Gospodine Novakoviću, vi ste dobar pravnik i malopre ste demonstrirali da ste dobar čitač određenih odredaba Poslovnika o radu Narodne skupštine čitajući jednu od odredaba po kojoj mi niste dozvolili pravo na repliku.
Vi kažete – pravo na završnu reč ima neko ko je predstavnik Vlade. To uopšte ne sporimo. Da li mislite... A ja vam odgovorno tvrdim da nijedan srpski radikal ne bi došao ovog momenta da u ime ovakve vlade brani ili daje bilo kakvu završnu reč. Ni moja namera nije bila, kada mi čitate da nemam pravo da dam završnu reč, da dajem završnu reč; ne biste me mogli ni naterati na to da u ime ovakve vlade dajem završnu reč. Moja namera je bila da sa gospođom Dragutinović razmenim iskustvo.
Gospođo Dragutinović, hvala vam što ste komentarisali prethodni zakon. Naravno, ja ću govoriti o ovom amandmanu. Vi ste rekli – mogli smo da uopšte ne donosimo zakon i mogli smo da ga donesemo. Mi smo prihvatili vaš predlog za donošenje zakona, nećemo glasati svakako, uz određene amandmane. Kažete – nigde, ni u jednoj državi klasifikaciju ne utvrđuje parlament.
Sada ću ja vama nešto da kažem: nigde, ni u jednoj državi predsednik te države ne kaže - biće 200.000 radnih mesta, a onda krene otpuštanje po celoj Srbiji, pa i po malim lokalnim samoupravama. Nigde, ni u jednoj državni u svetu potpredsednik vlade ne prevari, neću grublju reč da koristim, pet miliona građana govoreći im da će dobiti po 1.000 evra. Nigde, ni u jednoj državi drugi potpredsednik vlade ne kaže da će penzije pratiti rast zarada i ostalo, a da pri tom budu ograničene i zarade i penzije; i ne samo to, obezvređen je i obesmišljen rad, najteži rad, kao što je rad u rudnicima, na poljoprivrednim gazdinstvima ili dobrima. Samo toliko o tome šta negde postoji, a šta nigde ne postoji.
Evo dokaza da vi uopšte, rekao bih, ne čitate amandmane koje podnosi Srpska radikalna stranka. Učinite kvalitetnim te zakonske predloge, možete to da uradite prihvatanjem amandmana Srpske radikalne stranke. Zašto ovoj državi stvarate dodatni trošak, kada je sve ono što mi predlažemo kao amandmane za par meseci u vašem predlogu izmena i dopuna određenih zakonskih predloga?
Podneli smo amandman na član 1. stav 2. Evo, saslušajte na šta se on odnosio. Član 1. reguliše predmet zakona, kao što je uobičajeno. Kada vi kažete da mi usklađujemo naše mnogobrojne zakonske predloge sa potrebama pridruživanja EU, znate šta, gospođo ministre, vi kod nas ne izazivate ni sažaljenje niti oduševljenje. Vi samo govorite o mogućnosti korišćenja sredstava iz predpristupnih fondova. Nikada ne kažete šta je cena, šta će građani Srbije da pretrpe u tom procesu pridruživanja, nego samo pokušavate da bacite prašinu u oči i da vam građani poveruju da u procesu pridruživanja postoje tamo neki predpristupni fondovi koji samo čekaju da se pojavite pa da onda transmisijom preko Vlade ili na drugi način ta sredstva stignu do građana Srbije. Od toga nema ništa.
Ali, šta vam je bio problem da prihvatite ovaj amandman? Kaže: „Ovim zakonom regulišu se sve aktivnosti...“. Mi smo predloži da se briše ovo „sve“, znači: „regulišu se aktivnosti neophodne...“. Da ne čitam dalje, znači, ponovo bi moglo da stoji „ovim zakonom regulišu se sve aktivnosti, sve neophodne, sve za pripremu, sve za prikupljanje“. To je zaista besmisleno. Ne remeti vam uopšte koncept ovog zakona, a počećete da donosite, kolege iz pozicije...
Nisam video ovde da je prihvaćen.

Konačno, hvala vam. Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, niko ne može biti srećniji od poslanika SRS kad neki zakon u svom nazivu ima reč „izgradnja“. Zbog čega? Zbog toga što će relativno veliki broj građana Srbije dobiti posao, s jedne strane, a s druge strane, što će konačno onaj ko bude priključen na gasovod imati mogućnost da ga koristi. Mnogo smo srećniji nego kad u nazivu zakona imamo reči „zaduženje“, „zaduženje države“, mada nije ni to uvek nešto što je mnogo loše. Pre svega se zalažemo za ustavnost, zakonitost i, naravno, poštovanje dostojanstva ove Narodne skupštine.
Gospodine ministre, vi i vaši saradnici u principu se trudite da takvi budete, ali ste malopre u vašem odgovoru na poslanička pitanja i komentare o ovom zakonu rekli da je ovde bilo mnogo pitanja koja nemaju veze sa ovim zakonom. Ne bih se saglasio sa vama da je tako. Naprotiv, svi komentari koji su se čuli, da li po pitanju reklamiranja Poslovnika, replike ili u diskusiji vezanoj za amandman, bili su i te kako usmereni na ono što ovaj zakon propisuje i uređuje.
Vidite, ovaj zakon ima pet članova, a direktno se temelji na jednom članu Ustava Republike Srbije i na jednom članu Zakona o eksproprijaciji; odnosno, čak dva člana Ustava definišu materiju ovog zakona – prvi, koji kaže da je eksproprijacija prisilno oduzimanje nepokretnosti, uglavnom zemljišta, mogu da budu i građevinski objekti, u tačno određenim uslovima.
