Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, u životu ništa nije slučajno. Danas je 5. oktobar i mi imamo zajedničku raspravu o dva predloga zakona koji nemaju nešto mnogo zajedničkog, ali na dobar način pokazuju suštinu i značaj 5. oktobra.
Zakon o zaštiti potrošača, gospodin Slobodan Milosavljević, ministar za trgovinu je kvalifikovan za predstavljanje takvog zakona. Neću da kažem da ministar zdravlja gospodin Tomica Milosavljević nije kvalifikovan za zakon o akreditaciji, ali kao sledbenik politike i ideologije Vojislava Šešelja bio sam upućen da posmatram reakciju narodnih poslanika, a pre svega lekara, kada je gospođa Vjerica Radeta kao ovlašćeni predstavnik u ime SRS iznela probleme vezano za zdravstveno stanje našeg predsednika. Svi lekari i mnogi drugi poslanici su sa pažnjom pratili to.
Nisam, gospodine Milosavljeviću, mislim na ministra zdravlja, primetio da ste vi dali bio kakav značaj tom pitanju. Vi ste zaduženi da vodite računa i brigu o zdravlju svakog građanina Srbije, o zdravlju Vojislava Šešelja možda mnogo više. Zbog čega? Možda zbog toga što se njegovo zdravstveno stanje ugrožava na jedan neprirodan način i mogli ste da date odgovor na to pitanje. Mi to nismo ni očekivali od vas.
Neka znaju građani Srbije kakav odnos ova vlada ima i prema njihovom zdravstvenom stanju. Kada je u pitanju ovaj zakon o akreditaciji, on na fantastično dobar način pokazuje suštinu 5. oktobra. On kaže – zapali, prevari, zaposli, obezvredi. Znači, imali smo to 5. oktobra 2000. godine, ali i ovaj zakon o akreditaciji nedvosmisleno i potpuno jasno precizno kaže da je suština zaposliti nova lica.
Ako se u članu 4. kaže – akreditacija je dobrovoljna, ne mora da postoji takav zakon. Mi nismo protiv ovakvog zakona, ali ću pokušati iz ugla građana Srbije da govorim o ovom zakonu, mada je to iz njihovog ugla veoma teško, bez obzira kako mi živimo, sigurno da svaki narodni poslanik bolje živi i sa mnogo manje problema od prosečnog građanina Srbije, a da ne govorim o onima koji nemaju posla i mogućnosti da se leče, prosto nemaju i ne vide nikakvu perspektivu sa ovakvom vladom, jer mi zamajavamo.
Žvaka za kusur i nije tolika sporna, ali je sporna politička žvaka kojom i ova vlada i neke političke stranke pokušavaju da pomognu ovoj vladi da ona što duže traje i pokušavaju to da prodaju građanima Srbije. Ali, zasigurno, to su mudri i pametni ljudi, znaju o čemu se radi, prepoznaće i u danu kada bude definisan za to, oni će reći šta imaju da kažu.
Organi akreditacionog tela u Srbiji, upravni odbor, direktor, nadzorni odbor, sve su to tela ili organi koji podrazumevaju novo zapošljavanje.
Pored toga, članom 12. je definisano da i savet za akreditaciju može da se formira, mogu savetodavna tela. Šta to znači, da će političke stranke ovde, pre svih ona koja jeste ovlašćena da u ime Vlade zastupa ovaj zakon, zapošljavati pripadnike svoje političke stranke i na taj način obezbeđivati potencijalno veći broj glasača? A da bi to mogli da ispunimo Vlada Republike Srbije će da se zadužuje, pa imamo situaciju, zbog popune rupe u budžetu, da treba da se zadužimo kod komercijalnih banaka sa 250 miliona evra, i to još kažemo - pa dobro je, ja sam pristalica toga, to ministar finansija kaže, pristalica sam da se mi zadužujemo kod domaćih banaka, a to je bolje nego kod svetskih organizacija.
Nije dobro zaduživati se ni kod jednih ni kod drugih, to kažu građani Srbije, a u ime isplate ličnih dohodaka za nepotrebna radna mesta koja iz dana u dan, pogotovo i 5. oktobra, nije to sasvim slučajno, ova vlada pokušava da afirmiše, uspostavi ili uvede nove dodatne organe.
I dok imamo takvu situaciju, na drugoj strani imamo da Institut za strna žita u Kragujevcu, zbog neplaćenih računa isključuje im se struju, isključuje telefon, a oni koji su zaposleni tamo i jedan je od referentnih ustanova za strna žita, spaljuju svoje diplome, ne da žele na taj način da potru svoje znanje, nego da ukažu, da kažu nekom da ne vodi dovoljno računa o njima, a taj neko jeste Vlada Republike Srbije, ali mi vidimo da oni od samog starta nisu imali ozbiljnu nameru da vode računa o državnim institucijama, osim ako one nisu strogo političke i ne obezbeđuju njima opstanak na vlasti.
Član 21. zakona o akreditaciji takođe je zanimljiv i kaže: "Akreditaciono telo Srbije može sprovesti postupak akreditacije na osnovu prijave tela za ocenjivanje usaglašenosti iz druge države u sledećim slučajevima: ako druga država nije osnovala nacionalno akreditaciono telo."
Dakle, postoje države koje nemaju ovo telo i onda će moći naša akreditaciono telo da uradi taj posao za njih. Vaši prijatelji. Prijatelji koji su u Evropskoj uniji ne podržavaju ovu vladu. Ne podržavaju građane Srbije u smislu stvaranja boljih šansi, perspektive za bolji život nego podržavaju, čuli ste izjavu ministra za spoljne poslove Nemačke, koji kaže: " I ja ću se sad potruditi da Srbija bude primljena, odnosno da krene brže i ubrzanije ka evropskom putu".
Znate kad je to izjavio? Izjavio kad je bio potpuno siguran da će Vlada Republike Srbije podržati "Paradu ponosa", a njemu je to mnogo bitnije od radnih mesta u Srbiji, bitnije od onog kako i na koji način žive građani Srbije. A kroz ovaj zakon, kroz njegovo obrazloženje pokušate da objasnite da ovaj zakon donosimo iz razloga da se popravi kvalitet naših proizvoda.
O kakvom kvalitetu proizvoda domaće privrede govorite, kad mi uvozimo i beli i crni luk, i paradajz i šargarepu i sve ono što smo nekada proizvodili, kvalitetno i dobro, gde zaista postoje šanse za proizvodnju zdrave hrane, mi to uvozimo, a da ne govorimo o ozbiljnosti kada je u pitanju razvoj nauke i tehnologije.
Ako ministar i potpredsednik Vlade pokušava izgradnjom spomenika, izgradnjom institucije koja se zove Centar za promociju nauke, da potroši ogromna sredstva, a ne na taj način što bi se obezbedila pomoćna tehnička sredstva, obezbedili se stambeni uslovi za ljude koji su se ozbiljno uključili u bavljenje naukom, nego samo da bi se određen broj pripadnika političkih stranaka koje su sada na vlasti zaposlio i da bi na taj način lakše manipulisali i vladali ovim narodom.
Mislimo da je tome kraj, da građani Srbije ne da ne prepoznaju nego su razočarani politikom koju vodi ova vlada i nebitan je njihov stav, ali imajte bar malo morala, pa se posvetite onima zbog kojih i jeste ovde, a to su građani Srbije. Za ovakve predloge zakona SRS nikada ne može glasati i nikad neće prihvatiti ovakve zakone. Alternativa građanima Srbije su oni sami, SRS, Ruska federacija i druge zemlje koje jesu istinski prijatelji našem narodu i našoj državi, a ni u kom slučaju oni koji od Srbije samo traže ono što nas ponižava, a ništa od toga konkretno se ne vidi.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, Predlog odluke o izboru sudija na period od tri godine, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Prosto je nepojmljivo, nerazumljivo, a mislim i nekorektno, svaku temu u ovom parlamentu spustiti na taj nivo i ukazati da nije u domenu Narodne skupštine da otvori širu raspravu kada je u pitanju izbor nosilaca sudskih i tužilačkih funkcija.
Neko je hteo reći – imate predlog kandidata i, u skladu s tim je, verovatno, u ime Visokog saveta sudstva gospodin Mladen Nikolić, a u ime Državnog veća tužilaca gospodin Đorđe Ostojić trebalo da kažu – dobar dan, mi smo došli, predlažemo ove kandidate, izvolite da izaberete.
Narodni poslanici Srpske radikalne stranke svaki put kada je u pitanju izbor sudija ili tužilaca želi, a u cilju ozbiljnog doprinosa reformi pravosudnog sistema – i to ne zbog vas, vi to ne zaslužujete, nego zbog onih koji se pojavljuju kao stranke u postupku pred tužilaštvom ili pred sudom – otvore niz pitanja.
Dobro bi bilo da danas, kada govorimo o ovome, bude tu i neko iz Ministarstva pravde, da čuje ono što je bitno. Jer, reforma pravosuđa nije završena, mi ne znamo i niko ne zna kada će biti završena. Zasigurno na ovakav način na koji vi to predlažete, trasirate, neće biti dugo.
Krajem 2008. godine, kada ste rekli – odlučno ulazimo u reformu pravosudnog sistema, to ste govorili da biste se zahvalili sudijama koje nisu dostojne, koje nisu stručne, koje nemaju potrebne kvalitete, da biste iz sudstva izbacili korupciju. Ma, nije tačno. Ima jedan grad koji počinje na slovo "Š", ima pet slova u svom nazivu i dobro se zna ko je iz tog grada prilikom izbora sudija dolazio u Beograd i donosio, tačno se zna i koliko, da bi neko bio izabran za sudiju.
Mi ne želimo da prihvatimo takvo stanje u oblasti pravosuđa. Ne zbog nas, nego zbog velikog broja građana koji imaju potrebu, a i obavezu ponekad, da se pojave pred tim organima, bilo po pozivu ili da obraćanjem zaštite svoja imovinska prava, svoje dostojanstvo i da ne navodim sada sve razloge koji bi mogli da postoje.
Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti je nešto što je doneto izvan ovog parlamenta i nije na dovoljno dobar način preciziralo uslove prilikom izbora.
