Da Vam kažem, gospodine predsedniče, ovo je toliko teško da se ja naježim.

Ako Vi ne vidite ono što se valja iza ove izjave, ja vidim. Ja sam svedok svih srpskih tragedija.

(Poslanik iz sale: Na šta ovo liči?)

Jeste li Vi nervozni, gospođo? Kako na šta liči, liči na skupštinski rad. Pomenut sam i tražio sam repliku. Kako ne liči gospođo, šta biste hteli, da me tučete? Hteo sam samo da pomognem kolegi, poslaniku Palu, zato što najverovatnije da nije stigao da pogleda amandmane koje sam podneo na Predlog odluke i posebno amandman koji se odnosi na interpelaciju.

A, amandman je istovetan predlogu koji smo zajednički, kao grupa poslanika, svojevremeno kao grupa opozicionih poslanika, podnosili Narodnoj skupštini, u vreme kada su socijalisti bili u većini, i u stavu 2. tog predloga rečeno je da je podnosilac interpelacije dužan da napiše kako traži da se pretres završi.

Dakle, predviđeno je ovim amandmanom da li se traži ostavka Vlade, ministara itd. Da li ste se malo smirili?

Povlačimo amandman.

Procedura u ovoj skupštini je prepuna začkoljica, pa morate da reagujete na vreme. Narodni poslanik može da diskutuje samo za govornicom, u ovoj sali. To su naši amandmani. Dakle, povlačim ovaj amandman, zato što me je sramota da vi prihvatite ovaj amandman. Podneo sam 16 amandmana. Svi imaju neki sled, svi imaju neku logičnu vezu, svi amandmani se trude da ovaj predlog, sa kojim uopšte nisam saglasan, barem na neki način učine boljim. To, da prihvatite jedan amandman, koji je zaista ispravljanje jedne grube greške predlagača, a da ne prihvatite nijedan amandman kojim se trudim da narodnim poslanicima omogućim prava u Narodnoj skupštini, koje im garantuju Ustav i zakoni, meni to, pravo da vam kažem, ne odgovara. Zašto bih ja tehnički popravljao vaše predloge? Odgovarajte sami za njih, povlačim ovaj amandman.

