Zamolio bih Vas da iskoristim, neću se javljati više, poslaničko pravo.
Televizija je njegov dolazak vezala za jeftiniji šećer u samouslugama. Dobićemo jeftinije ulje ako zaboravimo i oprostimo i ako to bude način da lideri i liderčići ostanu na vlasti, kao kad neko bezdušno istuče dete pa mu posle toga da bombonu da ne plače.
Za vreme agresije NATO je ubio najmanje 81 dete. Možda sam ja, kao i drugi Kragujevčani, genetski neizlečivo bolestan pa zato ne praštam ubistva dece. Možda sam. Samo se vi smejte, ali Nemci 10 godina posle Drugog svetskog rata nisu smeli da uđu u Kragujevac. Možda zbog toga nikada neću biti prihvatljiv za Evropu ubica, narkomana, homoseksualaca, ali vama na sramotu amnestija data Solani i izvinjavanja što smo se branili.
Postavlja se pitanje - ako Solana nije ratni zločinac, da li onda u Srbiji iko može da se nazove kriminalcem. Kako to da presude Srbima donete u vreme JUL-a i SPS-a priznajete, pa su u zatvorima ljudi koji su osuđeni za krađu hrane, a ne priznajete i ne sporite samo presudu Havijeru Solani. I, ne privodite ga pravdi iako vam je bio dostupan, a nekima od vas je bio i u rukama.
Ako predsednik Vlade zbog odsustva iz zemlje za vreme agresije nije upoznat sa zločinima koje je Solana sa bratijom počinio, ima vas koji ste za to vreme bili ovde. Ne mogu mnogo. Mogu samo Vladi Srbije da poklonim jednu knjigu čije su izdavanje, pored ostalih, pomogla i dva ministarstva Vlade Republike Srbije, za kulturu i za informisanje, a knjiga se zove "Deca optužuju", a neki od vas imaju decu pa se njima i obraćam.
Tragično je, ali za neke koji odlučuju o našim sudbinama istorija se završava sa njima. Za njih ova knjiga, imena 61 deteta, i podaci o još 21 detetu kojima se ne znaju imena zato što su svi članovi porodice izginuli i nema nikoga da da podatke, za njih slike Milice Rakić, Dajane Pavlović, Sanje Milenković ne znače ništa, važan je jevtiniji šećer. Biće izbora.
Kraj se i ne naslućuje. Šta rizikuju teroristi na jugu Srbije?
Čak i da budu uhvaćeni u terorističkim akcijama predaćete ih njihovim, svojim mentorima iz NATO, pre bilo kakve istrage ili suđenja. To je ono što ne valja u celoj ovoj priči. To je ono što boli.
U obrazloženju Zakona ne piše da je on samo pomoćno sredstvo da u miru, bez mnogo buke, bude donet savezni zakon o amnestiji. Hagom pretite srpskim patriotama, a opraštate zločine nad našom zemljom i građanima.
Dajete amnestiju dezerterima i teroristima sa kojima o nečemu pregovarate uz strani nadzor. Fotografije vašeg stava pred našim neprijateljima bile bi zabranjene kao pornografija, a možda i ne bi. Već neki od vas traže legalizaciju braka među muškarcima. Da je tu potpredsednik Korać pitao bih ga da li je to tačno.
Mnogo ste zatrvili za kratko vreme i nameće se pitanje ako ostanete na vlasti koliko će još da traje naša država. Ništa vam ne verujem.
Član 44. stav 2. Ustava Republike Srbije glasi: "Zabranjeno je delovanje koje ima za cilj nasilno menjanje Ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti, nezavisnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje".
Član 125. Krivičnog zakona SRJ glasi: "Ko u nameri ugrožavanja Ustavom utvrđenog državnog i društvenog uređenja ili bezbednosti SRJ izazove eksploziju ili požar, ili preduzme neku drugu opasnu radnju, opšte opasnu radnju, ili akt nasilja kojim je stvoreno osećanje nesigurnosti kod građana, kazniće se najmanje tri godine".
Jug Srbije je u eksplozijama i plamenu terorista. Takozvana oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe ubija policajce i vojnike, gore samo srpske kuće i imanja, a vi sa njima pregovarate uz izgovor da ćete i sa đavolom pregovarati da bi došlo do mira. A Ustav je za predsednika Jugoslavije rigidan dokument, za koji se ne treba držati slepo kao što se pijan drži za plot.
To je bio i Titov stav, pa bi ovaj aktuelni mogao da se nazove neokomunistički. Nebojša Čović, Vlada Srbije i Savezne vlada usvojili su američki plan za rešavanje krize na jugu Srbije. Narodna skupština ne zna o čemu se radi, a zašto bi i znala. Navikli su poslanici da Milošević zna šta radi, a to znači da i Čović zna šta radi, pošto je dugogodišnji najbliži saradnik Slobodana Miloševića.
Kako je za "Špigl" rekao Bžežinski - nova američka administracija nastaviće i dalje da širi hegemoniju SAD-a, novog tipa. SAD se nalaze na poziciji vodeće svetske sile i svaka nova vlada mora da ispunjava obaveze koje joj nameće realnost. Nebojša Čović ne može da vodi akciju za spas juga Srbije zato što se boji da bi za jednu ispaljenu granatu mogao da se nađe na haškoj optužnici.