Stručnost. Šta znači stručnost? Pa, uslov da je završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i određen broj godina iskustva. Osposobljenost. A za šta osposobljenost? Ako je neko bio sekretar neke zadruge ili radio bilo gde izvan tužilaštva ili suda, kako ćemo tačno oceniti koliko je osposobljen za onu funkciju na koju će biti izabran? Dostojnost. To je nešto što možemo da pratimo. Bio je dostojan pre, jer nije možda obavljao tako odgovornu ulogu u društvu, a sada, kad bude primljen i izabran, onda postoji mogućnost da to ne bude tako.
Da li ste, gospodo u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva, analizirali koliki su troškovi, a morali ste to da uradite, za one sudije ili tužioce koji dnevno putuju i više od 200 kilometara iz mesta prebivališta u mesto gde obavljaju sudijsku ili tužilačku funkciju? I onda i prilikom ovog predlaganja sada mogli ste da otklonite deo problema, odnosno da sačuvate deo materijalnih sredstava koji se na ovaj način rasipaju nekontrolisano. Da li ste napravili analizu kolika su materijalna sredstva koja su neizabrane sudije do sada primile? A, evo, sada smo čuli od predsednika Odbora za pravosuđe i upravu da je Vlada našla mogućnost da produži taj period.
Kako vi, gospodine Nikoliću, objašnjavate to da je prvobitno 25. decembra poslato cirkularno pismo svim neizabranim sudijama, a sada ste od polovine juna počeli da šaljete individualno svakom neprimljenom sudiji posebno obrazloženje zbog čega nije primljen, a znate dobro da će sutra biti održan sastanak sudija koji nisu izabrani zajedno sa advokatskim timom koji će doneti odluku da se obrate Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu, da naprave procenu koliki su troškovi i kako i na koji način će biti to finansirano? Predlog SRS-a je da, ukoliko do toga dođe, troškove pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu, ako oni budu dobili taj spor, snose oni koji su učestvovali u donošenju takve odluke.
Mi smo vam predlagali, iako duboko svesni da je reforma pravosuđa neophodna, jer je, posebno od 2000. godine, vođena negativna selekcija, i na to vam ukazujemo svaki put kada govorimo o ovom – dobri, stručni, kvalitetni, moralni su morali zbog uticaja politike da napuste sud ili tužilaštvo, a lošiji su bili izabrani na njihova mesta – ukazivali smo vam da bi mnogo bolje bilo, ovo je jedan dugotrajan proces, možda malo i prirodnog elementa da ste mu dali, da je taj proces trebalo zadržati možda još dve godine. Onda bi veliki broj dobrih, čestitih, časnih sudija stekao pravo na odlazak u penziju i ne bi država imala dodatne troškove.
Ova mreža sudstva i tužilaštva sigurno nije na dobar način utvrđena. To kažu i oni koji rade u sudovima i tužilaštvu, to kažu i stranke. Zbog sudskih taksi neki će verovatno biti prisiljeni, a nadam se da neće biti veliki broj takvih, želimo da ih bude što je moguće manje, da pravdu preuzmu u svoje ruke, a kad pravdu treba da realizuje onaj ko nije stručno osposobljen za to, ona može da dobije sasvim neželjene posledice.
Zbog toga nas čudi kako vi jednu ovako ozbiljnu temu spuštate na ovako prizeman nivo, da o ovome skoro ne treba ni pričati.
Naravno, kolega Ristić je rekao – vi nemate ozbiljne argumente ili niste ni iznosili uopšte ozbiljne argumente da biste osporili predložene kandidate. Mi to nećemo, iz principijelnih razloga, ni da činimo. Ali, šta nama, kao narodnim poslanicima, znači biografija, uopšte neću da kažem ime – "rođen u Zaječaru 1979. godine"? Naravno da je rođen, jer da nije rođen i da nije danas živ, ne bi uopšte mogao da konkuriše.
"Završio Pravni fakultet u Beogradu", nije uopšte važno kad. Da nije završio Pravni fakultet u Beogradu, ili u nekom drugom mestu, i da nije položio pravosudni ispit 2006. godine, takođe ne bi mogao ni da bude kandidat za sudiju. Ali, mi pri tome ne znamo ni kakav mu je prosek, ni koliko dugo je studirao, ni posle koliko godina je položio pravosudni ispit, ni kakve su ocene onoga što je radio, ali dato na stručan i ozbiljan način, a ne davati onakve kvalifikacije o kakvim vam je, možda i na humorističan način, ali veoma upečatljivo govorio kolega Krasić.
Ovo su veoma ozbiljne stvari, koje zahtevaju ozbiljniju pripremu i ozbiljnije ponude za narodne poslanike koji zaista žele da reformu pravosuđa usmere u pravom pravcu i da se ona što pre realizuje. To je jedan otvoren proces, koji će sigurno dugo trajati, i mi smo na to spremni. Ali, vi sigurno niste. Pogotovo nije spreman, moram i personalno da kažem, kolega Boško Ristić.
Mi izražavamo sumnju da će još neke institucije iz oblasti pravosuđa biti preseljene u Niš. Nije dobro da se koncentracija u oblasti pravosuđa prenese samo na jedan prostor. Šta ako sutra bude promenjen predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, da li će on želeti da bude na sasvim drugom mestu?
Moram da iskoristim ovu priliku, pošto pretpostavljam da je tu neko iz tužilaštva, i želim da predložim da republički tužilac reaguje na izjavu predsednika Republike Srbije gospodina Borisa Tadića koju je sinoć dao pred svim narodnim poslanicima koji su bili prisutni i gde je…

Ovo je izuzetno vezano za temu o kojoj govorimo. Ukoliko vi to ne dozvolite, nemam nikakve dileme da odustanem od toga, ali onda će ostati…

Ovo je dobar način da proverimo kakve sudije i tužioce biramo. Ako predsednik Republike kaže da je ministar inostranih poslova odlično obavio svoju ulogu, a u njegovom kabinetu je donet način vođenja spoljne politike, onda to ukazuje da se radi o kršenju Ustava…

Zahvaljujem što ste mi dozvolili da postavim veći deo pitanja. Mislim da su razumeli oni koji žele da razumeju. Hvala.

Uvažene dame i gospodo, prihvatiti misao o porazu znači biti poražen. SRS, a to nas je učio njen predsednik dr Vojislav Šešelj, i naš predsednik, ne prihvata to. Mi ne prihvatamo i tvrdimo da Srbija nije vlasništvo nekog političara, pa da mu prepustimo da on radi šta god hoće. Srbija, srpske zemlje, srpski identitet predstavljaju naše nasleđe i ono što mi treba da ostavimo budućim generacijama.
To što neko namerno ili iz nehata radi loše ili nedovoljno dobro nije razlog da i mi postanemo slični ili da ništa ne radimo. Nije razlog, ali jeste izgovor za neke čiji je izbor pogrešan. Pokušajmo Srbiju vratiti na nacionalno odgovoran put.
Mi to želimo i možda danas nijedna druga reč ne može biti tako jaka kao KiM, jer svaka druga može neki broj ljudi da ostavi ravnodušnim. KiM zasigurno ne mogu. Sa jedne strane, to je sveta zemlja za srpski narod, a sa druge strane obećana zemlja za Albance na KiM. Mi danas imamo situaciju da je jače pravo onih kojima je to obećana zemlja, nego onih za koje je to sveta zemlja.
Ovde se mogla čuti izjava da je KiM emocionalno pitanje, mi tvrdimo da nije, to je istorijsko pitanje, jer treba podsetiti da su u 13, 14. i 15. veku Kosovo i Metohija vrlo često bili sedište srpske zemlje.
KiM su i sadašnjost, jer da to nije tako ne bi se odlučno borili za očuvanje KiM u sastavu države Srbije, ne bi doneli i podržali Ustav. Govorim za pripadnike SRS. Za nas misao o porazu nikada ne sme biti prisutna i dok ima ijednog Srbina, dok ima ijednog srpskog radikala, mi ćemo se boriti za takvo pitanje.
KiM jesu i budućnost za Srbiju i srpski narod. Mnogo je razloga da to tako bude. Ovo nije problem ovog predsednika i ove vlade, jer da jeste problem samo ove vlade i ovog predsednika, mi bi vas najljubaznije zamolili, sve vas iz prvog i drugog reda i gospodina Tadića da podnese ostavku, jer mnogo ste propustili na ekonomskim pitanjima, koje nije bilo nasleđe, da uradite da bi građani Srbije, pa i građani KiM, imali bolju i izvesniju budućnost.
Nesiguran sam u ministra Jeremića. Mislio sam da je mlad čovek. Ponekad pripadnici SRS su sa simpatijama gledali na ono što on čini i na koji način predstavlja interese Srbije, ali kada je danas ponudio izvesnoj osobi misionarsku ulogu i zadatak, onda mi izražavamo sumnju u njegovu ozbiljnost u vođenju spoljne politike. Možda je to i greška, ali čovek na tom mestu morao bi da bude mnogo obazriviji.
Od jednog narodnog poslanika, koji je bio delimično ovlašćeni predstavnik jedne poslaničke grupe, čulo se – ova vlada na čelu sa predsednikom Tadićem. Ne, to nije lapsus, ovde su poremećene neke vrednosti. Jačaju se pozicije pojedinaca, a guše pozicije institucije. Kada to međunarodni faktori vide kako se radi ovde u Srbiji, onda s punim pravom smatraju da mogu i Međunarodni sud pravde da pretvore u politički organ, baš kao što je i Haški tribunal.
Kao što je Haški tribunal sudionica samo za Srbe, tako je i Međunarodni sud pravde doneo političku, a ne pravnu odluku. Treba se zapitati kakve poruke smo mi iz Srbije, Vlada i predsednik Tadić, slali vezano za očekivanu odluku?
Ima li većeg motiva, gospodine Tadiću, za vas lično, a i za sve članove ove vlade, nego borba za očuvanje KiM? Ovde se ne postavlja pitanje koja vlada se može proglasiti krivom za ono što se se Srbi, pre svega na KiM, a i pokušaj otimanja dela teritorije nalazi u ovoj situaciji? Čija je to odgovornost i koje vlade?
Poznato je da već duži niz godina postoji taj problem i više uopšte nije važno, a to je za vas veliki motiv, za vašu skoro desetogodišnju vladavinu kao predsednika države Srbije, da iza sebe ostavite rešeno pitanje KiM i pripadnici SRS su spremni da daju svoj doprinos.