Imate vi u DOS-u stranku u kojoj se čak i poslanici tim poslom bave, ne morate mene da.... Kroz čitav ovaj predlog provlači se jedna ideja da se predsednik Narodne skupštine novim pravima izdvoji od ostalih narodnih poslanika. Sada postoje neke odluke o kojima će glasati Narodna skupština, na koje pravo predlaganja ima isključivo predsednik Narodne skupštine. To je zaista neshvatljivo. Ne može nas 250 poslanika narod ovde da izabere, a onda da nam neko kaže unutrašnjim aktom, e sada niste vi ravnopravno, iako nam Ustav kaže da smo ravnopravni. Član Ustava, a evo citiraću - član 78. kaže, gospodine predsedniče, da Vas biramo iz redova narodnih poslanika. Znači, Vi ste narodni poslanik. Vi samo vršite još neke poslove vezane za organizaciju, za predstavljanje Narodne skupštine, koji nemaju veze sa zakonodavnom aktivnošću. U pogledu zakonodavne aktivnosti, predlaganja zakona, učešća na sednici, Vi imate ista prava i obaveze kao i svaki drugi poslanik. Zašto vam je to bilo potrebno, gospodo predlagači? Skupština ima pet potpredsednika, broj potpredsednika bira se pri svakom konstituisanju. Zašto da predloži predsednik Narodne skupštine? To je sada vezano verovatno sa Zakonom o Vladi, koji ste promenili, gde predsednik Vlade predlaže broj potpredsednika Vlade. Predsednik Narodne skupštine nije kancelar. On je samo jednak, jedan od nas.
I, da ne bih, pošto tu ima još dva amandmana koja su istovetna po svojoj formi, da ne bih objašnjavao, neću se ni javljati po tim amandmanima, ali zaista je neshvatljivo, na primer, zamenika sekretara Narodne skupštine predlaže predsednik Narodne skupštine. Sekretara Narodne skupštine predlaže predsednik. Pa, nije on sekretar predsednika Narodne skupštine. On je sekretar Narodne skupštine.
Može predsednik da ga predloži, naravno on je poslanik, ali može da ga predloži i gospodin Jočić ako je sposoban (Jočić, s mesta - vazdan). Dobro, nećemo o tome. Očito je da nešto nije u redu. Može da ga predloži bilo koji poslanik.
Sada sprečavate poslanike, oduzimate im prava koja im, da ne kažem, garantuje Ustav, ne mora čak ni da piše u Ustavu, pa valjda se vidi da smo ravnopravni, sa izuzetkom što je neko na vlasti, neko u opoziciji, pa onaj ko je na vlasti misli da ima više prava, a onaj ko je u opoziciji mora grčevito da se bori da ostvari deo svojih prava.
Dakle, ništa ne gubite amandmanom na ovu tačku. Samo to da predsednik Narodne skupštine zaista shvati da je on jedan od nas. Ako počnete ovako da ga izdvajate od nas, ko zna šta ćete mu još omogućiti da radi, a da to ostali poslanici ne mogu, ne smeju, a da o tome glasaju. Zato vas molim da ovu grešku, nadam se grešku, ispravite. Može vam se desiti da se predsednik Narodne skupštine otrgne od volje većine koja ga je izabrala. Onda više ovo nećete moći da ispravite. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram da se obratim predsedniku Narodne skupštine. Postoje, gospodine predsedniče, odredbe o kojima se ne glasa, odredbe potpune jasne, potpuno čiste. Da biste ih ignorisali morali biste da promenite Poslovnik Narodne skupštine. Ova odredba je potpuno jasna. Ova odredba kaže da je radno vreme od 10 do 17 časova. To je po pravilu, a dozvoljava mogućnost da se za pojedine dane promeni radno vreme po pravilu na početku radnog dana.
Znači, ne mora na početku radnog vremena. Vi ste to pravo, koje član 83. Poslovnika daje, danas iskoristili u 17 časova. Ovde ne piše da ćete vi svakog sata, ili svakih 2 sata, imati pravo da povređujete ovaj član koristeći to isto pravilo. Ovo pravo je jednokratno. Vi ste to iskoristili, gospodine predsedniče. Samo jednom imate pravo da, eventualno, ne na početku, nego kasnije odredite novo vreme.
Ja sam vas upozoravao i na prošloj sednici. Ne možete unedogled, svakog časa predlagati da radimo još jedan sat, pa još jedan sat. Ne znamo ni kad ćemo završiti, ni koliko će trajati.
Drugo, mora nešto da bude jasno, gospodine predsedniče. Postoje fizičke mogućnosti čoveka. I da nisu takve poslovničke mogućnosti, evo, predvideli smo da radimo osam sati efektivno. Po vašem predlogu izmena Poslovnika, osam časova i sat i po, to je devet i po sati u Narodnoj skupštini. Kad počnete u 10, to je do 19 časova i 30 minuta. Mi danas radimo do 21 čas.
Nemojte sad, u 21 čas, da nam kažete da sednica košta 7 hiljada nemačkih maraka i da zato moramo da radimo dok ne završimo. Ne može tako. Naravno, može sve. Nama je Radoman Božović govorio da sa 48 poslanika može da dokaže da je zemlja četvrtasta. Ali, bio je omrznut u narodu.
Samo još jedno kratko vreme možete da radite ono što su radili pojedinci iz redova SPS-a i JUL-a, a da za to ne budete kažnjeni. Izbori su vam dali pravo da jedno vreme koristite to pravo. Jer, narod će da kaže: Stani, tražio sam od tebe da bolje živim. Tražio sam da spaseš jug Srbije. A, jedino što Vi umete, to je da pravite greške koje je pravila dosadašnja vlast. Jedino što nauči pačurlija ta, to je da pravi greške.
Ima li kod vas nešto dobro, narodni poslanici?

