da radi duže, onda će na početku rada predsednik Narodne skupštine pitati narodne poslanike, da li neko predlaže da se tog dana radi duže. Poslanička većina će o tome odlučivati i sve će biti u redu.
Zaista, gospodine predsedniče, prvi put otkako vi vodite sednicu Narodne skupštine poslanici ne znaju kada se završava sednica Narodne skupštine.Čak to nije ni odluka u smislu, kada se iscrpi ta tačka dnevnog reda. To nije odluka u smislu do 23, do 24. Vi kažete - do devet, pa ćemo razmotriti, pa do 10, pa ćemo razmotriti. To je neozbiljno.
Postoje obaveze koje poslanici moraju da vrše mimo ovih obaveza u Narodnoj skupštini. Postoji nešto što se zove biologija. Sad, vama je lako, vi ne učestvujete u raspravi, vi se ponašate kao SPS doskora, služite tu da bi glasali. Ali, mi radimo. Mi ćemo o svakom predlogu zakona imati šta da kažemo. Mi ćemo pokušati da vam pomažemo da donosite što bolje zakone, pokušati da vam odmažemo da donosite loše zakone, ali nam za to treba da znamo, otprilike, kako to izgleda radno vreme.
Nema radnika u Srbiji, ovo sad nema ni jednog, koji ozbiljno radi otkako ste vi došli na vlast, ali nema onoga ko ne zna koliko mu traje radno vreme u toku dana. Jedino narodni poslanici. Tobož, izabrani od naroda, počastvovani da budu narodni poslanici, a ovamo ih dočeka neko ko kaže, e, sada kada te uteramo u ovu salu, izaći ćeš tek onda kada mi budemo doneli odluku da možeš da izađeš. Mislim da je obrazloženje dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto pokušavamo da promenimo ovaj član Predloga odluke? Zato što član 80. Poslovnika kaže da predlog dnevnog reda sednice Narodne skupštine priprema predsednik Narodne skupštine. Narodni poslanici imaju i prava, a ne samo obaveze, imaju čak i dužnosti. I pravo i dužnost narodnog poslanika je da predlaže akte koje usvaja Narodna skupština. Među njima i zakone, razne odluke, deklaracije. Predlog mora da bude pripremljen u skladu sa Poslovnikom.
Poslovnik jasno određuje kako treba da izgleda predlog. Predlog mora da stigne najmanje tri dana (bilo je 72 sata), tri dana, nije bitno, pre održavanja sednice. I kada predlog ispuni sve uslove iz Poslovnika, ostaje arbitriranje predsednika Narodne skupštine - hoće li da uvrsti u dnevni red ili neće.
Poslanici dolaze na sednicu, imaju utvrđeni dnevni red. Biće nas koji ćemo imati predloge, koji će biti potpuno u skladu sa Poslovnikom, a neće biti uvršćeni u dnevni red. E, sada vas pitam, gospodo predlagači, i vas koji ćete glasati za ovaj predlog - a kako ćemo ostvariti svoje pravo da se predlog tačke dnevnog reda nađe na dnevnom redu? Kada prelistate ceo Poslovnik, nećete više naći nikakvu obavezu predsednika Narodne skupštine da nešto uvrsti u dnevni red i nećete naći pravo poslanika da sugeriše izmene i dopune dnevnog reda, da ih predloži na samoj sednici i da ih obrazloži u trajanju od tri ili pet minuta. Vi ste ovde predložili tri minuta, a ranije je bilo pet.
U šta će onda da se pretvori Narodna skupština - u pričaonicu samo o onome o čemu predsednik Narodne skupštine misli da treba da se govori. Kakva su sada tu prava opozicionih poslanika, kada će se naći na dnevnom redu neki predlog koji podnesu opozicioni poslanici, ili, kako će kazati predsedniku Narodne skupštine da je povredio Poslovnik, time što ne uvršćuje nešto u dnevni red.
Vi ćete odmah reći da nemate obavezu da uvrstite za tu sednicu u dnevni red i izglasaćete da Poslovnik nije povređen. Mi čak nismo mogli, zato što ti članovi Poslovnika nisu menjani, nismo mogli da odredimo rok u kome nešto mora da se nađe na dnevnom redu, ali pokušavamo brisanjem ovog člana predloga da vas vratimo na stari poslovnik, u kome je barem pravo poslanika da traži, da podnese predlog za izmene i dopune predloga dnevnog reda, i da to obrazloži, bilo predviđeno.
