Završavam. Zato ste izgubili izbore, a bilo je časno da to priznate. U tome je stvar, što vi niste umeli da priznate izbore. Ko vam garantuje da će vam DOS priznati i da ga pobedite u decembru? Čime ćete vi to da pobedite DOS ako ga glasovima pobedite, kako ćete da mu preuzmete vlast. Da nećete vi možda da ponesete automate? Oteli su vam te automate.
Policija nije u vašim rukama. Koji je general policije pod vašom komandom? Nijedan. Šta nam radi državna bezbednost? Kako to da državna bezbednost nije upozorila određene ljude da prema njima ide naoružana grupa od 30 ljudi ...

Jesam, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije tačno ovo što govori gospodin Pejčić, da mi sprečavamo da se formira nova vlast u Srbiji. Ne znam gde on živi. Već 17 dana nova vlast žari i pali Srbijom. To je vlast koja je odredila novi kurs dinara, to je vlast koja je odredila novi kurs naftnih derivata, to je vlast koja je odredila participaciju za zdravstvo, toje vlast koja je preuzela sve zalihe lekova, to je vlast koja je dala "Galeniku" jednom sumnjivom tipu, šarlatanu iz Amerike, državnu fabriku dala šarlatanu u ruke. Izjavljuje da nema sirovina za proizvodnju lekova. Evo, sedmi dan se popisuju sirovine u "Galenici". "Galenika" ne počinje da radi, toliki je magacin sirovina u kome stoje sirovine. Sedmi dan traje popis u "Galenici".
Šta to vama smeta jednodnevna rasprava u Skupštini Srbije o novoj vladi. Pa, valjda, nova vlada zaslužuje da se jedan dan o njoj raspravlja. Jesu li obavljeni savezni izbori, gospodine Pejčiću, pa gde je ta nova savezna vlada, koja bi trebalo da bude rezultat novih saveznih izbora. Vi ovde hoćete na silu, bez rasprave da formirate vladu Republike Srbije iako nije bilo izbora u Srbiji. Kažete, da ne radi nova vlast u Srbiji. Pa, ko to divlja? Ko je preuzeo sve televizije u Srbiji? Ko je preuzeo sve medije u Srbiji? Ko raspravlja u privrednoj komori o cenama? Ko? Predstavnici DOS-a. Naravno, tu nema SPO. Ali, nemojte nama da očitavate ovde da mi hoćemo da odbranimo Radeta Markovića. Ja ga nikad nisam ni sreo. Njegovi policajci su ovde mene u Skupštini tukli, a ne Vas gospodine Pejčiću. Vi to što znate o UDBI i OZNI, to znate odatle jer ste tamo radili. A, ja znam sa svojih leđa, gospodine Pejčiću. Ja sam to doživljavao na svojim leđima.
Novu vlast je ovde dovela CIA. Sve je to rađeno u Budimpešti, tamo gde su išli i vođi na poklonjenje, tamo gde ste ruku ljubili Medlin Olbrajt, Hitleru gde ste ljubili ruku. Ovo je samo rezultat agresije koja je prošle godine izvršena na Jugoslaviju. Nije uspela oružana, posle godinu dana uspela je politička.
Nemojte da pitate ništa Narodnu skupštinu Srbije zašto danas traje rasprava. Šta to vama smeta Vlada Republike Srbije. Što niste potrčali u Crnu Goru da kažete Milu Đukanoviću da DOS hoće da uđe u Republičku vladu Crne Gore, jer ga hoće građani SR Jugoslavije. Što na televiziji Crne Gore nema DOS-ovih komesara. Zašto policija ne čuva Televiziju Crne Gore, nego čuva Radio televiziju Srbije. Gde je veliki legalista i demokrata Vojislav Koštunica. Zna se koja je televizija jugoslovenska - JU INFO. Ona se finansira iz saveznog budžeta. Tu je trebalo postaviti novo rukovodstvo, a ne u Radio - televiziji Srbije.
Hteli biste sada da optužite Vladu Republike Srbije. Potpuno je razvlašćena, ni jedan instrument nema. Poslanici izlaze iz Skupštine Srbije, ne čeka ih policija da ih sačuva od rulje i od mase, a kada krenete prema Košutnjaku prema Televiziji Srbije, kordoni policije čuvaju televiziju. Od koga? Za koga? U tome je stvar gospodine Pejčiću.
Vaši dogovori sa DOS-om i SPS-om nas ne interesuju. Mi u tome ne učestvujemo. Mi u ovoj skupštini danas obavljamo svoj posao. Hoćemo da kažemo građanima Srbije, pretpostavljam da je ovo poslednja prilika, u šta nas uvaljujete ovom vladom. Šta će se desiti za pet, petnaest, mesec i po dana? Hoćemo li uopšte imati izbora u Srbiji 23. decembra? Hoće li imati ko da izađe na izbore i kolika će biti Srbija, koliko će imati stanovnika ta Srbija u kojoj će se glasati? Šta ako vam Skupština Vojvodine donese rezoluciju da neće učestvovati na republičkim izborima. U njoj ste vi u većini - DOS. A, to je politika DOS-a. Ne može DOS u Srbiji da kaže mi smo za Vojvodinu u sastavu Srbije, a DOS u Vojvodini da kaže, mi smo za Vojvodinu koja nije u sastavu Srbije. U tome je stvar. Ja razumem vas iz SPO. Radite ono što vam uopšte ne treba. Umesto da zbijete redove, da krenete u kampanju, da osvojite
glasove, imate vi glasova, i da budete u parlamentu Skupštine Srbije, vi ulazite u jednu sumnjivu vladu. Ulazite u vladu pod uslovima koji vama ne odgovaraju. Čak i juče sam gledao na televiziji da ste rekli da uopšte nećete ući ako ta lica ostanu na vlasti. A, danas imate usmeno obećanje od socijalista i od DOS-a da ta lica neće biti za sedam dana. Onda ćete vi, tobož, za sedam dana da napravite ršum i lom. Možda na Glavnom odboru SPO. To je jedino mesto gde još možete posle takvog poteza da napravite ršum i lom. Gde je tu krivica Srpske radikalne stranke? Mi se danas uopšte ne obraćamo SPO, pa ni SPS, radite ono što mislite da je najbolje za vas. Obraćamo se građanima Srbije. Nije moglo da se izdrži više pod torturom JUL-a. Nije moglo da se izdrži. Bilo je sve više bogatih i sve više siromašnih. JUL se ponašao kao da je pao sa neba. Znaju to socijalisti. I meni su se žalili. Kažu, dovedu čoveka iz JUL-a da ga zaposlimo, pa kaže, mora da bude dobro pozicioniran. To je termin koje je JUL koristio za svoje kadrove. Ne daj mu hleba da preživi on i porodica, nego kaže, mora da bude dobro pozicioniran. To narod nije mogao više da trpi i to što se desilo, desilo se. Treba sada da nastupi period otrežnjenja. Prvi će da se otrezne Srbi u Vojvodini. Neko ih već sada odvaja od Srbije. Ovog časa ih neko odvaja. Smejulje se ovi što ih odvajaju. Šta će biti kada ih budu odvojili? Hoćete li i onda biti na vlasti? (Obraća se poslaniku iz klupe.) Gleda mene ovaj što ima dva broja veće zube (Predsednik: Molim Vas gospodine Nikoliću...).
