Nije gospodin Batić prvi koji me je na to upozoravao sa ove govornice? Ali me je podsetio, Batić, na nešto što sam davno pročitao. Već sam bio zaboravio, a sada mi se vraća u mozak.
U antičkoj Grčkoj postojao je običaj bufonija. Hoće da zakolju vola, a da niko ne bude kriv za to. Na Zevsov oltar onda prospu hranu, puste vola, on priđe da jede, zaleti se neko od ..... iz gomile, mačem ga probode, baci mač i pobegne, pojure ga i tobož ne mogu da ga uhvate. Tada pred sud izvedu mač i vola. Vola što je uzimao hranu sa Zevsovog oltara, a mač što je ubio vola. Osude mač, bace ga izvan granica i završili su posao, a onaj koji posle jede vola nigde se nije pojavio.
Gospodine Batiću, vi organizujete smenu predsednika sudova. Ja bih sa njom mogao da budem i saglasan. Izvedite je na zakonom predviđen način. Kao što sam glasao, o tome ćemo govoriti u poslednjoj tački dnevnog reda, 1999. i 2000. za razrešenje nekih sudija ali je bilo kompletno obrazloženje i pokazaću vam ta obrazloženja. I, u njima je pisalo da na osnovu dopisa Vrhovnog suda Srbije, Odbor za predstavke i žalbe predlaže Skupštini takvu i takvu odluku, tako bih i danas mogao da prihvatim.
Molim vas, narodne poslanike neko može da slaže, ali mi čitamo ono što piše u materijalu. U materijalima koje ste vi danas dostavili ne piše da je Vrhovni sud o ovome rešavao. U materijalu koji su dostavljeni, mislim da je gospodin Nikolić bio predsednik Odbora za pravosuđe..... Ne vi ste Zakonodavnog..... (Glasovi - Leković.) Leković Nebojša, nemojte onda, ne, nije on bio, bili ste u svađi onda, on je predosetio ko će da pobedi.
U materijalima piše da Odbor za pravosuđe i upravu predlaže Narodnoj skupštini na osnovu dopisa Vrhovnog suda Srbije. To je za mene bilo nešto o čemu poslanici mogu da odlučuju. Danas materijal nije pogodan da poslanici odlučuju. Možemo da vam verujemo ili da vam ne verujemo, ali ako se zakon odnosi na predsednike sudova i važi kao za sudije, morate da priznate, ako smo ovde postavili predsednike sudova, ako smo mi postavili predsednike sudova, da bismo ih razrešili, dozvolite nam da sprovedemo istu proceduru, kao i kada smo ih postavili. Hvala.

Evo, dame i gospodo narodni poslanici, da primenim jedno analogno tumačenje. Ako nas prethodnik ubeđuje da u Pravilniku o radu opšte sednice Vrhovnog suda ne postoji tačka - predlog za razrešenje predsednika sudova, ne postoji ni u Odboru za pravosuđe i upravu opis tog posla. Pročitajte to detaljno. Nigde ne piše da daje predlog za razrešenje predsednika sudova.
Ako mu ne piše u opisu poslova, on time ne može da se bavi. Ako to ne može Vrhovni sud, onda to ne može ni Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije. U tome je stvar. Morate da stvar sagledavate potpuno jednako, bez obzira ko je u pitanju.
Da se složim sa vama da to nije posao Vrhovnog suda, složite se sa mnom da to nije posao Odbora za pravosuđe i upravu, a - ko će onda? A, gde će predsednik suda da se opravda? Gde će on da ima pravo da progovori reč u svoju odbranu, da odgovori na optužbe.
Odbor za pravosuđe i upravu je izgovorio optužbe na račun predsednika nekih sudova. Kaže - aljkavi, neažurni, haos u sudovima i mi sada treba da verujemo na reč. Nema, koliko oni imaju parnica, koliko je mesečnih parnica zaostatak u tom sudu, jesu li međuljudski odnosi poremećeni i da li je došlo do kriminala, da li sudije primaju mito, da li sarađuju sa advokatima, tih dokaza u podnesku Odbora za pravosuđe i upravu nema.
Samo kaže predsednik Odbora, da je stanje u četiri opštinska suda u zemlji loše i zbog toga moraju da se menjaju predsednici sudova. Znam, verovatno da imate podataka, ima ovde gospode advokata koji odlučuju o sudbini zemlje, verovatno da imate podataka da su predsednici tih sudova bili politički angažovani više nego što treba ili nisu politički angažovani onako kako vi mislite da treba, ali sve treba da ima neku svoju zakonsku formu.
Predsednik suda u jednom gradu je jedan među trojicom ili četvoricom najviđenijih ljudi. Predsednik opštinskog suda u Beogradu je jedan među trojicom, četvoricom najviđenijih ljudi. Da biste ga diskriminisali, dezavuisali, da bi mu promenili status u sudu, dajte nam neki dokaz da on više ne zaslužuje da bude među prva četiri građanina.
Ovako, sa ovako malo dokaza, zaista čovek ne može da se usudi da glasa, tim pre što ja nekoliko meseci pre izbora slušam upozorenja čelnika i ovih drugih opasnijih iz DOS-a koji su upozoravali sudije - nemojte više da sudite, nemojte da donosite presude. Kada dođemo na vlast odgovaraćete za presude koje donosite.
Jesu li možda ovi predsednici sudova postupili mimo njihovog upozorenja, mimo upozorenja čelnika DOS-a?