Zato je i dao izjavu da borba protiv terorizma nije kada se teškim naoružanjem raspali po kući. Takvi incidenti, kaže, više se neće dogoditi, i ubuduće će biti objavljeno ime i prezime onoga ko je odgovoran za takav incident. Prpa, gospodine Čoviću.
Ali, ako vam se Amerika natovari na vrat za hašku optužnicu protiv vas biće dovoljno da ste negde čuli neki pucanj.
Zato vi ne možete da spasite ni jedno selo u Srbiji, i niste vi jedini. Obraćam se gospodinu Čoviću. Svaki potez dosovih lidera i liderčića ograničen je strahom da ne završite kao i svi oni koji su do sada služili NATO-u: Milošević, Milutinović, Đukanović, Plavšićka, zašto ne Đinđić, Koštunica, a Dušan Mihajlović će se sigurno izvući, Perišić. Znate vi zašto se tako ponašate, i to vrlo dobro. Ne zna se koliko dugo će svako od vas pojedinačno biti u milosti lavova, a kod njih, demokrata i naprednih, za Srbe nema nikakve amnestije, pa ni ovakve.
Gospodine predsedniče, ja Vas molim, ovu knjigu dajte Vladi Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je prvi od dugo čekanih sistemskih i reformskih zakona kojim se nova vlast predstavlja građanima Republike Srbije. Zbog ovog zakona je i Srpska radikalna stranka doživela mnogo prekora od strane lidera i liderčića DOS-a, zato što je dokazivala pred sudovima u Srbiji gde su izbori bili neregularni, pa je tadašnji mandatar, sadašnji predsednik Vlade Zoran Đinđić vapio što Vlada gubi dragoceno vreme koje bi tobože iskoristila za donošenje spremljenih zakona za spas Srbije. Zakon o amnestiji, koji je bio prva tačka dnevnog reda, je zakon kojim se stiču simpatije, tiču se manjine građana i ne može da se predstavi kao sistemski i zato je ovo prvi pravi DOS-ov zakon. I jeste i prvi i pravi. Ovim zakonom se zaustavlja autonomna privatizacija društvenih preduzeća, jedina koja je do sada i vršena, a to znači da se zaustavlja privatizacija.
Šta će doneti zaustavljanje privatizacije? Sa jedne strane, mogućnost novim vlastima da u društvenim preduzećima ostanu na vlasti njihovi direktori, što su socijalisti činili, i da na taj način kontrolišu zapošljavanje, finansijske tokove, strana ulaganja bez ikakvih obaveza. To ste jasno rekli u obrazloženju, citiram: "Da postojeće uprave žele da zadrže kontrolu nad preduzećima". A najlakši način da zadržite kontrolu nad preduzećima jeste da zaustavite privatizaciju i da preduzeća kao društvena postanu meta grabljivaca iz zemlje i njihovih partnera i finansijera iz inostranstva. Apsurdno zvuči obrazloženje da će zaposleni besplatno steći većinsko vlasništvo. Zaposleni nisu nikakav subjekt, to su desetine, stotine i hiljadu radnika i niko od njih neće biti većinski vlasnik. Da bi neko postao većinski vlasnik, mora od njih da otkupi akcije.
Zakon o svojinskoj transformaciji se primenjuje već skoro četiri godine i mnoga preduzeća su posao svojinske transformacije završila. Ovim zakonom privredne subjekte dovodite u različite uslove privređivanja i time se povređuje član 57. Ustava Republike Srbije, koji glasi: Privredne i druge delatnosti obavljaju se slobodno i pod jednakim uslovima u skladu sa Ustavom i zakonima. Država se i direktno meša u poslove za koje Ustav preduzećima garantuje samostalnost.
Član 55. Ustava Republike Srbije glasi: Ekonomsko i socijalno uređenje zasniva se na slobodnom privređivanju svih oblika svojine, na jedinstvenom tržištu robe, rada i kapitala - a ovo sam -podvukao na samostalnosti preduzeća i svih drugih oblika organizovanja i prisvajanju po osnovu svojine i rada. Promena vlasti ne sme da predstavlja osnov za bilo kakvu diskriminaciju ili nejednakost. Mora da postoji pravna sigurnost. Ako dosadašnja privatizacija nije do sada bila u skladu sa Ustavom, zatražite poništaj svih izvršenih pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine. Ako je bilo krađa, nerealnih procena, poništite privatizaciju i predajte sudu kriminalce, ali ne zaustavljajte posao samo onima koji ga nisu završili iz nekih razloga. Loš vam je manir da poništavate sve staro, a da niste u stanju da predložite ništa novo. Vi kao da niste u stanju da vršite vlast. Nikako u svemu ovome ne skrećem sa uma da je ministar Vlahović direktno zainteresovan za privatizaciju, kao posao na kome je mnogo zarađivao i tek će. Da je tzv. ekonomski savetnik Zorana Đinđića, izvesni Dragaš, vlasnik firme koja tek treba da stekne pozicije i profit od privatizacije, i zbog toga obilazi preduzeća širom Srbije da proceni koje će moći preduzeće da bude prodato i da ide u privatizaciju. Može mu se, jer je njegov razvojni put kao Bore Šnajdera. Zaposlio se najpre kao diler Jugobanke, pa preko Karić banke, koju je hteo da otme, pa onda je išao na Kredibel banku...