Poslanici SRS, u želji da budu konstruktivni, da predlozi zakona koji stižu ovde imaju smisla, predlažu određena rešenja. Vi se ne osvrćete na to. Kada kažem vi, ne mislim isključivo na vas. Možda je vaša odgovornost u ovih trinaest godina daleko najmanja, ali već petnaest meseci vi ste ministar za energetiku, ne može se reći da ona ne postoji, kada i građani Srbije dobro znaju, znamo to i mi, da je 1996. godine potpisan sporazum o izgradnji gasovoda. Trinaest godina.
Tu postoji jedan praktičan problem – kako ova vlada, ukoliko ima iskrenu nameru, može da rešava probleme ekonomske krize? Pošto nema više privatizacionih prihoda, oni su usahli, presušili, od 2001. godine nemilice se troše, ostalo nam je da postanemo atraktivni, da napravimo ambijent za strana ulaganja. To je jedan od najboljih načina. Ali, ako neki sporazum treba da se realizuje nakon trinaest godina, kakvu poruku mi šaljemo ino-partnerima? Sa kojom ozbiljnošću mi prihvatamo njih ovde?
Ne tako davno, o ovom zakonu je vođena rasprava u načelu. Na neka pitanja mi niste odgovorili. Želim još jednom, komentarišući amandman na član 5. gospođe Vjerice Radete... I sami ste rekli da nije krucijalno pitanje da li će zakon stupiti na snagu sledećeg dana od dana objavljivanja ili u roku od osam dana. Da li to znači da ste prihvatili ovaj amandman ili je to tek tako da kažete nešto, da ste vi saglasni sa amandmanom koji je u ime SRS podnela gospođa Vjerica Radeta?
Amandman je izuzetan, ne samo da je dobar. Amandman nastoji da poštuje odredbe člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije. Stoga ne bi trebalo ovde da licitiramo da li će to biti narednog dana ili u roku od osam dana, pogotovo kada imamo u vidu odredbe člana 3. ovog predloga zakona, gde ste rekli da će se zahtev za eksproprijaciju podneti lokalnim samoupravama u roku od godinu dana.
Obratite pažnju i koristite institut saslušanja stranaka prilikom eksproprijacije zemljišta; lakše i brže će se rešavati ti problemi. Građani će sigurno biti kooperativniji u tom slučaju.
Vi ste rekli da će se eksproprisati svega 0,5 hektara. Nije mi jasno, magistralni vod je dug oko 166 kilometara, imajući u vidu i regionalne, kako to da se radi o eksproprijaciji samo pola hektara? Ne znam o čemu se tu radi, da li će na tom delu biti potpuna eksproprijacija zbog izgradnje objekata, a ovamo će biti privremena?
Ostalo je još nekoliko pitanja na koja niste odgovorili. Nema ni obrazloženja ovog zakona. Ali, pre svega treba da pošaljete odavde poruku onim ljudima čije će se zemljište eksproprisati, kao i ino-partnerima, da im pokažete jednom za sva vremena da se nijedna vlada, pa ni ova, koja je možda najlošija do sada (ne možda, nego sigurno), neće više igrati sa ozbiljnim ino-partnerima i sa potrebom građana Srbije za otvaranjem novih poslova i rešavanjem njihovih životnih problema. Zahvaljujem vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, za Poslaničku grupu SRS-a je irelevantno ko je predlagač ovog zakona. Mi smo ukazivali u raspravi o načelu, a i sada, o amandmanima, ukazujemo na potpunu besmislenost ovog zakona. Znači, osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste bahat odnos režima prema svojim građanima. Nema ovde uticaja ni svetska ekonomska kriza, ni domaća kriza, ni MMF.
Primanja od 2000. godine, pa naovamo, bila su po političkoj liniji, strogo stranački gledano. Sada je dobra prilika, s obzirom na to da se za ovih devet godina struktura vlasti po političkim strankama menjala, da se kaže hvala onima koji ne pripadaju u ovom momentu vladajućem režimu.
Pored ovih besmislica, mi želimo konkretno da ukažemo na član 8, koji glasi: „Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija“. Mi smo predložili da se doda još jedan stav, koji glasi: „Ministarstvo finansija podnosi izveštaj o sprovođenju ovog zakona Odboru za finansije Narodne skupštine Republike Srbije, na svaka tri meseca od dana kada ovaj zakon počne da se primenjuje“.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a u obrazloženju se kaže da ga ne prihvata iz potpuno identičnih razloga zbog čega se ne prihvata i amandman na član 5. koji je podnela gospođa Zlata Đerić. Ona je rekla da je republička administracija u obavezi da izveštaj o ovom podnosi Vladi dva puta godišnje. Vlada je odgovorila njoj, a samim tim i na ovaj amandman. Kaže: „U članu 6. je definisano da je obavezno javno objavljivanje broja zaposlenih“.
Mi ovde ne intervenišemo zbog javnog objavljivanja. Vi ste članom 13. predvideli sankciju ukoliko se do 31. 12. ne donese akt o organizaciji i sistematizaciji tih radnih mesta. Mi se pitamo, i zbog toga ovaj amandman podnosimo – šta ako neko donese akt o organizaciji i sistematizaciji koji se potpuno uklapa u 28.400, a kasnije ga ne poštuje?
Zbog čega smo predložili da je Ministarstvo finansija nadležno da svaka tri meseca podnosi izveštaj Odboru za finansije Skupštine Republike Srbije? Iz dva razloga. Prvi razlog jeste što taj odbor sačinjavaju predstavnici svih poslaničkih grupa, bez obzira na to da li su u ovom momentu u opoziciji ili poziciji, s jedne strane, i, s druge strane, što tim odborom predsedava neko ko se zalaže za doslednu primenu zakona, neko ko odlično razume finansijske tokove u Srbiji i ko se bori protiv zloupotrebe u trošenju sredstava građana Srbije. Ako hoćete da kažem i to ime, to je uvaženi kolega Zoran Krasić.
