Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovoj zakon o sudijama je stubni zakon ovih zakona o kojima govorimo. On je loše započet i na kraju se još lošije završava.

Moglo bi se reći da prve četiri odredbe ovog predloga za izmene i dopune zakona govore o izmenama i dopunama, a druge četiri govore o prelaznim i završnim odredbama. Naravno da je član 5. ovog zakona jedno katastrofalno rešenje i on govori da član 8. nije u redu. Vrlo često Vlada kao predlagač zloupotrebljava odredbu člana 196. stav 4. Ustava u kojoj se kaže da zakon može da stupi na snagu i pre osam dana od njegovog objavljivanja.

Neće ni početi da pada ni prestati sneg zbog toga koja će odredba biti ugrađena, ali naučite se jednom da ne zloupotrebljavate Ustav i da koristite odredbe Ustava na način kako se i mislimo prilikom donošenja Ustava.

Ovde kažete da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a u članu 5. se kaže da će po prigovorima rešavati stalni sastav Visokog saveta sudstva koji još nije ni izabran. Rok za rešavanje po prigovorima je 30 dana. Znači, ništa se posebno neće desiti da ovde poštujemo odredbu Ustava, član 196. stav 4. zakona.

Gospođo ministre, videli ste koje ste sve greške napravili u reformi pravosuđa. Naravno da za nas nije reforma pravosuđa samo izbor sudija nego i svi ovi zakoni koji su doneti 2008. godine.

Videli ste da ste napravili grešku. Nije to najveći problem. Najveći problem je u tome što način na koji pokušavate to da otklonite predstavlja još veću grešku, koju kasnije reforma pravosuđa nećete moći da ispravite, a postojao je vrlo kvalitetan i dobar način da u momentu izbora sudija, kada ste vi izgrešili na način na koji jeste, da je samo na osnovu pozitivnih zakonskih propisa naravno i Ustava rešavan taj problem. Prvo su neizabrane sudije podnosile žalbe, pa ustavne žalbe, pa se o njima rešavalo, pa nije, pa su neki pozivani, a neki nisu imali su rok od 20 minuta da obrazlože svoje viđenje tog problema koji su konkretno ponekad pitali i zašto nije u određenom roku izvršena neka presuda i slično. Dakle, ograničeno vreme i vrlo skraćena mogućnost neizabranim sudijama da ukažu na to, ali član 6. ovde govori o još jednoj opasnosti, da oni koji su izabrani u decembru 2009. godine da ni njihov izbor, ni njihov opstanak na toj funkciji nije sasvim siguran. To unosi jednu nesigurnost kod onih koji dele pravdu, kod onih koji imaju mogućnost da ograniče nečiju slobodu.

Pravo na posao je jedno od osnovnih ustavnih prava. Ovde nisu imali oni koji nisu izabrani i vi žalbu koja podrazumeva rešavanje kod višeg organa svodite i pretvarate u prigovor o kome će odlučivati onaj organ koji je već ranije odlučivao. Da li se može imati dovoljno i sigurnosti i pouzdanja u nekog ko je već napravio takvu grešku? Da je grešaka bila samo jedna, verovatno bi to bili ispravljeno. Grešaka je bilo mnogo, teško ih je ispraviti na ovakav način kako ste predvideli. Zapravo nemate dobru volju i nameru da ispravite veliku grešku.

Mene kao građanina Srbije duboko vređa ova konstatacija – ovaj sud ne može da rešava neke probleme jer nema dovoljno kapaciteta. Ja sam se malo ozbiljnije bavio tim problemom i pod tim ne podrazumevaju da nema dovoljna broj sudija Ustavno suda. Ne podrazumevaju čak ni da te sudije Ustavnog suda nisu dovoljno stručne ili jesu stručne. To nije ni bitno, u to ne možemo da ulazimo, nego smatraju da ne može Ustavni sud u punoj juresdikciji da odluči o žalbi koja je kod njih bila. Da li je to bila žalba Ustavnom sudu ili ustavna žalba, sasvim svejedno. To nije uopšte u redu da neko izvan kaže da Ustavni sud Republike Srbije nema dovoljno kapaciteta.

Nije najveći problem što ste slušali neke komisije nego je veliki problem kako ste dalje davali i odlučivali o tim problemima. Ne treba da se pozivate ni na jednu komisiju. O načinu sprovođenja reforme pravosuđa poslanici SRS, a i šira stručna javnost je o tome govorila, morali smo malo slušati ljude koji se time bave nepristrasno i ne u dnevno političkom smislu, ne kažem da vi na takav način posmatrate ovaj problem, uvek sam govorio i sada tvrdim, možete se složiti sa tim a i ne morate, da je donošenje nekih odluka o izboru nekih sudija bilo izmešteno iz Visokog saveta sudstva. Kako ćete objasniti neizbor jednog sudije, neću da govorim njegovo ime, koji se jedne večeri našalio sa predsednikom Haškog tribunala i pitao ga je iz koje je države, kada mu je rekao da je iz Jamajke, on ga je pitao a koliko mu je potrebno da pretrči 100 metara jer tamo su poznati kratkoprugaši? On se malo našalio, to stoji i u razlozima zbog čega nije imenovan. Zar vam treba navoditi još takvih pojedinačnih slučajeva? Ne treba.

Da li vi to 11 članova sastava Visokog saveta sudstva uzelo za otežavajuću okolnost da nekog ko 35 godina radi u pravosuđu ne bude izabran i primljen?

Mislim da tamo ovaj Visoki savet sudstva zastupaju ljudi koji imaju dovoljno stručnog znanja, imaju valjda malo morala i etike i samo na jedno šaljivo pitanje i ovaj uzvratio da se toga šaljivog pitanja najviše i seća. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, žao mi je što ste novac građana Srbije koji dolazi u budžet izjednačili sa maskom. Znate kada ga puno ima kako se on koristi.

Evo i ovde 15 miliona evra za izgradnju zgrade Republičkog javnog tužilaštva u ulici u Kneza Miloša u Beogradu i sada nam objašnjavate nama koji umemo da čitamo i koji po nešto o tome i znamo, da je Tužilaštvo osnovano 2008. godine. Mislio sam da je osnovano u 14. veku, kada je neko u ime kralja u to vreme radio neke poslove, a kasnije se to pretvorilo i u zaštitu državnih interesa, a ne 2008. godine. Za vas 2000. je nulta godina. Da li ovaj svet počinje od 2000. godine ili je nešto ranije?