Kada budete sve ovo videli, izvinićete mi se. Kredibel banka je poslovala u vreme stabilnog dinara, pa je ipak zaplovila i otplovila, a u inostranstvu je završio kapital i Branko Dragaš. Sada je ponovo u zemlji i borba protiv kriminala mogla bi da počne tako što bi se konačno odazvao sudu, koji želi da utvrdi koliki je njegov udeo u aferi sa uvozom automobila, gde je opljačkano više stotina građana i automobili nikada nisu vraćeni. Na kraju, ovo je drugo zaustavljanje privatizacije u režiji Zorana Đinđića i Dušana Mihajlovića, samo što je ono prvo bilo 1994. godine, kada su tu bili socijalisti. Posle sedam godina priprema da preuzme vlast, Zoran Đinđić je bio sposoban samo da predloži formalno ukidanje nekih zakona koji će se i dalje primenjivati ko zna do kada zato što Vlada nema vremena, znanja, ili saglasnosti nebrojenih lidera i liderčića i da ih odmah zameni novim zakonom.
Pročitaću vam deo stenografskih beleški sa sednice Narodne skupštine Republike Srbije, koja je održana 29. jula 1994. godine, kojoj poslanici Srpske radikalne stranke nisu prisustvovali zato što su sedam dana pre toga u ovoj sali i u ovim klupama bili fizički napadnuti od strane policije. Na toj sednici, na predlog Demokratske stranke, jednoglasno je usvojen Predlog zakona o revalorizaciji vrednosti društvene svojine sa retroaktivnom primenom kojim je proces privatizacije vraćen na početak, a sva društvena imovina predata u ruke SPS-a, kasnije i JUL-a, ili kasnije dominantno JUL-a.
Sada ću vam pročitati stenografske beleške:
"Predsednik: Reč ima Zoran Đinđić. Zoran Đinđić: Mi smo vam ponudili sistemska rešenja i učinili smo velike ustupke u tome što smo sve primedbe Vlade prihvatili, čak iako nisu bile umesne. Po našem predlogu svi građani su vlasnici. To je najveći bolik socijalne pravde koji može da postoji. Znamo da će se u daljem razvoju privrede to promeniti, neki ljudi će prestati da budu vlasnici, neki će postati vlasnici većeg kapitala, ali na početku, na prelazu iz jednog sistema u drugi, dopustimo iste šanse svim građanima.
Znači, društvena svojina je svojina društva. Mi smo društvo. Nadam se da se gospodin Vučelić"- to je bila neka replika sa njim - "slaže sa tim da su građani Srbije društvo. Društvena svojina je svojina društva, znači, građana Srbije. Ako se ona privatizuje na bilo koji način, znači da onaj koji je učestvovao kao član društva, idealno, nominalno, u toj svojini treba da učestvuje realno. Znači, da dobije realni deo te svojine. Taj deo može da bude dvehiljaditi, trihiljaditi, petohiljaditi, ali to je njegov deo. Prodavati to i stavljati na raspolaganje nekoj Vladi da tim novcem manipuliše, to je pljačka".
Ja sam pre neko veče gledao ministra Vlahovića na televiziji, koji je baš ovako najavio zakon koji je u pripremi. "Mi ćemo to prodati, a onda ćemo do 15% dati zaposlenima, a ostalo ćemo koristiti na drugi način". Zoran Đinđić je pre 7 godina rekao da je taj model pljačka. "Zašto bi se prodavalo nešto što je moje?" To je rekao Zoran Đinđić, a ne ja. Ja se zalažem da država podržavi sva preduzeća i da ih ona prodaje. "Ako dozvolite da je društvena svojina naša svojina, onda morate da dozvolite da u postupku privatizacije ona realno postane naša svojina, a ne da onda vi opet raspolažete njome. Znači, prvo je bila društvena svojina, onda ste vi nju posle prodali nekome ko ima pare i te pare ste upotrebili za neke svoje ciljeve. Mislim da je to krajnji oblik socijalne nepravde". Demagogija, neiskrenost, politički poeni po svaku cenu, jedna priča dok si u opoziciji, potpuno druga kad si na vlasti. Da nije smešno, bilo bi žalosno.