Setite se samo, kada smo imali Zakon o eksproprijaciji zemljišta za izgradnju regionalnog gasovoda, da je ukazivao, u februaru, da će biti problema kod primene tog zakona, a gospođa iz Ministarstva finansija je ukazala da neće biti. Posle smo videli da je to bio zaista veliki problem.
Mi samo zahtevamo da se kontrolna funkcija prenese i u nadležni Odbor za finansije, ima dovoljno razloga za to. Ukoliko se vi ne plašite kontrole, gospodo iz G17, gospođo Kalanović, obraćam se vama, zato što ste vi jedini predstavnik Vlade ovde, prihvatite ovaj amandman; on ne može da šteti, može da koristi i onima koji su u Vladi, a tvrde za sebe da su čestiti, pretpostavljamo da takvih ima, i građanima Srbije. Zbog toga je potrebno ovaj amandman prihvatiti. Hvala vam.

Gospođo ministar, citirali ste ono što sam govorio vezano za predsednika Odbora za finansije. Poslanici SRS-a i Poslanička grupa u celini uvek su dobronamerni prema građanima Srbije, a prema režimu, onda i onoliko koliko zaslužujete. Ovde ima ministara koji ne zaslužuju da budemo korektni, ali mi to jesmo. Ima onih koji se trude da saslušaju sve primedbe poslanika i u meri u kojoj je moguće, u zajedničkom interesu građana Srbije, da ih i razreše.
Govorili ste o novom obliku organizovanja. Diplomirani sam pravnik, vi ste, čini mi se, inženjer organizacionih nauka, ali to nije bitno, s vama neću polemisati o tome, drugi je sistem i sada smo jedna država i prihvatamo deo zaposlenih iz zajedničke države s Crnom Gorom, da je tako nazovem, da bi svi mogli da nas razumeju. Kolega Stevanović je objasnio da to nije ta brojka, da to nije 20.000, koliko se sada, objektivno, povećalo. Niste vi jedini krivac, kad kažem vi, ne mislim personalno na vas, mislim na vašu stranku u celini, za preglomaznu administraciju na republičkom nivou, ali ste dobar doprinos dali da ona bude u toj meri.
Kažete – želimo ovaj zakon, treba da bude na dobrobit građana Srbije. Neće, nemoguće je. Kažete – želimo da povećamo broj zaposlenih, da stvorimo privredni ambijent da se otvore nova radna mesta.
Pa, gospođo Kalanović, vi i oni koji zajedno s vama, i danas i pre vas, čine ovu vladu, to govore od 2001. godine. Da li imamo takvu situaciju danas? Pa, nemamo. Ne možete više nikog uveriti da su vam te namere, jer nije tačno i do sada ništa nije urađeno na poboljšanju situacije u zapošljavanju.
Nacionalna služba za zapošljavanje jeste u nadležnosti vaše stranke, odnosno vode je ljudi koji su članovi G17 plus, ali na terenu nije takva situacija da dovodi do otvaranja novih radnih mesta. NSZ ne može sama po sebi da završi, nego može Vlada u celini. Da li je to uradila? Nije. Vidite li zaduživanja koja pravi ova država, i danas ćemo o tome govoriti, pa nisu usmerena na otvaranje novih radnih mesta.
Nažalost, kod nas je zapošljavanje sve manje i manje, a broj onih koji se otpuštaju sve veći i veći.Imali smo takvu situaciju, tu treba da pokažete iskrenu nameru. Džeremi Mudi, konsultant prilikom privatizacije "JAT ervejza", za jedan dan – 2.500 evra. To je otprilike prosečna plata jednog građanina Srbije. Da li znate koji je tu odnos – 1:365. Da li je to moguće? Da li je to moralno? Zahvaljujem.

Član 2. ovog zakona je veoma kompleksan. Stav 1. govori o maksimalnom broju zaposlenih na 1000 stanovnika, stav 2. pravi neke izuzetke. Podneli smo amandman na stav 2. ovog član i to ću komentarisati.
Stav 3. donosi rokove do kada su lokalne samouprave koje imaju veći broj zaposlenih nego što je predviđeno u stavu 1. dužne da donesu akt o sistematizaciji.
U 4. stavu ovog člana propisane su sankcije, koje se ogledaju kroz umanjeni transfer sredstava lokalnim samoupravama koje budu prekršile stav 1. ovog člana.
Na šta se odnosi izuzetak stava 2. ovog člana, gde smo podneli amandman da se briše?
''Jedinica lokalne samouprave samostalno odlučuje''. Ovo je varka. Nama su poznate dve krivine – leva i desna, a ovaj zakon ih ima bezbroj, sijaset, od izuzetaka po strukturi, do konačnih nekih lokalnih samouprava, ali one su male, to će se pokazati u praksi. „Samostalno odlučuje da li će vršiti smanjenje lokalne administracije do maksimalnog broja zaposlenih ili će višak zaposlenih preko maksimalnog broja zaposlenih finansirati iz sopstvenih izvora.“
Vama je ovaj stav bio potreban. Jedan od kolega, koji podržava ovu vladu, upravo reče – ovaj zakon nema obaveznosti. Ima i te kako, pa ste u obrazloženju zbog čega se ne prihvata ovaj amandman SRS-a naveli: ''Po tom osnovu, lokalnoj samoupravi mora se obezbediti pravo da, preko maksimalnog broja zaposlenih u smislu Predloga zakona, može imati i druge zaposlene''.
Šta vredi golo pravo ukoliko nije stvoren ambijent, ukoliko lokalne samouprave nemaju uslova da sopstvenim sredstvima isplaćuju zaposlene preko ovog broja predviđenih? Kakvo pravo znači Kuršumliji, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Bojniku, Krupnju i drugim opštinama, koje ne mogu da iz sopstvenih sredstava i transfera sredstava isplaćuju ni onoliki broj radnika koji su predviđeni stavom 1. ovog člana, a kamoli ostali deo?