Ovde smo mogli čuti i neke izjave i možda su neki od prisutnih u ovoj sali, nažalost, očekivali da će Međunarodni sud pravde eksplicitno reći da KiM imaju pravo da naprave secesiju. Ako smo se mi borili protiv Osmanlija kako bismo stekli nezavisnost, ako smo tokom svetskih ratova ginuli da bi je sačuvali, zašto Albanci danas nemaju to pravo?
Odgovor je jasan, nemaju iz razloga što oni otimaju tuđe. Kosovo i Metohija jesu Srbija i jesu srpski. Albanci imaju pravo da žive na toj teritoriji kao i svi drugi građani, uz poštovanje Ustava, pre svega, i drugih zakona koje donosi ovaj parlament.
Vrlo često i određeni političari i zvaničnici Srbije, kako ovde, tako i kada predstavljaju Srbiji na zvaničnim međunarodnim organima, koriste termin nezavisnost, a mora se isključivo koristiti termin secesija, jer secesija je separatizam, odvajanje, otpadništvo. Ahtisarijev plan iz 2007. godine je afirmisao nadgledanu secesiju i ona nije bila nadgledana samo od Albanaca, ona je bila nadgledana i organizovana pre svega od zemalja članica EU i od SAD.
SRS je spremna da pruži podršku u ozbiljnoj i do kraja borbi za očuvanje integriteta Republike Srbije, ali vam poručujemo da imamo jedan uslov. Podneli smo određen broj amandmana. Oni nisu uslov, ali naš uslov jeste da prekinete svaku saradnju sa EU. Politika za evropsku Srbiju je poražena. Iako je neko tvrdio da je ona ovde afirmisana, da je doživela svoj vrhunac, odgovorno tvrdim da je ona poražena.
Kako? Zašto kod zemalja članica EU niste tražili podršku da Međunarodni sud pravde donese drugačiju odluku, a ne ovakvu kakvu je doneo sad? To je dokaz da je politika za evropsku Srbiju poražena i ne možemo se stalno okretati i govoriti da Srbija nema alternativu i pokušavati da postanemo član zajednice koja ne priznaje, praktično otima 15% teritorije Srbije.
Mi jesmo za saradnju na ekonomskom planu, na trgovačkom, na svakom drugom gde je to moguće, pod ravnopravnim uslovima i sa 22 zemlje članice EU, koje su priznale secesiju Kosova i Metohije, ali nismo za ulazak u takvu zajednicu. Mi imamo drugih izvora i drugu alternativu.
I u jednom momentu kada ste vi postali visoko svesni da EU nema isti tretman za sve kandidate i za sve zemlje koje treba da uđu u EU, onda ste počeli da pričate da postoji pored dva stuba, pored SAD i EU, i treći i četvrti stub.
Taj treći i četvrti stub izgleda da nemaju alternativu, a to je ozbiljna saradnja kako na nacionalnom tako na ekonomskom, na tehničkom i na vojnom planu, pre svega, sa Rusijom, Kinom, Brazilom, Indijom i drugim zemljama, gde bruto nacionalni dohodak raste većom brzinom i većom progresijom nego što je slučaj sa SAD i sa zemljama članicama EU.
Vreme je i za vas gospodine Tadiću i za ovu Vladu da pokuša da reši ovaj problem. Mi znamo da će trećeg utorka u septembru Generalna skupština pokušati da rešava ovo pitanje. Vi morate biti mnogo aktivniji i građanima Srbije reći istinu. Problem jeste težak, al' mi od njega ne smemo i nećemo odustati. Odustajanje od EU konačno je nametnut i ovakvom odlukom Međunarodnog suda pravde, jer da to nije tako bila bi doneta sasvim drugačija odluka.
Neću, kao profesor Mićunović, vama na kraju svog izlaganja govoriti o Husi i Hasi, ne što mi smetaju ta imena, nego što mislim da u ovom parlamentu na današnji dan možda treba se kaniti šala. Hoću da pozovem da se vidimo u Prištini, u Pećkoj Patrijaršiji, u Gračanici, u Visokim Dečanima. Ako budete tako razmišljali, podrška SRS za borbu za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije neće izostati.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo je jedan od retkih zakona, kada kažem zakona mislim na Zakon o bezbednosti saobraćaja, pa na izmene i dopune Zakona, koji nema u sebi političke komponente. Potpuno sam siguran da i predlagači zakona, kao i svi učesnici u raspravi u načelu, a i sada kada se radi o pojedinostima, žele da ukažu na nešto što je objektivan problem. Ne mogu reći da je predlagač zakona hteo da pobere neke političke poene predlažući ovakav predlog, ali mogu sa sigurnošću da ukažem da nisu dovoljno osvetljene neke činjenice.
Mi svi kao pojedinci, a posebno kao predstavnici građana, moramo da ukažemo na neke situacije koje smo lično imali prilike da uvidimo u praksi i nema saobraćaja bez subjekta i objekta. I pešak koristi saobraćajnicu, dakle, postoji objekat, i vozilo je objekat i činjenica je da je vozilo samo po sebi opasna stvar.
Ponekad kod vršenja nekih krivičnih dela polazi se od objektivne odgovornosti učesnika u postupku, što nam daje za pravo da ne aminujemo samo ono što je predlagač predložio nego očekujem da se ovde uključe, naravno, u skladu sa poslovničkim mogućnostima, i oni koji će glasati u danu za glasanje za ovaj zakon, da ukažu na neke propuste predlagača.
Nema pozitivne afirmacije. Jedan od ozbiljnih razloga za pristupanje izmenama i dopunama ovog zakona jeste bio što nema dovoljno zatvorskih mesta da bi preko 4.000 onih koji bi trebalo da odgovaraju za prekršaje iz saobraćaja trebalo da odu na izdržavanje kazni. Nema dovoljno mesta, pa eto država se dosetila da to pretvori u novčane kazne.
Zbog čega? Plaćanjem poreza na dobra i usluge svaki građanin ima pravo da pita državu gde se troši taj moj novac? Želimo na kvalitetniji način da se upotrebe ta sredstva i nije primarno ovde nemanje dovoljno kapaciteta u zatvorima, pa ćemo sada povećati novčane kazne. Ima li efekta od toga ili nema?
A nema pozitivne afirmacije ovih zakonskih propisa u smislu što se za one učesnike u saobraćaju koji doslovno poštuju ovaj zakon kad god je to moguće, a pokazaću vam da ponekad i za savesnog vozača to nije moguće, za one koji kad god postoje uslovi za poštovanje ovih zakonskih propisa, pa u toku jedne godine zašto Ministarstvo nije razmišljalo o nagrađivanju takvih? Onda bi to bio sigurno veći efekat nego sada što kažemo da je manje za 20% saobraćajnih udesa i svega onoga što proizilazi iz toga.
Nisu ovde samo pooštrene zakonske odredbe dovele do toga, nego i niz drugih objektivnih okolnosti koje nemaju veze s tim.
Koleginica Jasmina Milošević je, čini mi se, s pravom pokazala da je dobar član Odbora za saobraćaj i veze, ali i ona nije imala nameru da ukaže na nešto što je objektivan propust pa kaže, ko poštuje zakon ne mora da se plaši.
Evo, ja sam jedne prilike doslovce poštovao zakon i poštovao ograničenja, sve do momenta dok mi nije pao kamen sa vozila teretnog koje je prevozilo rasipni materijal, a da pri tome nije imalo zaštićen taj materijal, nije pokriveno, iako su mi drugi učesnici u saobraćaju ukazivali da postoji kontrola saobraćajne policije. Da bih spasio i vozilo i sebe morao sam da pretičem vozilo na pravcu na isprekidanoj liniji, ali nisam mogao u momentu preticanja da ispoštujem ograničenje brzine i bio samo u obavezi da platim kaznu za prekoračenje brzine.
Dakle, imao nameru i sve dok je objektivno bilo moguće poštovao zakonske propise, i u momentu kad to više nije bilo moguće sam napravio prekršaj.
U ovakvim situacijama biće vrlo često i drugi, da ne poštuju, ali iz razloga što sve nije upodobljeno i nema mogućnosti da se donese idealno dobar zakon, to je sasvim jasno i svima je to jasno. Ali, ono što nam je poznato iz prakse mi moramo da ukažemo, iako ovaj put, gospođo predsedavajuća, možda nema mogućnosti da se prihvate neke moje sugestije, ali ne sedim ovde samo za ovaj dan i ne samo za ovaj zakon nego i za ovaj zakon u narednom periodu u perspektivi.
Da konačno predložim i gospodinu Mrkonjiću, kad je u pitanju registracija vozila koje obavljaju poljoprivrednu ili privrednu aktivnost, trebalo bi imati u vidu pa prilikom registracije da oni imaju neke povoljnosti, što do sada nije bio slučaj.
Vozila koja koriste pčelari, vozila za poljoprivrednu proizvodnju morala da bi imaju neke benefite, neke pogodnosti vezane za samu registraciju, jer da bi očuvali tu granu, a koja u direktnoj vezi sa saobraćajem, tu granu privredne proizvodnje ili bilo koje druge privredne oblasti, moramo da budemo aktivni i odgovorni učesnici sa pozicija vršenja vlasti, da jednostavno ti, koji očekuju od svoje države da im izađe u susret kad je god to moguće, mogu da računaju da će to u objektivnim mogućnostima biti njima i pruženo.
Šta se dešava sa tim kaznenim poenima? Da bi znali kakva je situacija, jedne prilike, naravno, ne u našoj državi, jedan od učesnika u saobraćaju, bila je to pripadnica lepšeg pola, napravila je prekršaj. Tamo se buše rupe na vozačkoj dozvoli ukoliko se napravi neki propust, ne upisuju se kazneni poeni, i kada je policajac saznao čija je to ćerka, on je ponovo od nje uzeo vozačku dozvolu i napisao:" Ova rupa nije rupa".