Slučajno si ti u tom zamešateljstvu, u tom galimatijasu. Sada se ti osećaš kao pobednik. Pogledaj, ovakve ljude ti da pobediš.

Ja se samo sećam da ste Vi u vojsci radili na tim poslovima. O tome sam govorio.
Da sam znao da ste tučeni kao narodni poslanik, o tome nikada sigurno ne bih ćutao. Evo, ja sada prvi put čujem da ste Vi kao poslanik tučeni. Ja znam da je tučen Vuk Drašković, znam da je tučena Danica Drašković i znam da su tučeni radikali u Skupštini Srbije i znam da su tučeni radikali u Gnjilanu, uhapšeni i osuđeni na zatvorske kazne.
To je ono što znam. Da su vas još malo držali u zatvoru, mi bi odmah pobedili na izborima. Ovako ste nas malo ranije pustili.
Da sam znao, gospodine Pejčiću, ja bih se borio za vaše pravo mnogo jače, žustrije i istrajnije nego što ste se vi ikada borili za moje pravo. Vi ste svedok da sam ja tučen u ovoj skupštini. Vaša pisanija o toj tuči u Skupštini bila su sramota. Vi ste svedok da sam 60 dana proveo u zatvoru u Gnjilanu. Vaša pisanija, pa čak i izjave vaših poslanika o tome, bili su sramota. Vi ste proširili priču kroz Srbiju da mi uopšte nismo bili u zatvoru. Čak mi je u jednom duelu moj zemljak Verko Stevanović podsmešljivo rekao: da, da, bio si u zatvoru, bio si u nekom hotelu.
Ja vam se izvinjavam ako vas je tukao bilo koji policajac kao saveznog poslanika. To vas svrstava na moju stranu, zato što je vrlo malo poslanika tučeno od strane policije. Ako ste vi jedan od tih, onda me mnogo čudi kako prihvatate da budete ministar u Vladi, u kojoj Rade Marković nije podneo ostavku. Šta ako jednog dana uđe u vaš kabinet, pa vas ponovo ispendreči? Ako niste imali zaštitu kao poslanik, kakvu zaštitu mislite da imate kao ministar.

Dame i gospodo narodni poslanici, sramota je od jednog profesora univerziteta da obmanjuje one kojima govori. Potpuno je jasno da se situacija u kojoj se nalazi Republika Srbija i odnos prema legalno izabranim organima Republike Srbije može nazvati pučem. Ovde se ne govori o pobedi na saveznim parlamentarnim izborima i saveznim predsedničkim izborima. Voljom naroda pobedio je Vojislav Koštunica. Nikada vi ne biste dokazali tu volju naroda da nije bilo Srpske radikalne stranke. Nama je drago što smo imali pravu kontrolu i što smo mogli da pomognemo da onaj koga narod hoće, na ovim izborima pobedi. Ali, sve ono što se dešavalo od četvrtka do danas, i što se produžava i dalje i prenosi na Srbiju, koja uopšte nije bila predmet izbora, mora da se nazove pučem. U njemu učestvujete vi koji organizujete ovo sve.
Nije narodna volja da danas ulazite na fakultete, da preuzimate mesta o kojima odlučuje Vlada Republike Srbije. Vi kršite sve postojeće zakone danas, ovog dana, ovog časa, i onog časa kad ste sa nama razgovarali o tome kako ćemo mirno rešiti krizu u Srbiji, rešiti je zakazivanjem izbora 17. decembra, vi ste huškali i nagovarali da se nastavi puč. Vi to nastavljate i dalje, a zašto bi Vlada Srbije učestvovala u tome? Zašto bi Srpska radikalna stranka učestvovala u tome?
Da mi ovde postojimo kao Vlada, kao vladajuća stranka, a da vi za to vreme vršite puč, da ispadne da je Vlada Srbije saglasna sa pučem, da ispadne da vama Vlada Srbije daje legitimitet time što postoji, ne, ja mislim da je to potpuno bespredmetno i ja mislim da, kada usvojimo danas ovaj set zakona, mi više nemamo razloga o bilo čemu, osim o izborima sa vama da razgovaramo, i to opet na osnovu zakona koji donesemo danas. A o tome da mi sa vama razgovaramo, a da vi za to vreme razbijate brave, maltretirate fizički ljude, smenjujete ljude, koje vi ne možete da smenite, nelegalno, vaninstitucionalno, pištoljima, dugim naoružanjem, i da sebe istovremeno nazivate Demokratskom opozicijom Srbije, pa to je neshvatljivo.
Da li je iko ikada od vas koji ste maltretirani, proganjani, za ove dve i po godine, da li je iko ikada od vas video pred sobom uperen pištolj od strane bilo koga od ovde prisutnih, koje nazivate diktatorima, nedemokratama, i već kako ih sve nazivate? Vi to niste nikada doživeli. Vi ste dovukli jedan buldožer u Beograd da ruši zgradu Savezne skupštine, poginulo je troje ljudi, niko se od vas ne izvini za te ljude koji su poginuli, nego kažete - nije mnogo. Danas ste rekli - narod je preuzeo vlast. U kojoj to državi narod preuzima vlast? Kako to preuzima narod vlast? Izborima - na izborima su učestvovali pojedinci i političke stranke. Čak su i SPS i JUL morali da priznaju poraz na ovim izborima, onako kako to oni uvek priznaju, i vi ste ih na to naterali.
Vi ste ih na to naterali. Ali, tog dana je trebalo da prestane haos. Onog dana kada je Vojislav Koštunica makar položio zakletvu i prihvaćen od strane svih, trebalo je da zaustavite taj haos, gospodine Veselinov. Možda mi posle ovih izbora nećemo biti u ovoj skupštini, možda će i to biti narodna volja. Ali, ovaj haos u Srbiji nije narodna volja, gospodine Veselinov. Ovaj haos u Srbiji je američka volja. Vi sprovodite američku volju, gospodine Veselinov. Narod, kada bi imao vremena, kada bi imao sad televiziju, na kojoj bi neko drugi mogao da se pojavi, mogao bi da čuje i neku drugačiju istinu, pa makar da malo u glavi razmisli. Ali, mi radikali imamo takvu sudbinu, kad drži SPS državnu televiziju, nas nema na državnoj televiziji, kad drži Demokratska opozicija Srbije državnu televiziju, nas nema na državnoj televiziji. Sada možete da se nazovete demokratama taman toliko koliko se i SPS nazivao. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština je 1992. godine usvojila Zakon o izboru narodnih poslanika, koji je Poslanička grupa Srpske radikalne stranke pokušavala u dva navrata da menja, najpre 1994, a onda 1997. godine, ali za to nismo imali saglasnost većine poslanika u Narodnoj skupštini i ovoga puta uspeli smo da u konsultacijama pre ove sednice obezbedimo saglasnost većine poslanika za izglasavanje ovog zakona.