Dame i gospodo narodni poslanici, danas se u ovoj sali oseća želja pojedinih poslanika vladajuće većine da opozicija napusti salu i da se posao obavi brže. Možda je to i normalna želja, ali nju ne sme da izgovori šef poslaničke grupe DOS-a. Ne liči na ono "D" od demokratije. Ne može vama da bude drago da mi sada izađemo odavde, da biste vi završili posao koji ste namerili da završite.
Ima tu jedna druga stvar. Meni se dešavalo, kao opozicionom poslaniku, do pola tri ujutru da radimo u ovoj skupštini, ali su socijalisti mudrije to obavljali. Oni su u predlogu za produženje tražili da radimo dok se ne završi tačka dnevnog reda. Da ste vi tako mudri, da je mudar ovaj ko vodi poslaničku grupu, mogao je da izađe za govornicu u 17,00 sati i da kaže - gospodine predsedniče, predlažem da radimo dok ne završimo ovu tačku dnevnog reda. Mi sada to uopšte ne bismo pominjali. Ali, vi ste ovde izašli, smatrajući da rasprava neće moći da bude okončana i predložili jedno normalno racionalno radno vreme do 21,00 uveče, jer i sami znate da dalje ne može efikasno da se radi.
Sada kada vidite da bi možda moglo za sat vremena da se završi, sada kažete - da ispitujemo odluku o radnom vremenu. Ja vam kažem - imam još 15 amandmana i svaki imam pravo da obrazlažem pet minuta. Zaista su važni, moraću dobro da ih obrazložim.
I još jedna neistina koja je izgovorena o poslaničkoj grupi - nismo se uopšte dogovarali o obliku amandmana, niti smo ijednom poslaniku sugerisali sinoć na koje će članove podneti amandmane, kada smo i mi to sinoć videli u šest sati prvi put, i nije tačno, ovo zbog javnosti govorim, koja nema pred sobom amandmane, a ne zbog vas narodni poslanici, zbog javnosti koja nema pred sobom amandmane - nije tačno da pred sobom imate istovetne amandmane poslanika SRS. Imate potpuno različite.
Jednom smo samo u ovoj skupštini imali 70 kg istovetnih amandmana, ali ih je tada podnela Demokratska stranka. Nemojte o nama da sudite na osnovu toga kakvi ste vi bili.
Gospodine predsedniče, imate veoma jasan zadatak, da konstatujete da je devet sati prošlo i da mi sada ovo pričamo, da kažem, neformalno. Još uvek se lepo ponašamo, postoji neki red na sednici, ali ovo više nije sednica, sada je već 9,15. U devet smo vas upozorili na to i Vi ste rekli - imam ja sat. Znam da Vi imate sat, ali pogledajte nekada u njega.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi naši amandmani imaju za cilj da poboljšaju Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine, pa tako i ovaj. Naime, ako je predlagač odluke video da u stavu 1. član 27. nedostaje reč "svakog", onda smo i mi videli da nigde nije obezbeđena srazmerna zastupljenost poslaničkih grupa u pogledu izbora predsednika i potpredsednika odbora, kao i potpredsednika Narodne skupštine. Ako jedna poslanička grupa ima snagu obezbeđenu brojem poslanika koji je sačinjavaju i ako srazmerno toj snazi učestvuje u odborima, onda treba da srazmerno toj snazi učestvuje i u funkcijama predsednika i potpredsednika odbora, kao i u funkciji potpredsednika Narodne skupštine.
Evo zašto. Prilikom konstituisanja Narodne skupštine u ovom sazivu došlo je do izigravanja Poslovnika od strane poslaničke većine. Nesvesno su u tome učestvovale i poslaničke grupe opozicije. Posle je bilo kasno za vađenje. Naime, poslanička grupa DOS je tražila da se samo nekoliko odbora konstituiše da bi Skupština mogla da počne da radi, a onda će u nastavku, kako koji odbor bude zatrebao, tako i da bude konstituisan.
Mi smo tražili, ono što je potpuno normalno, da odjednom konstituišemo sve odbore, da utvrdimo koliko članova koja poslanička grupa daje u koji odbor, u kom odboru će koja poslanička grupa imati predsednika, u kom potpredsednika. I, da utvrdimo kojim poslaničkim grupama pripadaju mesta potpredsednika Skupštine i koliko je to mesta.
Novo rukovodstvo Skupštine, predsednik poslaničke grupe vladajuće većine nije želeo da o tome razgovaramo. Posle toga je počela svojevrsna diskriminacija poslaničke grupe SRS. U naše prostorije je neko upao popodne, odnet je iz njih nameštaj, odnet kompjuter, odneta i neka tehnička roba. Ni dan danas ne znam gde se to nalazi.