Hajmo da saobraćajni znaci, da ovaj zakon važi podjednako za sve. Moram da kažem da policija prilično korektno izvršava ovaj zakona, ali vrlo često oni nisu u mogućnosti da ispoštuju uslove puta, uslove terena i predlagač zakona, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, ne znam s kim je sve radilo ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, nije imalo u vidu ono što se desilo od momenta donošenja zakona, njegove primene i do momenta predlaganja izmena i dopuna tog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, amandman koji sam podneo na član 9. stav 3. je potpuno u skladu i logičan sled amandmana koji je gospodin Aleksandar Martinović podneo, takođe u ime SRS, na član 9. stav 2, gde predlaže da, umesto direktora, zamenika direktora bira Odbor. U stavu 3. stoji da zamenika direktora razrešava direktor. Predložio sam da Odbor Agencije razrešava direktor.
Međutim, gospođo Malović, mislio sam kad ste vi u ime Vlade ovde predstavljali Zakon o sudskim veštacima da je to poslednji loš zakon koji ste vi, kao osoba sa ličnim stručnim kvalitetima na određenom nivou, poslednji neozbiljan zakon koji ćete vi zastupati, međutim, taj zakon u odnosu na ovaj je cveće bio.
Prisećam se reči gospodina Velimira Ilića, mog kolege, koji vam je, kad se o ovom zakonu govorilo u raspravi u načelu, rekao da podnesete ostavku. Sada ću da budem suprotan njemu, pa da vas zamolim da ne podnosite ostavku dok cela Vlada ne podnese ostavku jer svaki naredni ministar bi bio lošiji, to nam pokazuje praksa od 2000. godine pa naovamo. Zato ostanite vi dok su i ostale vaše kolege tu.
Ovaj zakon je toliko besmislen da ne znam kako i na koji način vi možete jednu pohvalnu reč reći za ovaj zakon. Ajde da pođem od jednog prostog pitanja. Očekivao sam kada ovo bude na dnevnom redu da ćemo mi ovde raspravljati o nekim imenima, o nekim osobama, o nekim ljudima, o nekim političarima, o nekim funkcionerima koji su kršili do sada važeći zakon.
Na koji način pokriti kršenje ovog zakona od 1. aprila pa do današnjeg dana, odnosno dok ovaj zakon ne bude stupio na snagu, odnosno do 1. septembra 2010. godine? Naravno, vi nemate kvalitetan odgovor, nemate nikakav odgovor.
Ali, kao što je jedan novinar, politički ne volim tu zemlju iz koje on jeste, ali to je Volter Liman, rekao – demokratija je i suviše ozbiljna stvar da bi se nudila narodu. Mogu da kažem – novac ili pare su i suviše ozbiljna stvar da bi takođe one bile u narodu. Sve ovo, izmene i dopune ovog zakona, zapravo se radi zbog određenog broja ljudi.
Neko je rekao da u ovom momentu imamo oko 1.800 do 1.900 lica koja su u sukobu interesa, koja istovremeno vrše više funkcija, ali mnogi su nebitni i neznačajni. Ne bih da potcenjujem, ali određeni broj kolega koji je u svojoj diskusiji hteo da omalovaži važeće odredbe ovog zakona, pa rekao – eto, jedan odbornik i neko ko je član u školskom odboru, hajde, ti ljudi i ne mogu toliko da ga krše.
Neko je ovde, ako to nije gospođa Nada Kolundžija, rekao – sukob javnog interesa ili opasnost za korupciju ne postoji u nekim političkim funkcijama, nego u javnim preduzećima. Mi se pridružujemo tome. Kakav uticaj može da ima jedan gradonačelnik ili nekoliko gradonačelnika koji su istovremeno i narodni poslanici, a znamo da je lokalna samouprava osnivač javnog preduzeća na tom lokalnom nivou?
Eto mnogo razloga da je ovde trebalo da raspravljamo kako i na koji način sankcionisati one koji nisu poštovali odredbe ovog zakona, a mi ovde sada govorimo kako i na koji način da ga izigramo. Umesto da nam se u Agenciji nalaze borci protiv korupcije, evo i član 9. omogućava da tamo budu borci za korupciju.
Ne bi mogla Agencija da bude uopšte ta, a njen direktor pogotovo, ta osoba koja može da odluči da li je neko u sukobu interesa. To je trebalo precizirati i definisati zakonom, a Agencija da odradi tehnički deo posla.
Dokle vi razvlačite i razvodnjavate ovaj zakon, ukazuje i to što zapravo treba dvostruko donošenje odluka da je neko u sukobu interesa. Treba prvo to da utvrdi Agencija, pa onda organ koji ga je birao da se opredeli ovaj ko je nosilac određene funkcije da li se nalazi u sukobu interesa ili ne.
Kada smo danas imali na dnevnom redu amandmane vezano za bezbednost saobraćaja na putevima i kada je bio predlog da se vozilo zadrži tri minuta, kolega Nemanja Šarović je predložio da se vreme sa tri poveća na pet minuta, nije bilo spremnosti da se to prihvati. A mi danas ovde imamo ne da nam se gube dva minuta, nama se gubi nekoliko meseci i to za one koji su bili u sukobu, koji su kršili odredbe važećeg zakona, na koji mi sada imamo ovde izmene i dopune.
Zaista mislim da ćete posle ovog zakona debelo razmisliti da li o ovako neozbiljnim zakonima treba da se pojavljujete, zbog vašeg ličnog integriteta, da branite, da zastupate ili bar bilo šta afirmativno kažete o ovim zakonima.

Poštovane dame i gospodo, evo kako jedan čovek koji je lekar po profesiji, a ima izražen osećaj za pravdu i pravičnost, može da učini jednu pravnu normu, odnosno jedan član vrlo prihvatljivim.
Da biste razumeli o čemu se radi, moram da pročitam tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama, a kasnije amandman. Nije mi jasno zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Član 82. glasi: ''Funkcioner koji je vršio više javnih funkcija, odnosno uz javnu funkciju obavljao drugi posao ili delatnost na dan 1. januara 2010. godine, a nije se do 1. aprila 2010. godine opredelio koju će javnu funkciju nastaviti da obavlja, dužan je najkasnije do 1. septembra 2010. godine obavestiti Agenciju koje sve funkcije, poslove ili delatnosti obavlja.
Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se vršenjem više javnih funkcija, odnosno obavljanjem posla ili delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno da li to predstavlja sukob interesa.
Ako utvrdi da se vršenjem više javnih funkcija, odnosno obavljanjem posla ili delatnosti iz stava 1. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno predstavlja sukob interesa, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 30 dana, u kojim je funkcioner dužan da prestane sa vršenjem nespojive funkcije, odnosno obavljanjem posla ili delatnosti.
Ukoliko funkcioner ne postupi u roku iz stava 1. i 3. ovog člana, Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede ovog zakona.''
Evo, ovaj zadnji stav, koliko je nesavršen, kaže – ukoliko funkcioner ne postupi u roku iz stava 1. i 3. ovog člana, Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede ovog zakona; sprovodi i započeće, može da započne, ali ne mora da ga okonča. Do kada ne mora da ga okonča? Ne mora do 2012. godine, ukoliko nazor ili na neki način izgura ova vlada.
Šta je dr Paja Momčilov predložio izmenama člana 29. odnosno člana 82? Funkcioner koji obavlja više javnih funkcija na dan stupanja na snagu ovog zakona dužan je da se izjasni koju će javnu funkciju vršiti dalje u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Znači, vrlo pojednostavljeno, praktično i potpuno jasno. Ukoliko se nije izjasnio do 1. aprila 2010. godine, u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, dužan je da se opredeli koju funkciju će da obavlja.
Ovde smo mogli da čujemo da određene odredbe ovog zakona ne mogu da se primenjuju retroaktivno.
Složićete se sa mnom, drage kolege, da funkcija narodnog poslanika je veoma ozbiljna i odgovorna, ali one zbog kojih se menja ovaj zakon, koji svojim kapacitetom žele da pojačaju ili sačuvaju ovu Vladu, retko kad ih viđamo. Nije ovo zasigurno, kao što sam rekao zbog 1.800 ili 1.900 ljudi, građani Srbije kod kojih se možda prepliću neki sukobi interesa, nego je zbog malog broja ali veoma uticajnog i oni koji direktno imaju uticaja i imaju mogućnost da utiču na dalji opstanak ove Vlade.
Znamo dobro da oni koji istovremeno jesu narodni poslanici i gradonačelnici vrlo retko, odnosno samo u izuzetnim situacijama, a to je kada treba utvrditi kvorum ili kada treba glasati, oni su samo tada prisutni na sednicama Narodne skupštine, što ukazuje ipak na ono o čemu je kolega Martinović govorio, jedan čovek može da obavlja više funkcija, ali ovo o čemu je reč ovde, zasigurno ne može.
Nešto mora da trpi, pa da li izbor za gradonačelnika koji nije neposredan, koji je izvršen na osnovu volje odbornika u određenim lokalnim samoupravama, ili ono gde su građani rekli i na neposredan način izabrali narodne poslanike.
Mislim da ovaj zakon, pored toga što nije pravičan i pošten, on je i sraman sa ovakvim odredbama koje postoje i ni u kom slučaju u danu za glasanje ne može se očekivati ne samo podrška od poslanika SRS, nego mislim od svih onih koji imaju izražen osećaj za pravičnost, kao što je to gospodin Paja Momčilov, i koji ne bi trebalo da daju podršku ovom zakonu.
Treba da se borimo za doslednu primenu zakona, a ne da nalazimo modalitete kako i na koji način možemo da ih izigravamo i da ih ne primenjujemo. Kada jednog dana, uz puno strpljenja, mi to imamo, SRS dominantno bude vršila vlast, onda će određene Evropske zemlje, po uzoru na zakone iz Srbije, donositi takve zakone, a ne danas da zadovoljavamo neke standarde, neke evropske zakone koji nemaju smisla, odnosno skupštinska većina ih donosi samo da bi zavarala one od kojih u ovom momentu zavisi.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću ukratko o čemu to mi danas raspravljamo, a to je izbor jednog člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta u Srbiji.
Naime, Visoki savet sudstva je ustavna kategorija i on je uspostavljen prvi put sa Ustavom ovakav i u ovoj formi prvi put sa ovim našim novim Ustavom. Rečeno je da Visoki savet sudstva ima 11 članova, tri po položaju i osam koji se biraju.
