Član 104. Gospodine Jovanoviću, vi i mi se razlikujemo. Za nas, pored Srebrenice, postoji i Bratunac. Da li treba reforma pravosuđa, to sam već istakao - treba. Rekao sam precizno i jasno da se mi ne zalažemo da se sudije i nosioci tužilačkih funkcija biraju u Narodnoj skupštini, ali da se iskoreni politizacija, jer nje ima.
Hoćete li da vam sada napišem spisak imena tužioca, to gospodin Radovanović ne zna, koji su pozvani u kancelarije određenih stranaka i rečeno im je - konkurisaćete tu i tu? Mi smo imali tu tačku dnevnog reda. Nemamo ono šarenilo zbog toga što je neko sa Uba baš hteo da bude kandidat u Osečini.
Želju da dođu u Beograd mogu da razumem i svakog drugog mesta u Srbiji, mada se mi zalažemo da toga nema u tolikoj meri, ali kada govorite o regionalizaciji, to će neko od kolega iz SRS govoriti, videćete, uz detaljnu analizu, kakvu situaciju imamo u Kraljevu kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Kažete da niste mogli za dve godine to da završite, ali prošlo je devet godina, u toj vlasti nije bilo samo SRS. I jedni i drugi i treći, svi ste bili. Zašto zajedno niste gradili taj sistem za koji kažete "sistem drugih vrednosti"?
Slažem se da nije dovoljno samo odneti kandidaturu, nego treba i mi da se menjamo, odnosno treba da se menjaju oni koji obavljaju u ovom momentu izvršnu vlast, a koji su nosioci pravosudnih funkcija, oni treba da budu potpuno izuzeti iz uticaja, odnosno iz sfere izvršne vlasti, a kod nas u ovom momentu nikad jače nije dominirala.
Vi ćete to jednog dana da kažete, gospođo Mesarović. Moraćete, jer će vam jednostavno savesti proraditi kad budete saznali ono što možda danas ne znate. Kada su u pitanju ove greške, niko živ i normalan ne može optužiti nijednog čoveka za to što će se desiti posle ovoga, ali svi zajedno ste odgovorni zbog onog što danas imamo u pravosuđu.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mesarović, moram vas podsetiti da ne bi bilo zgoreg da ponovo uzmete malo olovku, papir. Već imate, gospodine Radovanoviću, vi ste u početku činili, ne bi bilo loše zato što ću u ovom delu rasprave govoriti i o nekim konkretnim imenima.
U uvodnom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik SRS iznosio sam načelne primedbe, a sada ću malo iznositi i konkretna imena, pa da određene stvari vi proverite.
Već ste mogli da vidite u prvom delu mog izlaganja da sam se pozvao na Ustav Republike Srbije, što i sada činim, jer nema bolje platforme za reformu pravosudnog sistema u Srbiji od samog Ustava. Ne želim ovaj put da osporim Zakon o sudijama, Zakon o tužiocima, Zakon o organizaciji i nadležnosti sudova, Zakon o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, ali ono o čemu pričamo, ono kako SRS vidi reformu, odnosno obaveznu i neophodnu potrebu za reformu u pravosudnom sistemu jeste samo Ustav.
Svakako da SRS ne prepoznaje u svom programu sudije posebne nadležnosti. Koncipirali smo program koji se odnosi na pravosudni sistem u našoj državi, tako što postoje redovni sudovi nadležni za sve ono što jedan sud u određenoj državi treba i da radi.
Sudijska funkcija član 146. stav 1. kaže da je stalna. Ona može da prestane u tačno određenim slučajevima iz zakona i Ustava predviđenim. Rekao sam i još jednom ponavljam da izuzetno lica koja se prvi put biraju za sudije biraju se na tri godine, a onda će biti ponovo izabrani ili možda neće, zavisi od toga kako su se pokazali u tom trogodišnjem periodu.
Da li je bilo potrebno izvršiti reformu pravosuđa? Pod reformom pravosuđa ne treba podrazumevati samo ukidanje preko 100 opštinskih sudova u Srbiji. Sada imamo jednu situaciju da, recimo, meštani sela Crveni Breg kod Kosjerića, udaljenog preko 35km od samog sedišta ranije osnovnog suda, moraju još oko 30 km da putuju do Požege, gde postoji Osnovni sud. Da li je to lako, da li će oni baš na najbolji način stići do svoje pravde? To će vreme kao najbolji sudija pokazati.
Ovog puta ne vidim reformu pravosuđa samo na takav način što će biti ukinuto preko 100 opštinskih sudova, nego je vidim i u izboru, odnosno prestanku sudijske funkcije određenom broju sudija koji su do sada to bili.
Kada smo danas osporavali način izbora, svakako određeni broj sudija koji to više posle 1. januara 2010. godine neće biti, odavno to nisu trebali ni da budu. Određeni broj sudija koji je izabran zaslužuju da to budu. Neki su možda ostali i u nižim sudovima, a već su svojim dosadašnjim radom pokazali da zaslužuju i izbor u Viši sud. Ima vremena, možda će se i to za njih desiti, ali je ostao neizabran veliki broj sudija koji ni jednim svojim postupkom to do sada nisu zaslužili.
Kakav vam je odgovor, na primer, vezano za sudiju Zorana Rogića, koji 11 godina nije izvršio izvršno rešenje u parnici Mišković-Popović, pa je rešenje uz velike troškove iz budžeta izvršeno nakon odluke Međunarodnog suda u Strazburu? Znate dobro, kao što i mi znamo, da se u prvom stepenu svi sudski postupci po pravilima ili standardima EU moraju okončati u roku od dve godine, a u drugostepenom postupku ne mogu trajati više od šest meseci.
Ovim brojem sudija, ovakvim kvalitetom sudija, sigurno nećete moći ono što će biti obaveza države Srbije da ispunite, a onda će se obraćati građani Srbije Međunarodnom sudu u Strazburu i biće veliki finansijski troškovi koje će ova država morati da plaća u ime ili nesavesnih sudija ili možda zbog veliko broja predmeta, oni neće moći da postignu sve da obrade. Kakva će vam norma biti, to ne znam i ne mogu sada o tome da govorim.
Nemoguće je i ne znam ko bi mogao da mi da kvalitetan odgovor, ako ne vi, gospođo Mesarović, kako će Svetlana Konstantinović istovremeno suditi u Osnovnom sudu u Zrenjaninu i u Osnovnom sudu u Kikindi? Kako će Zagorka Petrović u Osnovnom sudu u Prijepolju i u Osnovnom sudu u Novom Sadu da sudi?
Takve odluke je doneo Visoki savet sudstva, što opet ukazuje da je bilo uticaja sa strane. Glavni uticaj i glavno kadriranje u pravosudnom sistemu nije dolazilo iz Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, nego je dolazilo iz političkih stranaka.
Već je kolega Jojić o tome rekao i možemo da kažemo i konkretno ime, visoki bivši funkcioner SRS, čak i ministar, kada je pokušao da interveniše u oblasti pravosuđa, ne da je bio razrešen te funkcije, nego se nikad nije desilo to imenovanje u sudu, a naravno da je visoki funkcioner stranke bio razrešen sa tog mesta i kasnije isključen iz stranke.