Vi ste ovde analizirali budžete Lazara Pačua. Pored toga što ste dobro to apsolvirali, verovatno iz onog što smo mi rekli mi smo vas ocenili da ste dobro shvatili. Otiđite nekad u neko od naših sela i to požurite dok još uvek ima tamo

građana, pa ćete videti, pitajte ih da li će kada imaju priliku da kupe jednu njivu ili da dovršavaju sobu ili nešto renoviraju, šta će oni da urade? Isto tako bi trebala Vlada Republike Srbije da se ponaša. Na stranu to kakva nam je reforma pravosuđa. Ne govorim o tome uopšte, nego o tome šta je prioritetnije u ovim teškim vremenima.

Što neko od mojih kolega reče, moglo bi pola dana da se nabraja šta bi i gde bi sve pre trebalo uložiti novac, nego što je u rekonstrukciju zgrade ili potpunu izgradnju zgrade. U obrazloženju još navodite kako bi taj novac treba iskoristi za izgradnju specijalnog suda, da bude blizina, da bude sve u najboljem radu.

Možda bi za građane Srbije najbolje bilo da se u budžet Republike Srbije prikupi novac samo za plate onih koji moraju da obavljaju određene funkcije. Jer, od 15 miliona evra, koliko je predviđeno za izgradnju zgrade i tužilaštva, jedno pet miliona će da završi u nekim džepovima gde pospešuje i razvija korupciju i kriminal. Zato bi bilo bolje da se ne izgrađuje i mnogi od toga imaju koristi, a vi na sve to ćutite. Ne smete tako da gledate, jer ćete vi jednog dana biti odgovorni.

Nije uzalud rečeno da ste samo vi zadovoljni ovim budžetom, a ja mislim da biste vi trebali da imate najmanje razloga da budete zadovoljni. Zaista je to tako. Jer, ovo nisu ni vaša ni moja sredstva. Ovo su sredstva svih građana a vi, sa pozicije ministra finansija, morate da vodite o njima računa.