Ja bih samo želeo da vas najkraće upoznam sa izmenama koje su učinjene u odnosu na zakon koji je do sada važio i po kome smo i mi izabrani za poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Osnovna izmena sadržana je u članu 4, u kome se kaže da se poslanici biraju u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici. Predlagači ovog zakona hteli su da proporcionalni izborni princip provedu u celini, tako da teritorija Republike Srbije bude jedna izborna jedinica, u kojoj će se birati 250 narodnih poslanika.
To je, onda, podrazumevalo izmene o ukidanju izbornih komisija koje su bile izborne komisije izbornih jedinica, tako da je ostala samo Republička izborna komisija kao organ koji sprovodi izbore za narodne poslanike.
Sledeća izmena u članu 12., koja je od veoma velikog značaja za sprovođenje izbora i za utvrđivanje pravih rezultata na izborima, to je član 12. koji glasi: "U Republici Srbiji kompjuterski se vodi opšti birački spisak po opštinama, kao deo jedinstvenog povezanog sistema. Birački spisak iz člana 4. je jedinstven i stalan i obavezno se ažurira svake kalendarske godine, najkasnije do 31. marta".
Vi znate da su sve nesuglasice u vezi izbora proisticale iz nekoliko odredbi koje je onaj koji je na vlasti i ko sprovodi izbore mogao da krši dosadašnjim zakonom. Prva osnovna odredba su birački spiskovi. Nije postojao jedinstveni birački spisak, nije postojala obaveza ažuriranja biračkih spiskova, izuzev ažuriranja u godini u kojoj se održavaju izbori. Nije postojala obaveza jedinstvenog biračkog spiska.
Mi želimo da obavežemo Vladu Srbije do izbora koji će verovatno biti zakazani za 17. decembar da utvrdi pravila, da obezbedi finansijske mogućnosti i tehničke, da u svakoj opštini, pritiskom na dugme u kompjuteru saznate da li je birač upisan na teritoriji Republike Srbije, odnosno onog časa kada se vrši upis tog birača bilo gde na teritoriji Republike Srbije, tog časa automatski se taj birač sa jedinstvenim matičnim brojem građana ispisuje u opštini u kojoj je bio upisan u birački spisak. Na taj način, a predvideli smo to i ovim zakonom, svaki građanin ima pravo u toku cele godine da ima uvid u birački spisak. Naravno, ostaje ona obaveza koja glasi, da odmah po raspisivanju izbora mora da se omogući predstavnicima podnosioca lista, političkih stranaka uvid u birački spisak, ali i ova izmena koja glasi: da pravo uvida u birački spisak u toku cele godine ima svaki građanin: To po nama omogućuje da se izbori sprovedu tako da niko ne može da kaže da je bilo manipulacija biračkim spiskovima, da je jedno lice upisivano više puta, da je jedno lice upisano u više opština, da se vodi evidencija da su tobož živi i oni koji odavno nisu među živima, da se na taj način uvećava biračko telo i ostvaruju bolji poslanički rezultati u izbornim jedinicama koje objektivno nemaju toliki broj birača.
Sada je izmena i u sastavu Republičke izborne komisije zbog toga što će Republička izborna komisija obavljati posao na teritoriji čitave Srbije, a mora da ima predsednika i 16 stalnih članova Republičke izborne komisije, koje će birati Narodna skupština na predlog poslaničkih grupa zastupljenih u Narodnoj skupštini.
Republička izborna komisija sada ima zadatak da propiše vrstu spreja, što je još jedna novina u izbornom zakonu. Predvideli smo da svaki birač koji pristupi glasanju najpre svojeručno potpiše birački spisak. Kada ga organi koji sprovode izbore pronađu na biračkom spisku, dužni su da on potpiše birački spisak i tek onda mu predaju izborni materijal i onda mu sprejom obeleže desni kažiprst na ruci. Taj sprej mora da traje minimum 24 sata i to je dovoljan znak da to lice više, tog dana 17. decembra, nadam se, neće moći da glasa ni na jednom drugom biračkom mestu, pa makar imao i pet ličnih karata.
Nova obaveza Republičke izborne komisije, sadržana u članu 34. je, da je Republička izborna komisija dužna da u roku od pet dana od dana raspisivanja izbora svim učesnicima u izborima obezbedi sav izborni materijal. Znači, posebne obrasce za prikupljanje potpisa, za izdavanje raznih uverenja, a ne kao do sada, da vladajuća stranka prikupi sve potpise, obezbedi svu dokumentaciju, pa tek onda podeli obrasce opozicionim strankama i time odmah automatski zauzima najpre prvo mesto na zbirnoj izbornoj listi, a onda u manjim izbornim jedinicama, gde ima vrlo malo birača, pokupi sve potpise i tako onemogući opozicione stranke da uopšte učestvuju na izborima.
Novina je i u načinu obezbeđivanja potpisa za izborne liste. Izborna lista je po članu 43. potvrđena kada je svojim potpisima podrži najmanje 10.000 birača. Birač može svojim potpisom podržati samo jednu listu, ali svaki potpis iz člana 1. ovog stava mora biti overen u opštinskom sudu. Onda više neće moći da se desi da mi predamo potpise, a da izborna komisija kaže, izvinite predala je SPS te iste potpise pre vas, pa da nas vraća pet-šest puta, ili neće više Siniša Vučinić da se koristi potpisima SPS, ili da, recimo, prikupi potpise do slova "j".
Novina je da se biračko mesto određuje za, najviše 2.500 birača, a najmanje za 100 birača. Nema više biračkog mesta na kome nema minimum 100 birača. Valjda vam je i to jasno zbog čega to radimo.
Novina je da se uvodi i odgovornost za lice koje najdocnije pet dana pre dana održavanja izbora ne dostavi obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora svakom biraču.
Novine su izbori za lica koja se nalaze na odsluženju vojnog roka. Zakon predviđa da se u kasarnama ne obavljaju izbori. Zakon predviđa da svako lice koje se nalazi na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi, u određenoj vojnoj pošti glasa na najbližem biračkom mestu koje se nalazi do kasarne u kojoj je ta vojna pošta, a to biračko mesto će imati i birački spisak na kome se nalazi upisan taj vojnik. Vojne vlasti će morati da omoguće svim vojnicima da u toku dana, po rasporedu koje odrede vojne vlasti, izađu iz kasarne, obave svoju građansku dužnost na biračkom mestu na kome postoje predstavnici svih političkih stranaka koji učestvuju na izborima i da se u kasarnu vrate.