Najčešće se kaže – ako nam ne možete pomoći, vi nas bar isto tretirajte. To vam kažu iz malih sredina, koje zasigurno ne mogu iz sopstvenih sredstava isplaćivati veći broj zaposlenih. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ovaj zakon je mogao biti lepa uredba. Znači, sve se moglo regulisati jednom uredbom, ali, šta je, tu je. Pošto smo već pri kraju kada su u pitanju amandmani na predlog ovog zakona, ovde se desi da male ribe idu u čorbicu, a velike ribe će i dalje da se tove i da se goje.
Ko su male ribe? Zaposleni u lokalnim samoupravama. Ovde zaista postoji mehanizam za kažnjavanje svih onih koji ne budu poštovali odredbe ovog zakona, i treba, kada donosimo zakone, da imaju snagu obaveznosti. Ali, kada je u pitanju prethodni zakon, ovde su vam već ukazali na član 13. zakona o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji, on nalaže obavezu starešinama državnih organa da donesu akt o organizaciji.
Jedan od ministara, gospođo Kalanović, rekao je – neću da se pridržavam zakona. Naučio sam da zapošljavam, a ne da otpuštam radnike.
Kakvu poruku šaljemo i koja je obaveznost prema zakonu o lokalnim samoupravama? Nikakva.
Vi iz vaše stranke i poslanici SRS-a u jednom su saglasni, a to je da ne želimo da zapošljavamo u državnoj administraciji, nego u realnom sektoru. Recite mi vi – gde? Da li, možda, na železničkoj pruzi kod Lapova? Da li, možda, u Kombinatu ''Raška'', ili u sličnim kombinatima, u ''Viskozi'', ''Krušiku'', ili u nekim drugim firmama?
Nemoguće je i stoga smatramo da je ovaj zakon neprihvatljiv. Ne možemo biti za one zakone koji dovode do ukidanja zaposlenih, do smanjenja broja.
Preneli ste ovo u nadležnost Ministarstava finansija. Predložili smo da o sprovođenju ovog zakona, u jednom delu, konkretno, u delu odredaba člana 11, vodi računa i Ministarstvo za državnu upravu, jer želimo da smanjenjem broja zaposlenih, ukoliko ste to već naumili i hoćete to da uradite, a shodno političkim ....

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na sve ono što stoji u obrazloženju zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Poslanička grupa SRS-a je pre tri godine, 2005. godine, kada je usvojen ovaj zakon, ukazivala.  Tad nije bilo dovoljno sluha da se prihvate primedbe, jer da jeste, danas ne bi bilo potrebe da ovo menjamo.
Nisu najveći problem česte promene zakonskih predloga, odnosno samih zakona, mnogo je veći problem njihovo nepoštovanje. Zaista bi ova vlada morala da se izbori, i to bi trebalo da bude osnovni zakon, odnosno jedan od osnovnih poslova – primena zakonskih propisa. Kao narodni poslanici, želimo da se taj deo kontroliše i da se sprovede.
Do sada je ovaj zakon imao dve promene. Prvi put su se promene dogodile zato što se nameravalo uskladiti ovaj zakon s odredbama Ustava, a potom, zbog usaglašavanja s pozitivnim propisima iz drugog zakona.
U obrazloženju se navodi da je profesionalizacija, depolitizacija i karijerni sistem jedan od osnovnih principa novog zakona o državnim službenicima, a sigurno je da nije tako. Profesionalizacija – hajde da prihvatimo da se delimično nastoji, a depolitizacija – pa, nikad više nije bila prisutna partijska pripadnost u zapošljavanju Vladinih službenika nego što je to sada. Karijerni sistem, ne može se govoriti o karijernom sistemu, jer najveći broj građana u Srbiji nema ni prilike da počne da radi, a kamoli da izgrađuje neku poslovnu ili radnu karijeru.
Kakav odnos ima Vlada prema onima koji ne čine skupštinsku većinu, odnosno opozicija su, kao što su poslanici SRS-a, to može da se vidi i iz obrazloženja koje je Vlada dala za neprihvatanje amandmana koje je podnela SRS na član 7, a u vezi s članom 32. osnovnog zakona.
U članu 32. je predviđeno u koje grupe se mogu razvrstati državni službenici, pa je rečeno da su to lica koja su po položaju i na izvršilačkim radnim mestima, a u članu 32. stav 2. kaže se – odredbe ovog zakona o podeli radnih mesta ne primenjuju se na policijske, carinske i poreske službenike i na državne službenike koji rade, do sada je stajalo – na bezbednosnim poslovima, u zavodima za izvršavanje zavodskih sankcija. Predlaže se da se reči: ''bezbednosnim poslovima i u zavodima za izvršavanje zavodskih sankcija'', zamene rečima: ''bezbednosnim i obaveštajnim poslovima i u zavodima za izvršavanje krivičnih sankcija''.
Predložili smo da se posle reči: „ bezbednosnim“, stavi zapeta i dodaju reči: ''obaveštajnim poslovima i u zavodima za izvršavanje krivičnih sankcija''. Ovde je reč o pravno-tehničkoj redakciji, potrebi da se ovo usaglasi.
Vlada je u obrazloženju zbog čega ne prihvata ovaj amandman navela – amandman se ne prihvata jer se njegovom nepreciznom formulacijom ne vrši pravno-tehnička redakcija kako je to navedeno u obrazloženju amandmana.
Želim da ovaj amandman potpuno pojednostavim – kad bi se reklo da gospodin ministar u toku dana doručkuje, neće se reći da doručkuje i ruča i večera, nego će se reći da doručkuje, ruča i večera. Mislim da je to potpuno prihvatljivo i ne zadire u koncept Predloga vašeg zakona, nego je to želja i potreba da usaglasimo to, da bude lepše napisano, ali Vlada ni toliko ne želi da prihvati, da uradi ono što je zaista bolje, što je prihvatljivije.