Ja vrlo dobro znam da nije na dnevnom redu novi zakon, ali ga vi već najavljujete u javnosti i nije zgoreg da se o njemu ovde diskutuje zato što je on razlog zašto ovaj zakon sada već ima i odloženu primenu, taj deo o autonomnoj privatizaciji. Ali, strašno me interesuje otkud Vi kao mlad čovek, moj godišnjak,  otkud Vi govorite o nekoj javnoj raspravi, o društvenim grupama. To je umrlo sa Kardeljom. Nema više javne rasprave. Kakvu javnu raspravu Vlada izvodi da bi donela neki svoj zakon. Rasprava se vrši u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ovde zakon ili prođe ili ne prođe. Nema drugih grupa pred kojima se vrši rasprava. Vi popuštate onima koji su dosta doprineli da dođete na vlast, pa čim se neko pobuni vi odmah zaustavite zakon, i kažete - evo, za dva - tri meseca mi ćemo to ponovo da rešimo. Ne valja taj princip. Ne valja taj metod. Pri donošenju zakona znate da ćete imati otpor određenih grupa, čitavih socijalnih grupa građana, ali sa time morate da raščistite - ili donosite zakon ili ne donosite. Nema smisla da poslanicima pošaljete zakon, kao tačku dnevnog reda, i mi se pripremimo, dođemo na sednicu, a vi onda kažete - zbog toga što smo razgovarali sa ovim i sa onim, ovaj zakon i njegovu primenu odlažemo na tri ili šest meseci. To stvara neozbiljnost. Zbog toga sam insistirao na tome da mislim da bi mnogo bolje bilo da ste nam ovde objasnili koji to model privatizacije DOS predlaže. Shvatio sam da ovaj model privatizacije nije po volji DOS-a. Slažem se. Imate pravo, imate svoj ekonomski program. Ali, mnogo je važnije da znam šta je po vašoj volji, nego šta vam nije po volji. Danas čitajući dnevni red, saznajem šta vam sve nije po volji, ali nikako da proniknem u to šta vam je po volji. Nigde da ima bar 10 tačaka neki predlog zakona iz koga mogu da zaključim šta je to vama po volji i zašta se zalažete. Izađete u javnost sa predlogom zakona, pokoleba vas neki sindikat. Izađete sa predlogom zakona, pokoleba vas neka grupa. Da li je to znak da taj zakon nije bio ozbiljno razmotren? Da li je to znak da ste se tek sad setili i sad se dogovarate kakve ćete zakone da donosite. Pa, onda, jadna nam majka.

Gospođo potpredsednice Narodne skupštine, molim Vas da pozovete predsednika Narodne skupštine, da nam da obrazloženje - zašto od prvog pominjanja Zorana Đinđića više nema direktnog TV prenosa.

Po članu 169. Poslovnika, sednice Narodne skupštine Republike Srbije su javne. Od kako je SRS ušla u Vladu Republike Srbije, to - javno, podrazumevalo je direktne prenose sednica Narodne skupštine Republike Srbije.

Ukoliko je postojala želja da se ukine TV prenos, to je trebalo jutros jednom odlukom većine DOS-a da uradite, a sada, u toku sednice da se odjednom pojavi kamerna muzika, nema razloga. Zoran Đinđić je još uvek predsednik Vlade. A kad ne bude predsednik Vlade, dva - tri dana puštajte kamernu muziku, radite šta god hoćete, ali zaista nema smisla da nastavimo sednicu, ukoliko nas ne obavestite - zašto nema prenosa i ko je taj ko se usudio da ukine prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka nijednom direktoru nije rekla da uđe u proces privatizacije u poslednjih nekoliko meseci, za šta smo optuženi sa ove govornice, a postoji možda razlog  ovoj ubrzanoj privatizaciji u poslednjih nekoliko meseci zato što se saznalo da je zakon pisao ministar Vlahović. Onda direktori kažu - čim je taj ministar i sada ministar, a on je pisao taj zakon, to je sigurno jedan dobar, pošten i čestit zakon, to je zakon koji će svima vratiti ono što su ulagali u preduzeća. Nisam čuo za ovom govornicom, izuzev optužbi da se u poslednjih nekoliko meseci vrše privatizacije, nisam čuo šta se to loše dešava u toj privatizaciji. Lako je izaći i reći ovde - hoćemo da zaustavimo ovo što je ušlo za poslednjih mesec dana u svojinsku privatizaciju. Ušli su u privatizaciju po zakonu koji važi. Ja sada samo hoću sa ove govornice da čujem razlog zašto da zaustavimo privatizaciju, pa neka je i hiljadu preduzeća u poslednjih mesec dana ušlo u prvi krug. Mene interesuje razlog, šta se to krade i pljačka? Ako se radi po zakonu i to rade četiri firme, kojima je preduzeće gospodina ministra izvršilo procenu kapitala, i hoću da znam da li je ukrao onaj koji je vršio procenu kapitala i da li je zakon takav da pogoduje da se krade i za to će da odgovori ministar Vlahović, koji je pisao taj zakon.
Zašto Vlada zaustavlja privatizaciju koja je enormna u poslednjih mesec dana, verovatno da jeste i čitam u novinama da mnoge velike firme objavljuju poziv za upis, ali zašto da zaustavi. Samo zato što je ovo oblik privatizacije, a valjda nam je to svima cilj ili zato što imamo novi model? Da glasamo i mi ovde da se zaustavi, ali da čujemo koji je to novi model? Dovodite nas u situaciju da glasamo da se sve živo u zemlji zaustavi dok se vi ne dosetite kako da sve živo krene. Ne može. U jednoj zemlji postoji red vožnje. Svakog jutra automobili moraju da prolaze raskrsnicom i kroz semofore, isto tako mora da se zna da li je dozvoljeno na crveno svetlo ili na zeleno svetlo.
Privatizacija mora da se izvrši i zakon mora da postoji. Ponavljam, dnevni red je apsurdan, mi ukidamo zakone i ostavljamo ih da važe dok ne donesemo nove zakone. Ovo se nije dešavalo ni u vreme kada su socijalisti najgore vodili ovu državu, nije se dešavalo, ali vi uspeste za mesec dana da ih dovedete u strepnju da li ćete biti gori od njih ili nećete?