Republička izborna komisija je dužna najdocnije 20 dana pred održavanje izbora da obavesti na kojem će to već objavljenom biračkom mestu vojnici, ili rezervisti koji pripadaju određenoj vojnoj pošti u određenoj opštini, glasati. Zadržava se cenzus od najmanje 5% osvojenih glasova za učestvovanje u raspodeli osvojenih mandata.
Novina je da biračka mesta na kojima će biti održani izbori, njihov spisak i adrese, moraju da budu objavljeni najmanje 20 dana pre održavanja izbora u "Službenom glasniku Republike Srbije". Nikada više ne sme da nam se dogodi da se izbori održavaju, a da učesnici u izborima, ne samo da ne znaju pre izbora gde su biračka mesta, ne samo da ne znaju na dan održavanja izbora, nego, evo, i 15 dana posle održanih izbora, učesnici u izborima, pojedini, tu mislim na one koji nisu u SPS i JUL-u, ne znaju gde su bila biračka mesta, gde su održani izbori na tim biračkim mestima i kakvi su rezultati izbora.
Narodna skupština imenovaće članove Republičke izborne komisije u roku od 20 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Republička izborna komisija doneće akte predviđene ovim zakonom najdocnije u roku od 5 dana od dana imenovanja svojih članova.
Finansiranje ostaje isto, s tim što se finansiraju samo osvojeni mandati. Znači, 1.000 prosečnih plata se obezbeđuje za učesnike u izborima. Prema broju osvojenih mandata rasporediće se ta sredstva. I, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o izbornim jedinicama. Mislim da vam je svima jasno šta želimo. Želimo da se snaga političkih stranaka, stranačkih koalicija, grupa građana, znači onih koji učestvuju na izborima, preslika realno u Narodnoj skupštini Republike Srbije srazmerno broju osvojenih glasova.
Zaboravio sam da vam kažem da se predviđa da kutije na biračkim mestima budu izrađene od providnog materijala - plastika, pleksiglas i drugog providnog materijala.

Dame i gospodo narodni poslanici, još od prvog višestranačkog saziva ove skupštine od 1990. godine u njoj ima izdajnika poslanika. Taj broj se kreće od 30 do 50, kako kada. Ovog puta je ta grupa otprilike tolika, ali su svi ostali dovoljno pametni da, s obzirom na to da celokupna javnost zna da su izdajnici, ne pojavljuju se u ovoj skupštini. I izdajništvo i podaništvo je palo na Veselinova i na njegovu šačicu.
Nema demokratskije zemlje u svetu, ni u jednoj zemlji u svetu ne bi moglo da se desi da neko celog dana izlazi za govornicu i bruka svoju zemlju, osuđuje za najveći čin, za odbranu zemlje, osuđuje Skupštinu. Vladu ima pravo da osuđuje, naravno, ali osuđuje Skupštinu za odluke koje je donela, odluke na kojima nam zavidi čitav svet. To radi danas celoga dana gospodin Veselinov.
U Ruskoj dumi patriotski raspoloženi deputati pretukli su deputata Javlinskog iz proNATO stranke, zato što je loše govorio o Srbiji. A ovde, u srpskom parlamentu, gospodin Veselinov otvoreno govori protiv svoje zemlje i protiv svog naroda.
Jednog dana, gospodine Veselinov, žrtvovaću političku karijeru. Vreme je da izdajnike neko iz ove skupštine izvede. Najlakše je ako vas neko bude vukao za bradu. Ja bih mnogo više voleo da mogu onog najvećeg izdajnika, među vama, da izvedem vukući ga za bradu, ali taj trenutno nije poslanik.
Žao mi je, gospodine Veselinov, ako se to bude slomilo na vama. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, sudbina ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije je da nema skoro nijednu normalnu sednicu, nijednu sednicu sazvanu mirno, bez žurbe i bez opterećenja. Sudbina ovog saziva Narodne skupštine je da rešava najvažnija nacionalna pitanja Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Sudbinu ovog parlamenta odredili su izbori održani krajem 1997. godine, na kojima niko nije ostvario većinu, izbori koji su nas uputili na to da u ovoj skupštini sarađujemo.
Želeo bih da posle isteka ovog mandata svako od nas pojedinačno može da pogleda u oči svakom građaninu Srbije i da sa ponosom kaže - jeste, ja sam bio narodni poslanik u vreme kada se prelamala sudbina Srbije i srpskog naroda.
Danas imamo još jednu u nizu teških sednica i znam da je žarka i neskrivena želja naših neprijatelja da se na ovoj sednici, po ko zna koji put, uhvatimo za guše, da se mi svađamo, a treći da koristi. Danas je govorilo i govoriće dosta poslanika. Pretpostavljam da je svaki od poslanika govorio iz srca i da je na umu imao samo jednu želju - da svojim govorom i svojim radom doprinese da Srbija ostane onolika kolika je danas, ni stopu veća, ali ni stopu manja.
Danas bi trebalo da odlučimo kako da odgovorimo na još jednu ucenu i još jedan ultimatum, da pokažemo i hrabrost, i razum, i brigu za državu, i brigu za narod, da ostavimo po strani nesuglasice oko toga ko ima veće poverenje u narodu, ko je uspešniji, da običan svakodnevni zemaljski život ponovo živimo posle ove sednice, a da se na ovoj sednici uzdignemo, zato što nas na to upućuje prošlost, zato što su retki srpski parlamenti, koji se nisu uzdigli iznad svakodnevnice onda kada je trebalo da se rešava sudbina Srbije i srpskog naroda.
Ubeđen sam da ne treba ići u Francusku. Toliko je dokaza i činjenica koje govore u prilog ovoj mojoj tvrdnji. Poziv, način na koji se tamo pozivamo, sastav učesnika, ucenjivači, tutori, mentori, teroristi su na jednoj strani, a Srbija na drugoj. Da li su oni koji misle, ili bar govore da treba ići, ubeđeni da se tamo može ostati dovoljno snažan i dovoljno jak, da li su zaista sigurni da će rezultati biti povoljni po Srbiju i srpski narod?
Ako danas Narodna skupština odluči da delegacija Republike Srbije otputuje u Francusku i time otkloni direktnu pretnju bombardovanjem, u sastavu te delegacije neće biti nijedan srpski radikal. Puklo bi srce i radikalu koji ide, i radikalima koji bi ostali da ga čekaju. Nama tamo iz mnogo razloga nije mesto, ne samo zato što znamo da će taj pokušaj Srbije - da se stvari reše mirno i diplomatski - završiti neuspehom, ne samo zato što je mnogima od nas, koji smo u vrhu Srpske radikalne stranke, ulaz u Francusku zabranjen u normalnim okolnostima, a zašto bismo molili da nas puste pod izgovorom da su okolnosti nenormalne, ne samo zato što će tamo biti u prednosti neprijatelji Srbije i srpskog naroda, ne samo zato što će Srbi sedeti nasuprot onima koji zverski ubijaju srpsku decu, i o nečemu sa njima mirno razgovarati, ne samo zato što smo i u ovoj skupštini i na referendumu doneli odluku da nikome ne dozvolimo da se meša u naše unutrašnje poslove.