Pretpostavljam da će, možda, posle mog obrazloženja ovog amandmana, ministar da donese odluku da se ovaj amandman prihvata. Zahvaljujem.

Podneli smo amandman na član 19. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji se odnosi na član 55. osnovnog zakona o državnim službenicima. Najpre sam predložio da se stav 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona briše, a zatim, da u stavu 2. ostanu sledeće reči: "Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne može biti kraći od osam dana od dana oglašavanja javnog konkursa u "Službenom glasniku RS".
Znači, naš predlog je da ovo ostane. Ovde je definisan najkraći rok. S obzirom na to da je ministar, prilikom obrazlaganja Predloga zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, u 2008. godini, kao i u 2009. godini, izneo činjenicu da je prosečno potrebno vreme za popunu ovih radnih mesta preko 80 dana, smatramo da ima razloga da ostane utvrđivanje u kom najkraćem vremenskom periodu se mogu podneti prijave na oglas, ali je, pored objavljivanja u "Službenom glasniku RS", po našem mišljenju, neminovno da stoji i: "javnom glasilu i organizaciji nadležnoj za zapošljavanje".
Poznato vam je da je veoma mali broj građana Srbije u poziciji i u prilici da proprati "Službeni glasnik RS". Možda su sad razvoj tehnologije, pa mogućnost praćenja preko Interneta poboljšali stanje, ali moramo imati na umu i činjenicu da veliki broj građana u Srbiji nije još u dovoljnoj meri ovladao tim tehnologijama i ne može da prati mogućnost oglašavanja tih radnih mesta državnih službenika.
Vi ste u razlozima zbog čega se ne prihvata ovaj amandman SRS-a naveli da se ne zna od kog vremenskog perioda bi trebalo da teče taj rok. Pa, od vremenskog perioda u kom je, da li u "Službenom glasniku", ili u jednom od drugih glasila u kom se oglašava, kasnije izašao taj oglas, pa bi se smatralo – osam dana od perioda kada je u drugom glasilu izašao taj oglas u kojem se oglašava slobodno radno mesto.
Zatim smo predložili da se stav 3. Predloga ovog zakona briše – da se neblagovremene, nerazumljive i druge prijave neće uzeti u razmatranje, i – žalba iz stava 3. ovog člana, kao stav 4, ne zadržava izvršenje zaključka. Smatramo da su mnogo bolja i celishodnija rešenja u već postojećem zakonu i stoga ne vidimo nijednu potrebu da se član 55. menja u ovim stavovima.
Dakle, saglasni smo da se u članu 55. stav 2. izvrši dopuna ''javnim glasilom i organizacijom nadležnom za zapošljavanje''. Onda bi to bilo i precizno i jasno definisano i otklonilo bi određene sumnje, a i favorizovanje određenih kandidata za zapošljavanje, jer možemo da pretpostavimo na koji način bi se popunjavala mesta državnih službenika ukoliko bi slobodno radno mesto bilo objavljeno samo u "Službenom glasniku RS".
Ima dovoljno razloga da se ovaj amandman prihvati i onda bi se Predlog ovog zakona učinio prihvatljivijim i boljim za građane Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, celim Predlogom zakona o dopuni Zakona o sudijama, sa oba člana, Vlada pokazuje jedan nestručan i nekorektan odnos prema građanima Srbije.
Gospođo ministre, gledate me – kako i na koji način nestručan. Pa, u toku prošle godine, da budem precizniji, krajem decembra meseca, usvojili smo Zakon o sudijama. U toku ove godine smo imali izmene i dopune ovog zakona; vi ste još tada znali da će u našem pravosudnom sistemu biti zakon o pravosudnoj akademiji i niste u članu 30. Zakona o sudijama mogli da predvidite onaj izuzetak od stava 1. Tu je precizno definisano da sudija ne može biti na funkciji u organima koji donose propise, u organima izvršne vlasti, javnim službama, organima pokrajinske autonomije i jedinicama lokalne samouprave. Sada izmenama i dopunama ovog zakona predlažete da sudije mogu biti članovi organa upravljanja u pravosudnoj akademiji.
Mi u SRS smatramo da sudije ne mogu biti članovi organa upravljanja u organima pravosudne akademije, te sam stoga predložio, u ime SRS, da se član 1. ovog predloga zakona briše i da se ne pravi nijedan izuzetak u odnosu na član 30. Zakona o sudijama. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS procenjuje da je sasvim logično uložiti amandman na član 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Mi smo u toku prošle godine izneli svoj stav i svoje principe, vezano za organizaciju pravosudnog sistema u Srbiji. Naravno da se gospođa Malović nije složila sa tim. Ona snosi veliku odgovornost za ovakav pokušaj reforme pravosuđa.
Ne, niste vi isključivo; od 2000. godine, kao što je gospođa Vjerica Radeta već naglasila, DOS-ove stranke pokušavaju na jedan sasvim neprimeran način da izvrše reformu pravosuđa. To vam pokazuju ne samo poslanici SRS, to vam pokazuju i kolege sudije, koje, morate priznati, najveći broj njih, znaju da rade odlično ovaj posao i dobro primenjuju pozitivne propise vezano za oblast po kojoj postupaju.
Vi ste rekli da, pored tužioca za ratne zločine, u članu 4. Predloga zakona, koji se odnosi na član 7. osnovnog zakona, treba dodati i službu za otkrivanje ratnih zločina. Dakle, i službu za otkrivanje ratnih zločina. Mi smatramo da treba da postoji jedinstven opšti sistem pravosuđa i nema mesta ni posebnom tužiocu za ratne zločine, a još manje službi za otkrivanje ratnih zločina.
Smatramo da je tužilaštvo dužno, i ima nadležnosti u skladu sa važećim pozitivnim propisima, da svim organima u Srbiji izdaje određene naloge, odnosno da traži njihovo učešće, pomoć u procesuiranju određenih slučajeva. Stoga predlažemo da se amandman na član 4. Predloga zakona prihvati, jer se njime predlaže da se taj član briše. Zahvaljujem se.