Dame i gospodo, osećam se prozvanim samo zbog mog imena koje je pomenuto, ali gospodine Lekoviću, o tom vremenu o kome pričate, vreme koje Vi pominjete, u kome ste bili predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, i u kome su stizale prijave automehaničara, je vreme u kome ste bili na vlasti sa JUL-om 1994, 1995, 1996. i 1997. godine. To je vreme kada je JUL ušao u Vladu Republike Srbije i zajedno sa Novom demokratijom i SPS-om vršio vlast. Kada optužujete ponašanje u to vreme, nemojte mene da prozivate, jer je to ponašanje doprinelo da ja budem u zatvoru, gospodine Lekoviću, jer je Žarko Jokanović bio predsednik Administrativnog odbora, koji je noću u dva sata rešavao o tome da ja u Gnjilanu ležim u zatvoru.

Ne setiste se da te sudije za prekršaje pitate - ko je vama dao pravo da hapsite i da osuđujete, i da tu policiju pitate - ko je dao vama pravo da hapsite, a sudije - ko vam je dao pravo da osuđujete narodne poslanike? Što sada lamentirate nad vremenom u kome ste odlučivali o svemu u ovoj Srbiji? Pričate o kvotama za sudije, o kojima ste vi rešavali. To je bio SPS, JUL i Nova demokratija. Otkuda tu radikali?

Vi nikada niste bili predsednik Odbora za pravosuđe i upravu kada su radikali bili u Vladi. Niste bili ni poslanik kad su radikali bili u Vladi. O čemu Vi pričate, gospodine Lekoviću? O saradnji sa JUL-om? Pa to je vaša saradnja sa JUL-om, na izboru sudija, postavljanju tužilaca i hapšenju telefonskim putem, i kako god hoćete.

Dame i gospodo, imam pravo još jednom da se javim za reč, a vrlo kratko ću da govorim. Podstaknut sam ovom baladicom. Poslanička grupa Srpske radikalne stranke kao sebi za cilj postavlja da spreči gospođu Čomić, gospodina Čanka i ostale njihove istomišljenike da otcepe Vojvodinu od Srbije, a da bismo to uradili koristićemo svakakav rečnik i svakakve postupke.

Svojim imenom i strankom kojoj pripadam tvrdim da lažete, gospođo Čomić ...