Nećemo biti zato što su kompjuteri rešili problem Kosova i Metohije, zato što je sve već napisano, do poslednje tačke. Ali, ako se naša očekivanja pokažu pogrešnim, ako se ispostavi da su u pravu oni koji danas zagovaraju i taj pokušaj da se stvari reše mirno, ako Srbija ostane tolika kolika je danas, ako Kosovo i Metohija ostanu u pravnom sistemu Srbije, ako presuda nije već napisana, ako se tamo nešto dogovori bez stezanja srpskog vrata i savijanja srpskih ruku iza leđa, ja ću, a pretpostavljam i ostali srpski radikali, javno čestitati onima koji se sa takvim glasovima budu vratili.
Moram da priznam da ću sa strepnjom i zebnjom ispratiti na taj put one koji na njega budu otišli i da neću mirna srca čekati njihov povratak. Srpska radikalna stranka će se uvek prikloniti volji većine u Narodnoj skupštini, volja većine poslanika u Narodnoj skupštini za nas je volja naroda. Ako volja naroda danas bude da prihvatimo razgovore u tamnici koju je NATO spremio za srpsku delegaciju u Francuskoj, srećan put onima koji tamo idu.
Uvek imajte na umu samo jednu stvar - u ovoj Srbiji, koju ostavljate da vas sa zebnjom čeka, ne živite samo vi i samo vaša deca, u ovoj Srbiji žive i naša deca, deca nas koji Srbiju volimo više od svega na svetu, kojoj želimo dobro više nego išta na svetu. Zato će naše misli biti sa onima koji budu u Francuskoj. Danas ne tražim reči, kojima bih na bilo koji način osudio poslanike koji se ovde izjašnjavaju u prilog odlaska. Odlazi se "mečki na rupu". Ne mogu da poverujem da postoji neko ko tamo ide spreman da izda, mada ima nekih koji nisu hteli da idu na razgovore u srpsku Prištinu, a išli bi u francuski Pariz.
Ako već idete, budite spremni na sva iskušenja, tamo se nećete baviti diplomatijom. Uvućiće vas u zatvor sa stražarima ispred vrata, nećete videti belog dana, bićete sami, izolovani od svega. Napolju stražari NATO, ne zaboravite, najveći neprijatelj srpskog naroda. NATO udruženje zlikovaca, uzurpatora moći, odbrambeni savez, koji se nikada i nigde nije branio, nego samo napadao, pod izgovorom da su ugroženi demokratija i bezbednost Amerike.
NATO je najružnija reč na svetu, reč koje se naša deca plaše već sedam godina. Ne zaboravite - nikada niste sedeli nasuprot takvog neprijatelja. Držite se dobro, to što tamo doživite, nije ništa u poređenju sa onim što vas u Srbiji eventualno čeka, ako popustite. Ne smete da prihvatite guvernera i okupatorsku vojsku. Srbiju, njene građane i Ustav stavite iznad svakog papira, ako to budete u moći.
Ako ne budete u moći, bežite iz Francuske. Ako slušate moj savet, ne idite. Sa predstavnicima albanske nacionalne manjine treba razgovarati u Srbiji, pa neka prisustvuje ko god hoće. Mi deset meseci ne možemo da ih nateramo da razgovaramo, mi decenijama trpimo teror, maltretiranja, ubijanja, silovanja, otimanja, ponižavanja, noćni i dnevni strah u kućama, na putevima, na njivama, u fabrici.
Kako da to sve priznamo kao rat, da su dve države ratovale na Kosovu i Metohiji, pa jedna izgubila, i sada pristaje na mirovnu konferenciju i traži podršku velikih sila da sačuva deo svoje teritorije? Mislite o tome šta ovaj odlazak međunarodno-pravno znači. Uostalom, pokušajte i to, da ne ispadne posle da Srbija neće mirno da reši problem Kosova i Metohije. Nažalost, očigledno je da će rešenje za Kosovo i Metohiju biti vojni poraz svih onih koji sa puškom u ruci napadaju na Srbiju. U celom svetu države mirno rešavaju sukobe sa teroristima. Teroriste poraze, da bi građanima obezbedili mir.
Mi smo spremni da albanskim teroristima taj poraz nanesemo i kada se vratimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da Vlada Republike Srbije ozbiljno misli o domaćim proizvođačima sa stanovišta odgovornih ljudi, koji tu proizvodnju pomažu i pospešuju na sve moguće načine, Vlada je prihvatila amandman kojim sam ja pokušao da pomognem fabrici oružja, ali ne na taj način da se liši prihoda za socijalni fond, već na taj način da razdvojimo visinu takse po osnovu držanja i nošenja oružja.
Tu se potkrala jedna greška i zato sam izašao da to obrazložim.
Ja sam predložio da posebna taksa za držanje oružja bude 300 dinara, a za nošenje oružja 1.200 dinara.
Neko je otkucao 30 dinara i u jučerašnjem materijalu se pojavilo 30 dinara, a danas je Odbor konačno pronašao grešku i obavestio poslanike.
Dakle, onoga ko želi da kupi oružje i da ga drži kod kuće to će dodatno koštati 300 dinara, a onaj ko želi da oružje na ulici nosi, onaj ko ne veruje da postoji država koja može da ga zaštiti i onaj ko ima nameru da puca, jer ja ne vidim drugi razlog da čovek nosi oružje, izuzev da ima nameru da puca, taj će to morati da plati, ako dobije dozvolu za to, 1.200 dinara. Na taj način neće biti ugrožena proizvodnja naoružanja kod našeg jedinog proizvođača fabrike u Kragujevcu.
Istovremeno se zahvaljujem svima onima koji su prihvatili amandman da se najniža kategorija vozila sa 1.100 kubika podigne na 1.150 kubika i to je proizvodni program fabrike automobila u Kragujevcu, tako da će biti dostupan kupcima. Hvala vam.

S obzirom na to da se vodi rasprava po ovom predlogu zakona, hteo bih da jednom govorniku koji je u načelu govorio skrenem pažnju da nije čitao amandman koji sam podneo i kojim je trofejno oružje oslobođeno plaćanja takse.
S druge strane, potrebno je da shvatite, gospodo poslanici da je svrha ovog zakona da obezbedimo sredstva za socijalne namene. Svrha ovog zakona nije da obezbeđuje posebne privilegije posebnim kategorijama građana. Nemojte da insistirate na tome da vam pomognemo da oslobađate pojedince koji ovog časa imaju više nego normalni građani ovih obaveza, zato što imamo mnogo onih koji nemaju ni minimum.
Ovo je preraspodela prema ekonomskoj snazi građana. Zato nemojte da se previše zauzimate za sve nas koji nosimo mobilne telefone. To je luksuz ovog časa. Možda ćemo kroz 3-4 godine svi imati mobilne telefone i tada to neće biti luksuz, a možda će ova taksa kao dobra da ostane i tada.