Dobar Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku apsolutno rešavaju sve probleme vezane za učinioce krivičnih dela i za njihovo procesuiranje, međutim, vi se trudite da budete veći katolik od pape. Mi to ne sporimo, ali ćemo se uvek suprotstavljati vašim zakonskim predlozima svojim stručnim mišljenjem i našim principima, koje je Srpska radikalna stranka od svog osnivanja uspostavila.
Na osnovu toga, logično je da smo podneli amandman na član 14. Predloga zakona gde se dodaju članovi 14b i 14v. Vidite, kolega Mirović je govorio o pokušaju tribunalizacije pravosudnog sistema u Srbiji. Ovde imamo jednu daleko drastičniju situaciju i od te koja vlada u samom Haškom tribunalu.
Vidite šta kaže član 14v: „Vreme koje je lice provelo u pritvoru u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju ne uračunava se u trajanje pritvora koji je u postupku pred domaćim sudom određen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.“ Stvarno nema smisla, uopšte, ovakav predlog dostaviti deci u osnovnoj školi, a kamoli narodnim poslanicima koji iole žele da pročitaju vaše predloge.
Član 14v kaže – ako okrivljeni, odnosno osumnjičeni, sam ne uzme branioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti iz reda advokata koji ispunjava određene uslove, pa ste ovde rekli deset godina u oblasti krivičnog prava itd. Ovde doslovno pokušavate da prepišete odredbe koje važe u Haškom tribunalu.
Pretpostavljam, gospođo ministre, da vi nećete najviše, možda, oskrnaviti pravosudni sistem u Srbiji; bio je jedan ministar pre vas koji je predlagao da se u Srbiji, u naše zakonodavstvo uvede smrtna kazna koja bi trajala jedan dan ili 15 minuta, čini mi se, usmerena isključivo protiv političkih neistomišljenika, a ne onih koji su učinioci, odnosno počinioci krivičnog dela. Zahvaljujem.

Podneli smo amandman na član 2, a u vezi sa članom 3, zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Svesni smo i poznata nam je činjenica da u Srbiji nema veliki broj sudija koji se tačno stavlja u nadležnost određenim sudovima, postupanje po ovim krivičnim delima i ovde smo želeli da pomognemo, da damo doprinos da se ovaj zakon završi, da bude primenjiv.
U članu 3. se kaže: „Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za: 1) krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka određena Krivičnim zakonikom...“.
Naša intervencija ovim amandmanom odnosi se na član 3. tačku 2): „krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine, privrede i pravnog saobraćaja, kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže i računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako broj primeraka autorskih dela prelazi 2.000“, to je Predlog zakona, „ili nastala materijalna šteta prelazi iznos od milion dinara“. Mi smo amandmanom predložili da se kaže: „ako broj primeraka autorskih dela prelazi 500.“ Takvu situaciju smo imali u važećem zakonu.
Vas bih, gospođo ministre, zamolio da posle mog obrazloženja, ukoliko ste u situaciji, iznesete šta je vas motivisalo da pokušavate da promenite ovaj član. Smatramo da bi ovakvim predlogom kao što je u našem amandmanu bio zaštićen veći broj onih na koje se odnosi primena ovog zakona.
Ili: „...nastala materijalna šteta koja prelazi iznos od milion dinara“; predložili smo da taj iznos bude 500.000. Smatramo da bi na ovaj način veći broj ljudi bio zaštićen, odnosno oni koji ostvaruju određena prava po ovim pronalascima, veći broj nego što je u Predlogu ovog zakona. Na taj način pokazali bismo svim eventualnim budućim počiniocima da ćemo se odlučno suprotstavljati izvršenju ovakvih krivičnih dela. Jer, poznato nam je da je ovo nešto što je nastalo u nekom kasnijem periodu, ovo nisu krivična dela koja datiraju unazad ne znam ni ja koliko godina, nego su dela novijeg datuma. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 6. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji i amandman glasi da se član menja.
Ovde se radi o organima akademije. Po Predlogu zakona, organi akademije su sledeći: upravni odbor, direktor i programski savet. Srpska radikalna stranka predlaže da sve ovo bude zadržano i da se još doda – nadzorni odbor. Apsolutno sam siguran da gospođa ministar podržava ovaj naš amandman. Nema nijednog razloga, ni praktičnog ni teorijskog, da se ovaj amandman ne prihvati i da se pored ova tri organa, za koja smatramo da treba da postoje, ne doda još jedan, i to veoma važan.
Naša velika želja je da struka dominira u određenim stvarima. Evo, da prihvatimo uslovno da bez Pravosudne akademije neće biti dobrih sudija, ali naša želja je da u ime građana Srbije zaštitimo i njihova sredstva, dakle, da se kontroliše trošenje novca prilikom postojanja i rada Pravosudne akademije.
Vrlo je interesantno obrazloženje Vlade zbog čega se ne prihvata amandman SRS, kaže: „Amandman se ne prihvata imajući u vidu da postojanje nadzornog odbora kao organa Pravosudne akademije nije neophodno iz razloga što nadzor nad zakonitošću rada akademije obavlja Ministarstvo pravde.“
Nad nekom zakonitošću nadzor direktno obavlja, recimo, ministar policije, koji može da izda, pa čak i ministar pravosuđa da radi taj posao, može da izda nalog za privođenje, za hapšenje, pa da opet bude zloupotrebe, a da neće biti zloupotrebe u Pravosudnoj akademiji. Neće je biti samo zato što direktan nadzor vrši Ministarstvo pravde.
Razlozi koje ste vi dali, odnosno koje je Vlada dala u obrazloženju su potanki, mršavi, neprihvatljivi, ne piju vodu. Nemoguće je da ne postoji nadzorni odbor, a da u poslovanju Pravosudne akademije bude sve u redu.