Ja bih mogao da kažem da ne govorite istinu, ali u srpskom rečniku to su idiomi i zašto ja da biram reč koju ću da upotrebim kada je i ovo lepa srpska reč. Svi je znaju, svi je koriste, nikoga ne vređa, kao što bi vas uvredilo da kažem da ne govorite istinu. Ono što čini Skupština Vojvodine, kojom rukovode gospodin Čanak i gospođa Čomić, ubeđuje me da je gospođa Čomić izrekla za ovom govornicom laž. Vi aplaudirate, ali ovo što se radi u Vojvodini liči na početak koji je bio još u Sloveniji. Ovo što se čini u Vojvodini, ova skupština sutra na kojoj će prisustvovati još dva predsednika vlada, predsednik Vlade Srbije i predsednik Vlade Crne Gore, posete Hrvatskoj, izjave gospodina Čanka, od kojih se vi niste ograđivali gospođo Čomić, ubeđuju me da kuvate po Vojvodini i to je evidentno.
Posmatrao sam jednu emisiju na JU INFO televiziji, u kojoj ste mi veoma uvijeno dali za pravo da danas izađem za govornicu i da ovo kažem. Ja sada mogu da glumim finog čoveka, da žmurim pred tom činjenicom, da se pravim da ništa ne vidim, da kažem - jeste, vi ste divni, vi ste majka četvoro dece, vi nikada nećete uticati na otcepljenje zato što ste prekodrinski Srbin, ali mene to više ni u šta ne može da ubedi. Ja imam i Srbe iz Šumadije koji ne valjaju, prekodrinske koji ne valjaju i Srbe iz Krajine koji ne valjaju, imam Hrvate u Srbiji koji valjaju, ja više ljude ne gledam prema poreklu, nego gledam jesu li dobri, kakve su im namere i kakvo im je vaspitanje.

Nije tačno da je bilo kada bilo ko od nas rekao da vlast nema vremena da se bavi istraživanjem bilo kog ubistva. To ne vezujte sada za ovo. Gospodine Rističeviću, jeste, moje noge ste preskakali i dok sam bio na vlasti, a preskakaćete i sada dok sam u opoziciji. Klupe su neudobne za visoke ljude i ja zato i sedim do prolaza da bi nekad odmorio noge.
Ove pretnje koje ste izgovorili, govore više o vama nego o nama. Jer, vi ste bili u opoziciji, pa vam se ništa nije desilo. Sad ste se dočepali malo vlasti, pa ćete one koji su bili na vlasti kad se vama nije ništa desilo, da šaljete na peti ili četvrti horizont. Ima jedna latinska poslovica, za Vas veoma primenljiva - "miš i na brdo kad se popne, ostane mali".

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da vi ne shvatate ozbiljno ove pretnje, ali bi trebalo da neko ozbiljan izađe ovde i da kaže da Srbija neće biti pretvorena u velike logore. Ja sam pozivam čestite sudije, mnogo ih je više u sudu od onih za koje bismo mogli da kažemo da ne zaslužuju to zvanje, da ne sude kad im budu naređivali ovakvi kao što je Marijan Rističević, i da dobro odmeravaju, oni to umeju, poznaju zakone bolje od svih nas koji ovde danas se trudimo da o njima odlučujemo. Da dobro razmisle i da sude isključivo po zakonu, da ne sude po političkoj volji i da ne prave od Srbije koncentracione logore. Toga u Srbiji odavno nije bilo, još od Nemaca.
Gospodine Rističeviću, zaista ne znam ima li smisla sa Vama izlaziti na bilo kakvu repliku. Ja sam to izbegavao i dok ste bili u opoziciji, zato što nema ošta sablja da se krvavi. Mislim, ova naša govornička. Ja mislim da ovde ima boljih, vrednijih i autentičnijih predstavnika politike koju će da sprovodi DOS. Ako jedan predstavnik DOS-a izađe za govornicu i kaže da će DOS praviti logore i da je Marakana mala za one koje ćete da pohapsite, a vi svi to oćutite, počinjem da razmišljam o tome da je to već dogovoreno na poslaničkoj grupi DOS-a, a da ste samo jednu budaletinu poslali da to kaže. Hvala.

Predlagač nije tražio hitni postupak, tamo je napisano da oni predlažu da se što hitnije zakaže sednica. Ali, Poslovnik traži da se traži hitni postupak. Što hitnije zakazivanje sednice i hitni postupak za donošenje akta, to nije isto.