Takvu reformu u pravosuđu i očekujemo i želimo.
Ili, na primer, Visoki savet sudstva je odlučio da Ranko Banković, doskorašnji sudija Opštinskog suda u Prokuplju bude pokrenuta inicijativa za njegovo razrešenje zbog nedostojnosti. Skupštinska većina, pre svih DS, u tom momentu nije bila za tako nešto.
Danas imamo situaciju da će postati sudija odnosno izabran za sudiju Apelacionog suda u Nišu. Siguran sam da niko od kolega iz DS ne želi ovakvu reformu, a ako žele onda je neki problem da vi to niste želeli, ali ako se na ovaj način pristupa izboru sudija u Srbiji, onda su i ove greške namerno ili nenamerno, sasvim svejedno, ali će imati velike i ozbiljne posledice za otklanjanje negativne situacije u pravosuđu.
Ovo nije dobar način za bilo kakvu reformu, ovo jednostavno nije dobro ni za šta.
Sudija Danko Laušević, nekada sudija Petog opštinskog suda, izabran je za sudiju Višeg suda u Beogradu. U jednom momentu je, konkretno 2002. godine, dobio zahtev od Četvrtog opštinskog suda da određen broj predmeta prosledi Četvrtom opštinskom sudu. To se nije desilo ni za 7-8 godina, a on je napredovao.
Za gospodina državnog tužioca ima jedno pitanje odnosno da razmisli, da potvrdi da li je tačno ili nije da je jedan, po mišljenju ljudi koji se bave tužilaštvom i njegov neposredni rukovodilac, opštinski tužilac, usput doktor pravnih nauka koji je objavio nekoliko udžbenika, priručnika, nije izabran za tužioca Osnovnog tužilaštva iz razloga što je predmet njegovog zanimanja bio i predsednik opštine, predsednik opštine iz DS.
Imamo informaciju, gospodine Radovanoviću, da je kod vas bio pozvan da razgovara taj tužilac, ne bih zbog njegovog imena, vi ste kao državni tužilac dužni da nešto istrpite kao i narodni poslanici, kao javne ličnosti, a to je gospodin Vekić. Gospodin Vekić je bio pozvan kod vas 2007. godine iz opštine Inđija.
Govorilo se o ravnomernom razvoju države Srbije uopšte, a ja sam već u uvodnom izlaganju, kada sam govorio kao predstavnik SRS napomenuo da o tome nije dovoljno računa vođeno. Imamo situaciju, rekao sam, u Kraljevu od 27 sudija, četiri iz Raški, dvoje iz Vrnjačke Banje, a 21 sudija iz Kraljeva.
Kada je u pitanju osnovni sud za prekršaje svi su iz Kraljeva, izuzetak je jedan, koji je izabran iz Vrnjačke banje. Mislim da ovo nije u redu i ako je neko do sada bio dobar sudija u organu za prekršaje, pretpostavlja se da može i sada da nastavi to na najbolji način da obavlja.
Dobar sudija je ono što je obavezno i neophodno zato što on odlučuje o veoma ozbiljnim stvarima, znate da je nama porast krivičnih dela, da su mnogo više zastupljeni najteži oblici krivičnih dela. Za to rešavanje su nam potrebne iskusne, dobre, stručne i isključivo sudije koje će suditi na osnovu zakona i Ustava. Biće potreban vremenski period da se ovi koji se sada prvi put biraju uđu u materiju, mogu odgovorno i kvalitetno da rešavaju te probleme.
Izražavamo ozbiljnu sumnju da će to biti moguće. Vi ste za dve godine, kada ste sada već izabrani za predsednika Apelacionog suda mogli da krenete u reformu i da ne ostavite uopšte nijednu sumnju da to ne može da bude izvršeno na najkvalitetniji način, ali za vremenski period od 15. juna 2009. godine, kada je raspisan konkurs za oko 2.453 sudije, pa je krajem jula isticao rok za podnošenje prijava i znatno veći broj prijava podnet, nego što se bira sudija, to je sasvim u redu, to nije ništa sporno i trebalo je na osnovu vašeg programa do 1. decembra da bude izvršeni izbor. To nije, nego 18. Da li imate odgovor zašto?
Slična situacija je bila i u tužilaštvu. Vi ste nešto kasnije objavili konkurs za prijem tužilaca. Pretpostavili ste kasnije nešto, dva do tri meseca posle objavljivanja konkursa za sudije, pretpostavili ste mnogo manji broj zainteresovanih, pošto je mnogo manji broj upražnjenih mesta, pa je onda ostao kraći vremenski period, možda ste mogli i kvalitetnije za taj period da izvršite analizu, ali sigurno da ni tu za mesec dana ili koliko je ostalo vremena, nije mogao da se izvrši najbolji izbor sudija.
Mladen Tipsarević je 11 godina studirao Pravni fakultet, a ovde imamo predloženih kandidata koji su morali da napuste stažiranje u sudu ili su dobili otkaz zato što u predviđenom roku nisu položili pravosudni ispit, pa su to uradili naknadno, pa su danas predloženi za izbor sudija po prvi put koji se biraju ili neki od njih možda sudija za prekršaje.
Pretpostavljam, gospođo Mesarović, da bi mogli da intervenišete u jednom delu zato što se to pojavilo kao eventualni problem. Usput, raspisan je i konkurs za prijem sudija porotnika. Kandidati koji podnose dokumentaciju koja je propisana ili pravilnikom moraju da prilože i lekarsko uverenje da poseduju opštu zdravstvenu sposobnost.
Veliki broj njih je intervenisalo zato što ne znaju da li će biti primljeni ili ne, da se to uzme u obzir kao potpuna dokumenta, a onaj ko bude primljen za sudiju porotnika da naknadno obezbedi lekarsko uverenje. ukoliko ne bude mogao iz bilo kog razloga obezbediti, onda možete sa liste da izvršite prijem drugog kandidata, ali to bi trebalo svakako da se uradi.
Najbolja vladavina je ona vladavina u kojoj čovek vlada na osnovu zakona i to bi moglo i trebalo bi da važi za sve sudije, ali način na koji su oni birani sigurno neće biti takav.
Još jedanput moram da ponovim, kada je u pitanju Okružni sud iz Šapca, bivši, a sada Viši sud u Šapcu, pa nije moguće da od 13 kandidata samo troje sudija bude izabrano ponovo u Viši sud, a da predsednik i još šest sudija nije bilo izabrano.
Otvoreno i javno se priča u Šapcu da je Viši sud pripao DS u raspodeli, u kadriranju, u vođenju, u uvođenju personalnih rešenja, a Osnovni sud SPS. Ovde to ne iznosim kao svršenu stvar nego ono o čemu se vodilo računa i verovatno ljudi koji rade u pravosuđu najbolje to prepoznaju i znaju koje sudije sude na osnovu zakona, a koje sude na neki drugi način i koji sudija je u kakvim odnosima sa advokatima.