Dame i gospodo narodni poslanici, obratiću se gospođi ministar, pretpostavljam da će se brzo vratiti, reforma pravosuđa za SRS je uvek aktuelna tema. Ako ništa drugo, onda zbog člana 3. Ustava RS koji kaže da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
Najsnažniju vladavinu prava, pored podele vlasti, pored neposrednih slobodnih izbora, obezbeđuju organi pravosuđa, odnosno sudska vlast kao potpuno nezavisna grana vlasti. Da bi to moglo tako da bude potrebno je da imamo nezavisno sudstvo. Da li ga mi imamo? Naravno da nemamo nezavisno sudstvo.
Da li smo u Srbiji imali dobre potencijale i kapacitete da obezbedimo nezavisno sudstvo i da sprovedemo reformu pravosudnog sistema do kraja? Lično u SRS mislimo da jesmo, ali je trebalo mnogo dobre volje. Mislim da nam stručnih kadrova nije nedostajalo.
Imamo sjajne profesore Pravnog fakulteta. Imamo mlade i stručne kadrove. Mislim da je jedan od njih i ministar pravde sadašnji, ali ona se odlučila umesto izgradnje stručne karijere da uđe u jednu političku, potpuno neizvesnu, veoma tešku i mislim da reformu pravosuđa ne može da provede samo neko ko je ministar pravde, ne može ni neko ko je predsednik Vrhovnog kasacionog suda i usput po funkciji predsednik VSS, nego moraju da učestvuju u tome sve političke stranke, što SRS u svakom momentu čini.
Gospođa ministar je imala jednu lažnu predstavu od strane DS, na čiji je predlog, iako po pokazivanju članova DS nije član te stranke, lažnom nadom da je to sve dobro i u redu. Nije dobro i u redu, i danas smo imali priliku samo jednog poslanika DS po Poslovniku ili na neki drugi način što mu Poslovnik omogućava da čujemo, da progovori dve rečenice vezano za sistem pravosuđa, odnosno za reformu pravosuđa.
Gde se danas nalazi reforma pravosuđa u Srbiji? Ne da se nalazi u tunelu bez svetla, nego u tunelu bez izlaza. Danas je to jedan Gordijev čvor koji malo ko može da razreši i u pokušaju da se to razreši vi se zapravo više upetljavate u taj problem.
Danas će mi biti lako, kada sam se opredeljivao na koji način ću govoriti o ovoj tački dnevnog reda, odlučio sam da citiram dve do tri odredbe ovih šest zakona koji su na dnevnom redu i obrazloženje jednog zakona. Mislim da ću na taj način stručnoj javnosti u Srbiji, izabranim i neizabranim sudijama i svim drugim kojima je ova tema prilično bliska ili žele nešto o njoj da čuju na najbolji način ono što ste sami napisali, u kakvoj se situaciji danas nalazi reforma pravosuđa, nema boljeg načina od obrazloženja da se objasni.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, samo na osnovu jedne odredbe, na osnovu člana 2. pokazaću da ćete ponovo i vrlo brzo imati slične probleme koje imate i sa reformom pravosuđa. O čemu se tu radi?
Zaposleni iz člana 3. i člana 4. stav 1. ovog zakona, uz njihovu saglasnost ili zbog potrebe službe bez njihove saglasnosti na rad u posebno odeljenje upućuje direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Uz njihovu saglasnost ili bez njihove saglasnosti, a u skladu sa potrebama uprave. Uvek postoje potrebe Uprave. Zato se oni tamo raspoređuju. Zato kada raspisujemo neke konkurse ili oglase ili kada vršimo popunu radnih mesta vršimo iz razloga što postoji potreba za tim i ako neće neko da prihvati to da uradi dobrovoljno, onda će on bez svoje saglasnosti biti raspoređen na te poslove i to na vreme od šest meseci.
U obrazloženju ste pričali da najbolji, najstručniji i najdosledniji treba da budu u posebnim ustanovama za izdržavanje krivičnih sankcija, a odjednom to rešavate samo na šest meseci. Šta posle šest meseci? Da li može još nekoliko puta po šest meseci na predlog direktora takve ustanove da bude ponovo raspoređen ili ne može?
Protiv rešenja, to samo govori da ni prema ovom problemu nemate ozbiljan pristup, o upućivanju na rad u posebno odeljenje može se izjaviti žalba ministru nadležnom za pravosuđe u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Ima li pravo na ustavnu žalbu onaj ko nije zadovoljan rasporedom u tu ustanovu za izvršenje krivičnih sankcija? Da li ćemo sa takvim licima imati isti problem i iste probleme koje imamo sa neizabranim sudijama? Verovatno da? Hoćemo li onda imati potrebu da donosimo neke zakone kojima ćemo specijalno rešavati status pojedinih lica koja možda nisu svojom krivicom našla se na tom mestu?
Član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama formulisan je na sledeći način – stalni sastav VSS preispitaće odluke prvog sastava VSS o prestanku sudijske dužnosti i sudija iz člana 101. u skladu sa kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, koje će doneti stalni sastav VSS.
Imamo li sada te kriterijume? Da li smo imali te kriterijume kada smo izabrali, odnosno kada ste izabrali, kada je VSS izabrao skoro 2.000 nosilaca pravosudnih funkcija? Čitajući ili na bilo koji način tumačeći ovu normu da se zaključiti da nije bilo tako nečega. Ako jeste, zašto ne nastavi da radi po takvim pravilima taj VSS u stalnom sastavu?
Postupci po žalbama, odnosno po ustavnim žalbama koje su sudije iz stava 1. ovog člana podnele Ustavnom sudu okončavaju se stupanjem na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju VSS. Nije moguće da se jedan predmet okonča na takav način.
Gospodine Ćosiću, slažete se da nije moguće da se okonča ako se meritorno ili na drugi način reši ili ako je bio neblagovremen pa se onda na drugi način sudbina tog predmeta rešava? Žalbe, odnosno ustavne žalbe iz stava 2. ovog člana smatraće se prigovorima na odluku VSS.
Odjednom preimenovanje u toku trajanja nekog podneska ili zahteva na osnovu Ustava za ostvarivanje zaštite svojih prava dobija drugu formu, dobija drugu snagu i drugi značaj.
Sudije iz stava 1. ovog člana koje nisu podnele žalbu, odnosno ustavnu žalbu Ustavnom sudu, mogu izjaviti prigovor na odluku iz stava 1. ovog člana. Da li to znači da bivši predsednik suda u Aranđelovcu, koji je u međuvremenu postao i odbornik jedne političke stranke, pa je napustio tu političku stranku u nadi da će biti možda izabran za gradonačelnika ili predsednika u Aranđelovcu, imati pravo pošto do sada to nije činio da podnese prigovor VSS da bi zaštitio svoja prava?
Da li će to imati svi advokati ili sva druga lica? Da li će to imati sudija koja nije bila izabrana na mesto sudije, a juče ili ovih dana je postala pomoćnik ministra pravde? Ne može se tako raditi.
Pravnici ustavnog prava imaju već problema sa načinom pisanja određenih zakona i predloga i kada se održavaju seminari i savetovanja osnovni problem je što se mnogi od usvojenih zakona, ali oni ovde prolaze kroz jedan, kada je u pitanju pozicija i oni koji podržavaju Vladu, nekritičan pristup prema tim zakonima, što ne mogu da se primenjuju u praksi i ovde je Ustav bio potpuno precizan.
Šta je rekao za Ustavni sud? Nabrojao je u članu 167. šta su nadležnosti Ustavnog suda i na kraju tog člana rekao – Ustavni sud obavlja i druge poslove predviđene Ustavom. Nema mogućnosti drugim zakonom, iako smo u Zakonu o Ustavnom sudu određen broj nadležnosti dodali Ustavnom sudu.
Ali, još veća katastrofa i još veće poniženje jeste ono što stoji u obrazloženju ovog zakona, znači, Zakona o izboru sudija i kaže se u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu, u delu koji se odnosi na pravosudni sistem, istaknuto je da neki aspekti nedavno sprovedenih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Ovo predlagač zakona, Vlada i Ministarstvo pravde, koje u ime Vlade zastupa ovaj zakon, kaže – postupak izbora sudija izvršen je na netransparentan način, čime je ugroženo načelo nezavisnosti sudija.
Mi smo upravo u decembru prošle godine ukazivali na to. Sve činjenice i sva saznanja koja smo konkretno znali i imali iz prakse, mi smo ukazivali na to. Tada ste tvrdili, gospođo ministar, i predsednik Visokog saveta sudstva, kako tu nema nikakvih problema, kako imenovanje odnosno izbor sudija nije bio izmešten iz Visokog saveta sudstva i prenet u centrale političkih stranaka. Evo, sad sami kažete da jeste i nema bolje argumentacije i nema boljeg dokaza o nesposobnosti ovog režima od ovoga što ste vi napisali u obrazloženju ovog zakona.
Visoki savet sudstva koji je sproveo ovaj postupak radio je u privremenom sastavu. Otkuda sad u privremenom sastavu kad ste tvrdili da je sve u redu? Sudijama nije data prilika da budu saslušani tokom postupka, a nisu im data adekvatna obrazloženja za odluke o prestanku dužnosti.
Podelili ste cirkularno pismo samo onima koji nisu izabrani bez ikakvog obrazloženja. Sada kažete nije im dato obrazloženje i to je način zbog čega, navodno, ponovo pokušavate da razrešite te probleme. Nije to više moguće. Sudije koje nisu ponovo izabrane mogle su da ulože žalbu samo Ustavnom sudu, a ovaj sud nema dovoljno kapaciteta da u potpunosti razmotri ove žalbe.
Ustav Republike Srbije je rekao tačno da Ustavni sud Srbije ima 15 sudija. Dugo vremena nije bilo Ustavnog suda Srbije, pa je radio u krnjem sastavu, radio je sa 10 umesto 15. Mi sada imamo 15 izabranih sudija. Da ne kažemo kako se do njih došlo na način predviđen Ustavom i tu ne mogu i kad bih hteo da istaknem neku ozbiljnu primedbu. Znamo ko su nam bili predlagani za sudije Ustavnog suda, što ne znači da tamo nema izuzetno kvalitetnih sudija, ali kaže se nema kapaciteta da rešava o ovim žalbama.
Šta to znači? Nema dovoljan broj, a vidite da imamo tačno 15 sudija koliko je naš Ustav i predvideo. Da li neko sumnja u stručnost sudija Ustavnog suda? Da li oni ne žele da rešavaju ovaj problem? Da li bi ga rešili drugačije nego što će to da uradi sada novi stalni Visoki savet sudstva ili je nešto treće u pitanju? Zaista bilo šta da je, ne sme se na ovakav način odnositi prema jednoj grani vlasti koja treba da obezbedi vladavinu prava. A vladavina prava je temelj poštovanja Ustava i temelj za koji se svi mi ovde zalažemo.
Imajući u vidu primedbe, dalje se u obrazloženju kaže – u navedenom izveštaju, to je jedan od uslova daljeg napretka Republike Srbije u procesu evropskih integracija, neophodno je izvršiti preispitivanje odluka koje je doneo prvi savet Visokog saveta sudstva u postupku opšteg izbora sudija.
Da li će jednog dana za sve propuste koji su napravljeni prilikom ove reforme i prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija biti odgovoran taj Visoki savet sudstva koji je imao privremenu misiju? Ne zaboravite, gospođo ministar, da ste vi po funkciji član i da ćete biti sada ponovo član u novom Visokom savetu sudstva.
Da bi se stvorile zakonske mogućnosti za takvo preispitivanje, potrebno je izvršiti izmene i dopune Zakona o sudijama kojima bi se dalo ovlašćenje stalnom sastavu Visokom savetu sudstva da preispita odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva i utvrdi postupak za preispitivanje.
Tvrdili ste i na posebnoj sednici koja je ovde organizovana, da je sve urađeno u skladu sa zakonom i da nije bilo nikakvih propusta. Otkud odjednom za samo par dana da to više nije tako?
Takođe, predmeti Ustavnog suda po žalbama, odnosno ustavnim žalbama se okončavaju i ustupaju Visokom savetu sudstva na ponovno odlučivanje, čime se prevazilazi primedba data u izveštaju, u pogledu kapaciteta Ustavnog suda za rešavanje u navedenih slučajevima. Zakon je u potpunosti rađen u saradnji sa predstavnicima Evropske komisije i Venecijanske komisije, Saveta Evrope, koji su o njemu dali pozitivno mišljenje.
Ovo što vam je dao Savet Evrope, što vam je dala Venecijanska komisije, to su vam poslanici SRS govorili 2008. godine kada su ovi zakonski predlozi bili na dnevnom redu, kao što smo govorili prošle godine u decembru, kada je bio izbor nosilaca pravosudnih funkcija. To vama tada nije bilo važno.
Nije vam bilo važno i učinilo vam se, gospođo ministar, da lažna podrška koju imate u DS može da dovede do kvalitetne i uspešne reforme pravosuđa. Dobro znate da nije. Gde su danas i zašto vam danas ne priznaju one greške i onu odgovornost koju lično treba da podnese DS i, objektivno, i vi kao ministar pravde?
To je vaš izbor i vi ste se opredelili za to. Možda je ipak trebalo više da ostanete u struci, a manje u politici.
Pravo na pravično suđenje ne može da obezbedi ovaj sud. Na osnovu ovakve reforme pravosuđa imaćemo sve veći broj zahteva građana države Srbije koji će se obraćati Međunarodnom sudu. Hoće li jednom, konačno, za pogrešne sudske odluke materijalno odgovarati oni koji su doveli do takvih odluka, odnosno one sudije koje su donosile takve odluke? Sve dok ne bude taj princip zaživeo, imaćemo jedan neodgovoran odnos.
Tvrdim i sada da smo imali mogućnost da izaberemo najbolje i najkvalitetnije sudije, ali izgleda da nekome nije bio cilj to. Otkud sada, svaki dan, a posebno ovih zadnjih sedam dana da mnogi od onih sudija koji nisu izabrani, a onda je neko uporno tvrdio da nisu bili dostojni i nisu bili stručni, ili neki drugi razlog, odjednom su postali najbolji i mogu da obavljaju i neke druge funkcije?
Pored prava na pravično suđenje, da li je Evropska komisija ili Venecijanska komisija rekla nešto za mandate SRS koje im je neko ukrao? Očigledno je da ta poslanička grupa ne uzima samo mandate od SRS, u poslednje vreme je počela i od nekih drugih političkih stranaka, ali mi vodimo računa da sačuvamo svoje. Hoćemo uvek da sačuvamo volju građana Srbije i da radimo samo i isključivo u njihovom interesu, pa kada je u pitanju i reforma pravosuđa.