Dakle, ukoliko obrazloženja amandmana pokušavaju da utiču na stav Vlade, verujte da danas nećete moći da promenite naše mišljenje, zato što čvrsto stojimo iza ovog stava, oni koji ovog časa imaju više treba da pomisle na one kojima realni prihodi budžeta ne mogu da obezbede dostojanstven život.
Tu nema krivice ni vas poslanika u Skupštini Srbije, niti Vlade. Postoje zaostala dugovanja. Znate da mnoga preduzeća, juče je ministar finansija to rekao, izbegavaju plaćanje obaveza, izmišljaju načine da isplaćuju minimalne nadoknade radnicima, od kojih ništa ne ide u fondove i budžet Srbije.
Vlada mora da pronađe način da podmiruje socijalne potrebe čitavih kategorija građana i na tome će ove godine insistirati, bez obzira na pojedinačne otpore kojih bude. Hvala.

Evo, ja mogu da prihvatim, gospodine Jokanoviću, da ublažimo deo nameta o kojima govorite, a da Fond popunimo tako što ćete vratiti stan koji ste dobili od Vlade Srbije, ako može.

Dame i gospodo narodni poslanici,nemam repliku, imam jednu pouku. Bilo bi dobro kada biste za govornicom iznosili tačne podatke. U Prostornom planu niste mogli da pronađete da će ovaj zakon da napuni džepove pojedinih ministara, pa vas zato molim, ne da se izvinite, nego da izađete i pokažete prstom na ministra koji krade, koji puni svoje džepove u Vladi narodnog jedinstva i da kažete, gospodine poslaniče, ako ste moralan i častan čovek, koji ministar krade, koji ministar puni džepove time što se ovde u ovoj skupštini usvajaju određeni zakoni. Neću vas smatrati časnim i moralnim čovekom, ako ne pokažete tog ministra.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre samo nekoliko dana Srbija je prolazila kroz jednu od najvećih kriza u svojoj istoriji. Danas, mnogi su zaboravili kako je izgledala kriza u Srbiji, ko ju je izazvao i ko je podstrekivao, ko je pomagao da se Srbijom širi panika, defetizam, dezerterstvo i strah.
Danas sam od poslanika koji su, nažalost, napustili ovu salu saznao da mi ne treba da donosimo zakon za koji nam Amerika kaže da ne bi trebalo da ga donesemo, da treba Ameriku da pitamo kako ćemo zemlju da uredimo, a moja deca već sedam godina odrastaju sa pitanjem - kada će nas Amerika bombardovati. Mi smo ratovali protiv terorista, a morali smo da pregovaramo sa NATO paktom, koji je pretio da će da nas napadne. Mi smo po zakonima ove zemlje, primenjujući standarde koje bi primenile sve zemlje u svetu, iskorenjivali terorizam. Umesto da nam u toj borbi pomognu, zapretili su da će nas bombardovati ako nastavimo da se obračunavamo sa teroristima. A, onda kada smo potpisali sporazum koji Srbiju ne ugrožava ni jednim svojim članom, učinilo im se da to nije dovoljno i da treba početi napad sa druge strane.
U vreme kada je bilo najteže neke novine, neke televizijske i radio stanice stavile su se u službu onih koji su nam pretili bombardovanjem. Vlada Srbije je brzo reagovala, donela Uredbu kojom je zabranila da se emituju propagandne poruke drugih država emitovane na srpskom jeziku i kojom je naložila Ministarstvu informisanja da javna glasila opomene, ukoliko krše odredbe te uredbe pre primenjivanja sankcija. Ja sam očekivao kako će reagovati i mediji i njihovi čitaoci ili gledaoci. Videli ste, na njihovim skupovima kojima su izražavali svoj protest protiv takve uredbe da se okupljalo stotinak ljudi. Oni koji su nam poklonili poverenje, oni koji su glasali za to da u ovoj skupštini 187 poslanika formira Vladu narodnog jedinstva, vrlo dobro znaju da su svoju sudbinu poverili u sigurne ruke, u ruke Vlade narodnog jedinstva. Vlada narodnog jedinstva sada, uz olakšanje koje postoji u Srbiji, ima vremena da donese dugo pripremani Zakon o informisanju.
Ja bih samo da ukažem na tri cilja ili da vam kroz tri pitanja obrazložim zašto sam ja za ovaj zakon. Trebalo bi da znamo ko i šta se štiti ovim zakonom. Najpre, štiti se čovek, pojedinac i njegova privatnost. I dosadašnji zakon je ukazivao na to da ne možete da iznosite neistine, laži, klevete, dezinformacije, da čoveka brukate, da mu zadirete u privatnost, da ga špijunirate pa da to objavljujete. Ali, sankcije su, izgleda, bile niske, ažurnost sudova nije bila za pohvalu i oni su mislili, ti koji su se tim poslom bavili, da tim poslom mogu da se bave unedogled. Ja im i ne zameram. Nikad im dlaka zbog toga nije falila. Danas ćemo privatnost čoveka, njegovu ličnu slobodu da u ovoj državi živi ponašajući se prema Ustavu i zakonima države, slobodno neometan ni od koga, da ne brine za to hoće li neko o njemu nešto izmisliti, zaštitili veoma visokim kaznama. Koliko će to osnivača i koliko će to glavnih i odgovornih urednika da se pobuni protiv ovih visokih kazni? Mogu da se izbroje na prste jedne ruke. Danas smo zaštitili svakog građanina Srbije time što će osnivač platiti od 100 do 300 hiljada dinara, a glavni i odgovorni urednik, odnosno odgovorno lice 50 do 150 hiljada dinara. Pa, sada, molim lepo, onaj ko misli da može da izmišlja, da vređa, da bruka, da kleveće i laže neka se ponaša po narodnoj poslovici koja je nastala u vreme Dušanovog Zakonika, kada su se kazne izricale udarcima po turu. Pa, neka lepo pita, da li može da izdrži kaznu. Neka pogleda svoj žiro račun. Ako na njemu ima 300 hiljada dinara, neka slobodno laže i neka kleveće. Ako nema, bolje bi bilo da svoj posao obavlja u skladu sa ovim zakonom.
Ovo nije zakon jedne političke stranke, ovo nije zakon jednog ministra, ovo nije zakon dvojice potpredsednika. Ovo je zakon koji donosi Narodna skupština. Zaista, danas sam se osetio uvređen što se samo gospodin Šešelj i Vučić pominju kao kreatori ovog zakona. Svi smo mi učestvovali u izradi. Gospodin Bojić je čak pregovarao i sa onim Majlsom o izradi ovog zakona, (smeh). Molim vas, Srbija je u takvom stanju. Srbija je mala zemlja sa velikom istorijom, sa hrabrim ljudima, Srbija se ne isključuje iz sveta. Srbija sa svetom hoće da razgovara. Neće da se ponižava i neće da služi.