Ovo što je kolega Jojić rekao, koji sudija vozi auto advokata, to ste vi potvrđivali, čini mi se, gospođo Mesarović, znači da znate da takvih slučajeva ima, pa se malo u narednom periodu pozabavite time.
Niko od vas ne može očekivati da čarobnim štapićem razrešite, vi u sudu, a gospodin Radovanović u Tužilaštvu, preko noći. Ako ste sada prihvatili nešto što je bilo veliki politički uticaj u reformi pravosuđa, u personalnim rešenjima, nastojte što pre da se toga oslobodite, da se izvučete iz tih kandži i da na osnovu zakona sudije sude.
A da vi pokušate i da razrešavate sudije, što smo mi i ranije insistirali, da razrešavate one sudije koje su nedostojni, one koji nisu dovoljno stručni pre isteka vremena kada se radi o ovim sudijama koji se biraju na tri godine, na to mislim, a oni koji imaju trajnu sudijsku funkciju, ne čekajući da jedini uslov prestanka bude njihov odlazak u penziju, ne, nijedan drugi prirodan uslov da ne dođe do izražaja.
Potrudite se da nam zakoni ne budu paučina kroz koju prolaze velike muve, a male ostaju u njima. To znači isključivo zakon i na osnovu zakona sve da se sudi.

Ako nekad možemo i treba da se zahvalimo kolegi Bošku Ristiću što je ovaj put ono o čemu smo mi govorili on potvrdio kao tačno. Znači da u određenim mestima nije niko izabran za sudije. Mi sada ne ulazimo, nismo mi imali nikog u Visokom savetu sudstva da može da navede koji su to razlozi.
Ima još jedna stvar, kolega Ristiću, koju niste pomenuli, a to je sad, ali ste o tome govorili pre podne i ne osporavam vaše vreme koje ste diskutovali na TV emisiji i ovde, vi to imate kao narodni poslanik, kao predstavnik stranke, bili ste ovlašćeni predstavnik DS. Rekli ste da određeni broj sudija, veoma kvalitetni, a pretpostavljam da vi personalno znate o kojim se sudijama radi i na koje sudije mislim da nisu izabrane iz razloga što su aplicirali na znatno veće funkcije.
Nije tačno. Aplicirali su i konkurisali su i na ta mesta na koja vi mislite da jesu i konkurisali su na mesta u sudovima u kojima su do tada radili. Trebalo je i to da kažete, samo korektnosti radi tih sudija, a Visoki savet sudstva će morati zbog savesti. Usuđujem se, gospođo predsedavajuća, još jednom da kažem, zbog savesti da da neka obrazloženja, zbog čega određeni broj sudija neće više nositi tu funkciju. Hvala vam.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, bez obzira koliko vaša priča bila bolna i teška za građane Srbije, ona može da ima jedan pozitivan efekat. Objasniću vam to kroz jednu kratku pričicu.
Kada je jedan ljubitelj i zaljubljenik u igre na sreću neočekivano dobio veliku nagradu, veliki dobitak, on još uvek nije znao da je on taj dobitnik. Njegovi prijatelji, znajući da bi to moglo negativno da se odrazi na njegovo zdravstveno stanje, angažuju jednog psihologa koji je trebalo nekoliko dana da ga pripremi za tako veliki dobitak. Kada je psiholog procenio da je možda sad stvar završena, kaže mu – kada biste dobili, pa mu pomene neku veliku cifru, na sportskoj kladionici, šta biste vi uradili? On je vrlo brzo odgovorio – dao bih vama pola. Psiholog je, normalno, nepripremljen za tako veliki dobitak, pao u nesvest.
U zadnjih nekoliko dana smo imali viznu liberalizaciju, imamo ''fijatizaciju'', imamo privatizaciju. Danas predsednik Republike odlazi u Brisel da odnese jedan zahtev, onako lepo upakovan, da Srbiju prime u EU. Prenesite predsedniku, ako još nije stigao tamo, da samo zamoli da nam ne diraju KiM, a vaši uslovi neka ostanu.
Sad ovo, što ste vi građane Srbije vratili u realnost, u stvarno stanje, tu jeste ona pozitivna priča u odnosu na ono što imamo u poslednjih nekoliko dana mogućnost da čujemo. Dakle, da nam građani ne bi popadali u nesvest. Iako teško žive, vi ste sad došli ovde i ispričali jedan naš veliki problem vezano za javne finansije.
U čemu je osnovni problem? Ova vlada ne zna da upravlja javnim finansijama u krizno vreme i tu je tačka. Ali, vi ste pokušali, trčeći u zagrljaj MMF-u, da sklopite ugovor kako i na koji način oni nama tu malo da pripomognu. Normalno, u maju 2009. godine je sklopljen ugovor, pa je 24. avgusta ove godine bila revizija, pa onda u oktobru revizija, pa nadalje. Molili ste samo da taj deficit bude nešto povećan, da bude tolerantan, dozvoljen do 4,5% u odnosu na ukupan bruto prihod i mi smo se time hvalili.
Oni su od vas tražili neko drugo obećanje. Vi ste rekli - pa, mi ćemo da smanjimo broj zaposlenih u javnom sektoru i u republičkoj administraciji, u lokalnoj samoupravi, pa šta još možemo za vas da uradimo? Možemo da zaledimo penzije, pa možemo da zamrznemo plate. Vidite, ovo su sve neka agregatna stanja. Eto, to mi možemo u ovom momentu da uradimo. Naravno nije to jedino, ali zaposlenja nema nigde i nigde se ovde ne vidi ta situacija.
Fiskalni deficit je razlika između javnih prihoda i javnih rashoda i on mora na neki način da se nadomiri. Rupe na neki način moraju da se krpe. Vi ste u 2009. godini pribegli nekim zaduživanjima, nekim kreditima, jer se taj deficit na taj način može i prevazići. Pa je onda uzet kredit od Ruske Federacije 350 miliona evra, Svetske banke 140 miliona, EU 200 miliona, komercijalni krediti (je li ovo nije tačno?) 90 miliona, što je ukupno 780 miliona, pa je Ministarstvo za finansije preko Trezora emitovalo državne zapise otprilike negde oko 500 miliona, i to je negde milijardu i 200 miliona.
Mora doći dan da se to jednog dana ispegla, da se vrati. Kako može? Može prodajom "Telekoma", može prodajom EPS-a, prodajom šuma, rudnog bogatstva, voda itd. To je ono na šta vi možete da utičete, odnosno da vratite na taj način dug, ali je vrlo zanimljivo napraviti jednu malu uporedbu u odnosu na ono šta su bili javni prihodi projekcijom budžeta za 2010. godinu. Bilo je 649 milijardi, a izdaci su bili 719 milijardi (je li tako?) i budžetski deficit je u tom momentu bio oko 70 milijardi.