Gospođo Malović, gospođo Mesarović, ako odete odavde sa ubeđenjem da je jedna ovakva rasprava trebalo da se odvija mnogo pre početka reforme, ja ću biti zadovoljan, a ako iskreno i objektivno razmišljate vi ćete reći da je ovo sada malo zakasnela stvar. No, međutim, bez obzira na to, ne volim da čujem da neko vrši opstrukciju reforme pravosuđa.
Niste to vi rekli, nego jedna politička stranka vam je pomogla u tome, najodgovorniji za reformu pravosuđa po prirodi stvari objektivno ste vi, gospođo Malović i vi, gospođo Mesarović, jer se prosto nalazite na takvim funkcijama.
Mislim da je najviše propusta napravio Visoki savet sudstva i iskren da budem i političke korektnosti radi i profesionalne, niko ne bi mogao da izabere 2000 nosilaca pravosudnih funkcija, a da pri tom ne napravi neku personalnu grešku. To vam se ne može stavljati sa nekom posebnom primedbom na teret.
Ali, vi ste sebi dozvolili, čini mi se, gospođo Mesarović, kao predsednik Visokog saveta sudstva, da se malo ''inatite'' sa onima koji nisu izabrani. Ovo inatite svakako treba čitati pod znacima navoda. Vi ste morali i trebalo je prilikom neizbora onih, iako samo da ubacim moje poimanje člana 146. Ustava Republike Srbije i člana 6. i 7. Zakona o sprovođenju ovog Ustava sa vašim se ne poklapa, ali vi ste sada u situaciji da donosite takve odluke.
Mislim da to inaćenje Visokog saveta sudstva, a pre svega objektivno vašeg, kao predsednika tog državnog organa, dovelo je do toga da građani Srbije iz svog džepa izdvajaju sredstva za nadoknadu 850 neizabranih sudija.
Ako ste vi u pravu i ako je sve u redu, onda zbog čega je i Evropska komisija rekla da to nije u redu? Zbog čega naknadno i u drugom produženom roku to isplaćujete, nego je jednostavno trebalo da kažete, ako ste u pravu, naša obaveza, države Srbije, prema tim ljudima je prestala?
Da ste, što vam je i ukazivano i prilikom rasprave, prilikom izbora sudija, donošenja tih pravosudnih zakona, obrazložili zbog čega se to nije uradilo, odnosno zbog čega neko nije izabran, sada bi bilo manje problema.
Od vas, gospođo Mesarović, voleobih da čujem da li je prilikom reforme pravosuđa i uspostavljanja nove organizacione mreže sistema pravosuđa došlo do izgubljenih predmeta. Da li vi imate takva saznanja? Ukoliko jeste, o kojem broju predmeta se tu radi?
Čini mi se, imamo jedan problem, sada svakako neću reći ime sudije koji ne želi da odlazi iz osnovnog suda u sudsku jedinicu, nego očekuju da građani koji ostvaruju svoja prava ili su po drugom osnovu dužni da se jave kod suda i da poštuju sudske odluke, ne dolaze. Mislim da intencija zakonodavca pre svega, ne uopšte bilo kog pojedinca, jeste bila da se građanima izađe u susret. Valjda nećemo nikad više i građani Srbije neće nikad čekati realizaciju sudskih odluka u periodu od 20, 10 godina ili neki drugi period.