Ako nije zatražen hitni postupak, onda to dolazi pod odredbu Poslovnika, član 134., da to ne može da bude na dnevnom redu u roku kraćem od 15 dana i dužem od 60, izuzetno čak i od 90, ako vi to obrazložite. I, stoji u Poslovniku da se za donošenje ovakvih odluka, preporuka, deklaracija, rezolucija, primenjuje postupak predviđen za zakone.

Postoje četiri odredbe o vanrednom zasedanju koje ovu materiju regulišu na isti način. Dakle, iz saziva, da li je to omaška onoga ko je predlagao ovu tačku dnevnog reda, jasno je da on nije tražio hitan postupak. Tražio je što hitnije sazivanje, a to je minimum 15 dana.

Mogu da dozvolim da je bila i greška, ali ako hoćete da poštujete Poslovnik, sutra zasedanje ne može da se održi. A, ako ne poštujete Poslovnik, kao što ga niste poštovali ni današnjeg dana, onda može svašta. Moja dužnost je bila da vas upozorim. Možda će vam to pomoći kasnije da ovakve greške ne pravite.

Član 134. govori o rokovima za stavljanje predloga zakona, član 156. govori o postupku donošenja zakona koji se primenjuju na ovo, član 157. govori o hitnom postupku, članovi 162. do 165.  govore o vanrednom zasedanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred Narodnom skupštinom Republike Srbije nalazi se predlog jedne čudne odluke. Usudio bih se da kažem  i nebulozne odluke, da Narodna skupština poništi četiri svoja akta, doneta 1999. i 2000. godine. Predlog je podneo Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, pozivajući Narodnu skupštinu da odluku donese na osnovu jednog opšteg člana Poslovnika Narodne skupštine, 131. člana, kojim je propisano da Narodna skupština, pored ostalog, donosi odluke.

Članom 53. Poslovnika Narodne skupštine, kojim su opisana prava i dužnosti Odbora za pravosuđe i upravu, nije predviđeno da taj odbor predlaže ovu odluku. Jedino što Odbor predlaže su izbor i razrešenja lica koja vrše sudske i javnotužilačke funkcije. Odluku je mogao da predloži bilo koji poslanik, mogla je Vlada, ali ne može Odbor za pravosuđe i upravu.

Odbor za pravosuđe i upravu nije poslanicima, a to mu je bila obaveza, dostavio taj tekst Odluke o razrešenju sudija, čiji se poništaj traži, kako bi poslanici, ukoliko odluče da o ovome uopšte odlučuju, imali dovoljno podataka za odluku. Zato se u obrazloženju Predloga odluke, kao osnovni, pojavljuje netačni razlog za poništavanje odluka, tzv. nepostojanje odluke Vrhovnog suda o razlozima za razrešenje sudija.

Ja sam glasao za donošenje odluke koju predlažete da Narodna skupština poništi. Uz svaku pojedinačnu odluku, Odbor za pravosuđe i upravu obavestio je poslanike da je postupio po zahtevu Vrhovnog suda Srbije.

Pozivam predlagača da objasni - zašto je slagao poslanike tvrdnjom da nisu postojale odluke Vrhovnog suda i zašto nas dovodi u zabludu, u želji da glasamo po volji ministra pravde? Bilo je tada poslanika opozicije u ovoj skupštini, koji su sada poslanici vladajuće većine, i imaju taj skupštinski materijal, ja sam ga juče ponovo pogledao. Uz svaki zahtev za razrešenje sudija, Odbor za pravosuđe pisao je da postupa po zahtevu Vrhovnog suda Srbije.

A, zašta sam ja to glasao 1999. i 2000. godine? Glasao sam za razrešenje sudije koji je za odluke suda u kome je sudio, Vrhovnog suda Srbije, javno govorio da su nezakonite, iako mora da zna, i zna verovatno, da se zakonitost sudskih odluka može ispitivati i ocenjivati isključivo u sudskom postupku.