Od svega ste pokušali da smanjujete, da povećavate, ali se povećao i budžetski deficit za oko 35 milijardi dinara. Već polovinom godine je bilo potpuno jasno, kada se moglo uočiti na koji način se puni budžet, pa je to bilo sa 281 milijardom, ali su izdaci bili 337 milijardi polovinom 2009. godine. Tada je već deficit u budžetu bio oko 55 milijardi.
Onda se moglo videti da bi on na kraju godine, pod uslovom da se ništa drastičnije ne menja, mogao da bude 110 milijardi dinara, ali, eto, mi imamo otprilike oko 105. Vidite koliko tokom godine, kada se vrše određene provere, i treba upravljati javnim finansijama, možemo da dođemo i do podataka kakva situacije će da nas zadesi na kraju godine.
Mene zanima otkud ste sa rebalansom budžeta izašli pre 31. decembra. Zašto niste to ostavili za iza Nove godine, pa onda tačno da imamo pravo stanje koje jeste? Predložio bih vam da povedete računa o štednji. Pošto je očigledno da ćete i u sledećoj godini, do kada - ne znam, biti ministar finansija, probajte da štedite da ne biste kasnije morali iz suve drenovine da izvlačite neku paricu da bi ovi građani Srbije mogli bar najnužniji minimum svojih potreba da obave. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ovaj saziv na najbolji način pokazuje nemoć ove vlade. Kako može da pokaže na bolji način nego što to mogu poslanici SRS? Može tako što ovde stoji naziv akata koje treba usvojiti, vreme kad su oni stigli u skupštinsku proceduru.
Iz toga se vidi da je Predlog zakona o vanrednim situacijama u skupštinsku proceduru stigao u petak, kada su poslanici završili radni dan. Predlog zakona o zaštiti od požara takođe dan ranije. I mnogi od ovih zakona su stigli 17. i 18. decembra. Nama to nije predstavljalo problem da se aktivno uključimo u raspravu po ovim zakonskim predlozima, ali sigurno je da će kvalitetna rasprava vezana i za amandmane i za druge primedbe koje bi trebalo uvažiti - izostati.
Zatim, nedopustivo je spajanje zakonskih predloga, ukupno 11, gde ima i sporazuma, u okviru 1. tačke koja će se voditi objedinjeno na ovom zasedanju.
Gospodine ministre Dačiću, vi ste uglavnom na najstručniji način pokušali da objasnite prva dva predloga zakona, ali ste rekli da ove predloge zakona nisu pisali političari, nego stručnjaci. Nemojte više, čini mi se da ste to više puta u svojim diskusijama iznosili. Ima ljudi koji su i političari i par ekselans stručnjaci.
Jedan od takvih sedi ispred mene, dr Paja Momčilov. On je izuzetan stručnjak u oblasti medicine, to kažu njegove kolege, to piše i periodična štampa, ja to samo potvrđujem, ali je čovek i političar. Nemojte to više osporavati. Mi se bavimo i politikom, ali ovde ima izuzetno stručnih ljudi, koji o tome mogu svakako kvalitetno da govore.
U raspravi u načelu ćemo govoriti o konkretnim zakonskim predlozima, a sada još nekoliko osvrta vezano za ono što je osnovna zamerka predstavnika SRS.
Sankcije su u pravnoj teoriji podeljene na apsolutno određene, apsolutno neodređene i relativno određene. Do sada su se, najpre u SFRJ a potom i u Srbiji, primenjivale sankcije koje su bile relativno određene. Izražavamo sumnju da ćemo vrlo brzo doći u situaciju da u Srbiji primenjujemo apsolutno neodređene sankcije. Šta to znači? Da one neće biti propisane ni u svom minimumu, ni u svom maksimumu, ni po vrsti, nego će ih organi koji treba da ih primenjuju primenjivati po slobodnom nahođenju.
Umesto da imamo kodifikovan krivični zakonik, mi imamo disperziju krivičnih dela, pa ni ljudi koji se ozbiljnije bave strukom, i to ovom pravničkom, ne mogu da se snađu. Nedavno smo imali da predsednik Republike Srbije, kao čovek koji potpisuje ukaz o proglašenju određenog zakona, nije znao da je nešto u zakonu predviđeno kao prekršaj. Ako to on nije znao, šta očekujete od najvećeg broja građana Srbije, da mogu da upoznaju zakone ili bar njihov sadržaj? A nepoznavanje zakonskih propisa svakako šteti.
Povedite malo računa o onima koji su vas birali, čijom zaslugom vi sedite tu. Nemojte samo da pokušavate da što duže ostanete na vlasti, da vam je to primarni cilj.
Ne možete ni vi, konačno, biti zadovoljni s tim što ćete reći da je u ovoj protekloj, odnosno 2009. godini, usvojeno toliko zakonskih propisa. Ako njih krši prvi čovek ove države, onaj ko potpisuje ukaz, onda nema mesta vašim hvalama koliko je zakona usvojeno u određenoj godini.
Što se tiče Predloga zakona o dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, gospođa Malović je rekla da imamo situaciju u praksi, što je potpuno i apsolutno tačno, da se određene nepokretnosti u Beogradu, a verovatno i u drugim gradovima, prodaju po desetak i više puta. Ali, vi ste se setili da menjate neke zakonske propise kad su mnoge majke zakukale, umesto samo da su se oni primenjivali.
Izostaje sistemska kontrola primene propisa u pravnom sistemu Srbije. A stiče se utisak da ste svesno i namerno ostavljali nedefinisane određene stvari, da bi jednostavno opet sistemski bilo moguće zloupotrebljavati i kršiti određene zakone i da bi oni mali činovnici došli u poziciju da krše zakon i ne smeju da kažu i da ukažu jer vide da to njihovi šefovi, njihovi predstavnici u znatno većoj meri ... (Predsednik: Vreme.)

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, samo nekoliko dana ste radovali građane Srbije viznom liberalizacijom, to je trajalo od Svetog Nikole do danas, 21. decembra, a onda ovde imamo zakone kojima se kaže - ne smete činiti ovo, ne smete činiti ono; ukoliko budete uradili to, bićete kažnjeni, ukoliko budete išli na sportske manifestacije, može vam se desiti to i to. Dakle, pretnja.
Sada je možda i besmisleno da postavim pitanje, možda i ministru Dačiću, kakve veze ima npr. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama sa Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Izrael o ukidanju viza za njihove državljane? Možda ima sa prve dve tačke dnevnog reda, zato što vi u ime Vlade predstavljate ove zakone, i ni jednog drugog zajedničkog elementa nema.
Predmet mog interesovanja u ovoj raspravi jeste Zakon o prekršajima i drugi zakoni koji dotiču ovaj zakon. Pre svega, želim da kažem da je prekršaj negativna društvena pojava koja je društveno manje opasna od krivičnog dela, ali vrlo često može da zadire u individualno ili društveno dobro, pa je stoga potrebno da se određenim zakonima to sprečava i suzbija.