Gospođo Mesarović, da vam predsednik Skupštine nije tolerisao vreme pomislio bih da ste vi poslanik SRS, upravo govorite ono što smo mi tvrdili celo vreme.
S druge strane, da ste poslanik mislim da bi imali problema sa predsedavajućim jer uvek prekoračite vreme, malo i da se našalimo u svemu ovome, ja sam u svakom slučaju zadovoljan ovim što ste vi rekli jer ste ponovili sve ono o čemu smo mi pričali 2008. godine, gospođo Malović, kada ste vi trebali da donesete na ovaj svet jednu malu bebu, i hvala bogu da je to tako.
A sada želim da postavim vama jedno konkretno pitanje, a u vezi iz člana 13. našeg Ustava, ali kao ministru pravde, a ne kao građaninu Srbije jer svakako da ste vi deo Vlade koja može da realizuje ovu odluku. Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. Znači, oni koji slučajno otputuju na ekskurziju na neke obilaske ili možda na doček Nove godine, a osećam da je još veća obaveza da štite prava svojih građana koji se nalaze u Haškom tribunalu i gde nema pravičnog suđenja.
Da li ste istakli nekad u razgovoru sa haškim tužiocem prilikom posete, a to smo mogli da vidimo više puta da ste i vi razgovarali, i to je u redu, da li ste nekad izneli primedbu na to suđenje koje niti je pravično, niti je u razumnom roku.
Mislim da je to vaša dužnost kao ministra pravde i da od toga ne bi smeli da bežite i da ste morali postaviti takvo pitanje, pa bih želeo da nam date odgovor i na to pitanje.
Ali, što se tiče gospođe Mesarović, nisam mislio da ste vi lično odgovorni, personalno i objektivno, ali više objektivno kao predsednik Visokog saveta sudstva vi ćete za to da snosite objektivnu odgovornost. Mislim da je i imenovanje sudija ponekad bilo izmešteno, formalno je Visoki savet sudstva doneo odluku, nećemo sad o tome, nema potrebe da vi to nama obrazlažete, ali bar za jedan deo ako ne sve sudije u celini bar za jedan deo bilo izmešteno iz Visokog saveta sudstva. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas imamo na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi i to je veoma važan zakon, iako na prvi pogled, velikom broju naših građana se čini da to nije bitno.
Imajući u vidu da postoje imaoci javnih ovlašćenja, s jedne strane, i s druge strane da državna uprava oblikuje politiku Vlade, to je veoma bitno, to su sve definicije iz Zakona o državnoj upravi, i zbog toga svaki građanin Srbije od momenta rođenja i te kako je zainteresovan kakav nam je Zakon o državnoj upravi.
Da li je ovo dobar zakon? Naravno da nije. Mi se trudimo, SRS kao politička stranka koja nije sklona brzim i naglim promenama, povezujemo tradicionalno i moderno, uspevamo od onog što je elastično i što je čvrsto da napravimo jednu celinu i takve zakone mi želimo da imamo.
Takav je odnos Vlade prema građanima Republike Srbije. Dakle, skoro je dva sata prošlo kako predstavnik Vlade nije prisutan ovde i to je odnos Vlade Republike Srbije prema građanima Srbije.
Ako vas, poštovani građani, zaboli glava posle ovoga što ću govoriti, tu nije kriva SRS, nisam kriv ja, kriva je Vlada Republike Srbije, a pre svega DS kao nosilac koalicije, a pre svih, njen predsednik, a pretpostavljam da vi znate ko je predsednik DS.
Da bih ovo ilustrovao primerima, ja ću se samo kretati u okvirima Zakona o državnoj upravi. Moram da vas podsetim, državna uprava je deo izvršne vlasti koja vrši određena ovlašćenja iz nadležnosti Republike Srbije i sastoji se iz Vlade, a Vlada ima 26 ili 27 ministarstava.
Ministarstva dalje imaju državne sekretare, ne zna se tačan broj, po zakonima o ministarstvima i Vladi, on se ne utvrđuje, ali posebnim pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji utvrđuje se tačan broj, postoje pomoćnici, pa sekretari ministarstava, pa posebni savetnici, a u svakom ministarstvu do tri, i ovo su posebni savetnici koji se angažuju na predlog ministra, to nisu oni zaposleni koji imaju slične nazive.
Ministarstva su dalje podeljena na sektore kojima rukovode pomoćnici, a ako treba veća samostalnost za neki državni organ, onda se osnivaju posebni organi. To nisu oni organi koji su u sastavu ministarstva, a spadaju u red državnih organa, već to mogu da budu uprave, inspektorati, direkcije, tamo gde organom rukovodi direktor i on ima svoje pomoćnike.
A mandat, ili da čitamo, Vlada traje otprilike pet godina, a to je bila želja DS da se što veći broj njenih članova zaposli u Vladi i da nije vezan za izbor, odnosno za mandatni period. Sve oni to pravdaju obrazloženjem da se želi postići depolitizacija državne uprave, što je apsolutno netačno i to brojni primeri iz prakse pokazuju.
Dalje, postoje posebne organizacije kada priroda posla zahteva veću samostalnost nego što je ona inače, i to su sekretarijati, zavodi i posebne organizacije, koji imaju direktore, zamenike direktora, pomoćnika direktora, a to može da bude jedan ili više i onda dolazimo do upravnih okruga.
Upravni okruzi nemaju svoju teritorijalnu samostalnost, ali imaju neku nadležnost, prenose iz određenog ministarstva, odnosno iz državne uprave i prenose se na upravne okruge, kako bi se lakše obavljali neki poslovi.
Upravni okrug ima svog načelnika, stručne službe, savet, i to su brojni organi u organizacionom smislu, u organima državne uprave, a broj kojim se broji broj izvršilaca je blizu 30.000.
Sada treba biti politički korektan, pa treba reći da je država Srbija određen broj nasledila prilikom gašenja i prestanka postojanja zajednice Srbija i CG, ali neuporedivo manji broj je bio u odnosu na onaj koji mi imamo danas u organima državne uprave. Postojanje prestanka zajednice nije ni blizu razlog kojim vi možete pravdati takav narasli broj zaposlenih u državnoj upravi.
Zakon koji je donet, a predstavljao ga je ovaj ministar, o smanjenju broja zaposlenih u organima državne uprave, izvinjavam se, Mlađan Dinkić ga je predstavljao ovde, ni blizu nije realizacija o čemu se ovde pričalo.
Giljotina propisa, to je samo jedna lepa šarena laža za građane Srbije i ona ne postoji. Vidimo da se iz dana u dan donosi sve više zakonskih propisa, možda su brojne uredbe Vlade i podzakonski akti suvišni, ali to nije ono što su građani Srbije očekivali prilikom izbora i ukazivanja poverenja ovoj vladi.
Član 75a, novi predlog koji planira da se doda već postojećem Zakonu o državnoj upravi, reguliše nešto što je u obrazloženju ministra, već u praksi, prihvatljivo, ali zasigurno, to nije za materiju Zakona o državnoj upravi, nego Zakona o opštem upravnom postupku i to govori o načinu postupanja organa državne uprave.
Član 2, može da se kaže, jer on menja član 84. stav 3. postojećeg zakona, gde se govori o drugačijem načinu, odnosno o drugačijem zvanju lica koja su završila, to je bio nekada sedmi stepen stručne spreme.
Koliko je politika SRS utemeljena, trajna i iznad svega principijelna, govori i činjenica i podatak da smo mi bili jedina politička stranka ili jedina poslanička grupa u parlamentu kada se govorilo o Zakonu o visokom obrazovanju, gde smo naveli brojne razloge i brojne argumente zbog čega Bolonja nije dobra u Srbiji, odnosno za našu državu uopšte.
Sada, član 71. Ustava kaže – pravo na obrazovanje imaju svi i to pod jednakim uslovima.
Da li smo u situaciji u Srbiji da pravo na obrazovanje imaju svi pod jednakim uslovima? Naravno da nismo. Oni koji su osvojili znatno veći broj od bodova predviđenih po Zakonu o obrazovanju nisu u situaciji, zbog toga što država nema dovoljno sredstava, da se školuju o trošku države, nego moraju da oni ili njihovi roditelji nadoknade iz onako teške situacije i primanja koja su veoma mala.
Postavlja se pitanje koja su ovlašćenja i mogućnosti gradonačelnika da uputi pomoć studentima, odnosno da im se omogući da se školuju iz budžeta Republike Srbije, mi to pozdravljamo, ali otkud jedan pojedinac da raspolaže sredstvima budžeta Republike Srbije, a naravno, grad Beograd ima svoj budžet, otkud njemu mogućnost i pravo da on iz tog budžeta izdvoji da bi se pomoglo studentima?
To treba rešiti sistematski, to treba da bude problem države i Ministarstva prosvete, ali nije moguće, jer izdvoje se sredstva u Beogradu, a onda posle dobra volja ili neka posebna umešnost ili sposobnost gradonačelnika, jer je on nedavno nudio pomoć i drugim opštinama i gradovima koji su u mnogo težoj situaciji.
Hoću da verujem da bi predsednik opštine iz Ljubovije, koji je član SPS, pomogao tim studentima kada bi mogao, ali sigurno ne može, jer nema dovoljno sredstava da bi mogao da im pomogne na takav način.
Vladavina prava, to je nešto zašta se zalaže SRS, i kada bi se poštovala vladavina prava, ne bi bilo krađe poslaničkih ni odborničkih mandata, a to nije vreme samo za jednu vladu, za jednu političku stranku, to je nešto što ste vi sada replcirali i napravili kao problem i to će vam se kasnije obiti o glavu. Hvala.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, transport opasnog tereta je veoma ozbiljno pitanje, važno pitanje. SRS je poklonila ovom problemu dužnu pažnju. To vidite iz amandmana koji smo podneli, a koje sada pokušavamo da objasnimo da bi, ono što Vlada nije odlučila da prihvati, ministar sada, koji je pretpostavljam snabdeven takvim ovlašćenjima, mogao to da uradi.