Glasao sam za razrešenje sudije koji je u Londonu izjavio da ga je sramota što je sudija u Srbiji. Glasao sam za razrešenje svih sudija koji su bili politički angažovani. Glasao sam za razrešenje svih sudija koji su se javno solidarisali sa sudijama koji su bili stranački funkcioneri ili funkcioneri neregistrovanih, ali javnih političkih organizacija. Glasao sam za razrešenje sudije koji je pravosnažnom presudom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora. Glasao sam za razrešenje sudije koji je u radno vreme napuštao posao i išao na skup jedne političke stranke. Glasao sam za razrešenje sudije koji je prihvatio da bude UNMIK-ov član opštinskog prelaznog saveta, zadužen za resor pravde i lokalne uprave. Glasao sam za razrešenje predsednika suda, u kome je broj nerešenih predmeta u istrazi i prvostepenom krivičnom i praničnom postupku veći od šesnaestomesečnog priliva predmeta. Glasao sam za razrešenje okružnog javnog tužioca, koji se bavio poslovima privatnog preduzetništva, kao i drugim privatnim poslovima kojima se stiče profit.

Koristim. Sve te odluke vi danas stavljate pod sumnju, sve te odluke vi želite da poništite i da sa retroaktivnim dejstvom dovedete do veoma apsurdne situacije, da ćemo ljude koji se od tada bave nekom drugom profesijom, vratiti u sud, isplatiti im lične dohotke, i ako su za sve to vreme radili neke druge poslove, ostvarivali neke druge prihode.
Glasao sam i ne kajem se. Sve su odluke bile zakonite, a oni na koje su se odnosili, imali su pravo žalbe. Prošle su dve godine, a sva lica na koje odluke odnose, bave se uglavnom advokaturom i, koliko znam, nisu koristili pravna sredstva da bi dokazali nezakonitost odluke Narodne skupštine. Možda oni žele da se vrate u pravosuđe. Raspišite konkurs, nek se prijave, i većinom, koja neće mnogo razmišljati, izaberite ih. Biće sudije sve dok im se ne učini da ste blizu poraza, a onda će početi da se ponašaju kao i prema socijalistima, koji su ih na te funkcije svojevremeno izabrali.
Odluke koje donese Narodna skupština, možda nisu u skladu sa Ustavom i zakonima, ali o tome rešava Ustavni sud Republike Srbije, a ne Narodna skupština. Kada bi odluke preispitivao onaj ko ih donosi, to bi bilo po onoj narodnoj - "Kadija te tuži, kadija ti sudi". Narodna skupština mora da odbaci ovaj predlog, a predlagača da uputi na zakoniti postupak za izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Tako će ministar pravde posle toga odgovarati za ono što se dešava u pravosuđu. Nijedan razlog, osim želje da Narodna skupština radi po zakonu, ne motiviše me na ovu diskusiju. Pošto me predlagač nije ubedio da postoji zakonski osnov za ovu odluku, glasaću protiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što se javio kolega Išpanovič, međutim, on samo potvrđuje ono što sam ja već rekao, kada sam ja prvi put izlazio za ovu govornicu. Mi smo u tim odlukama iz 1999. godine i 2000. godine razrešili sudije koje po članu 5, stavu 2. više nisu mogli da obavljaju sudijsku funkciju. Taj stav je eksplicitan. Sudija ne može da obavlja svoju dužnost ako vrši drugu službu, posao ili dužnost koja bi mogla uticati na njegovu samostalnost, ako je narodni poslanik, odbornik, ako vrši političke, upravne funkcije i ako se bavi nečim što bi umanjivalo njegov ugled ili ugled suda. Postupak po članu 36. stav 2. za utvrđivanje odgovornosti sudije pokreće predsednik Vrhovnog suda. Tako je to i bilo u tim odlukama, gospodine Išpanoviču. Opšta sednica i pravo sudije da se izjasni o predlogu za razrešenje, odnosi se samo na član 46. stav 3, a to je ono što ste vi danas radili, ako se utvrdi da nestručno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju.