Pored toga, dodajete, nadzor nad finansijskim poslovanjem akademije obavlja Državna revizorska institucija. I nad ostalim korisnicima budžetskih sredstava nadzor može da vrši Državna revizorska institucija, i budžetska inspekcija i ostale inspekcije, ali su zloupotrebe u praksi brojne. Zbog toga, da ih ne bi bilo, da se ne bi dešavale, SRS predlaže da pored ova tri organa akademije bude još jedan, a to je nadzorni odbor.
Potpuno sam siguran, ukoliko ne prihvatite ovaj amandman sad, da ćete vi ili neki drugi ministar pravde izaći ovde pred narodne poslanike i reći – mi smo uočili da u poslovanju Pravosudne akademije postoje određene nepravilnosti i zbog toga smatramo da pored postojećih organa treba uvesti i nadzorni odbor.
Takvo obrazloženje imali smo prilikom rasprave u načelu, vezano za zakone o ograničenju broja zaposlenih u republičkim organima uprave, kao i u lokalnoj administraciji. Jedan od ministara je rekao – eto, niko do sad… Od 2000. godine nemilice su se primali radnici, i to uglavnom po stranačkoj pripadnosti, a odjednom se dosetio jedan ministar i kaže – niko pre mene nije predložio da se donesu ovakvi zakoni i da se ograniči broj zaposlenih, ali, eto, mi sad hoćemo da se sa manjim brojem pružaju kvalitetnije usluge građanima.
To je besmisleno, to je vređanje inteligencije ne narodnih poslanika, nego građana Srbije. Zbog toga, da biste izbegli jednu neprijatnost, ukoliko vi budete ministar posle nekoliko meseci, kad budete predlagali da se pored postojećih organa uvede još jedan organ Pravosudne akademije, taj problem možete da razrešite prihvatanjem ovog amandmana. Zahvaljujem.

Gospođo ministarka, vi i kolega Srđan Milivojević kažete – reforme u pravosuđu, mi kažemo – da. To pokazujemo i praktično, velikim brojem amandmana koje smo podneli, neke ste prihvatili, i to očigledno pokazuje da je naša želja da se izvrši reforma pravosuđa velika.
Za reformu pravosuđa, pored poslanika SRS, imate apsolutnu podršku i građana Srbije upravo zbog ovakvih slučajeva kao što je gospodin Suvajac i mnogi drugi u Srbiji, koji na rešenje svojih problema ili realizaciju svojih potraživanja čekaju možda i dve decenije. Da nijedan drugi razlog ne postoji za reformu pravosuđa, postoji taj.
Ono o čemu bi najviše trebalo da vodite računa prilikom izbora sudija jeste njihov kvalitet. To treba da bude ono što je osnovno, najbitnije, nikakva poslušnost, nikakva stranačka pripadnost ili simpatizerstvo. Moram da vam kažem odmah, ma kako shvatili ovu našu poruku, nismo sigurni da će to tako biti.
I pored preporuke vršioca dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije da se ne pravi zastoj u suđenju dok se ne izaberu nove sudije, znate da toga ima. To će vam reći i predsednici opštinskih i okružnih sudova i svi drugi, da mnoge sudije zbog toga što nisu sigurne kakav će ishod biti, kakva će njihova sudbina biti posle 1. decembra odnosno 1. januara 2010. godine, nerado zakazuju suđenja.
Još jedan primer naše doslednosti jeste sledeći: kada smo podneli amandman na član 6. rekli smo da pored ova tri organa pravosudne akademije treba da se uspostavi, odnosno uvede i nadzorni odbor. Nismo dirali programski savet, evo, i ovde ga prihvatamo, ali imali smo dve intervencije vezane za član 16, koji uređuje programski savet.
Kolega Boris Aleksić, koji nije u poziciji da brani ovaj amandman, podneo je amandman na član 16. stav 4. i rekao ko ne može biti član programskog saveta. To su članovi Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, članovi upravnog odbora, to je u predlogu, a on je još dodao da predavači i mentori u pravosudnoj akademiji ne bi trebalo da budu predlagani, birani za članove programskog saveta.
Amandman koji sam podneo u ime SRS na član 16. stav 5. odnosi se na sledeći predlog: „Članovi programskog saveta iz stava 3. ovog člana mogu se osloboditi do 50% obima posla zbog rada u akademiji.“ Da vidimo samo ko čini ovaj sastav: „Najmanje pet članova programskog saveta su sudije, najmanje tri su tužioci, od kojih po jednog člana predlaže udruženje sudija, odnosno udruženje tužilaca, a jedan član je iz reda sudskog i tužilačkog osoblja.“
Predlogom zakona predvideli ste ovde mogućnost da Visoki savet pravosuđa ili Državno veće tužilaca ove članove programskog saveta oslobodi do 50% vršenja njihovih redovnih obaveza. Predvideli smo da se ovaj stav briše u potpunosti zato što smatramo da ukoliko sudije ili tužioci imaju obavezu da više od 50% svog radnog vremena provedu u programskom savetu pravosudne akademije, onda će sigurno njihova potreba da se pojavljuju u sudovima, odnosno u tužilaštvima i da obavljaju poslove predviđene zakonom morati da trpi.
Činjenica da se novom organizacijom predviđa smanjenje broja sudija za oko 600 ukazuje na to da će biti manji broj nego što je do sada. Ako imamo situaciju da sada nemamo dobru ažurnost u sudovima, sa postojećim brojem, koji će biti do 31. 12. 2009. godine, kakvu situaciju ćemo onda imati u slučaju da određeni broj članova programskog saveta bude oslobođen tako da do 50% vremena moraju da provedu u sudovima, odnosno u tužilaštvima? Ukoliko ovo ostane, biće pravilo da 50% vremena budu oslobođeni, a onda će oni to da koriste možda i za neke druge svrhe i potrebe.