Gospodine predsedniče, dva puta ste povredili Poslovnik o radu Narodne skupštine. Najpre, jutros ste, a ja sam čitao stenogram i uverio se da sam u pravu, pozvali nas da ne ograničavamo vreme diskusije. Predložili ste da ne ograničavamo vreme diskusije i mi smo to prihvatili.
Dakle, iako član 92. kaže: "Da je vreme za diskusiju ograničeno 10 minuta", postoji odrednica, "ukoliko to Narodna skupština drugačije ne odluči na početku rasprave".
Mi smo jutros odlučili da ne ograničavamo vreme diskusije. Začudilo me kada ste opomenuli mandatara i rekli - vreme. Ja sam mislio da su to recidivi vašeg sukoba iz vremena kada su oni bili žuto preduzeće, a vi šljivari. I zaista smo ovde diskutovali sa predstavnicima DOS-a - šta mu bi da opominje mandatara, a nama poslanicima nije ograničeno vreme za diskusiju?
Druga povreda Poslovnika, po meni još drastičnija, je ta što uporno odbijate da date reč šefu poslaničke grupe Srpske radikalne stranke dr Vojislavu Šešelju. Poznato vam je da je red izlaganja za ovom govornicom: predlagač, predstavnik odbora, poslanik koji je izdvojio mišljenje na sednici odbora i predstavnici poslaničkih grupa. Ovde nema mišljenja odbora, nema poslanika koji su izdvojili mišljenje. Očigledno je da treba da se da reč preko reda šefovima poslaničkih grupa i još dva puta preko reda kada se budu javili u toku rasprave. Vi uporno mašete rukom i pokazujete na Aleksandra Vučića. Ne možete vi da prepoznate Aleksandra Vučića kao predstavnika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u ovoj skupštini zato što o tome niste pismeno obavešteni na početku ove sednice. Član 42. Poslovnika kaže: "Poslanička grupa ima predsednika, a ukoliko želi da je zastupa, o tome je dužna pismeno da obavesti predsednika Skupštine". Molim vas da ispravite svoje greške.

Dame i gospodo narodni poslanici, mandatar nas je već u drugoj rečenici upozorio i obavestio da su uslovi u kojima se naša zemlja nalazi trenutno, po skoro svim pokazateljima, drastično loši. Mi to znamo, gospodine Đinđiću. Da nisu tako loši, vi nikada ne biste došli na vlast. Samo je stvar u tome što ste vi željno iščekivali kada će doći do ovako loših rezultata, da narod promeni vlast, po svaku cenu, da zapuši nos, što je rekao jedan vaš predstavnik, i da glasa za DOS. U drugome, nijedna druga okolnost ne bi mogla da vas dovede na vlast, izuzev drastično lošeg života. To što ste i sami pomogli da loše živimo, to ostaje po strani, zato što vam to sada trenutno ne odgovara. To što ste se radovali svakom neuspehu državne politike, pa čak i kada je ona imala najbolje namere i kad su bile potpuno opravdane, to vas je dovelo na vlast. Nemojte više da nam se žalite da je situacija loša.

Loša je situacija, ali vi sada odgovarate za tu situaciju. Ako je toliko loša da ne može da se vlada ovom zemljom, što ste se borili za vlast? Što niste rekli - ne vredi, ovo je sve u blatu i u pepelu, mi i da pobedimo, ne možemo ništa da uradimo. Ajde, prvo povešajte ove što su vas doveli u tu situaciju, pa da raspisujemo izbore na kojima će neko izaći i na kojima će neko pokušati da pobedi.

Čuo sam da ćete, gospodine Đinđiću, obezbediti da ovako kako smo ušli u Evropu, da u ovoj zemlji više ne bude ni droge, ni korupcije, ni kriminala. Samo mi recite, koja nam je to evropska država uzor? Koja je to evropska država, za ovih dve hiljade godina, tako savremena, ekonomski prosperitetna, demokratski napredna, uspela svoju decu i omladinu da spasi od droge, svoje političare od korupcije, svoje građane od kriminala? Podsećate nas na blagostanje u oblasti bezbednosti građana u vreme komunizma. Ovo vreme, koje je sada pred nama, govori nam da takvu bezbednosnu situaciju, takvu sigurnost, takav javni red i mir, vaša vlada neće moći da obezbedi. Ne može, zato što je pod veoma lošim okolnostima stupila, ne može zato što ste amnestirali sve ono što se načini 5. oktobra. Ne može, zato što spremate zakon o amnestiji, kojim ćete amnestirati sve one koji su vršili bilo kakav kriminal. Tobož(, svi su nepravedno osuđeni. Ne može, zato što vam u zatvoru provode vreme ljudi koji su možda i prase ukrali da ga odnesu kući i da nahrane porodicu, a puštate teroriste, puštate ubice naših milicionera, silovatelje naših devojčica i naših žena. Tobož(, to su politički zatvorenici bivšeg režima.

Čitajući sastav Vlade, očigledno je da će u našoj Vladi, među ministrima, da dominira engleski jezik. Očigledno je to. To će biti strašan uticaj onih koji su do sada plaćani američkim parama. Poznajući Vaš životni put, gospodine Đinđiću, očekujem sukob nemačke i američke linije. Ali, ni to nije izvesno, zato što u ovih 11 godina, koliko se bavite politikom, nisam uspeo da pronađem neku nit koja bi vas vodila svih 11 godina, pa bih mogao danas da kažem - znam, gospodine Đinđiću, ovo će biti baš tako kako vi kažete. Pošteno, to je ta prva izgubljena nit.