U obrazloženju Vlada kaže da su tri razloga zbog kojih se pristupilo izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, koji inače nije davno donet, a treba da stupi na snagu 1. januara 2010. godine. Pod prvim razlogom navodi se potreba za pooštravanjem sankcija, a te sankcije nisu davno utvrđene, nije davno donet taj zakon, pogotovo što on još nije ni stupio na snagu, ali Vlada Republike Srbije ima osećaj da treba drastičnije da kažnjava svoje građane.
Zatim, druga skupina razloga zbog kojih treba pristupiti promenama Zakona o prekršajima jeste da dosadašnje vođenje prekršajnog postupka nije dovoljno efikasan, ali prekršajni postupak ni u kom slučaju ne sme i ne može da se izjednači sa vođenjem krivičnog postupka.
Kao treći razlog predlažu se izmene radi sprečavanja nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Znači, i to je jedan od razloga za izmene ovog zakona, a prekršajni sudovi se uvode prvi put zaista kao sudovi. Sada u njihovoj nadležnosti može da bude određen broj prekršaja i mogu da izriču presude za nešto što do sada nije bio slučaj.
Što se tiče načina propisivanja kazni, mi smo do sada u Zakonu o prekršajima imali mogućnost da alternativno budu izrečene neke sankcije, novčana kazna ili kazna zatvora. To je dosad bila alternativa, ili jedno ili drugo, a sada, zbog pokušaja treniranja strogoće prema svojim građanima, valjda treba kumulativno da postoji mogućnost da se za jedan isti prekršaj može izreći i novčana kazna i kazna zatvora.
Novčane kazne pravnom licu se uvećavaju nekoliko puta. Čini mi se da će sad pokušati da se izrekne možda i mera zatvora pravnim licima kao što je sportsko društvo "Crvena zvezda". Niste razmišljali o tome, ali možda biste mogli da predložite neke sledeće izmene i dopune ovog zakona pa bismo onda mogli i takav predlog da imamo.
Do sada je, po Zakonu o prekršajima, bila moguća kazna zatvora u trajanju od jedan do 30 dana, a sada se predlaže da se zadrži minimum ne manje od jedan dan, a najviše do 60 dana. Da li je napravljena analiza da li će se postići neki posebni efekti, koji bi bili značajni za poštovanje pozitivno pravnih propisa ukoliko se poveća kazna sa 30 na 60 dana? Sumnjam. Potrebno je preventivno delovati mnogo ranije.
Preventivno treba delovati u porodicama, u školama. Imamo dosta nasilja u porodicama, to svaki dan možemo da vidimo i na elektronskim medijima i u štampi da pročitamo, ali za sada ne rešavamo te probleme. A odlučili smo se, i to je dobro, SRS taj pokušaj sprečavanja nasilja na sportskim priredbama svakako smatra da treba suzbiti, ali vidite samo jednu situaciju. SRS od svog osnivanja ima princip da stranački funkcioneri ne mogu da učestvuju u upravama sportskih klubova. To je svima poznato i znate da ni na lokalu ne učestvujemo u upravama sportskih organizacija.
A čini mi se da je bilo potrebno da protekne 20-ak godina od osnivanja DS-a da prvi put sinoć čujemo od gradonačelnika da on smatra da stranački funkcioneri, pa čak i oni koji imaju ambicije da zauzmu visoke državne funkcije, ne bi trebalo da budu u upravama sportskih klubova. Vidite koliko vi kasnite, a mi smo ovde prilikom analize i razmatranja svih zakona davali svoje mišljenje i predloge koji dolaze direktno od građana Srbije. To ne prihvatate i ne marite za to.
Zatim rad u javnom interesu. Ranije je bilo predviđeno deset sati minimum, a sada povećavamo na 20 sati, a 240 maksimum. To je jedna od sankcija koja može da se izrekne učiniocu prekršaja. Zaista sam potpuno siguran da niko do sada nije izvršio nikakvu analizu da li smo uopšte imali izrečenih ovakvih mera, koliko smo ih imali i, na kraju krajeva, kakvi su efekti.
Ako smo već imali do sada predviđeno zakonom nešto što nije dalo određene rezultate sa 10 sati, sigurno je da ni, ako povećamo na 20 sati, tu nema nikakve svrhe ni potrebe da se bavimo tim, nego treba da razmišljamo o efikasnijim merama koje treba forsirati i afirmisati da bi se ovo društvo ponašalo na normalan i adekvatan način.
Novčane kazne koje se predviđaju izmenama i dopunama ovog zakona povećane su 10 puta. Da li je sada momenat da to učinimo i da li će biti ostvareni očekivani finansijski efekti? A pretpostavljam da predlagač zakona nije imao nameru da postigne određene finansijske efekte, nego da spreči neželjene posledice, odnosno da dovede u što manju meru činjenje prekršaja. Sada se postavlja pitanje da li je to moguće ili je možda nama svrha zaista da punimo budžet, a ne da napravimo nešto drugo.
Smanjen je period u kojem kažnjeno lice nakon izrečene pravosnažne presude mora da plati novčanu kaznu sa šest meseci na tri meseca. Kažete da je izuzetak ukoliko na licu mesta bude spremno da uplati novčanu kaznu od 500 dinara za učinjeni prekršaj. Ne čini li vam se, dame i gospodo narodni poslanici, da sa ovim zakonom imamo nešto kao što je novogodišnja ili neka druga sezonska rasprodaja? Ipak se, prilikom donošenja ovih zakona, moramo malo ozbiljnije ponašati.
Moguća je primena nekih olakšavajućih okolnosti, i to je tačno sad definisano, jer individualizacija kazne i u krivičnom postupku, kao i u prekršaju, predstavlja najveći teret i najveću odgovornost za sudije koji postupaju u tome.
Dakle, ponekad je lakše utvrditi i da postoji krivično delo i pronaći konkretnog učinioca i oglasiti ga krivim, a kada dođe individualizacija kazne, primena, onda je tu mali problem. Imali smo situaciju da su vrlo često bile izricane kazne ispod zakonskog minimuma, a ovde je sad rečeno da se može u određenim slučajevima primeniti ublažavajuća okolnost, ali ne manje od zakonom predviđenog, i valjda će se to poštovati.
Na određen način se mogu izreći, pored kazne zatvora, novčane kazne i određene zaštitne mere, kao što je zabrana prisustvovanja sportskim manifestacijama, ali se ovde postavlja jedno pitanje - kom to službenom licu treba da se javi lice kojem je izrečena mera zabrane prisustvovanja na određenim sportskim manifestacijama. Da li dežurnom policajcu, načelniku policije, kome?
Kaže se - ukoliko se ne javi, zameniće se za kaznu zatvora od 30 do 60 dana. Ako je zabranjena poseta fudbalskim utakmicama "Crvene Zvezde", i ako se one u proseku odigravaju svakih 15 dana na stadionu "Crvene Zvezde", pa se lice nekoliko puta ne javi, to znači da će ono stalno biti u zatvoru?