Po položaju, bez izbora, automatski ulaze ministar pravde, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Odbora za upravu i pravosuđe. Šest članova su sudije, vodeći računa o tome da predsednik suda ne može da bude član Visokog saveta sudstva i dva člana se biraju iz reda istaknutih pravnika, sa 15 godina radnog iskustva, od čega jedan treba da bude advokat, a drugi istaknuti profesor pravnog fakulteta.
Drage kolege, setite se kada smo na poslednjoj sednici imali izbor jednog sudije Ustavnog suda i videli ste kakva je bila biografija. Ovo sada što imam, nadam se da imate i vi, vidite da je u jednoj ozbiljnijoj formi.
Nešto što se može zaključiti prilikom iščitavanja biografije ovog kandidata prof. dr Predraga Dimitrijevića, što mogu da zaključim jeste da čovek voli svoju veliku Srbiju, jer je on predavao pravne predmete u srpskom Sarajevu, predavao u Prištini, predavao je u nekim drugim mestima. Inače je rođen, diplomirao, živi u Nišu.
Ako bi nešto donekle i moglo da se zameri, iako to moje kolege nisu istakle, to ne odlučuje bitno, on je od 2000. godine pokazao interesovanje za međunarodne pravne discipline. Uglavnom njegovo pohađanje tih kurseva ili treninga, kako to savremenim žargonom volite vi napisati i reći, bilo je na zapadnom delu. Ovde samo možda nedostaje malo praćenje i uporedno pravo bi bilo kompletnije i za profesora Dimitrijevića, da je malo pohađao i te treninge i ta predavanja na istoku. Zasigurno da i tamo može ponešto da se nauči, ali to je manje bitno.
Ako ovaj kandidat bude izabran za 11. člana Visokog saveta sudstva, može se konstatovati da je 2010. godina za njega bila u profesionalnom smislu, u privatnom svakako želimo da mu bude takva, ali u profesionalnom smislu prilično uspešna, jer je on 14. maja izabran i za dekana Pravnog fakulteta u Nišu. Sada ako bude izabran i za člana Visokog saveta sudstva, to je vrlo uspešna godina.
Na ovaj način i ukoliko on bude izabran za člana Visokog saveta sudstva, mislim da će struktura članova Visokog saveta sudstva biti prilično zadovoljena jer je on neko kome je upravno pravo specijalnost. Imajući u vidu da od 11 članova ukupno su šest sudije, onda se sigurno da zaključiti da ćemo imati jedan po strukturi možda kvalitetan sastav.
Kao što je koleginica Milica istakla da imamo od ovih 11 članova tri člana Visokog saveta sudstva koji su iz Niša. To je predstavnik Advokatske komore odnosno upravnog odbora Advokatske komore, a ne i Skupštine Advokatske komore, naš kolega Boško Ristić, kao predsednik Odbora za upravu i pravosuđe, i konačno profesor Dimitrijević. Znači, na jednom prostoru imamo tri kandidata.
Ne znam da možda neko ne razmišlja, ne sigurno profesor Dimitrijević, ali Boško Ristić, možda da, da i Policijska akademija ima sedište u Nišu ili možda neka obuka ili neki treninzi da se neće odvijati u Nišu.
Pokušao sam ovde malo na jedan šaljiv način ovo da iznesem, ali zaista ne ugrožavajući stručnu kompetentnost profesora Dimitrijevića, o ovome i ovaj put i kasnije mora se voditi računa jer sam potpuno siguran, kao i druge kolege narodni poslanici, koji su govorili i vi koji ne govorite o ovoj temi, da ima kvalitetnih stručnjaka i u drugim delovima.
To bi bila dobra prilika za ono o čemu vi stalno pričate, ali čini mi se da je to samo deklarativno, da bi trebalo i ostali delovi da se ravnopravno i ravnomerno i razvijaju i tretiraju. Ali, vi samo ovde otprilike pričate o ravnomernom razvoju, a on na terenu nije takav.
Nedavno sam imao priliku da u Loznici overim jednu izjavu gde je lokalna taksa 70 dinara, a republička administrativna taksa 720 dinara. Sada vas pitam - da li je to želja za ravnomernim regionalnim razvojem ili napravićemo neke regione, a o regionalnom razvoju neće biti ni govora? Mora se o tome vrlo ozbiljno voditi računa.
Ovo je dobra prilika da kažemo nešto o reformama pravosuđa koje su započele, rekao bih i usuđujem se da tako kažem, u negativnom smislu još od 2000. godine. Nikad se pravosuđu nije pridavala ozbiljna i značajna funkcija, uloga koju ono i po Ustavu, a i prosto po potrebama naših građana zaslužuje, ali nikad ozbiljnijeg urušavanja u sistemu pravosuđa, uključujući tu i tužilaštvo svakako, nije bilo kao što je od 2000. godine, jer od tada počinje da dominira negativna selekcija, što, priznaćete, niko ozbiljan ne želi.
Ali, čini mi se mnogi ozbiljni ljudi ne žele ozbiljno ni da se bave ovim pitanjem i činjenica ko će danas govoriti o ovoj temi ukazuje da oni koji podržavaju Vladu i izvršnu vlast, koja se na najdirektniji način upliće u sistem, u posebnu granu, a to je pravosudna grana, nema nameru da ukaže na nešto.
Ako danas i ako postoji dogovor da ovaj kandidat bude izabran, što ranije nije bio slučaj, već dva puta i skoro dve godine kako Visoki savet sudstva radi u krnjem sastavu i nije bio predstavnik pravnih fakulteta, iako su na zajedničkoj sednici 29. januara 2009. godine doneli odluku i predložili tri kandidata, pa je u međuvremenu jedan odustao, pa kasnije i u septembru 2009. godine takođe je predložen od strane pravnih fakulteta kandidat, ali ovde nije izabran, nije dobio potrebnu većinu.
Ako ste se sada i dogovorili o tome, ali zaslužuje i ovaj kandidat s vaše strane reči pohvale ili možda da ne izražavamo mi sumnju da se pokušava u jedan deo preneti značajan uticaj, i to sigurno nije ni zbog profesora Dimitrijevića, ni zbog ovog advokata koji je član Visokog saveta sudstva, nego verovatno zbog predsednika Odbora za upravu i pravosuđe.
Jer kada bi vodili računa o nekim interesima, onda neko ko se bavi advokaturom, iako je i Ustavom rečeno da je predsednik Odbora za upravu i pravosuđe i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, a s obzirom da se čovek profesionalno bavi advokaturom, onda bi logično bilo da podnese ostavku na mesto predsednika tog odbora. Sigurno je i imamo podatke iz prakse, prilikom izbora sudija da je bilo mnogo uticaja.
Izbor sudija je napravljen na takav način ili reizbor, nazovite kako god hoćete, a oni znaju o čemu se radi i građani Srbije znaju, i mi znamo o čemu je tu bilo reči, izvršen je tako što su političke stranke koje podržavaju Vladu dobile određene kvote.
Govorio sam kada smo pričali, kada je to bila osnovna tema, ona se sada i te kako dodiruje sa ovom temom, da određene sudije su primljene u određeni sud, a da pri tome nisu ni konkurisale ili ne u taj sud ili ne uopšte u sud, nego možda na neko drugo mesto. Onda smo imali takvu situaciju da su oni primljeni tamo ili im je rečeno od nekog iz Visokog saveta sudstva ili od nekog ko je bio delegiran od određenih članova Visokog saveta sudstva gde to oni treba da konkurišu jer na to mesto će biti primljeni, a ni na jedno drugo mesto neće biti primljeni.
Ovde su nas uveravali, kada je bio izbor sudija, da će se sada postići efikasnost, da će biti eliminisano sve ono što nije valjalo, što godinama nije bilo u redu. Jedan od kolega je govorio da više u Mionici neće morati da se prisustvuje, odnosno sudija neće morati da bude neadekvatno obučen jer prostorija nije dovoljno zagrejana.
Ne traže građani to. Njima se traži da kada dođu u sud mogu da ostvare svoja prava. Nije toliko bitno da li je prostorija klimatizovana, iako stvoriti dobre uslove za rad niko se neće protiviti tome. Da li smo danas posle tog izbora postigli, da li danas u Srbiji imamo takvu situaciju? Sigurno nemamo.
Ažurnost nije ni na onom nivou na kojem je bila i sada bi mi imali i dovoljno razumevanja i strpljenja, mi kao stranke koje mogu da se pojave u sudskom postupku, kada bi bili bar sigurni da je ovaj način izbora sudija bio dobar, ali on zasigurno nije bio dobar.
Članovi Visokog saveta sudstva imaju ogromnu ulogu i značaj u uspostavljanju dobrog sistema u sudstvu. Da li će svi ovi moći da daju odgovor na ta pitanja i moći da postignu tako nešto? Ne znam, ako se ima u vidu na koji način su se birali i članovi Visokog saveta sudstva, a pogotovo kako su se birale sudije i da je to bila i politička raspodela i dogovor.
Mogu i da razumem da politički dogovor može da bude na snazi ko će biti direktor javnog preduzeća, ali u sudu nikad ne sme politika da bude ne dominantna, nego uopšte ne sme da ima uticaj. Jer, konačno, a na osnovu zakona, to su ljudi koji odlučuju o slobodi svakog od nas. Ako je to tako, onda njegov izbor mora da bude potpuno čist i potpuno izvan uticaja politike.
Nije ga bilo. Ne vidimo način na koji se sada biraju sudije, da će biti izmešten, da je to eliminisano, nego naprotiv, to je možda čak i pojačano u oblasti pravosuđa. Ali, nekako nam se desilo, možda smo prilikom donošenja Poslovnika, odnosno oni koji su radili Predlog Poslovnika trebalo da imaju da imaju ovo u vidu.
Evo, nekoliko tačaka dnevnog reda, kao što je izbor guvernera Narodne banke, kao što je izbor članova Visokog saveta sudstva, kao što je bio izbor sudije Ustavnog suda, nemamo nikog u ime tih ljudi, u ime predlagača ko bi ovde mogao da se pojavi.