Znate, član 5. je tako jasan. Ako neko ima privatan biznis, ako se neko bavi političkom funkcijom, predsednik Vrhovnog suda obaveštava Odbor za pravosuđe i upravu da mu je zbog toga što treba primeniti član 5. potrebno da Skupština izglasa odluku da on više ne može da bude sudija.
Tu nema nikakve dileme. Pobrojao sam vam razloge zbog kojih smo neke sudije razrešili. Svi ti razlozi su sadržani u članu 5. O njima nema rasprave i diskusije. On ne može da bude sudija. Gotovo je. Nema utvrđivanja. Skupština utvrđuje da li je on povredio član 5.
(Glasovi - to su pojedinci.) Nisu to pojedinci. Skupština je arbitrirala. Takav je zakon. Promenite danas zakon, sutra birajte nove sudije.
I samo još jednu stvar. Mi se više nećemo javljati. Mislim da je sada sve jasno. Od 1990. godine, od kako su raspisani prvi višestranački izbori, pa prvi saziv 1991. godine, nikada se nije desilo da ministri ne udostoje Narodnu skupštinu prisustvom na sednici Narodne skupštine.
Evo, dan za danom zasedamo. Izuzev gospodina Batića, gospodina Vlahovića i onog što je pao avionom, gospodin Korać je danas prisustvovao, mi više nismo imali nijednog ministra na sednici Narodne skupštine.
Mogu oni da ne poštuju vas, gospodo poslanici iz DOS-a, ako im to dozvolite, vi ste za njih glasali, ali oni moraju da poštuju Narodnu skupštinu. Od Narodne skupštine zavisi i to da li će oni obavljati svoje funkcije ili ne. Zato vi ovde nemate kvorum. To je još jedan razlog na koji želim da opomenem gospodina predsednika.
Nemojte da opominjete radikale zašto nema kvoruma. Uvek kada vidimo da nema kvoruma mi ćemo svoje kartice izvaditi. Ako nemate 126 poslanika danas na sednici nemojte ni da držite sednicu. Jer, nema smisla da očekujete od opozicije da sačinjava kvorum na sednicama Narodne skupštine, pa onda da nas optužujete za opstrukciju zašto govorimo. Pa, onda, na početku dnevnog reda, iako znate da se niko od vaših neće javljati za reč, ograničite vreme za raspravu. Oni koji uopšte nisu zainteresovani odlučuju o tome koliko će vreme da koriste oni koji su zainteresovani za vreme.
Vi onda utvrdite da je dovoljno pet minuta za raspravu, zato što vi nećete ni minut o tome da raspravljate. Mislim da je ovo naše završno, mi se više nećemo, u stvari neznam, nisam ni pitao poslanike, ako neko ima spremljenu diskusiju govoriće posle mene, ali ja u ime poslaničke grupe završavam.
Današnja sednica, jučerašnja sednica, verovatno i sutrašnja, pokazuju odnos poslanika i ministara (glas - odnos snaga). Ne, odnos snaga je jasan. Vi imate većinu. Zašto. To su izbori pokazali. Mi smo priznali rezultate izbora, ali pokazuje odnos i poslanika i ministara prema ovoj narodnoj skupštini. Odnos je jako loš.
A, moguće je da se mnogi i stide ovog dnevnog reda. Moguće je da vi glasate, podižete ruke, ali nije vam svejedno što vam neko ukazuje dan za danom da su odluke veoma sumnjive. Ima među vama ljudi koji su veoma stručni u ovom poslu. Kada tamo ispred sale nekome od njih kažem "pa kako ovo", on kaže "ma idemo dalje".
Nema argumenata kojima ovo može da se brani. I, to ponašanje je meni veoma poznato iz nekih drugih vremena i to ponašanje se uvek osveti većini u Skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako može gospodin Ivković tri puta, mogu i ja, to vam garantujem. Danas smo mi poslanici Srpske radikalne stranke oćutali jedno kršenje Poslovnika zato što biste ga pogrešno tumačili u medijima, koji su sada pod vašom kontrolom.
Naime, vi ste danas usvojili jednu rezoluciju, ne znam kako se to nazvalo, čiji tekst nismo videli, pročitao ga je predsednik Skupštine.

To nije bilo u dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja. Glasano je o nečemu što nije bilo na dnevnom redu.