Šta ćemo sa odnosom prema Republici Srpskoj, gospodine Đinđiću? Obilazio sam frontove, a Vas zaticao na Palama, sa Karadžićem, i vola ste tamo jeli. Kad ga je NATO napao, Vi ste prvi u Srbiji raskinuli odnos sa Karadžićem, pa rekli - ja sa njim nikada nisam imao nikakve ozbiljne odnose. To je istorija. Vi imate, sigurno, o meni podatak. Ja imam o Vama. Naravno, Vi ste u poziciji da rešavate koje ćete podatke objavljivati, a meni ostaje ova govornica, sve dok ministar unutrašnjih poslova ne pohapsi poslanike. Jedan njegov poslanik je bio predsednik Administrativnog odbora, u vreme kada nas je ovde tukla policija. U vreme kada sam ja robijao u Gnjilanu, njegov poslanik je noću doneo odluku da pogazi Ustav Republike Srbije i da Administrativni odbor skine imunitet jednom poslaniku, dvojici poslanika Srpske radikalne stranke.

(Dr Vojislav Šešelj, sa mesta: Kako se zvao?)

Zvao se, gospodine Šešelj, ako ne znate, Jovica Stojmenović i Tomislav Nikolić. Poslanik koji je to radio je Žarko Jokanović. Kako da me ubedite, gospodine Đinđiću? Ako je ministar unutrašnjih poslova od 1994. do 1998. godine vladao ovom državom, ko će da istražuje monopolske privilegije, ko će da ispituje privilegije kupovanja deviza po zvaničnom kursu, ako je ta politička stranka u to vreme bila na vlasti.