Ima još jedna odredba koja, čini mi se, nije u redu. Pravna teorija se ne slaže s tim. Ako je licu određena kazna zatvora od godinu dana do tri, a izrečena mu je mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim manifestacijama, vreme provedeno na kazni izdržavanja zatvora neće mu se uračunati u tu meru. To je besmisleno, jer i samo izdržavanje kazne zatvora, pored represivne, ima za cilj i preventivnu meru i valjda će se neko popraviti za tri godine, koliko mu je određena kazna izdržavanja zatvora, te bi stoga to trebalo da uđe u ovu kaznu.
Mislimo da je i spajanje ovih zakona i novine koje vi predlažete, iako vam se učinilo da ste postigli neke efekte do sada, ovim će to biti anulirano. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas imamo na dnevnom redu jedan veoma važan zakon po svojoj prirodi i po svom karakteru, ali još veći je broj penzionera o kojima mi danas razgovaramo i da kažem da je to oko 1.600.000. Mi ovde ne treba da branimo i da štitimo penzionere. Niko od nas nema to ekskluzivno pravo. Treba da ih poštujemo i da uvažimo ono što su oni do sada dali, ali za razliku od ostalih, u ime SRS ću biti vrlo otvoren, korektan i pošten.
Gospodine Čolakoviću, naš cilj jeste da vas isprovociramo, ne lično, nego kao poslaničku grupu i vas i ministra kao predstavnika Vlade koji danas sve ovo treba da sasluša i treba da preduzme određene korake. Vama ne sporim pet mandata, 300 i nešto hiljada glasova, ali šaljete mi samo poruku, ne znam da li sam vas dobro razumeo da je Ivica Dačić penzioner? Ako jeste, ne znam da li će se snaći na mestu unutrašnjih poslova kao takav, ali da to ostavimo po strani.
Ovo je prva Vlada koja u svom sastavu ima potpredsednika za socijalnu politiku i biće otprilike, i molim vas da ništa ne shvatite lično, pre svega, mislim na poslanike PUPS, a svakako ću se obraćati vama u nameri da prenesete potpredsedniku Vlade za socijalna pitanja da krene u aktivnost rešavanja nekih problema. Šta imamo za posledicu toga otkako ste vi ušli u parlament? Ovde možda nijedna poslanička grupa nema autohtono pravo da samo baš ona predstavlja penzionere, ali opet ne želim da sporim da neko smatra da samo on izvorno ima to pravo.
Šta imamo za posledicu, imamo za posledicu da smo izabrali, odnosno da je ova skupštinska većina izabrala potpredsednika Vlade za socijalnu politiku s jedne strane i da je po tom pitanju, od silnih obećanja, došlo do povećanja penzija u jednom momentu za 10% i to linearno. Tada smo ukazivali da to nije pravično.
Svako povećanje za penzionere je dobra stvar, ali nije u redu, imao sam prilike da jednu moju sugrađanku pitam - šta sada dobijati vi nakon povećanja vaše penzije od 10%? Zamislite šta mi je rekla - dobijam mogućnost da za mesec dana kupim 30 hleba više. To je zaista stvarnost u Srbiji. Ne možemo se više baviti tim. Imamo konkretne predloge i to morate i vi da imate u vidu, da rešavate ove probleme na takav način. Jedan od poslanika kaže - poštujem i verujem ovoj Vladi. Čini mi se da je kolega Nikola to rekao.
Ne možemo da verujemo, evo nekoliko činjenica. Ako jedan od potpredsednika kaže da će oko pet miliona građana Srbije dobiti besplatne akcije u vrednosti od oko hiljadu evra, naravno u dinarskoj protivvrednosti. Sad pričamo o nekih 1.200 do 1.500, da li smemo da verujemo? To nemate ni vi, kolege narodni poslanici koji podržavate ovu Vladu. Ne smete da verujete na blanko nikako. Prosto, nismo zato tu da bi verovali u blanko, nego da bi vršili kontrolu između ostalih i kontrolnu funkciju ove vlade.
Niz drugih stvari nam i ukazuje da ne možemo da verujemo. Kada smo imali poziciju ili situaciju da je jedan od ministara nakon pritiska u javnosti, posle određenih afera, podneo ostavku, pa da onda možemo da verujemo i ostalim. Rekao bih da u poslednjih deset godina, javnosti je poznato, ne želim sada da ulazim u te motive, jeste gradski sekretar zdravlja podneo ostavku na svoju funkciju, ali naravno ne želim da ulazim u motive toga, jer to može da pokaže nešto drugo i nešto drugačije.
Zbog milion i 600 hiljada ljudi o kojima danas svi govorimo, predstavnici svih političkih stranaka, moramo da uvažimo, makar to bili predstavnici pčelara. Ne želim da o pčelarima loše i ružno kažem, nego ovde posebno moramo imati u vidu, da među milion i 600 hiljada penzionera imamo najboljih rudara, najboljih univerzitetskih profesora, dobrih sportista koji su ime ove države proslavili širom zemaljske kugle. Kada znamo da je to tako, ne smemo da imamo takav odnos, ali ova Vlada već devet godina, neko je govorio 2000. smo zatekli apsolutno prazne fondove. Penzije su bile tri marke. Gospodo, da li treba da vas podsećam da nekad penzije nisu ni postojale. Da je nekada čovek bio rob tj. stvar, a ovo društvo i civilizacija je napredovala i sada moramo da pričamo o tome.
Vreme od 10 godina koje stoji iza vas, kao oni koji u ime građana Srbije vršite vlast, nije nimalo kratko. Problema je bilo puno. Da se usaglasimo, dosta se nasledilo i sada ne želim da govorimo o specifičnostima vremena koje je opet dovelo to. Da li je bilo subjektivnih razloga za sve to? Naravno da je bilo i toga, ali bilo je nešto i objektivno i ne možemo više da se vraćamo u istoriju. Ne treba je zaboravljati, ali moramo da razmišljamo o budućnosti.
Penzija ne sme da služi za školovanje, za kupovinu nekretnina. Šta to znači ne sme? Ako neko može da uštedi, može. Penzija bi trebalo da bude ekvivalent da ono što je neko posle 40 godina mukotrpnog i teškog rada, u svakom periodu je bilo tako, zaslužio valjda da može malo pažnje i vremena da posveti i sebi, da može simbolično nekog da nagradi time.
Sada imamo situaciju da penzioneri, ali isključivo od penzija moraju da školuju svoju decu, a neretko i unuke. Zbog čega? Zato što njihova deca, iako u punoj zrelosti i fizičkoj snazi, nisu u situaciji da rade. Ne vidim ni sada perspektivu.
Zašto je ministar finansija morao u ovo da se uključi i zašto mi, kao poslanička grupa SRS, želimo i nju da isprovociramo i da li ima prostora, jer smo sinoć s pažnjom saslušali vaše zaključno izlaganje vezano za Predlog budžeta za 2010. godinu u Srbiji.
Da li ima prostora i da li mogu da se obezbede sredstva? Mogu. Gde se ona nalaze, naznačiću samo nekoliko, bez ambicije da o svima sada govorim. U Nacionalnom investicionom planu. To ne znači da ono što se investira u infrastrukturu treba da bude podeljeno u penzije. Ne, naprotiv, nego da svako ministarstvo koje ima za cilj da se iz tog dela finansiraju javni radovi, upravo ono i odlučuje o tim sredstvima, a ne jedno ministarstvo koje je napravljeno na veštački način.