Ako ponekad nešto nije bilo regulisano Poslovnikom važećim, onda je to trebalo prilikom donošenja ovog poslovnika da imamo u vidu, i ovo moram da pošaljem kao jednu malu zamerku trenutno predsedavajućem Narodne skupštine, uvažavajući ono što ona kao narodni poslanik i parlamentarac sa veoma visokim iskustvom zna i ume, mogli ste možda u tom smislu podneti neke amandmane, pa da mi razgovaramo o ovoj veoma ozbiljnoj temi, a i prethodna je bila izuzetno ozbiljna i za nas narodne poslanike i za građane Srbije, da imamo predstavnike i da znamo o čemu mi to govorimo i da mogu ljudi da iznesu određene stavove i mišljenja.
Ne znam kome bih mogao ovaj apel da uputim. Nemamo zakona o advokaturi, nemamo zakona o notarima, nemamo ga čak ni u skupštinskoj proceduri i možda su to teme o kojima je mogao neko da progovori, a sve vezano za ovu tačku dnevnog reda.
Nadam se da ćete vi izabrati ovog kandidata. Ako to već tako bude, apelujem u ime SRS da bude stručno, kvalitetno, da ono što je teoretski, kabinetski naučio primeni i u praksi kao član Visokog saveta sudstva, a i da jednostavno pomogne sudovima koji su sad u Srbiji.
Da nije kolege Srđana Spasojevića ovde da progovori, ali svaki dan vezano za zaključak Vlade i vezano za odluke Okružnog suda u Kraljevu i vezano za odluku Upravnog suda, niko ne bi znao o čemu se tamo radi i da je zloupotrebljena izborna volja građana Kraljeva.
Kad to kažem, ne delim ih po stranačkoj pripadnosti, nego delim ih na one koji su imali aktivno pravo da izađu na izbore 11. maja 2008. godine i da se na osnovu njihove volje formira lokalna vlast koja je i bila, a ni u kom slučaju se ne može izborna volja građana jednog grada, pa i Kraljeva svakako, menjati zaključkom navodno Vlade, a to je sigurno samo jednog ministra, gospodina Markovića. Mislim da mu to neće služiti na čast u njegovoj profesionalnoj karijeri.

Gospodine ministre, imajući u vidu vaš lični kapacitet, imajući u vidu da ste tri puta bili ministar u Vladi Republike Srbije, a od toga dva puta ministar trgovine, iskreno rečeno, očekivao sam kvalitetniji Predlog zakona o trgovini i donekle ste vi uspeli, ali ono što sam smatrao da će biti regulisano ovim zakonom, neke naznake, neke poruke, njih tu nema.
Mi jesmo deo evropskog tržišta i niko, čini mi se, ne želi snažnije da bude deo evropskog tržišta nego što je SRS. Pa vidite: Guča, Egzit, naši poljoprivredni proizvodi prepoznatljivi. Ali, evo i Guča će biti dovedena u pitanje zbog nekih obaveza koje se pojavljuju tamo.
Ali ste vi bili omeđeni da niste mogli da date, ne verujem da je sada nešto u vašim ličnim svojstvima donelo ovom parlamentu ne tako kvalitetan Predlog zakona, nego ste bili omeđeni s jedne strane tromom i neefikasnom Vladom, i Vladom koja nije spremna da odgovori trenutku vremena u kojem se nalazi, s jedne strane. S druge strane - pogrešna privatizacija prerađivačkih kapaciteta u poljoprivrednoj proizvodnji nije nam dozvolila da uzmemo ozbiljnijeg zamaha.
Zakonom bih vam zabranio otvaranje supermarketa, hipermarketa, bilo čega na području Srbije, ma ko da otvara, ali bih vam zato naložio i stimulisao vas da otvarate, i vi i vaše kolege iz Vlade, trgovinske lance u drugim zemljama. Zbog čega?
Na taj način bi zaposlili našu radnu snagu, ali kada smo već privatizaciju u sferi poljoprivredne proizvodnje, odnosno prerade poljoprivrednih proizvoda, privatizovali na takav način, onda nam je i sirovinska baza, a i potencijal za izvoz ostala znatno na niskom nivou i tu nema velikih mogućnosti, ali ste zbog toga morali da date vi akcenat u ovom zakonu mnogo više.
Mi sada, kada su ova tri člana koja se odnose na unapređenje trgovine, a vezana su za Centar za razvoj trgovine, ne bih se saglasio ni sa koleginicom Donkom Banović, naravno, ni sa Srđanom Milivojevićem, da sedište tog centra bude u Kruševcu. Mi smo predložili da se brišu ti članovi. Ako se nešto briše, onda sedište takvom centru bi bilo negde u Drini, Moravi ili slično.
Nema potrebe za tako nečim. Istina, ono što se nalazi u ova tri člana šta treba da radi taj centar za razvoj trgovine, to moderno zvuči, to je lepo i mnoge stvari koje se nalaze u ove tri odredbe, same po sebi će doći. Nateraće nas prosto vreme da trgujemo i iz fotelje i elektronski da trgujemo, i nema posebne potrebe za stvaranjem jednog takvog centra.
Kolega Zoran Krasić, kad je govorio kao ovlašćeni predstavnik SRS po ovom zakonu, rekao je - šta nam je dobro donela Agencija za duvan, i svejedno odakle su zaposleni u Agenciji za duvan. I svejedno odakle će biti zaposleni u centru za razvoj trgovine, ali zasigurno da će oni koji se bave i veleprodajom i maloprodajom jednog dana morati da plaćaju određene usluge, koje neće biti nimalo jeftine, ovim zaposlenim u centru za razvoj trgovine.
To je besmisleno i time ne treba da se bavite. Kad sam rekao da niste doneli dobar predlog zakona pred ovaj parlament, pre svega sam mislio da se ovde ne prepoznaju vlasnici bilo kao pravna lica, bilo kao privatni preduzetnici, vlasnici malih radnji. Sve se uglavnom skoncentrisalo i više pažnje se polaže na ove velike, a veliki je broj ovih malih.
Zatim, prodajni podsticaji koji se pojavljuju u supermarketima i hipermarketima svakako na nelojalan način utiču na vlasnike malih radnji. Pitanje je njihovog plaćanja poljoprivrednim proizvođačima, odnosno proizvođačima uopšte i uvoznicima. Kad se dešavaju ove podsticajne prodaje, akcije, popusti, rasprodaje i slično, čini mi se da se prodaju i ispod cene koštanja. To neko mora da plati, to najčešće plaćaju vlasnici malih radnji, o njima nisu dovoljno vodili računa u ovom zakonu.
Ne želim da vas optužujem da vi stajete na bilo čiju stranu, na bilo koju stranu, bilo kog vlasnika velikog lanca, ali vi morate da stanete na stranu većine građana Srbije, a to su u ovom slučaju potrošači, pa i oni mali vlasnici privatnih radnji i privatnih preduzeća, ali da stanete i da se pomogne da se stvori ambijent, da ova vlada stvori ambijent, svakako i za velike trgovinske radnje, odnosno velike hipermarkete i supermarkete.
Nema nijedna potreba za postojanje centra za razvoj trgovine. Obratite malo pažnju, ne znam koliko je u direktnoj vezi sa ovim zakonom, ali u svakom slučaju jeste u najdirektnijoj vezi sa Ministarstvom koje vi vodite. Ovlašćeni serviseri za fiskalne kase, da li su dovoljno osposobljeni, da li su dovoljno stručni i da li rade svoj posao u skladu sa zakonom.
Kada je u pitanju fiskalna politika, morali bi kao Ministarstvo trgovine da to proverite. Ukoliko ne bude nikakvih reakcija, ja ću vam u nekom kasnijem periodu dati konkretne dokaze za to gde bi Ministarstvo trgovine moralo da interveniše.

Podneli smo amandman na član 62. stav 3. On glasi u Predlogu zakona: "Mera iz stava 1. ovog člana određuju se u trajanju do ispunjenja propisanih uslova, a najduže šest meseci". Tako je u predlogu. Mi predlažemo da se taj rok skrati na tri meseca. Ovaj član se odnosi na mere u postupku inspekcijskog nadzora, pa je predviđeno ukupno pet mera i jedna od tih mera jeste privremena zabrana obavljanja trgovine van prodajnog objekta.
Kaže se, tržišni inspektor će izreći meru privremene zabrane obavljanja trgovine van prodajnog objekta ako se utvrdi povreda propisanih uslova za obavljanje ove trgovine. Stav 2: "Zabrana iz stava 1. ovog člana može da se odnosi na određeni oblik trgovine van prodajnog objekta, određenu vrstu robe, područje, lica koja obavljaju trgovinu, odnosno druge uslove u pogledu kojih je utvrđena povreda ovog zakona". U stavu 3, na šta smo i podneli amandman, stoji: "Mera iz stava 1. ovog člana određuje se u trajanju do ispunjenja propisanih uslova, a najduže šest meseci".
Mi smo predložili da se taj rok sa šest skrati na tri meseca i mislim da je to optimalnije. Znači, da se skrati rok ili da se otklone uočeni nedostaci, ono što je inspektor prilikom nadzora ustanovio ili da se prestane sa radom potpuno. Mislim da je ovaj rok primeren i da on u suštini ne menja i nije kao što smo mi tražili da se centar briše ovde. Tražimo samo da se skrati rok. Mislim da je ovo sasvim prihvatljivo i za Ministarstvo trgovine, pa izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, kad se pažljivo iščita Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i izmene i dopune ovog zakona koje imaju 30 članova, dalo bi se zaključiti, istina grubo, da onome ko predstavlja ovaj zakon u ime Vlade Republike Srbije nedostaje ili lične sigurnosti ili možda i stručnih kapaciteta. Kad ste vi u pitanju, ne bi moglo da se primeni ni jedno ni drugo, ali ako vam ne bude teško, da bar za poslanike SRS, kad uzmete reč, objasnite zbog čega i u ime koga predstavljate jedan ovakav zakon koji zaista nema nikakvog smisla.
Gospođa Nada Kolundžija je rekla, zato što je bilo dosta kolega poslanika koji su govorili da su izmene zakona veoma česte, da se mi nalazimo u jednom trenutku tranzicije, rekao bih, da se naše društvo nalazi u krizi, ekonomskoj, socijalnoj, moralnoj i svakoj drugoj, i promene, gospođo Kolundžija, zakona ne bi bile sporne da one u onom predlogu teksta gde se radi o promenama obezbeđuju nešto bolje za one na koje se odnose, a pre svega to su građani Srbije.