 Hoće li to biti jedan preskočeni period u ispitivanju? Vaš, a čujem da ste juče dobili lekarsko uverenje, na Medicinskoj akademiji, ali ja bih voleo da proverim Vaš pasoš, gospodine Đinđiću, Vaš pasoš iz 1999. godine diskriminiše Vas kao kandidata za premijera Republičke vlade. Na nas je izvršio agresiju NATO, Vi ste otišli kod njih, šta je to tamo bilo, kakva je to saradnja logistička? Da li ste im možda rekli gde je najosetljiviji Milošević, pa ja ću da Vam kažem, kada srušite mostove, kada srušite fabrike, kada bombardujete Televiziju, kada gađate radioaktivnim projektilima Vojsku Jugoslavije, popustiće Milošević. Da li to negde u svetu postoji, i jedan još slučaj, da je neko ko je za vreme agresije na svoju zemlju otišao da živi kod agresora, da se vrati i da postane predsednik Vlade. Postoji u okupiranim zemljama i dugujete nam, gospodine Đinđiću, da kažete jesmo li ili nismo mi sada okupirana zemlja?
Što se tiče vaših odnosa sa Crnom Gorom, zaista ne mogu da shvatim, zaista ne mogu vaše niti da pronađem u ovih 11 godina, a ovo sa Crnom Gorom je najsvežije. Pa, Vi ste podstrekivali Mila Đukanovića da se otcepi. Kada Vam je Goran Vesić došao u Beograd? Pre nekoliko dana. Kod koga je bio sve vreme, dve-tri godine. Kod Mila Đukanovića. Ko je Milu organizovao izbore u Crnoj Gori? Demokratska stranka. Zašto Vam je sada to neshvatljivo, zašto on hoće da se otcepi. Pa, govorili ste mu da treba da beži od diktature iz Beograda. Šta je sada ovo u Beogradu, demokratija? Zašto Milo Đukanović beži od demokratije u Beogradu? Ili, kako ćete uopšte da ga sprečite da ode, kada ste mu svi vi koliko vas ima u DOS-u govorili da treba da ide.
On je bio poluga kojom se rušio Beograd, a naravno ta poluga ne može da ruši Beograd, a sada Milo Đukanović nikome nije važan. Pa, važan je građanima Srbije, a posebno Srbima. Kako da se razdvojimo, pobogu, kako da razdvojimo Srbiju i Crnu Goru, gospodine Đinđiću. Po kom to osnovu? Vidite da Gašo Knežević nostrifikuje diplome iz Republike Srpske. Sada će i Vaš izvod iz matične knjige rođenih iz Republike Srpske da nostrifikuje. Ne kažem krštenicu, jer ste se hvalili da niste kršteni. Šta ćemo kada Vi ovde nama preporučujete, da više brinemo o Balkanu u celini, da donesemo Balkanu mir i prosperitet i da ga uvedemo u Evropu, da je to važnije, nego da svojoj naciji obezbedimo međunarodno priznanje. Ja to zaista ne shvatam, kakav Balkan mi sada, to je nudila Mira Marković, pre pet-šest godina. Da mi brinemo o Balkanu? Pobogu, hajdemo u Vranje da vidimo kako ćemo da brinemo o Vranju, hajdemo u Gračanicu da brinemo o Gračanici, idemo u Tutin da brinemo o Tutinu, idemo u Suboticu da sprečimo Jozefa Kasu, a tu je, da ruši spomenik Dušanu silnom. Ako je poznat po nečemu Dušan silni, on je poznat po tome da su njegovi zakoni u izvesnom smislu i narod štitili od gospodara. Gašo Knežević da bude ministar obrazovanja i sporta! E, baš će deca da se ugledaju na Gašu Kneževića, da se bave fizičkom kulturom. (Aplauz.)
Posebno će da brinu o tome što su mu sve bili poroci i od čega je sve lečen. To će da nam vodi sport, a prosvetu će da vodi, obrazovanje, tako što je uveo presedan na Beogradskom univerzitetu. Prvi je poništio rešenje jednog ministra, i oterao, pokušao da otera jednog redovnog profesora sa tog fakulteta. Da li je ikada u komunizmu redovni profesor oteran sa fakulteta, a da to nije bila čistka i hajka. Šta ste drugo očekivali kada je on rekao da će on doći ponovo na fakultet, da bi oterao Vojislava Šešelja sa fakulteta. Pa ćete da me ubedite, da je to demokratija, da ste vi DOS, koliko ste opozicija toliko ste i demokratska. Sada će Gašo da postane i Vrhovni sud Srbije. Pa, zašto ne bi bio. Nemojte Vladana Batića za ministra pravde, nemojte. Ironično je, cinično je, sarkastično je, a pokušava stotine miliona dolara da otme građanima Srbije i da ih stavi u džep Milanu Paniću. Nemojte. Uleteo je automatima u "Galeniku", mahao je papirima, tobož, presuđeno je, fabrika je naša. Ma, nije tačno. Fabrika je građana Srbije.
Taj hohštapler Panić je samo 5,2 miliona dolara uložio u "Galeniku". "Galenika" i dan-danas plaća sve njegove račune. Svoje akcije je na svim berzama povećao preko Galenikine fabrike. Kako će o pravu da brine Vladan Batić u Srbiji, ako stotine, a ovde će neki ljudi odgovarati, 5.000 dolara, 10, 100, milion, stotine miliona dolara su u Galenici. Prošle godine je čista dobit bila 200 miliona dinara. A, da vam ne pričam kako je uleteo u fabriku automobila. Ima ovde mojih Kragujevčana poslanika. Otkako je Vladan Batić ušao u fabriku automobila, da li je i jedan auto napravljen. Da li je to ono što nam nudi? Ja čak čujem da vam je neki ekonomski savetnik Dragaš. Samo se uzdam da to nije onaj Dragaš koga sud bezuspešno pokušava da privede zbog afere sa uvozom automobila, koja je ličila na ovo sa Dafinom i Jezdom.
Stotine građana je ostalo uskraćeno za automobil koji su unapred uplaćeni. Optužuju ga svi da je inicijator, da je idejni tvorac te priče o automobilima, a on se ne odaziva na pozive sudova. Verovatno vam je prišao da se nikada ne bi odazvao. Znam da ste me opomenuli na vreme, nema tu Nebojše Čovića, a pitao bih vas da li ćete ponovo štrajkove u GSP-u da rešavate tako, što će Nebojša Čović da povede batinaše, a gospoda generali su tu. Nespojivo mi je to, generali i demokratija, zaista. Odslužio sam vojsku redovno, da sam mislio da u vojsci ima demokratije, nikada ne bih otišao u vojsku. Nisu me tamo čekali demokratijom, nego naređenjem. Ovo sada prvi put čujem da postoje generali koji su demokrate, ili nisu bili dobri generali, ili lažu da su demokrate. Ne možete 40 godina da provedete u vojsci, a da budete demokrata. (Aplauz.)
Još jedna stvar, oko koje bih više zamolio gospodina Perišića, nego gospodina Obradovića, postoji nešto što se zove tajna jedne države za sva vremena, gospodine Perišiću. Bilo mi je jako teško kada sam Vas za vreme agresije slušao, kako govorite o tajnama koje su jedino Vama bile dostupne kao načelniku Generalštaba, o našoj slaboj odbrambenoj moći, o tome gde su nam slabe tačke, o tome gde ne možemo da se odbranimo. Morate da znate, ono što vam je bilo dostupno kada ste bili vojno lice, za sva vremena treba da bude u vama zakopana i ne smete da ga koristite ni u kakvim, a posebno u političkim obračunima.

Evo, ja privodim kraju. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 3. Predloga zakona o ministarstvima izvršena je izmena dosadašnjeg člana 11. Zakona o ministarstvima i tu se nameće razmišljanje o jednoj odrednici koja se  uvodi u ovaj zakon i kaže se da će Ministarstvo pravde i lokalne samouprave obavljati poslove izgradnje sistema lokalne samouprave i teritorijalne ekonomije. Do sada se govorilo o teritorijalnoj organizaciji i da će podsticati i usklađivati teritorijalnu ekonomiju i samoupravu.
Član 6. Ustava Republike Srbije definisao je dve autonomne pokrajine u Republici Srbiji, a član 108. do 112. Ustava Republike Srbije je odredio ustavne nadležnosti i obaveze autonomnih pokrajina. Ako se na ovaj tekst doda i to što je provejavalo u javnosti da će lokalna samouprava imati mnogo više ingerencija, ali ne u oblastima koje su zaista bitne za lokalnu samoupravu, nego u nekim državnim oblastima, onda je razumljivo što sam čuo od dvojice predsednika opština, obojica su iz DOS-a, obojica su predsednici opština, kako zjavljuju da će za njih najosetljiviji status njihovih opština biti nešto kao Monako.
Ako nas to zaista čeka, onda se tamni oblaci nadvijaju nad Srbijom. Hoćemo li mi sada da svi oni, koji su iole razvijeni, koji iole imaju privrednih resursa, da se odvoje od onih, koje treba izdržavati, koje treba podsticati, razvijati, kojima treba pomoći? Hoćemo li da kidamo veze i unutar Srbije? Hoće li onaj iz Vrnjačke Banje reći - šta me briga za Gadžin Han? Da li je to intencija nove vlasti, novog zakona o lokalnoj samoupravi?
Ja očekujem da ćete imati vremena da sprovodite zakone, koje ova skupština bude donosila. Želeo bih da vas upozorim na to da u nekom zanosu ne previdite događaje, koji mogu grdno da vas iznenade. Vi ste jedna grupa od 18 potpuno različitih političkih subjekata. Među vama su trenutno sitna komešanja, ne daju vam i normalno je da vam ne daju da se svađate. Ali, kada krenete da delite, da haračite, da zulumćarite, kada krene Banja da bude Monako, šta će biti onda od Srbije? Još uvek se ponašate kao da ste osvojili vlast u nekim opštinama, pa ste u nekom sukobu sa centralnom vlašću. Niste, centralna vlast je vaša. Nedajte ustavne nadležnosti centralne vlasti pojedincima, koje uopšte ne poznajete, jer su pre 15 dana ušli u vaše političke stranke, evo ih i ovde sede, većina iz JUL-a, ali ima i iz SPO. Ko god nije mogao da ima mandat ...