Sinoć sam rekao iz čega je ono proisteklo. Proisteklo je iz kancelarije predsednika Republike Srbije i sada će odatle neko da odlučuje. Znamo po lokalnim samoupravama, a i u okviru samih ministarstava, da se određena favorizuju. To ne sme i ne može biti tako. Šta je sledeći izvor? Moramo da otvaramo nova radna mesta i da stvaramo materijalnu podlogu, da možemo da ispoštujemo ove penzionere i čak da razmišljamo i o povećanju penzija. Sledeće su javne nabavke. Ne da ukinemo javne nabavke, nego da se maksimalna kontrola nad njima sprovodi.
Vi ste, gospodine Čolakoviću, to samo malo spomenuli, ali o pozicijama kada smo konkretno govorili o tome, niste uzeli učešće, mada je trebalo i tu. U velikom broju javnih preduzeća koja raspolažu javnom imovinom, odnosno sredstvima građana, na način kao da je to palo s Marsa, ne sme tako. I u nizu drugih ministarstava gde smo videli specijalizovane usluge, usluge po ugovoru, to mora da bude strogo i najstrože kontrolisano i odatle ništa drugo. U početnoj fazi se stvara višak sredstava, odnosno racionalno se troše sredstva i pravi se mogućnost za zapošljavanje.
Ovo možda nije poslednji put u mandatu ove Vlade da govorimo o ovakvom ili sličnom zakonu. Ko nas može sada ubediti da sledeće godine u istom periodu nećemo razmišljati i razgovarati o tome, odnosno vaš predlog da neće biti, čemu ćemo se svakako suprotstaviti kao što sad činimo, da penzije budu nepromenjene i u 2011. godini.
Znam da to vi ne želite. Niste želeli ni za 2010. godinu. Obraćam se narodnim poslanicima PUPS, ali će to možda biti cena jednog potpredsedničkog mesta.
Ne sme ništa da bude svetije od interesa građana Srbije, ni premijersko mesto, a kamoli vicepremijera. Na to vi utičete. Tu pokažite jednu volju.
Kada sam juče imao konkretan amandman na član 43. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije i kada su bile u pitanju penzije poljoprivrednika, koje su u 2005. godini pretvorene u javni dug, znate li kako glasi formulacija tog člana - da će se te penzije u celosti isplatiti u 2011. godini.
Naš amandman je glasio da će biti isplaćene do 1. jula 2010. godine. Ministar finansija je pažljivo saslušala, vi ste to slušali, ali niko nije pokazao dobru volju da se taj problem reši odnosno da se taj amandman prihvati.
Mi imamo oko 250.000 tih penzionera i njihova primanja, odnosno njihove prosečne penzije su tri puta manje od prosečnih penzija koje primaju oni iz Fonda zaposlenih i iz samostalnih delatnosti. Ajmo da ne bude sve na priči, ajmo da se nešto konkretno uradi.
Štednja je izgleda prvi oblik, prvi način da penzionerima koji su uradili onoliko koliko su mogli, da im se pomogne, a posle te štednje će valjda biti realno zapošljavanje. A iz toga veći dohodak, veća mogućnost i za sigurnost penzija, ne samo za njihovu visinu, nego i sigurnost.
Možda to sada niko ne dovodi u pitanje. Ali ovo o čemu je govorio kolega Zoran Krasić, treba uzeti ozbiljno. Ako se zamrzavaju i penzije i plate u javnom sektoru, to možda nije moguće, gospođo ministar, vi ste i profesor javnih finansija i, ako grešim, odmah ćete znati da je greška, u javnom sektoru nije moguće, ali u privatnom sektoru će biti izuzetno i moguće i možda će to, jer ovde država pre svega vara svoje građane, a onda i oni možda pokušavaju, ali to je opet jedna tradicija, jedna istorija o kojoj sada ne bih da govorim, oni pokušavaju da zakinu svoju državu.
Ko plaća cenu? Plaćaju oni koji su već otišli u penziju i plaćaće oni koji u ovoj i u sledećoj godini treba da odu. Kakve će biti njihove startne pozicije sa ovim zakonom, niko živ ne može da objasni. Ali je samo jedna istina, biće veoma teške i veoma nezahvalne.
Toliko zbog vremena, žele i ostale kolege da govore. Dakle, još jednom prema narodnim poslanicima PUPS, nisam imao nameru lično da vam se obraćam, ali sam imao nameru da prenesete na mesto sa kojeg bi možda ovi problemi mogli da se rešavaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar ovaj amandman je trebalo prihvatiti i još poslaničkoj grupi SRS reći hvala. O čemu se ovde radi? Razumem vašu teškoću, verovatno ovaj period u kojem ste vi ministar finansije ostaće vam u profesionalnoj karijeri kao nešto čega nećete želeti da se sećate kad sve ovo prođe. Vi ste uspeli nekako sa šefovima organa, odnosno od budžetskih korisnika, da se dogovorite o ukupnim sredstvima i nemoj sad neki poslanici neke poslaničke grupe da vam diraju u to, a vi ste imali problema da dođete do toga, da to usaglasite.
Zbog čega je trebalo reći hvala i prihvatiti amandman svakako? Zato što smo mi predložili u dva ministarstva, konkretno u ovom amandmanu u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i u Ministarstvu za NIP da se sredstva izdvojena za usluge po ugovoru smanje.
Predložili smo i u jednoj agenciji takođe da se sredstva izdvojena za usluge po ugovoru smanje, ali da se onda daju za subvencije privatnim preduzetnicima. Mi ne diramo u lična primanja zaposlenih u ovim ministarstvima i u ovoj agenciji, u stalne troškove, u materijalne troškove, nego samo u ono što su sredstva izdvojena za usluge po ugovoru.
Ovde se, čini mi se, sve ono što ne može na drugi način da se uzme od građana Srbije lepo zapakuje usluge po ugovoru ili eventualno neke specijalizovane usluge i vi onda na taj način to izvučete.
U ovim ministarstvima predvideli ste i usluge za nevladine organizacije. Vidite kako to polako ide. Kada su poslanici SRS ukazivali da naše nevladine organizacije, ne mislimo sve, nego one koje su najžešće u svojim aktivnostima protiv interesa srpskog naroda, da se one polako finansiraju spolja, od mrzitelja srpskog naroda, a da će jednog dana doći vreme kada će njihova aktivnost morati da se finansira iz budžeta Republike Srbije. Evo ga, polako, mi to već u budžetu za 2010. godinu vidimo.