Zadnji stav člana 16. kaže: „Članovi programskog saveta koji nisu iz reda sudija, tužilaca, i sudskog i tužilačkog osoblja imaju pravo na posebnu naknadu za rad, koju utvrđuje upravni odbor.“ Ništa tu nije sporno, imaju pravo na posebnu naknadu, ali ovde postoji potreba, na jedan posredan način se vidi da bi nadzorni odbor trebalo da postoji. Ako upravni odbor donese odluku o nadoknadi za članove programskog saveta, nadzorni odbor bi povremeno trebalo da kontroliše kako se troše ta sredstva, da li su namenski trošena, da li u onom iznosu koji je odobren.
Dakle, i ovaj amandman koji je podnet na član 16, kao i amandman na član 6, trebalo bi prihvatiti, jer bi ovaj zakon u tom slučaju bio prihvatljiviji i primenljiviji u praksi. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, prilikom izlaganja kolege Munjića podsetili ste i na nejasan način pitali da li smo za reformu pravosuđa. Sada, u ime Poslaničke grupe SRS da vam jednom definitivno i otvoreno kažem – da, Poslanička grupa SRS jeste za reforme u oblasti pravosuđa, i ne samo u oblasti pravosuđa nego i u svim sferama života. Naprosto, u poslednjih dvadesetak godina, iz raznih razloga, nešto zbog uticaja našeg, nešto zbog uticaja sa strane i drugih prilika, živeli smo u nekim nesređenim uslovima. Potrebno je reformisati sve segmente našeg života, ali oblast pravosuđa posebno zaslužuje da se o tome povede računa, jer sudije su oni koji imaju pravo da ograniče slobodu građana Srbije. Ako je to tako, onda smatramo da je reformisanje pravosuđa neophodno.
Mogli smo polemisati u nekom periodu da li je bolji izbor sudija u Narodnoj skupštini, kao što smo imali do sada i još uvek je takav, ili će to biti bolje preko Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, kada su u pitanju javni tužioci.
Bilo je reči o tome da je na izbor sudija u Narodnoj skupštini preveliki uticaj politike. Mogli smo se složiti, ali ovde sedi 250 narodnih poslanika, pokrivena je cela teritorija Srbije, tako da su narodni poslanici dobro znali kandidate za sudije ili kandidate za predsednike sudova i mogli su na stručan način da provere kakve su njihove zasluge i doprinos razvoju pravosudnog sistema, odnosno u obavljanju tužilačkih i pravosudnih funkcija.
Možda će biti stručniji izbor sudija, kada je u pitanju Visoki savet sudstva, ili javnih tužilaca, kada je u pitanju Državno veće tužilaca, ali imajući u vidu sastav Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca, očigledno se da zaključiti da je preveliki broj članova koji su pod direktnim uticajem određenih političkih stranaka.
Vi niste, bar ne javno, član nijedne političke stranke, ali ako se ima u vidu na čiji predlog ste izabrani na mesto ministra za pravosuđe, onda se da zaključiti da ne možete potpuno da se oslobodite uticaja stranke koja vas je postavila na to mesto ili predložila. Ovog momenta ne tvrdim da uvek radite određene poslove za račun stranke, ali kada su u pitanju ozbiljnije reforme, kao neko ko je predložen od stranke nećete moći u potpunosti da se oslobodite toga.
Koleginica Gordana Pop-Lazić je podnela amandman na član 28. Predloga zakona o pravosudnoj akademiji. Član 28. kaže: „Uslovi za prijem na početnu obuku su: položen pravosudni ispit“, nemamo intervenciju u tom pogledu, „ispunjavanje opštih uslova za rad u državnim organima“, i to predlažemo da ostane, ali se predlaže brisanje alineje 3 – „položen prijemni ispit za početnu obuku“. Dakle, u članu 28. briše se alineja 3. gde se kaže – položen prijemni ispit. Jedan od uslova koji su potrebni da bi određeno lice moglo da pohađa početnu obuku na pravosudnoj akademiji jeste položen prijemni ispit za početnu obuku.
Ukoliko stoji „položen pravosudni ispit“, onda je nelogično „položen prijemni ispit“ jer to minimizira položen pravosudni ispit. Dobro znate, kao što i ja znam, pravosudni ispit je jedan kompleksan ispit i ne može ni u kom slučaju prijemni ispit da se meri ili da bilo šta drugo znači, osim mogućnost manipulacije ili određivanja...
Polazim od pretpostavke da će se prijaviti mnogo više kandidata nego što Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca utvrde u određenoj godini da objektivno postoje potrebe, odnosno sa koliko sudija da se popune određeni sudovi, ili javnih tužilaca. Verovatno ste ostavili ovu mogućnost „položen prijemni ispit“, jer može neko da položi pravosudni ispit na najbolji mogući način, odnosno da pokaže vrhunsko znanje iz poznavanja oblasti pravosuđa i svih pozitivnih prava koja se polažu u okviru pravosudnog ispita, ali da ne položi ovaj prijemni ispit. Ukoliko se to bude dešavalo, onda je to direktna posledica nečije želje da takvi kandidati ne idu dalje na obuku, da ne bi mogli da obavljaju pravosudnu funkciju. Samo to može da bude razlog, i ništa drugo.
Smatram da bi amandman koji je podnela koleginica Gordana Pop-Lazić trebalo prihvatiti. Tako bi se ostavila veća mogućnost da kvalitet dođe do izražaja i da u okviru pravosudnih funkcija imamo ljude izuzetno stručno osposobljene. Mislim da je prijemnih ispita previše, od osnovne škole, srednje škole, fakulteta; to nije sporno tamo gde treba, gde je to jedina kvalifikacija da se pokaže ko može da ide dalje, ko može da se takmiči, ali pored pravosudnog ispita prijemni ispit je sasvim suvišan.