Zamenik sekretara Narodne skupštine, koji je izabran od strane poslanika na sednici Narodne skupštine, bez razrešenja dobio je obaveštenje, kao i bez izbora novog zamenika, da više nije u radnom odnosu u Narodnoj skupštini. Mi smo shvatili da poslanička grupa DOS ne želi da po pitanjima organizacije rada Narodne skupštine sarađuje sa poslaničkom grupom SRS.
Mi ne očekujemo da sarađujemo na izradi predloga zakona, u raspravama o predlozima, o amandmanima, ne očekujemo da istovetno glasamo, nije prirodno, izuzev nekih predmeta po kojima ćemo se složiti, ali očekujemo da u ovoj skupštini nema presedana u pogledu prava poslaničkih grupa ili narodnih poslanika, posebno kada su u pitanju prava koja se tiču onoga što se uređuje Poslovnikom, koji je naš dogovor o zajedničkom radu.
Zbog toga smo predložili ovaj amandman. Smatramo da odmah treba članom Poslovnika urediti obavezu i pravo poslaničkih grupa da u odborima budu zastupljene u skladu sa svojom snagom. Ali, ne samo u članstvu u odborima, nego i na mestima predsednika, potpredsednika i potpredsednika Skupštine.
Srpskoj radikalnoj stranci pripadaju dva mesta predsednika odbora, dva mesta potpredsednika odbora, jedno mesto potpredsednika Skupštine. Dok to ne bude ostvareno, komunikacija između nas, pa čak i ova na hodniku, u kojoj bismo se dogovarali o toku sednice, uopšte nije moguća.
Zbog toga predlažemo da se ovaj amandman prihvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač odluke je izvršio dve izmene, dva skraćivanja u bivšem članu 51. Poslovnika i sadašnjeg verovatno, a to je njegov član 21, odnosno 20. odluke.
Prvo, postavlja se pitanje zašto se odbor zove Odbor za odbranu i bezbednost. Odbrana Republike Srbije je u sklopu odbrane Savezne Republike Jugoslavije. Republika Srbija nema ingerencije nad Ministarstvom odbrane i Vojskom Jugoslavije. U opisu delokruga rada odbora za odbranu i bezbednost ne pominje se ni jednom tačkom pravo narodnih poslanika da raspravljaju o odbrani Republike Srbije.
Postavlja se pitanje zašto se predlagač nije umešao i u naziv odbora. Zašto se odbor ne naziva Odbor za bezbednost. S druge strane, kad ukinete pravo odboru, kao što je predlagač uradio, da vrši kontrolu rada službi bezbednosti, postavlja se pitanje šta će uopšte da radi taj odbor, čak i ako se zove Odbor za bezbednost.
Šta je uopšte izbačeno iz bivšeg člana 51?
Tamo je Odbor za bezbednost razmatrao i druga pitanja iz oblasti odbrane i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana. Sad više nema tih građana Srbije u opisu poslova kojima se bavi novi odbor za bezbednost. Sad imamo veliki problem. Naravno, treba sve da se obavlja izvan očiju javnosti. U stvari, u javnost se pušta to da se pokaže kako određena služba bezbednosti ne samo da je obavljala svoj posao kako treba, nego je - to čitam u novinama i slušam na državnoj televiziji - učestvovala u likvidaciji nekih građana Srbije.
DOS tvrdi da se služba državne bezbednosti otela, čak i ako je Odbor za odbranu i bezbednost imao, na papiru, pravo da raspravlja o radu službe bezbednosti. Nama sad DOS sugeriše da će taj rad službi biti otrgnut iz kontrole Skušštine i da čak neće ni pisati na papiru.
Narodni poslanici, Narodna skupština više neće moći da kontroliše rad službi bezbednosti. Na koji će drugi način moći da radi? Preko Odbora za bezbednost. U toku današnje rasprave govorili ste da prebacujete mnoga prava, raspravu prebacujete u odbore, a važnim odborima skidate prava koja su do sada imali, pod vlašću za koju tvrdite da je bila autoritarna.
Nešto se tu ne uklapa, dame i gospodo narodni poslanici. Vi čak možete da izbegnete da Odbor za odbranu i bezbednost ne kontroliše rad službi bezbednosti, ali nemojte to da izbacite sa papira. Možete iz ove skupštine da izbacite demokratiju, ali ne valja da to napišete. Ne valja da izađe predsednik poslaničke grupe vladajuće većine i da to izgovori za govornicom. Postoje neke stvari koje se ne izgovaraju. Naravno, rade se, radićete ih, ali nemojte da nam pokazujete onim što napišete, iza čega ostaje trag, nemojte da nam pokazujete da je nastupila nova nedemokratska vlast i da ta vlast ne želi kontrolu koju bi nad njom mogao da vrši odbor, a to praktično znači i Narodna skupština.
To je bio razlog da predložimo da popravite ovaj predlog. Naravno, slepom namigivati i gluvom šaputati, ne vredi.