Vrlo interesantno je pitanje zbog čega se donosi ovaj zakon. Da bi se pokrilo sve ono što nije realizovano osnovnim zakonom, pokušava se doneti jedan zakon i onda objasniti zbog čega se on nije primenjivao.
Danas smo od nekoliko narodnih poslanika, tačnije, da budem potpuno precizan, od dva narodna poslanika koja su govorila u prilog ovog zakona moglo čuti i na jedan banalan način pokušati da se objasni da predstavnici školskih odbora i odbornici, ako istovremeno vrše i jednu i drugu funkciju, nisu u sukobu interesa, a pri tome im je namera bila da omalovaže članove školskih odbora.
Nijedan odbor, nijedan nadzorni odbor, nijedna funkcija koju mi vršimo u ime građana Republike Srbije ne smeju da se potcenjuju, moraju da se shvate na najozbiljniji način.
Da nije bilo potrebe da se odbrani ovde nekoliko pojedinaca, verovatno izmene i dopune ovog zakona ne bi ni bile na dnevnom redu, a pre svega možda oni ljudi koji su istovremeno i narodni poslanici i gradonačelnici.
Vidite izjave koje su prethodnih dana bile objavljivane i u dnevnoj štampi, ne znam ko mi je predao amandman, možda je to visok, a mali, možda debeo, a mršav čovek, ne mogu sad da se setim, ali sigurno to nije naša poslanička grupa podnela i na kraju nismo mi to ni podneli, nismo imali razloga da branimo sebe, nismo čitali Predlog zakona, pa smo podneli takav amandman, a ovde se može reći za takvog čoveka da istovremeno može da vrši nekoliko funkcija veoma ozbiljno i odgovorno, pokazuje se da to nije tačno.
Ovde treba i mogli su predstavnici skupštinske većine da predlože drugu odluku, umesto što se danas razmatra predlog o izmenama i dopunama Zakona o borbi protiv korupcije, možda odluka o dodeli onim građanima Srbije koji nisu zaposleni po pet hiljada dinara, kao što je to urađeno za one koji rade u javnom sektoru.
Da li je neko u ime skupštinske većine razmišljao o tome da bi moglo i tim građanima da se izađe u susret. Vlada je zadužena za sprovođenje politike, ali da je skupštinska većina predložila takvu odluku, ona bi se mogla naći na dnevnom redu i onda bi Vlada Republike Srbije bila u obavezi da je sprovede. To da su uradili narodni poslanici SRS, zasigurno nikad ne bi moglo da dođe na dnevni red, kao što je bilo i nekih predloga o formiranju anketnog odbora, da se ispita situacija vezano za "Ušće".
Naš šef poslaničke grupe je predložio takav anketni odbor i, naravno, nikad nije došao na dnevni red, a i zašto bi, kada je vaš cilj da zaštitite, a zbog očuvanja skupštinske većine da zaštitite one male predstavnike političkih stranaka koji bi možda zbog nepoštovanja njihove želje, što se može nazvati samo njihova želja, doveo u pitanje i postojanje ovakve koalicije.
Moj predlog je mogao da bude, doduše, on je sada zakasnio, kada ste donosili zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Zakona o ministarstvima, mogli ste da navedete, ako ste želeli da ostanete četiri godine na vlasti, u prelaznim i završnim odredbama takvog zakona – ova vlada će svoju funkciju obavljati, pa do isteka četvorogodišnjeg perioda. To vam je nekako bio možda moralniji, možda kvalitetniji predlog da to rešite, nego što ste pristupili izmenama i dopunama ovakvog zakona koje zaista nemaju nikakvog smisla.
Kada se neko dosetio danas da govori, pravila igre se uspostavljaju pre održavanja utakmice i ona moraju da se poštuju do završetka utakmice, poslanici SRS u potpunosti su saglasni sa takvim predlogom, ali vi ne radite tako.
Postojala su jedna pravila, potpuno i jasno izgrađena, i to zakonom utvrđena, o lokalnim izborima i kada skupštinskoj većini ili nekom drugom nije odgovaralo, onda se nagovorio Ustavni sud, pokrenula se inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o lokalnim izborima i odgovorno vam tvrdim da su određeni ljudi u Srbiji pričali da će Ustavni sud u aprilu doneti takvu odluku po kojoj će odbornički mandati pripadati odbornicima, a ne političkim strankama koje su kao takve izašle na izbore i koje su odlukom svojih organa donele odluku konkretno kom kandidatu sa liste će pripasti taj odbornički mandat.
Takva situacija nije odgovarala ovoj dvojici predstavnika skupštinske većine koji su se trudili da objasne da neku reč kažu u prilog ovog zakona, nego su onda ćutali, a danas kada je sporno jer su njihovi predstavnici ili predsednici tih političkih stranaka izjavljivali da ono što bude donela Agencija da će oni tobože poštovati.
Kasnije su dobili potvrdu da ne moraju da poštuju, da će u nekom narednom periodu biti donet zakon o izmenama i dopunama tog zakona i da će to zapravo biti legalizovano. To apsolutno nije u redu.
Ako neki poreski obveznik za jedan dan ne plati porez na promet, odnosno PDV, ili 10. januara u toku godine ne podnese poresku prijavu na koji način će plaćati porez, on će biti sankcionisan, a ovde navodno najveći predstavnici državnih organa ne moraju da poštuju zakon.
Pored toga što kao skupštinska većina vrlo često i isključivo glasate za zakone koji se predlažu u ovom parlamentu dužni ste, kao što i mi činimo, da pratite njihovu dalju sudbinu, da li se oni sprovode na takav način na kakav treba, u duhu slova tog zakona ili se uopšte ne primenjuju, a očigledan primer jeste da se ovaj zakon nije primenjivao.
Korupcija svakodnevno raste, ali mi imamo predstavnike u Vladi i potpredsednika koji istovremeno i prima platu i prima penziju, i nije jedan, takvih je više. Ovde se ne daje dobar primer građanima Srbije da treba da imaju poverenje u narodne predstavnike.
Sve ovo poslanici SRS, bez ikakve dileme i bez ikakvog ubeđivanja, imaju pravo da iznesu iz jednog prostog razloga. Posle parlamentarnih izbora 2007. godine mi smo direktno promenjivali odredbu člana 102. stav 3. Ustava Republike Srbije, gde je rečeno da narodni poslanici ne mogu biti predstavnici nekih drugih organa vlasti, pa nijedan izabrani gradonačelnik ili predsednik opštine u to vreme, izabran 2004. godine, nije istovremeno bio i narodni poslanik.
Mi smo još tada hteli da se te odredbe Ustava primenjuju, a kasnije kada je donet ovaj zakon, iako smo mi imali konkretne primedbe na njegovo sprovođenje i na njegovo donošenje, hteli smo da damo maksimalnu podršku da se on provodi i primenjuje, ali vi nemate takvu volju. Zapravo, vi ne donosite zakone da bi se oni primenjivali, nego ih donosite da bi vas učvrstili, zadržali ili možda na bilo kakav način ostavili na vlasti.
Pomenuto je danas ovde da odbornik i član školskog odbora i ne izazivaju takvu pažnju i da ne mogu negativno da utiču na razvoj korupcije kao što mogu direktori javnih preduzeća. Da li se sećate ko je prvi digao glas upravo protiv direktora javnih preduzeća, ali ne što časno, čestito i na osnovu zakona obavljaju svoju funkciju, nego zbog toga što su enormno dizali svoje bonuse, imali izuzetno visoke plate, a samo jedan od takvih primera personalno je bio i Bojan Krišto.
I mi smo ukazivali na vreme i još mnogi drugi koji su bili sa drugačijim imenima, ali su se ponašali isto kao Bojan Krišto, a da ne govorimo o izuzetno visokim, enormno visokim i kako bi predsednik DS Boris Tadić rekao – bezobrazno visokim zaradama.
Hajde jednom uradite nešto u interesu građana Srbije. Pokažite vi na svom primeru, vi koje su oni birali, da može i mora drugačije da se uradi, a ne štiteći i braneći interes samo nekoliko onih, u stvari barata se da ih je oko 1.800, možda do 1.900, koji vrše više funkcija nespojivih za sada po zakonu.
Sada se neko brine i kaže moraće novih 1.800 ili 1.900 plata da se da onima koji bi bili na njihovom mesto imenovani. Plata u skladu sa zakonom ne može da osiromaše građane Srbije, ali oni koji u njihovo ime odlučuju i donose neke odluke dužni su da stvaraju takav poslovni i drugi ambijent gde će građani Srbije osetiti da zaista njihovi izabrani predstavnici i rade za njih.
Oni izlaze na izbore da bi izabrali predstavnike koji moraju da intervenišu u onim situacijama kada oni kao pojedinci, kao individue ne mogu da sprovedu određena prava i da zaštite svoj interes.
Vrlo interesantan je i član 21. Predloga zakona, gde kaže da Agencija ima zamenika direktora koji se bira na javnom konkursu, a direktor bira zamenika direktora između tri predložena kandidata sa liste koju utvrdi Odbor agencije.
Zašto ga ne bira Odbor? Uvek imamo više poverenja, bez obzira kakvi ste vi predstavnici vlasti, građani Srbije imaju više poverenja kada to radi kolektivni organ nego kada radi pojedinac. Evo ovde se pokazuje da skupštinska većina je spremna, a da vama nije jasno zbog čega, zar zarad nekoliko funkcionera koji sede i ovde i na nekim drugim mestima, jer ovo sigurno ne bi bilo urađeno zbog odbornika u lokalnoj samoupravi i članova školskog odbora nego je urađeno zbog nekoliko poslanika koji su istovremeno i gradonačelnici.
Ali, mi se sećamo da su u ovoj Skupštini sedeli narodni poslanici koji su bili istovremeno i ministri. Vama ni to nije bilo strašno, ni to vam nije smetalo i vi zapravo ni od čega ne prezate kako bi ono što ste dobili, poverenje građana, unovčili na najbolji mogući način i kako bi obezbedili neku korist za vas ili za povezana lica s vama.