Mi ćemo primiti tog Majlsa kad god bude hteo da dođe. Ali, da dođe i da cvili zato što više niko ne može da laže u Srbiji, što niko ne može da kleveće, što niko ne može da prenosi "Glas Amerike", lepo ćemo dati čašu vode dok ga prođe napad, pozdravićemo se sa njim neka ide, neka uređuje ono zašta je ovlašćen. U Srbiji kod nas neće moći da se meša.
Koga bi da zaštite oni koji su danas govorili protiv ovog zakona? Šačicu ljudi. Šačicu koja je obrukala i novinarstvo i novinare, profesiju kao takvu. Nisu kriva ova deca koja rade za listove koji su dospeli pod sankcije uredbe, za listove, za televizije koji će možda dospeti i pod snakcije ovog zakona. Krivi su osnivači, glavni i odgovorni urednici. Toj deci sam ja pre mesec i po, ili dva, sa ove govornice poslao lep očinski savet - da kad rade za takve medije, kad prime platu, da znaju da je plata došla iz Amerike, iz Nemačke, iz Francuske, iz Engleske, da ih ne bi platili da su dobro pisali o Srbiji i srpskom narodu, nego da ih plaćaju za to što kad nema ništa loše, moraju da izmisle da bi napunili stranice.
Ja sam se zgadio na "Dnevni telegaf" prošle, ili pretprošle godine, kada je na naslovnoj strani objavljena fotografija jedne starice sa spuštenim gaćama. Rekli su da je to na Kalemegdanu. Sutradan su se izvinili toj starici, ali nisu se setili da to ne objavljuju, nego su objavili, napisali senzacionalno. Bože moj, objavili su danas, a izvinili se ženi, koju su sigurno svi prepoznali, a oni joj naneli veliku bruku i sramotu.
Više ta novina ne može da bude ozbiljna u Srbiji, više niko ne može ozbiljno da je shvati. Sinoć sam čuo i pretnje, sinoć sam čuo mnogo uvreda na račun pojedinih ljudi. To je razumljivo. Barem pripadnici Srpske radikalne stranke nikada nikoga niti su tužili, niti će tužiti za klevetu, uvredu, laž, izmišljotinu. Mi se time branimo što smo od toga i viši i jači.
Samo još jedan aspekt. Ko je ugrožen donošenjem ovakvog zakona? Špijuni, plaćenici, laž, kleveta. Ja se uopšte ne bih obazirao i uopšte ne bih štitio te ljude i uopšte se za njih ne bih zauzimao sa ove govornice.
Znate, razumljivo je da jedan čovek želi da mu država pruži onoliko prava koliko bi on voleo da ima, ali država se rukovodi drugim principima. U državi principe, slobode određuje skupštinska većina, najčešće zakonima. Ponekad i Vlada uredbama, za koje naravno postoji pravni lek da se proveri jesu li u skladu sa zakonima i sa Ustavom.
U ovoj državi određivaće Narodna skupština svojim zakonima kako će građani ove države da se u njoj vladaju. Ovom zakonu nema šta da se prigovori. Ovaj zakon je jedan u nizu zakona koje će Narodna skupština Republike Srbije imati prilike da donese i u vanrednim i u redovnim zasedanjima. Ovaj zakon je znak da se u Srbiji ozbiljno radi na sređivanju stanja, da dočekamo, a dočekaćemo još ucena i pretnji, da dočekamo sa ovakvim medijima, sa medijima koji su proširili laž da je ponosno biti protiv države Srbije i srpskog naroda, sa medijima koji se plaćaju iz inostranstva i za taj sitan novac obavljaju veleizdajničke usluge po Srbiji, mi više krize nećemo da očekujemo.
Zato preporučujem onima koje pojedinci brane i onima koji se ovim poslom bave da potraže državu u kojoj mogu da pljuju narod i državu, a da za to nema nikakvih sankcija.

Dame i gospodo narodni poslanici, srećne su države, u kojima građanin jednom u svom veku ima ili nema obavezu da ih brani. U ovoj našoj Srbiji svaka generacija više puta brani svoju državu i bar jednom brani Kosovo i Metohiju.
Nije tačno da je problem Kosova i Metohije nastao i da se razvio u poslednjih deset godina. Moj pokojni otac 1946. godine jurio je baliste po Kosovu i na isti način otimao oružje, kao što to danas radi srpska policija. Možda je bilo problema zato što se o Kosovu i Metohiji nije raspravljalo u Skupštini Srbije. Ovaj saziv Skupštine u osam meseci već dva puta zaseda tematski i rešava sudbinu Kosova i Metohije. Ovoj Skupštini ne može da se prigovori da je ne interesuje sudbina Kosova i Metohije.
Mi smo formirali vladu od tri velike političke stranke, Vladu narodnog jedinstva, koja je sebi postavila tri prioriteta: borbu za Kosovo i Metohiju, borbu protiv kriminala i borbu za ekonomske reforme. Sastale su se politički do tada suprotstavljene političke stranke. Oštro suprotstavljene. Naši sukobi bili su na ivici egzistencije, na ivici ličnog opstanka nekih od nas. Ali, Kosovo i Metohija je pomirilo strasti. Danas vidim u Skupštini da se to proširilo na još jednu veliku političku stranku. Danas samo oni, koji nemaju političkog sluha, ne osećaju da svi građani Srbije i da svi Srbi žele da nas vide ovako složne, kada rešavamo kako će izgledati sudbina Kosova i Metohije. Nismo proroci, kako se reši sudbina Kosova i Metohije, rešiće se i sudbina Vojvodine, i Raške oblasti, i Šumadije i Pomoravlja, i Timočkog regiona i svake stope srpske zemlje.
Ja sam se kao član Vlade prvi put našao pred pitanjem, na koje nisam mogao da odgovorim početkom aprila ove godine, kada me je izvesni gospodin Š., prezime ne govorim zato što bi i danas njegova sestra mogla da ima verovatno velike probleme, zamolio da ga primim i da pokušam da mu pomognem da pronađe sestru, koja je oteta na Kosovu i Metohiji. Znao sam da je njena sudbina najverovatnije užasna i da joj pomoći nema. Pala je u ruke najvećih bandita koji postoje na zemljinoj kugli. Od onda taj broj se popeo na stravičnih nekoliko stotina ljudi. Od onda poginulo je 94 policajca, 23 vojnika, na stotine civila. I svi su oni nevine žrtve. Nema razdvajanja na policiju, vojnike i nevine žrtve. Svi, koje su pobili teroristi u ovoj našoj Srbiji, su nevine žrtve. Ni jedan policajac ne snosi nikakvu krivicu zato što se uputio na Kosovo i Metohiju da brani zemlju od terorizma. Nama je potrebna unutrašnja sloga, nama je potrebna ovakva harmonija u odnosima, da bismo ovaj problem razrešili do kraja.