O čemu se glasa?

Postoje i drugi amandmani.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumeo bih gospodina Jovanovića da je ovo danas bio prvi primer. Pre dva sata oćutao sam incident koji je učinio predsednik Narodne skupštine. Tada Vam to nije smetalo gospodine Jovanoviću, kada je predsednik Narodne skupštine gospođici Nataši Jovanović rekao da takvi treba da nestanu iz srpskog parlamenta, sa političke scene. Znate, ni meni se ne sviđa ova vaša ženska mreža. Nikada neću da im uputim nijednu ružnu reč. Neću da ih uvredim. Dovoljno je to kako se ponašaju da više ne mora dalje niko da ih vređa. Imajte isti aršin. Nisam reagovao danas zato što našu Natašu i ne treba mnogo čovek da štiti, ona ume sama, kopa, grebe, bori se, tako ide kroz život već godinama. Ali, razmislite malo, nisu samo vaše dame, dame, imamo i mi dama. Kada primimo udarac, mi oćutimo, pa čekamo priliku kada ćemo ponovo da ga zadamo. Vaše dame, koje branite, opomenite da ipak ono što čine i kako nam dobacuju, ne dolikuje damama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u ovaj član Predloga odluke intervenisali dva puta. Najpre da odmah raščistimo. Nema smisla da Administrativni odbor određuje gde će sedeti poslanici. To nije bio predmet sporenja u Narodnoj skupštini i zato ne možete da kažete da je otezalo rad sednice Narodne skupštine.
S druge strane, nas u Srbiji ima samo 250 narodnih poslanika. Svaki predstavlja ogroman broj građana i ozbiljan je toliko koliko su ozbiljni građani koji su za njega glasali. Nismo deca. Posebno, iskreno da vam kažem, ne sviđa mi se ideja da o tome gde ću da sedim odlučuju oni koji mogu da budu moja deca. Zašto bi to regulisao Poslovnik, Administrativni odbor, pa da kaže, e ti ćeš Tomislave Nikoliću da sediš tu i tu. A ja kažem dobro, sedeću onamo i onamo. Koja je sankcija? Ko će meru da sprovede?
Koja je sankcija? Ako to košta 5.000 dinara, razmisliću da li sa tim da se šalim. Ako će neko da uđe da me tuče, kao u zlatno vreme Nove demokratije, razmisliću i o tome. Ali, ako nema sankcije, ako će to da bude povod da Skupština počne 10 sati kasnije, 10 dana kasnije, vrlo rado ću da iskoristim priliku koju mi pružate ovom izmenom Poslovnika.
Zato mislim da nije u redu. Nikada se evo za 10 godina nismo sporili oko toga gde će ko da sedi. Otkud sada to ustrojavanje, ko vojske, kao šume što ovi šumari ustrojavaju, po četama, vodovima, odeljenjima. Zaista nema smisla.
Ono što je ozbiljnije u ovom članu, što naravno kada imate Predlog odluke o izmenama i dopunama, vi ne možete da menjate sve što vam se u aktu ne sviđa. Ali, iskoristio sam priliku da ste dirali ovaj član zakona, pa sam onda mogao da predložim i nešto što odavno tišti poslanike opozicije, mene lično priznajem više nego neke druge, a to je jedno široko postavljeno pravo Administrativnog odbora da razmatra pitanje primene ili uskraćivanja imuniteta narodnih poslanika i drugih funkcionera u slučajevima predviđenim Ustavom.
Čovek bi pomislio, kada vidi ovakvu odredbu, da će Administrativni odbor da razmatra, pa će onda predložiti Narodnoj skupštini, a Narodna skupština je po Ustavu Srbije jedina merodavna da odluči da li će biti uskraćen imunitet poslaniku ili će mu biti uspostavljen na njegov zahtev ili će Narodna skupština sama bez zahteva poslanika da uspostavi imunitet.
Odjednom, 1995. godine, na jednom mitingu u Gnjilanu, uletela je policija, pretukla poslanike, uhapsila ih, odvela u stanicu milicije. Tamo su nas držali do ujutru, izvodili me pred sud. Mi smo rekli da imamo imunitet, vratili su nas u stanicu milicije. Te noći je zasedao Administrativni odbor.Sednicu je sazvao Žarko Jokanović, tadašnji predsednik Administrativnog odbora. Svaka mu čast. Ja više ne bih mogao da budem javna ličnost da sam učinio to što je on učinio te noći.
I, ujutru sudije su dobile odluku Administrativnog odbora da se nama uskraćuje umunitet. Dame i gospodo narodni poslanici, Ustav Republike Srbije je potpuno jasan. Ne razlikuje redovno i vanredno zasedanje i traži da se Narodna skupština izjasni o imunitetu narodnih poslanika. Zato što nas, ponavljam, ima samo 250.
Tako je to prekršeno. Negde 40-tog dana zatvora u Gnjilanu pročitao sam u "Politici" da je Ustavni sud pokrenuo pitanje našeg hapšenja. Obratio se Narodnoj skupštini zahtevom da Zakonodavni odbor utvrdi da li je ta odluka bila u skladu sa Ustavom, čak je "Politika" rekla da može da se desi da mi sutradan budemo na slobodi, to je rekao i sudija izvestilac, ali dok nije prošlo 60 dana mi nismo izašli iz zatvora, a ni dan danas Ustavni sud Srbije više nije raspravljao o tom predlogu.
To znači da može da se desi, kada se nekome osladi vlast i kada se osili, da može ponovo da posegne za tom merom. Zbog toga smo samo dodali nekoliko reči u ovoj alineji koja rešava nadležnosti Administrativnog odbora po pitanju imuniteta, a to je da kada Odbor razmotri pitanje za uskraćivanje ili uspostavljanje imuniteta, da o tome obavesti Narodnu skupštinu. Onda je sve u redu.
To bi i trebalo da bude normalan put, ali kada opozicija smeta vlastima, ja vam to tvrdim, onda se posegne za različitim tumačenjima zakona i Ustava, pa čak se posegne i za tim da se potpuno pogazi Ustav, a da se sudijama naredi da se o tome ne izjašnjavaju.
Što se tiče bezbednosti, o čemu nam je pridiku održao gospodin Jovanović, svi izveštaji koje bude dostavljala Služba bezbednosti Narodnoj skupštini biće lažni i fiktivni. Potrebno je da Odbor uradi ono što je uradio Goran Vesić, da uđe u službu, da dođe do dokumenata, da otvori dosijee i da po tome kopa. To je prava kontrola rada Službe i državne i javne bezbednosti.