I nemojte da nas ubeđujete da je dolaskom tzv. demokratskih stranaka u Narodnu skupštinu došlo do demokratizacije Narodne skupštine. Ovo bi pre ličilo na sužavanje prava narodnih poslanika, ovo pre liči na tiho ukidanje parlamentarizma. Ovo pre liči da će Skupština biti mesto na kome će samo da se glasa o predlozima, a onda to neće biti parlament, onda će politički parlamentarni život da se preseli na ulice.
Tako je bilo i ranije, kada je jedna većina mislila da je dovoljno to što ovde ima minimum 126 poslanika. Zbog situacije u zemlji nas čeka mnogo problema, koje nećete moći sami da rešavate, koliko god da vas ima u ovoj Narodnoj skupštini. Zbog problema za čije rešavanje će vam trebati i pomoć građana, koji su glasali za druge političke opcije, ja vas samo zbog toga upozoravam da bi trebalo da sarađujemo u ovoj Narodnoj skupštini. Ako se od prvih sednica osetimo kao neko za koga misle da je bolje da bude izvan ove sale, nego u njoj, onda od saradnje, a i od građanskog mira i reda, sigurno neće biti ništa. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, eto kad imate loš predlog odluke pa mora dugo da traje rasprava. I to takva rasprava, u kojoj predlagač ne nalazi za shodno celog dana ni dve rečenice da izgovori u odbranu svog predloga. Sedi, čeka kada će da se završi rasprava i kada će da pogleda da li ima dovoljno glasova da se odluka izglasa.
Ne valja. Možda nije bio dobar ni član 100. Poslovnika, ali ne valja ova izmena. Stvoriće haos u Skupštini. Stvoriće mržnju i neprijateljstvo. Stvoriće loše odnose u ovoj skupštini. Ko će onda da arbitrira? Počećemo ovde da se vređamo svesno znajući da onaj kome smo uputili uvrede nema pravo na repliku.
Možete sa ove govornice sve loše o nekome da kažete, i o nekoj od dama ovde, da joj ne pomenete ime, ... zato što mi dobacuju... da joj ne pomenete samo ime i funkciju i onda ona nema pravo na repliku. Ranije je bilo dovoljno da se poslanik prepozna i da predsednik shvati da je poslanik u pravu što tvrdi da se prepoznao. I to je bila neka kočnica, ali ne mogu da kažem, do sada su predsednici Narodne skupštine uglavnom poštovali pravo poslanika da proceni da li se o njemu radi ili ne.
Sada ne. Sada morate da kažete ime i prezime, pa i funkciju. Cela država, gledajući televizijski prenos, može da shvati o kome je reč, a taj sedi u klupi i ćuti i ispada da je kriv, da je istina sve što ovaj o njemu govori, zato što on neće da izađe da opovrgne to što je ovaj o njemu govorio. Pa, čak i kada izađe, recimo pomenut je po imenu, izađe, pa onda izvređa ovoga što ga je pomenuo po imenu, ali mu ne pomene ime i predsednik kaže, završene su replike, vi nemate pravo na repliku. Jeste li vi bili glupi, vi ste pomenuli njegovo ime, a on je bio pametan, on nije pomenuo vaše ime.
Ne valja to. Ne valja i onda ne valja što ste izbrisali pretposlednji stav tog člana, u kome se jasno definisalo koliko puta te replike mogu da budu izvršene i time se završava rasprava. Ali, ne znam zašto, moguće je da vas je naše ponašanje za ovih nekoliko meseci kako ste na vlasti uplašilo da uopšte nećete moći ovde da radite.