Ja se apsolutno držim, a Vi slušajte malo pažljivije.

Upozoravam na posledice zakona, gospodine predsedniče.
Još jedan veliki problem, koji se nameće ovim zakonom, naveo me je da izađem za govornicu. Ukida se Ministarstvo informisanja. Racionalni razlozi ne postoje, izuzev ako Vlada Srbije više ne želi da brine o informisanju građana Srbije. Ako to želi i formalno da prepusti stranim agencijama, stranim obaveštajnim službama i raznim organizacijama, koje se iz inostranstva finansiraju da bi ovde na svoj način obaveštavale građane Srbije. Zašto Vlada Republike Srbije ispušta informisanje, kada bi trebalo da po Ustavu Republike Srbije, po članu 46. stav 7., sredstva informisanja, koja se finansiraju iz budžeta, da blagovremeno i nepristrasno obaveštavaju javnost. A ko će o tome voditi brigu? Kome će se građanin, čija su prava povređena neblagovremenim i nepristrasnim radom sredstava javnog informisanja, koje finansira budžet, kome će se žaliti i ko će to rešavati? Dalje, ko će predlagati, ako već nećete da Skupština predlaže i direktora i upravni odbor RTS? Ko će to činiti, ko će Vladi da predloži direktora RTS? Ko će te poslove da obavlja? Pročitao sam pažljivo vaš Predlog zakona, nigde nema informisanja. Ima samo preuzimanja radnika iz Ministarstva informisanja u Ministarstvo pravde i lokalne samouprave. Ali, informisanja nema. I nema ga zaista. Sinoć sam gledao državni dnevnik. Vaš predstavnik u ovoj skupštini davao je izjavu o jučerašnjem radu u Skupštini i rekao je da juče nije bilo vanrednog zasedanja zato što se srpski radikali služe prevarama i lažima. Tobož sve je bilo spremno da juče ovaj zakon usvojimo, samo su radikali prevarili ostale partnere u Skupštini, poslužili se lažima i odložili zasedanje za danas. E, pa nije tačno, gospodine Jovanoviću. Vrlo dobro znate, u 12,50 ste vi predali ovaj predlog zakona...

Nije uopšte replika, slušajte malo. Loše se informiše javnost u Srbiji, nema Ministarstva informisanja. Vi ste juče u 12,50 predali ovaj predlog zakona u Skupštinu Srbije. Kako je to moglo juče da bude na dnevnom redu? Skupština ima dva redovna zasedanja, prvo počinje tek 1. marta. Sada se Skupština nalazi u vanrednom zasedanju, koje neko mora da zakaže - Vlada Srbije, trećina narodnih poslanika ili da uvedete vanredno stanje na delu teritorije Republike Srbije. Vanrednog stanja nema. Juče nije bilo poslanika sve do verifikacije mandata, koji bi mogli da ovaj zakon predlože Skupštini. Zašto onda lažete da radikali opstruiraju rad Skupštine? Zašto to prenosi državna televizija? Gde je taj novinar koji nije dozvolio da ijedan radikal kaže šta se to juče dešavalo? Hoće li izveštavanje biti monolozi DOS-a na državnoj televiziji? Pa, mi smo to navikli sa socijalistima. Da, da, potpuno ste bili isti. Valjda se razlikujete. Neće valjda svaka vlast da šiba radikale. Prošli put JUL, a vi ste tu palicu usmeravali, a sada DOS i predstavnik DOS-a u ovoj skupštini. E pa, to ne može tako da se radi. Evo vam prilike, gospodine Jovanoviću. Juče sam čuo gospodina predsednika, koji kaže da ćete se zalagati za pravnu državu. Nije pravna država samo ona u kojoj se vlast i građani ponašaju u skladu sa zakonom, nego je to i ona država, u kojoj se zakoni donose u skladu sa Ustavom i zakonom. E, juče nije moglo u skladu sa Ustavom i sa zakonom da ova tačka bude na dnevnom redu. Ne zbog hira radikala, nego zato što vas toj nauci uče oni koji prepisuju pokojnike, pa iz toga pišu udžbenike.