Evo, večeras ću povodom ovog amandmana poslednji put da budem začuđen, gospodine predsedniče, zašto ste dozvolili da izmenom poslovnika Vi zamenite Narodnu skupštinu. Da bi narodni poslanici, posebno oni koje uopšte ne interesuje današnja rasprava, znali o čemu se radi, predvideli ste da u postupku angažovanja pomoći za razmatranje ili izradu nekih akata, za angažovanje institucija ili pojedinaca, da to više ne čini Narodna skupština, kao što je bilo do sada, nego predsednik Narodne skupštine. Sada ćete Vi to, gospodine predsedniče, subjektivno, po svom nahođenju, ne znam ni ja po kojim kriterijumima, bez rasprave odrediti ko je u ovoj zemlji najstručniji ili najpodobniji da Skupštini pomogne u razmatranju nekoliko predloga ili nekog predloga, koji je mnogo bitan. Ko je taj stručnjak bez koga Skupština ne može da radi i mora da se angažuje?
Dalje, koliko će to koštati?
Dosadašnji Poslovnik, čiji sam bio autor ja, ova tačka nije menjana ni ranije, zbog kontrole je predvideo da Narodna skupština angažuje pojedince. Vi znate kako to izgleda sa angažovanjem pojedinaca. To sve košta. Iz blagajne Narodne skupštine, iz budžeta Republike Srbije, odlazi novac za angažovanje tih lica. Mnogo je dobro kad Skupština zna ko je angažovan i koliko je to koštalo, nego kada ovako an blok date ovlašćenje predsedniku Narodne skupštine i više nema nikakve kontrole. Zato mislim da zbog Vas, gospodine predsedniče, da ne ostane neka sumnja, da Vam se ime ne povlači u novinama, čim bude u ovom DOS-u došlo do rascepa onih koji sada optužuju socijaliste po novinama i spremaju im hapšenja, krenuće na Vas. Želim da Vas malo zaštitim, Vaš autoritet, integritet i da Vam pomognem da mirnije provodite dane.
Hvala najlepše.