Zašto je potrebna? Zbog spoljnih pritisaka, dame i gospodo. Zbog onih, koji ovde u zemlji i dalje se svrstavaju u izdajnike i ne kriju to svoje ponašanje. Zbog onih, koji su plaćenici stranih sila i to ispoljavaju u skoro svim nezavisnim medijima. Neka znaju svi mladi novinari, koji rade za takozvane nezavisne medije, sve ih plaća Amerika, Nemačka, Francuska, Engleska, Italija i ostale velike sile i sve ih plaćaju da rade protiv Srbije. Neka o tome razmišljaju kada pišu protiv Srbije i kada pišu protiv svog naroda.
Ko nam preti? Predsednik Amerike. Onaj, koji plače pred kamerama zato što će mu supruga i ćerka saznati da je vršio perverzne radnje nad jednom američkom devojčicom. Može on da raspe tone bombi na svaku stopu zemljine kugle, ali ne može da opravda postupke, kojima sada želi da kazni čitav jedan narod za svoje ponašanje.
Srbija ne brine o Americi, Srbija brine o Srbiji. Srbija traži da je svi puste da brine o Srbiji. Mi smo kao politička stranka uputili pismo predstavnicima zapadnih država, koje imaju ambasade u Beogradu, u kome smo naveli dokumenta međunarodnih organizacija o pravima verskih, nacionalnih i drugih manjina i dokumenta Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Zamolili smo da nam ukažu na greške našeg zakonodavstva, da nam pokažu gde to nismo obezbedili prava, šta smo to uskratili pripadnicima manjina i šta možemo da dogradimo u zakonodavstvu. Niko se nije izjasnio povodom toga. Samo nam svi prete, svi zveckaju oružjem, čak i neke susedne zemlje. Saznajemo da je neko ponudio dva aviona, neko sva tri da se napadne Srbija jednog dana, kad do napada bude došlo. Neka budu mirni naši susedi. Što se tiče Srbije, sve zemlje koje su susedi Savezne Republike Jugoslavije -Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija i Albanija - slobodno mogu da ukinu vojsku. Nikad ni jedan naoružani građanin Srbije neće preći državnu granicu Srbije da bi napao susednu zemlju. Mi tako ne gradimo odnose ni sa susedima, ni sa onima koji su nam dalje.
Ovde se radi o borbi protiv terorizma. Prva rečenica izveštaja koji je podneo predsednik Vlade i Predloga naših zaključaka je apsolutno jasna i nedvosmislena. Ovde se radi o terorizmu i o posledicama terorističkih akata. Čitav svet definiše terorizam u dve rečenice. To su ljudi koji ne prezaju ni od čega, koji mimo svih zakona ostvaruju svoje ciljeve oružanom borbom, borbom protiv države u kojoj žive.
Ne treba dokazivati da na Kosovu i Metohiji imamo problema sa terorizmom. To je aksiom. Nema šta da se dokazuje. Postoje bande koje su se toliko osilile da su formirale čak i kasarne svoje tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Koga su podigli na ustanak? Seljake u zabitim krajevima, u ruralnim sredinama, a oni sede u Prištini i čekaju rezultate terorističke borbe. Baš njih briga koliko će šiptarske dece poginuti u okršajima sa policijom!
Ja sam jednom, istina, teška srca, ali shvatajući kakav je to zadatak, sedeo u prostorijama Rugovine stranke i razgovarao sa Albancima. Razgovarao sam sa drskim i osionim ljudima koji su tada, ceneći snagu i moć terorista, postavljali za Srbiju neprihvatljive uslove. Ali je delegacija Vlade Republike Srbije, predvođena profesorom Ratkom Markovićem, ne samo bila jedinstvena, valjda ste videli da u ovih šest meseci nije bilo nikakvih iskakanja u bilo kojoj oblasti u kojoj je Vlada delovala, nego je bila jasna i odlučna i rekla: Evo vam, gospodo, Ustav Republike Srbije. Pažljivo ga pročitajte. Tražite nam sve što piše u tom Ustavu. Ne tražite ni jednu rečenicu koje u Ustavu nema. Mi vam to nećemo dati. Za to nismo ovlašćeni i na to nemamo prava. Oni su mislili da će se ustanak proširiti, planuće Kosovo i Metohija, neće smeti Srbija da brani Kosovo i Metohiju ovako kako je branila u poslednjih nekoliko meseci.
Imali smo mnogo žrtava. Mnogi pitaju šta i kako dalje. Pretnje su strašne. Nas opominju naše žrtve - i civili, i vojska, i bespomoćne majke, i deca koja su ostala za očevima, da ne smemo više odustati. Pritisci su strašni. Ali mi to trpimo već osam godina. Već osam godina se ne radujemo ni jednom poslovnom uspehu. Već osam godina naša deca ne žive kao druga deca u svetu. Ali, mi to, jednostavno, moramo da izdržimo. Mi drugog puta nemamo.
Onaj ko misli da bilo šta na Kosovu i Metohiji može da dobije, osim onoga što imaju svi građani u svojim državama u svetu, ako misle da bilo šta više treba dati Albancima na Kosovu i Metohiji, taj ne pripada ovoj državi, ni ovom narodu.
Ova država ima izdajnike države i izdajnike naroda. Na žalost ima Srba koji su izdali i narod i državu. Za sada su u manjini. Nikada ih neće biti više. Ovo je jedan istorijski trenutak. Čini mi se, drugi put u veku Srbija odlučuje o tome šta će i kako dalje. Ako je uspela da sastavi politički nepomirljive, zašto ne bi mogla da sastavi komšije koji su svi izuzetno zabrinuti, ali svi imaju isti cilj. Mi drugog puta nemamo. Dok predstavljamo građane Srbije u ovoj skupštini i dok ih predstavljamo u Vladi Srbije, na drugi način nećemo rešavati Kosovo i Metohiju.
Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, prelazeći iz poslaničkih klupa, koje su mi bile dosta milije od ovih klupa u prvom redu, svesno  sam preuzeo na sebe rizik da sa smeškom primim sve što mi kaže i onaj koji je pijan i onaj koji je lud i svaka šuša. Izvolite, ko god hoće nešto da kaže Tomislavu Nikoliću, ja ću to da primim sa smeškom i više nikada neću reagovati.
Kad pominjete oružare, ne zaboravite, zalaganjem Vlade Republike Srbije poslednje dve plate primili su oružari u Kragujevcu, iako nisu u nadležnosti i ingerenciji Vlade Republike Srbije. I, nemojte na nevoljama drugih da izazivate sebi nevolje, gospodine Čanak. Ja vama nisam kriv što predstavljate političku opciju koja nikada u Srbiji neće odlučivati ni o jednom zakonu, posebno ne o zakonu o univerzitetu.
Ali, evo, izvolite, od sada kad god se pojavite za govornicom i kad god nemate šta da kažete, pomenite mene, a moj smešak kao odgovor imaćete. (Nenad Čanak iz poslaničke klupe: "Alo, alo").