Tvrdim vam, besprekorno će da funkcioniše Skupština ako vam od preksutra budu dobri predlozi zakona, a ako budu loši, onda vas ne vade ni ove izmene Poslovnika. Ako ovde bude svega i svačega, onda će biti i vređanja bogami. Prvi neću da se krijem, kad budem hteo nekoga da uvredim ja ću da mu kažem ime i prezime. Ja se toga ne bojim. Hoću da čoveku pružim pravo na repliku. Ali znam vrlo dobro, mnogi od vas to pravo drugima neće dati. Da hoćete da ga date, ne biste ovakvu restrikciju uopšte predviđali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sindrom smeha koji vas hvata je poznat, premor je u pitanju i nije trebalo ovoliko da bude rada. Gospodine predsedniče, ne znam kako ste dali reč gospodinu Lekoviću i šta je on to u stvari tražio, je li to bila povreda Poslovnika, replika, kako ste mu uopšte dali reč. Povredili ste Poslovnik. Ali, da ja Vama kažem nešto, gospodine Lekoviću. Vi ste se usudili da jednog čoveka domaćina, dobrog, uvredite ovde. Vaš fizički izgled i Vaš glas ne mogu nikada da se sastave. Kod mene u Šumadiji, gde ste se Vi doselili, kažu da kada muškarac ima tanak glas, samo jedno može da se pomisli.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam čitao Predlog odluke. Mislim da sam uhvatio tu nit koju je sledio predlagač, a koja se potpuno otkriva ovim predlogom, predlogom ovog člana za koji vam nudimo da ga izbrišete.
Prvo ste odredili i već usvojili, odbijajući naše amandmane, da ćete utvrditi gde će ko da sedi. Postoji tehnička mogućnost da kartica određenog poslanika samo na tom mestu može da ga legitimiše za rad u Skupštini. Kad utvrdite gde ko sedi, veoma lako ćete na tajnom glasanju utvrditi kako je taj glasao. To nije problem za poslaničku grupu Srpske radikalne stranke. Nama je to generalni problem - zašto se nešto naziva tajnim glasanjem ako će postojati podaci o tome kako je ko glasao? To je problem za poslaničku grupu DOS-a. Ovo neko vama, dragi poslanici poslaničke većine, ustanovljava kontrolu.
Vrlo dobro se zna, kakvo god tajno glasanje bilo, kako će poslanici opozicije da glasaju. Na kraju krajeva, izbrojaćete koliko je za, koliko je protiv i znaćete. Ovo vi između sebe imate nekog ko će dobiti listinge za tajno glasanje. E, to je vaš problem. Želim da pomognem da ono što je javno bude javno, da ono što je tajno bude tajno, da ono što je tajno ne bude javno, ako ste shvatili šta je želja Srpske radikalne stranke. Ako niste, onda imajte i tutore, i sajbije. Možda ste vi to sve i zaslužili.

Evo i predsednika Narodne skupštine. Gospodine predsedniče, upravo ste povredili Poslovnik. Elektronski sistem uopšte nije u kvaru. Elektronski sistem funkcioniše. Ali, Vi ste zaista nedisciplinovani i neozbiljno shvatate današnju sednicu. Tražili ste da radimo dok ne iscrpimo tačku dnevnog reda, a nema vas u sali. Koga Vi ovde kažnjavate? One koji hoće da rade! I još tražite da nas prebrojavate, a evo naših kartica. Mi smo tu, u sali. Nećemo kvorum da vam pravimo, gospodo poslanici. Ne možete da nas prebrojavate kad znate da sistem funkcioniše. Ako prebrojavate, mi ćemo izaći, pa ćemo se vratiti.

Imam repliku.

Vi ste ovde poslanik. Vi ste izneli neki stav. Gospodine predsedniče, kako možete da kažete da je pravo narodnih poslanika opozicije da učestvuju u radu kad hoće, a da ne učestvuju kad neće. Mi ceo dan učestvujemo u radu. U radu ne učestvuju poslanici opozicione većine. Em ne učestvuju u radu, em ih nema u sali. Kako tu nalazite odgovornost poslanika opozicionih stranaka? Ko je danas, osim vas i nas, poslanika Srpske radikalne stranke i pojedinaca iz SPS-a uopšte učestvovao u radu na ovoj sednici? Kako možete da tvrdite da mi ne učestvujemo u radu, ako pri prebrojavanju izvučemo karticu iz poslaničke jedinice? Zaista, to nema smisla. Uostalom, dok ima prenosa, građani vide o čemu se radi.

Postoji sistem. Ako se izvuče kartica polagano, onda ....