Gospodine ministre, moram da vam iznesem svoju ličnu zahvalnost. Poznati ste kao čovek koji završi sve pre roka, ali ovaj predlog zakona niste uradili u roku kako bi eksperti EU mogli dati svoje mišljenje o ovom zakonu. Baš mi se to dopada i to ukazuje i na prirodu vašeg karaktera.

Godine 2000. su još duboko u nama po pitanju naše čvrste želje da branimo svoju zemlju. Niste vi to uradili slučajno. Mislim da je to namerno, jer čuli ste malopre – Montgomeri, nije on bilo ko, on je ambasador jedne države, došao je ovde da napravi biznis, došao je ovde da napravi jednu stranku, a oni koji dođu kažu šta misle o takvim ljudima.

Svaki onaj iz EU manje ili više ima slični stav i odnos prema Srbiji. Vi ste to shvatili, prepoznali i kažem vam – hvala. Ima jedna stvar gde biste mogli da se potrudite pa da ovaj zakon bude nešto bolje uređen. Podneo sam amandman na član 24. Predloga zakona o prevozu opasnih materija. Inače, ovaj zakon ima za cilj da jedan državni organ, Upravu za transport tereta, snabde državnim ovlašćenjima, mogućnostima, imperativom, prinudom da u toj oblasti uređuje određene odnose i da propiše svim učesnicima iz te oblasti kako moraju da se ponašaju.

U obrazloženju za neprihvatanje mog amandmana ste rekli – predloženi amandman se ne prihvata iz razloga što je član 24. Predloga zakona takođe imperativna norma i obavezuje organizatora transporta na isti način kao i formulacija predloženog amandmana. U najširem smislu tumačenja zakona, svi zakona su imperativni i imaju imperativne norme, čak i oni koje građane Srbije snabdevaju određenim ovlašćenjima. Šta to znači, da za nekog drugog, bar organ državne uprave, stoji obaveza kako da se ponašaju prema građanima. Svaki organ, svaki zakon je imperativni zakon.

Ovo što stoji u članu 24, veoma malo obavezuje učesnika na kojeg bi trebalo da se odnosi. Član 24. Predloga zakona glasi ovako – Organizator transporta izvršava sve obaveze pošiljaoca u smislu ovog zakona. Organizator transporta izvršava. Ova reč "izvršava" se nama nije dopala, nešto ne volimo izvršenja, nego iz razloga što nema dovoljno snage da obaveže onoga ko će se pojaviti kao učesnik u realizaciji, osmišljavanju i životnom otelotvorenju odredaba ovog zakona.

Amandmanom smo predložili – organizator transporta je dužan. Znači, ne izvršava, nego je dužan da izvršava sve obaveze pošiljaoca u smislu ovog zakona, tačka. "Dužan".