Gospođo ministar, pošto ste ministar pravde, bilo bi zanimljivo da kada budete odgovarali na naše primedbe kažete ujedno zbog čega se ne objavi javno spisak lica koja su svojevremeno živeli u Hrvatskoj na svojim imanjima, a proterani, protiv kojih se vodi krivični ili neki drugi postupak u Hrvatskoj, a ne da oni dođu da se raspituju, nego jednostavno da to bude objavljeno javno da oni vide o kojim licima se tu radi. I ako bi mogli, nisam siguran da nam možete dati pravi odgovor, otkud i za koji novac su kupljene onolike šahovnice i istaknute ovde u Beogradu, kojim povodom se to radi, zašto se od poreskih obveznika…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, podsećam vas na član 107. i obavezu da govorite o dnevnom redu.)
Govorim isključivo o dnevnom redu, ako to nije poklon, ako gospodin koji danas dolazi u posetu Srbiji nije doneo lično, onda je to u redu, ali ako ih je doneo, onda nema pravo da istakne gde to on hoće…

Hvala. Mislim da je generalni sekretar i što je juče negde padala kiša odgovoran, izvinjavam se, nećemo sada o tome, nego član 28. Predloga zakona kaže – funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može bez saglasnost Agencije da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom. Ranije je stajalo uz saglasnost Agencije, a sada čak ne mora da traži ni saglasnost od Agencije.
Evo to ukazuje na koji način skupštinska većina, a i vi gospođo ministar, zato se i vraćam sad na one dve kvalifikacije koje su bile izrečene na početku i ako vam nije problem da nam objasnite otkud i u ime čega stajete iza ovakvog zakona koji ne znači ništa.
On zapravo pokazuje nemoć države, kad kažem "država" mislim na sve njene institucije, nemoć države da se suprotstavi pred određenim brojem tajkuna ili onih ljudi koji smatraju da je Srbija u njihovom vlasništvu. Jedno SRS i građani Srbije nemaju alternative, a vi koji zloupotrebljavate njihovo poverenje, položićete im računa na sledećim izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo može da se zove Predlogom poslovnika o radu Narodne skupštine do momenta usvajanja. Kad vi ovo budete usvojili, kad bude obezbeđeno minimum 126 narodnih poslanika koji će da glasaju za ovo, onda to više nije to.
Moram da vas podsetim da deca kad igraju klikere uspostave neka pravila koja su neuporedivo ozbiljnija, adekvatnija i odgovornija nego što vi nudite narodnim poslanicima da se reši način ponašanja.
Možda neki zakoni za koje mi ovde glasamo ili ne glasamo i ne odnose se direktno na svakog poslanika, ali smo dužni, zbog onih u čije ime i sedimo ovde, da i prema njima imamo ozbiljan odnos. Ali, ovo reguliše upravo naše ponašanje, proceduru kako mi treba da se ponašamo u ovom parlamentu.
Detaljno iščitavajući Predlog ovog poslovnika, mogao sam samo da zaključim da se ovde radi o jednoj velikoj učionici od 250 učenika i jednoj učiteljici ili učitelju koji će da uspostavlja sva pravila i naše ponašanje ovde, a ne nikako o tome, kao što su neki poslanici govorili, da će se razviti institucija opozicije. Samo u prvom momentu čitajući ovaj predlog poslovnika izgleda da su poslanici pozicije u nešto povoljnijem položaju. Međutim, to je jedna varka i apsolutno nije tačno da je tako.
Odrekli smo se svih prava i obaveza, odnosno odrekli ste se vi i predsednik parlamenta juče, prekjuče i nekoliko prethodnih dana je izjavljivala – opozicija nije htela da učestvuje u radu, kamo sreće da su učestvovali, možda bi ovaj predlog bio nešto kvalitetniji, ali će se u raspravi u plenumu pokazati da li ima dobrih predloga za pravljenje dobrog poslovnika. Na osnovu ponuđenog predloga nema teoretske šanse da se na bazi bilo kojih i bilo koliko amandmana može ovde nešto kvalitetnije uraditi i popraviti.
Predlažete smanjenje broja radnih tela ili odbora i to sa sada postojećih 30 na 18, i jednim posebnim – 19. Da li to vi možda odslikavate sastav Vlade u takvom odnosu, odnosno da će postojati ta ministarstva analogno ovim odborima. Nemoguće je i takav sastav Vlade napraviti.
Ovo je jedno mešanje. Imaju odbori koji za koje se tačno, iako se u Predlogu poslovnika kaže šta je njihova nadležnost, neće moći to utvrditi. Kažete – ima pravo taj odbor da analizira i razmatra. Šta to znači analizirati i razmatrati, ako nema mogućnost meritorno da donese neku odluku, a kažete da želite da premestite rad u odbore.
Ništa od toga što stoji u ovom predlogu poslovnika nije tačno i nikakav kvalitet novi mi nećemo dobiti. Mi ćemo samo imati jedna pravila koja vrlo loše i na nekvalitetan način uređuju rad ovog parlamenta. Možda bi bilo bolje da se to uradi od slučaja do slučaja, možda bi i to bila bolja varijanta nego što je ova situacija.
Šta, kako i na koji način? Naravno, kada ovo kažem, ne mislim ni u kom slučaju na gospođu Čomić. Ona je jedan od najboljih poznavalaca parlamentarne procedure u ovom parlamentu. Kako da se zaštite poslanici od onog ko trenutno predsedava, on odlučuje i koliko će trajati diskusija, i o čemu će se govoriti, i kada je treba prekinuti i da li neko ima pravo uopšte na takav način da se obrati.
Kolega Samofalov kada je rekao da je predsednik Odbora za odbranu i bezbednost smenjen sa tog mesta iz razloga što je zloupotrebljavao taj položaj, apsolutno je netačno jer se zna dobro zbog čega je smenjen. Smenjen zbog iznošenja istine.
Ali, dodao je posle toga da je loša praksa, veoma loša praksa, ako opozicioni poslanik predsedava Odborom za odbranu i bezbednost. Podsećam vas da je u prethodnom sazivu ovog parlamenta tim Odborom predsedavao niko drugi do današnji ministar unutrašnjih poslova i još prvi zamenik premijera.
Kakvu vi poruku šaljete ministru policije i potpredsedniku Vlade, naravno, kako je on obavljao tu funkciju? Apsolutno je netačno. Ta su pravila bila uspostavljena, trebalo ih je ispoštovati, ali vaš cilj nije da date bilo koje pravo opoziciji i uopšte se ne radi o pravu, najmanje je u svakom momentu 124 narodna poslanika jer 126 vam treba da bi mogli da vedrite i oblačite, nego se radi o pravima građana Srbije koji stoje iza tih 124 narodna poslanika. Vi njihova prava uskraćujete.
Kako bi danas gospodin Srđan Spasojević mogao da se obrati ovde u ime građana Kraljeva? Imao sam priliku da ispred SRS odem u taj grad i da se uverim da su tamo prava građana koji žive i njihovo pravo da iskažu svoju volju na izborima ne svedena na minimum, nego apsolutno ukinuta i da su određenim zaključcima Vlade ili samovoljom ministra Milana Markovića ukinuta prava 18 odbornika SRS i drugima kojih je bilo ukupno 40.
I dozvoljavate i nećete da se oglasite, i nećete da se primenjuju zakoni ove države da se ljudi samoorganizuju da izlaze na ulice. Kada sam ušao u parlament, kada sam ušao u zgradu gde je lokalna samouprava grada Kraljeva, mogao sam svašta da vidim, osim funkcionisanja na način na koji je to regulisano zakonom vlasti u tom gradu. Ko je za to kriv? Kriva je DS, pa između ostalog i predlažući ovakve predloge poslovnika o radu Narodne skupštine.
Kako i na koji način bi poslanici SRS ovaj put, a sutra će to možda da bude neka druga politička stranka, da upitaju državnog tužioca zbog čega ne reaguje na brojne krivične prijave vezano za ljagu na predsednika SRS? Kada će jednom da se oglasi taj neko i kakva će naša prava biti da postavimo pitanje?
Vrlo često, pretpostavljam da ovo nije slučajno, i među vama sede narodni poslanici koji imaju parlamentarno poslaničko iskustvo, koji su i dobri pravnici i vešti narodni poslanici, i sigurno bi napravili daleko bolji predlog poslovnika o radu Narodne skupštine, nego je ovo želja da Narodnu skupštinu pretvorimo u fabriku zakona. SRS se s tim ne slaže jer to prosto nije moguće. Nama nije bitno samo da se donesu neki zakoni, nego i šta oni konkretno znače za građane Srbije.
Član 95. Predloga, pošto moram da se koncentrišem i na jedan konkretan član koji kaže – o skraćenom postupku. I narodni poslanik može da predloži skraćeni postupak u sledećim slučajevima - potvrđivanje međunarodnog ugovora. Ne možemo takvu klasifikaciju napraviti. Mogu da se saglasim da postoje međunarodni ugovori koji možda ne izazivaju veliku pažnju, ali i te kako postoje međunarodni ugovori gde moramo oprezno da ih analiziramo i ne možda da vodimo raspravu po skraćenom postupku, nego da se raspravlja u duplo većem trajanju nego što je to uobičajeno.
Pa onda kada se radi o manjim izmenama ili dopunama postojećih zakona kojima se bitno ne menjaju materijalna rešenja. Da li ste tu mislili na broj članova ili broj odredaba ili na neki drugi način o bitno manjim izmenama? Ponekad promena jedne uredbe, odnosno jednog člana određenog zakonskog predloga, može da bude toliko suštinski bitna da ni u kom slučaju ne možemo da dozvolimo vođenje skraćenog postupka.
Prestanak važenja zakona ili bilo koji drugi predlog koji može da bude po skraćenom postupku, nedopustivo je da se može voditi u duplo kraćem vremenu nego što je uobičajeno, a ono je ionako restriktivno.
Ovakav predlog poslovnika o radu Narodne skupštine nikada još nije bio pred poslanicima srpskog parlamenta otkako građani Srbije imaju pravo da biraju svoje predstavnike i da oni u njihovo ime donose neke odluke.
Više ovaj parlament neće imati u punom kapacitetu, kako vi volite da kažete, ni zakonodavnu, a kamoli kontrolnu ili neku drugu funkciju. Potpunu kontrolu nad ovakvih sastavom parlamenta, računam na onu većinu koja podržava Vladu, ima Vlada, ni u kom slučaju parlament nema kontrolu nad Vladom i zbog toga SRS ne može ni ozbiljnije da razmatra ovaj predlog, a kamoli da da podršku.