Sve mogu da razumem, ali da predlagač odluke, pet minuta pošto smo glasali o jednom amandmanu, izađe i govori o tom amandmanu, to zaista ne mogu da shvatim. (Čedomir Jovanović: Umorni ste.)
Nisam ja umoran, gospodine Jovanoviću, brižljivo pratim i pomno osluškujem sve što se izgovori u ovoj skupštini. Ali, ovo o tajnosti glasanja smo raščistili odavno i već glasali o tome.
Zašto, gospodine predsedniče, niste upozorili gospodina Jovanovića, da kad je izašao nešto da kaže, treba da govori o onome što je tog časa na dnevnom redu.
Drugo, tajnost glasanja nije obezbeđena, ako već govorite, gospodine Jovanoviću, o tajnosti glasanja, zato što se ti podaci o tome kako je ko glasao slivaju negde.
Ljudi nas prisluškuju, prisluškuju naše razgovore sa mobilnih telefona, tako što nam prepoznaju glas, a vi pričate da će ovde, u ovoj zgradi Skupštine, u nekom centru ostati tajna kako je ko glasao i ko je koje dugme ovde pritisnuo, a vas interesuje kako je ko glasao. Nemojte da pričate o tome. Ovo je samo jedan način na koji se i ova skupština pretvara u policijsku stanicu.
Tamo neko razgovara sa inspektorom i gleda u ogledalo, a iza ogledala četvorica gledaju, prate šta se dešava u toj prostoriji. Tako će vam biti i sa ovim tajnim glasanjem. Vi ćete šakom da zaokružite ova tri prekidača, a pritisnuti jedan, da vas niko ne vidi, a za to vreme tamo će neko ko liči na gospodina Jovanovića da kaže - o, pazi zašta ovaj glasa.

Tačno da govorim iz sopstvenog iskustva, ali nikada nisam bio u toj sali gde se slivaju podaci. Bio sam objekat koji je prisluškivan, praćen, uhođen, posmatran, naravno. Vi sada svi mislite ono što sam ja mislio pre deset godina,  pre dvanaest, kada sam počeo da se bavim politikom, da niste zanimljivi za praćenje i za uhođenje. Nema toga ko za službe kojima sada pripada Goran Vesić nije zanimljiv.
Zato ja imam tu bezbednosnu kulturu, znam da me prate i tako se ponašam. Vi koji mislite da vas ne prate, obratite malo pažnju na to.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko ne usvojite ovaj amandman, mislim da će troškovi održavanja sednica Narodne skupštine biti veoma povećani. Na to vas je upozorio i poslanik Pal Šandor, koji sada ne prati raspravu, ali, uključiće se on na vreme. Da bi poslanik diskutovao o amandmanu moraće da napiše amandman, a to znači da će oni koji žele da učestvuju u radu Narodne skupštine pisati mnogo amandmana.
Te amandmane ćete morati da dostavljate, da štampate, da dostavljate narodnim poslanicima, da pravite troškove za papir, za one koji kucaju, poštanske troškove, a nećete ubrzati rad sednice Narodne skupštine. Šta to znači uskratiti nekome pravo da diskutuje o amandmanu, ako on nije predlagač amandmana? Šta je amandman - amandman je svojevrsni predlog zakona.
Ako je usvojen, on ulazi u zakon, kao član ili kao deo člana zakona. Vi sada ne date poslaniku da diskutuje o nečemu što će sutra biti zakon. Ako sledimo tu logiku, onda uskratite pravo poslaniku da diskutuje i ako nije predlagač zakona. Pošto je uglavnom Vlada predlagač zakona, onda uskratite narodnim poslanicima pravo da diskutuju o predlozima zakona koje podnese Vlada. Tobož nisu oni podnosioci predloga. Šta se sada sa tim dobija u kvalitetu rada? U brzini neće biti sigurno ništa dobijeno, barem što se tiče poslanika SRS-a, dokazali su u ovom novom sazivu da su spremni da rade i ubeđen sam da će posle svake sednice poslaničke grupe kod kuće uraditi amandmane na sve članove predloga zakona na koje treba uraditi amandmane. Onda će se ovde pojaviti ravnopravni sa ostalima i moći će da diskutuju.