Ministre, ovo vam neće remetiti bilo kakvu vašu koncepciju i zamisao ovog zakona. Ništa nije jednostavnije nego doneti sada odluku, nakon što završim sa obrazlaganjem ovog amandmana i reći da je amandman prihvaćen.

Ponekad obrazloženje može, dispozitiv nečega, potpuno da obesmisli i stavi van snage. Obrazloženje koje ste vi koristili prilikom potrebnih sredstava za izvršenje ovog zakona, rekli ste da nisu potrebna nikakva naknadna sredstva. To ne stoji i ne može da bude, pogotovo što ste rekli da je potrebno obezbediti 80 miliona dinara za izvršavanje odredaba ovog zakona, sa start, odnosno da bi se stvorili preduslovi, ili kasnije uslovi za rad Uprave za transport opasnog materijala. Znači, potrebna su sredstva. To sada nije toliko važno.

Sada moram malo da se vratim na onaj amandman koji je kolega Nikola Savić podneo a vezano za sedište ove Uprave za transport opasnog tereta. Juče smo upravo i imali, da ne kažem, celodnevnu raspravu po tom pitanju. Danas u obrazloženju amandmana imamo jednu drugu stvar. To pokazuje na našu doslednost, a na nedoslednost Vlade.

Najopasniji teret za građane države, gospodine ministre, jeste upravo ova Vlada, ne kažem da nema ministara koje bi trebalo izdvojiti. Trebalo bi, ako je ikako moguće, shodno tome primeniti odredbe ovoga zakona i izvesti Vladu kao najopasniji teret za građane Srbije, ostaviti ponekog ministra, ne bih se sada usudio da izdvajam, da ne napravim neku grešku.

Ovoga sam se sada setio. Možda biste vi bili izdvojeni. Ovo ne govorim zato što ćete vi prihvatiti ovaj amandman, nego zato što se trudite u okviru vaših moći ponešto i da uradite.

Ako vam ne bude teško da kada budete uzeli reč povodom ovog zakona, recite nam neku reč, kakva je situacija sa izvoženjem opasnog nuklearnog otpada iz Instituta "Vinča", dokle se tu stalo? Božidar Đelić ponekad uzme nekog učešća vezano za tu problematiku, a onda se povuče, ne govori o tome ništa.

Ova država nema dovoljno sredstava da organizuje redovan popis koji je predviđen za sledeću godinu. To su saopštili i iz Republičkog zavoda za statistiku. Prošle godine smo doneli zakon kojim je tačno predviđeno, procentualno, koliko sredstava treba da bude izdvojeno za pripreme te aktivnosti zakonom obavezne. Ni jedan jedini dinar još nije izdvojen za to, a kamoli za nešto drugo.

Kolega Stevanoviću, neka se ne nadaju ovo, malo osvrt na vaš jedan zaključak, neka se ne nadaju oni koji bi da izdaju, da će dobiti onih 10 miliona dinara. Ima i onih koji su spremni da to urade i besplatno. Oni su se nedavno promovisali i u jednom velikom objektu koji su građani pravili, verovatno, da bi mogli neke kulturne priredbe da organizuju tamo, a ne da bacamo prašinu građanima u oči i da dovodimo najveće neprijatelje srpskog naroda. Odnos srpskog naroda prema takvima su pokazali, ne znam kojeg je novembra bilo, u "Areni". Hvala.

Uvaženi dame i gospodo narodni poslanici, prihvatanjem amandmana kolege Zorana Popovića i ovog koji sam podneo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu mene podseća na ono – vi nećete ponekad ni kako vi hoćete.
Pošto smo mi najživotnija stranka u ovom parlamentu, pošto sagledavamo kako žive građani Srbije, sagledavamo šta bi moglo da se uradi u njihovom interesu, kako bi svima bilo bolje, pokušali smo da u ovom zakonu predložimo određene dopune koji bi značile nešto.
Međutim, vi to ne prihvatite i kad kažemo da vrlo često menjate zakone koje ste upravo vi ovde predstavljali i o njima pričali neke bajke, ne stavljamo vam primedbu toliko koliko vi pristupate izmenama zakona, nego zbog čega ne prihvatate ono za šta smo sigurno ubeđeni da bi bilo kvalitetno i dobro.
Pošto dolazim iz Ljubovije, zasigurno mogu da tvrdim da je možda tamo u Srbiji jedno od prvih etno-selo u Vrhpolju podignuto i vrlo često se pristupa izradi, otvaranju ili projekcijama novih etno-sela. Imali smo nameru ovde da tačno zakonski preciziramo i definišemo šta bi to bilo etno-selo. Da je sve tačno ovo što govorim, gospodin Jevremović bi mogao to da potvrdi. Ne može danas da govori o tome, ali je sigurno saglasan sa mnom.
Ovde smo precizirali da je etno-selo vrsta ugostiteljskog objekta za pružanja usluga smeštaja i pripremanja hrane i pića smeštenog u seoskom ambijentu, sa najmanjim kapacitetom od pet smeštajnih jedinica koje se nalaze u kućama izgrađenim u tradicionalnom stilu, koji odslikava kulturu, istorijsko nasleđe tog podneblja.
U objašnjenju ovog amandmana zasigurno bi trebalo priložiti sve ono o čemu je govorio gospodin Zoran Popović. Mislim da je ovde prisutan neko ko je u ime Vlade trebalo da zastupa ovaj zakon, da bi sigurno amandman kolege Popovića i ovaj o kome sam govorio i ostale amandmane SRS sigurno prihvatio.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo zameniče predsednika, u pokušaju ću pokušati da objasnim predstavnicima Vlade zbog čega je trebalo prihvatiti amandmane SRS.
Moje kolege pravnici neće mi zameriti što sam rekao u pokušaju pokušati, jer mi se nekako ne uklapa ovo, ali je meni cilj da na jedan slikovit način vama kažem zbog čega ste napravili silne greške kada ste se opredelili da ne prihvatite ove amandmane.
Poštovani građani, Vlada DOS već 10 godina se uči i vežba da piše zakone. To je pokušavao i Bojan Dimitrijević kao ministar za trgovinu i turizam, to je pokušala i ova vlada pre godinu dana i sada kada su izmene i dopune, predlažući ovde Predlog zakona o turizmu i kada su izmene i dopune, SRS je pokušala ovde sa dva aspekta da osvetli potrebu prihvatanja ovih amandmana kroz naše obrazloženje.
Prvi jeste da popravimo tekst, da budemo mnogo precizniji i videli ste da smo, podnoseći amandmane na član 2. Predloga zakona, hteli da preciziramo određene pojmove i kategorije koje su neophodne u Zakonu o turizmu, zatim konkretni i vrlo efikasni predlozi koje je gospođica Nataša Jovanović dala i predložila generalnom sekretaru Skupštine. Nije ni čudo da su njeni predlozi baš izuzetno dobri zato što je ona dobar deo svoje radne aktivnosti …

Ako sam nešto dobro uvežbao, to je da pričam o onome što je tema dnevnog reda, ali da bi se to razumelo, da bi se shvatilo, moram da povežem određene stvari. Ne možete sada jedan amandman da posmatrate izdvojeno od drugih.