Znam, neko je seo da razmisli kako da sprečimo ovoliku diskusiju, kako da sprečimo radikale, ukini im pravo da diskutuju po amandmanima. Nećete. Evo, neka stupi na snagu ovaj poslovnik,pa predložite ponovo ovaj predlog odluke o Poslovniku, ako ne bude ponovo trajala rasprava od ujutro od 10,00 do jedan noću idućeg dana, ja sam spreman da vam se izvinim. Trajaće sigurno, tim pre što nas sada upućujete da sednice treba da traju što duže. Ovo je sada jedan svojevrstan sukob vlasti i opozicije. Vi otvoreno prikazujete svoj interes da sednice traju što kraće, a mi ćemo otvoreno prikazati da sednice traju što duže. Vi želite da se što manje raspravlja o predlozima zakona, a mi želimo da se raspravlja što više. Raspravom se stiže do boljih predloga. Evo, da vidimo kako će to da izgleda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština po članu 73. stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije obavlja kontrolu nad radom Vlade i drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skupštini u skladu sa Ustavom i zakonom.
Ovaj poslovnik nam neće omogućiti da tu funkciju obavljamo kako treba, ali hajd što neće da omogući da kontrolišemo Vladu, nego nas stavlja u podređeni položaj u odnosu na Vladu. Ova Narodna skupština postoji zbog narodnih poslanika. Zgrada Vlade nalazi se u Nemanjinoj 11 i Nemanjinoj 22 i na još nekim lokacijama u Beogradu. Ministarstva su dosta rasuta posle bombardovanja.
Ovo nije zgrada Vlade. Sada ćemo mi da raspravljamo o nekom predlogu zakona i taman kada sve završimo izaći će član Vlade da poklopi našu diskusiju, da usput ošamari poslanike opozicije, a pojaviće se na početku rasprave, to je praksa u dosadašnjim zasedanjima, i doći će na kraju da održi slovo poslanicima Narodne skupštine, iako Poslovnik jasno kaže da predstavnik Vlade dobija reč kada god je zatraži.
Iako Poslovnik kaže da pored ovlašćenog predstavnika Vlade i svi ostali članovi Vlade ako prisustvuju sednici Narodne skupštine imaju pravo da dobiju reč kada god je zatraže, zašto onda, pitam predlagača odluke, i ovako rigorozna odredba da kada svi narodni poslanici kažu ono što su imali da kažu izlazi predstavnik Vlade da da završnu reč.
Čemu to služi? Šta ako predstavnik Vlade kaže nešto što izazove poslanike da ponovo govore o ovoj tački dnevnog reda ili, šta to još ima da kaže predstavnik Vlade što nije rekao, ili što nisu rekli narodni poslanici u raspravi koja može da traje danima pre toga. Zbog toga vam predlažemo da sami sebe ne ponižavate, da se ne srozavate toliko i ostavite mogućnost da predstavnik Vlade ovde u ovoj skupštini čeka ishod glasanja o nekom predlogu, a ne da na njega indirektno utiče time što će poslednji da učestvuje u raspravi. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj tekst amandmana, na ovaj opis interpelacije zaista ne može ni jedna reč primedbe da se uputi. Svojevremeno smo skoro svi mi, tada pripadnici opozicionih stranaka, učestvovali u izradi ovog teksta. Ja ga imam u izvornom obliku. To je taj tekst i mislim da nijedna reč niti je suvišna, niti nedostaje. A, sada na vašu savest, koliko su se vaše ličnosti promenile od 5. oktobra do danas, da li ste vi oni isti ljudi koji su se zalagali za interpelaciju u vreme kada je neko drugi bio na vlasti.
Pošto je kraj, svi smo veoma umorni, samo želim da čestitam poslanicima SRS. Stavili ste ih danas na veoma težak ispit, da samo u roku od dva sata pročitaju Predlog odluke koji ima više od 40 članova, da na njih pripreme amandmane, stignu da ih otkucaju, predaju u službe Narodne skupštine, pripreme se za diskusiju o amandmanima i provedu više od 15 sati u sali Narodne skupštine Republike Srbije.
Po današnjem danu cenite kako ćemo i ubuduće da radimo mi, srpski radikali, u ovoj skupštini. Možda vam se to neće svideti, možda će vas to mnogo nervirati, ali mi drugačije niti možemo, niti hoćemo (aplauz).