Najviše govorim kada budem upozoren. Sada govorim o tome. Predložili smo i u ovom amandmanu da se umesto "ministar" ide na reč "Ministarstvo" s jedne strane. S druge strane, želimo da preciziramo da rok od 15 dana bude onaj krajnji rok jer je to objektivno moguće, uvažavajući svu prenatrpanost poslom Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, da je moguće za 15 dana odgovoriti na zahteve onih koji imaju potrebe da se obraćaju ovom ministarstvu.
Na kraju moram da obavestim građane Srbije, ovo što je moj kolega Stevanović rekao, to se odnosi uglavnom na one špijune, poštovani građani. Nema novca za redovno sprovođenje popisa u 2011. godini, a kamoli 10 miliona.

Završio sam, obrazložio sam. Mislim da su kolege sasvim svesni da ovaj amandman treba prihvatiti. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, znate onog Čarlija mađioničara, e Čarli je predložio izmene i dopune tri zakona i od toga nema ništa. Zakoni se ne šminkaju.
Kada naši eminentni stručnjaci drže savetovanja, analiza sprovodljivosti zakona u praksi kažu da su nam zakoni izuzetno loši. Ovo i kada bi bilo iskreno kasno je, a nije iskreno, ovde se samo radi o goloj šminki, a šminka je dobra samo za žene jer su žene same po sebi lepe, a šminkati zakone je besmisleno i nije korektno prema svojim građanima.
Ne bih sada da ulazim u polemiku sa kolegama, poslanicima iz poslaničke grupe SRS, ali mislim da je moj predlog, prvi put sam subjektivan, možda najbolji predlog. Predlažem da se sedište Službe za zapošljavanje iz Beograda preseli u Ljuboviju. Imam dva vrlo precizna i jaka argumenta. Imamo čak mogućnost da predložimo vrlo dobrog direktora te službe. On radi i sada u Nacionalnoj službi. Ima rešeno stambeno pitanje u Ljuboviji. Pogledajte, sve praktični razlozi da napravimo tako nešto.
Ne mogu da se poredim s kolegama koji su govorili o zaposlenosti u mestima gde oni predlažu da bude sedište Nacionalne službe za zapošljavanje jer tamo skoro da i nema više zaposlenih.
Ukoliko Vlada ne bude na vreme i energično odreagovala ne da neće biti nezaposlenih, nego jednostavno neće biti ni stanovništva. Onda je besmisleno gde će uopšte biti Služba za zapošljavanje, ali malo je ironično, malo je besmisleno, malo je vređajuće i ponižavajuće kada kažete za preseljavanje Službe, pa makar i tamo gde ste vi predvideli da to bude, nisu potrebna dodatna sredstva. To je praktično nemoguće. Služba se ne može formirati u tom novom mestu a da pre toga nije potrebno uraditi bar taj poslovni prostor.
Zaboravio sam da dodam, u Ljuboviji imamo i poslovni prostor. Dakle, svi preduslovi su ispunjeni da se sedište Službe iz Beograda preseli u Ljuboviju, pa onda i oni turistički potencijali o kojima smo govorili u prethodnom zakonu i te kako bi došli do izražaja, ali kadrovska rešenja su dobra.
Mesto gde se nalazi buduće sedište, ako prihvatite ovaj amandman, nekako je na centralnom delu Podrinja, vrlo blisko i najbliže sa Republikom Srpskom. Sve su to razlozi zbog kojih se nadam da će kolege u Danu za glasanje dati punu podršku ovom amandmanu.

Gospodine predsedavajući, vi ste poznati ne samo meni nego svim našim kolegama narodnim poslanicima, a i široj javnosti, koja u retkim prilikama može da prati direktne prenose sednice Narodne skupštine i da se čuje, koji poštuje određena pravila, utvrđenu proceduru. Kad bi neko rekao da vi niste taj, ja bih mu se suprotstavio i rekao bih da to nije tačno.
Mene prosto ne zanima gde se nalazi sad ministar koji je kao alternativno rešenje ovde se pojavljivao umesto ministra Dinkića, jer što bih to znao, to je njena privatna stvar, ali kao narodnog poslanika, u skladu sa članom 89, predlažem vam da prekinete sednicu Skupštine, odnosno da zakažete nastavak za sutra u neko primereno vreme, a sad stvarno nema smisla.
Diskreciono je pravo predsedavajućeg da zakaže početak, iako je Poslovnikom utvrđeno da počinje radnim danom u 10.00 časova, vi ste danas zakazali za 12.00 časova i to nije bio problem. Na početku sednice nije bio kvorum i to smo istrpeli i počeli smo popodne sa radom, da ni večeras niko živ ne zna ni do kada će ovo potrajati i to nije problem. Mi bi bili tu i ostali sve dok postoje uslovi za rad. S obzirom da nema predstavnika Vlade, vi dobro znate, kao i mi, da nije moguće dalje nastaviti sednicu Skupštine. Nadam se da ćete doneti odluku u skladu sa Poslovnikom, pa vam se zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, sada postoji mogućnost samo da se zadržimo još jedno vreme, po osnovu reklamiranja povrede Poslovnika, druge mogućnosti da nastavimo rad nema.
Da, pozivam se na član 27. U ovom momentu menjate predsednika Narodne skupštine i vaša je obaveza da se starate o pravilnoj primeni ovog poslovnika.
Pročitao sam vam samo odredbe ovog člana 89. našeg Poslovnika koji ukazuje šta je obaveza vas kao predsedavajućeg i pre vaše obaveze, obaveza Vlade jeste da pošalje svog predstavnika koji u ime Vlade predstavlja tačku koja je na dnevnom redu.
Mi dobro znamo o čemu sad ovde raspravljamo. Nismo, kako jedan od kolega reče, senilni, ali čovek da bi bio senilan on mora pre toga nešto da nauči.
SRS je bila u vlasti u nekom drugom periodu, a nikako u onom periodu kada se jedan od kolega pre toga pozvao. Sada je to manje bitno.
Molim vas da naš rad uskladimo sa odredbama Poslovnika.