Predložili ste za to medijske usluge se kriju u ovim uslugama po ugovoru (Predsednik: Vreme.) evo, završavam... u Ministarstvu za NIP za reklamiranje koji će objekti biti na dnevnom redu. Dovoljno je da ovde gospođa Verica Kalanović dođe i ona će reći i ispričati o svim projektima koji su na dnevnom redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, po članu 19. moguće je da pravna lica dobijaju kreditna sredstva iz budžeta Republike Srbije, ali onda je ostavljena mogućnost Vladi Republike Sredstva da može ta sredstva da otpiše ili da ih pretvori u kapital dužnika.
Mi smo predložili da umesto Vlade takve odluke donosi Skupština Republike Srbije. Amandman nije prihvaćen i u obrazloženju ste rekli da ste prihvatili amandman kolege Nenada Popovića koji je rekao da Narodna skupština daje saglasnost, odnosno da Vlada pribavlja saglasnost od Narodne skupštine.
Mi ne prihvatamo ni takvo obrazloženje, niti smatramo da je taj, sada već novi, član efikasan. Kolega Popović najviše radi sa poštenom Rusijom i tamo nema olako zavlačenja ruku u budžet njihove države, to se poštuje. Ovde nije takva situacija.
Gospođo ministar, sugestije našeg kolege Petra Jojića morate shvatiti u drugom smislu. On je hteo da kaže da vi kao ministar finansija morate da budete najveći branilac tih sredstava i ponekad vašom nežnom rukicom morate udariti šakom o sto. To je on hteo da kaže i gospodinu Dinkiću, i gospodinu Dačiću, i Šutanovcu i svim onim koji se ponekad zanesu, pa bi neki dinar uzeli više, a mi smo već primetili u članu 7, ono što sam govorio o tome, da ste pokušali kroz određene pozicije da nenamenski trošite sredstva i vi ste bili zadovoljni.
Ministarstvo uskladilo svoje potrebe, budžet, odnosno vi kao ministar finansija mogli ste da prihvatite to u celini i onda je to vama predstavljalo određeni napredak u ovim aktivnostima oko usvajanja budžeta. Mi sa tim ne možemo da se složimo i sve dok imamo ovakvu situaciju. Nemamo sad vremena da objasnimo kako i na koji način sredstva iz budžeta Republike Srbije se sve troše. Saslušajte sugestije mog kolege Petra Jojića i biće bolje građanima Republike Srbije.

Ako izuzmemo konkretne primedbe koje smo imali na član 7. Predloga zakona o budžetu za 2010. godinu, za nas u SRS veoma sporne odredbe su član 19. i član 22. Član 19. smo već obrađivali, član 22. u toku je.
Mi imamo velike primedbe na način rada NIP i, gospođo ministar, moram da vam kažem da su i majka i otac NIP Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije. Sada se vi pitate kakve to ima veze jedno s drugim? I te kakve.
Znači, gospodin Đilas je bio prvo direktor Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije, pa je onda bio prvi ministar NIP. Onda se posle desilo ovo zbog koalicionih kapaciteta i ostalog, da imate, ko se već sad pojavi. Zbog čega vi ponekad u Vladi, a naravno, kasnije to treba DRI, pa i Narodna skupština Republike Srbije da napravite analizu utrošenih sredstava preko NIP. Da li ste to uradili?
Morati biti svesni jedne činjenice - mnogo očiju građana Republike Srbije upereno je upravo prema vama, ne samo ovih dana kada je na dnevnom redu budžet Republike Srbije za 2010. godinu, nego inače tokom mandata ove Vlade. Zbog čega? Zato što ste vi ministar finansija i zbog toga o sredstvima koja se prikupe od građana Republike Srbije mora da se vodi računa kako i na koji način se troše.
Samo da se podsetimo, bila je ovde jedna vrlo interesantna primedba koleginice Zlate Đerić, u nekoj lokalnoj samoupravi, ne znam da li je to možda u Somboru ili na drugom mestu, nije ni bitno, gde je neki lokalni činovnik uzeo otpremninu i to, kaže ona, visoku, a potom se vratio i ponovo zaposlio u toj lokalnoj samoupravi.
Vrlo jasna poruka otišla je sada iz Vlade Republike Srbije, to je uradio i sadašnji ministar odbrane, gospodin Šutanovac. Uzeo je 24 ili više, ne znam sada ni koliko je u to vreme bilo sredstava, otpremnine, a potom postao narodni poslanik, pa onda sada je i ministar za odbranu. Na takav način vi trošite sredstva koja građani Republike Srbije na jedvite jade izdvajaju da bi punili budžet.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ovaj amandman je morao da bude prihvaćen. Zbog čega je morao da bude prihvaćen i šta ste vi naveli u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana?
Godine 2005. je donet zakon kojim su penzije poljoprivrednika proglašene za javni dug Republike Srbije i onda je napravljena jedna dinamika u kojoj te, da slobodno kažem, zaostale penzije treba isplatiti poljoprivrednicima.
Sada ste u članu 43. predvideli da se to ne može isplatiti u 2010. godini, nego ostavljate da će se one u celosti isplatiti do kraja 2011. godine i tu ne kažete da ćete isplatiti u prvom kvartalu, prvoj polovini 2011. godine, nego kažete – u celosti će se isplatiti do kraja 2011. godine.
Srpska radikalna stranka je amandmanom intervenisala i predložila da to bude isplaćeno do 1. jula 2010. godine. Amandman se ne prihvata, vi kažete – nisu predviđena sredstva za tu namenu i ne mogu se isplatiti. Morali ste one silne usluge po ugovoru, gde nikom živom nije jasno kako i na koji način se troše ta sredstva i da li objektivno postoji potreba za trošenjem tih sredstava, da ih preusmerite u isplatu poljoprivrednih penzija, koje su stvorene i preuzete kao javni dug države.
Ne, vi zaboravljate, a već smo vam govorili da su prosečne poljoprivredne penzije tri puta manje od onih koje primaju iz fonda zaposleni, iz Fonda samostalnih delatnosti, tri puta su manje i vi se seljaka i poljoprivrednika setite samo jednom u četiri godine ili možda ponekad i češće kad su izbori. Kad se to završi, onda vi njih ostavljate po strani i apsolutno vas ne zanimaju, a sve probleme u društvu smo prevazilazili zajedno sa poljoprivrednicima, zajedno sa seljacima i njima nije bilo teško i većina od njih ne može nakon odlaska u penziju da nastavi sa drugim aktivnostima (Predsednik: Vreme. Privedite kraju, molim vas.), dok to zaposleni u drugim delatnostima mogu.

Gospođo ministar, naš cilj nije bio da vas nešto zaboli, nego da vas što više isprovociramo da prihvatite amandmane koji idu u korist građana Srbije, da se štedljivo odnosite prema budžetu Republike Srbije i da one pozicije koje smo mi naznačili, da se u njih usmeri što više sredstava.
Podneli smo amandman na član 49. gde stoji - zakon stupa na snagu sledećeg dana od dana objavljivanja, a mi insistiramo na tome da se ispoštuju odredbe Ustava gde kaže da zakoni i drugi propisi stupaju na snagu osam dana od dana objavljivanja.
Ovde ne postoji nijedan razlog. Da se radi o rebalansu budžeta, onda bi vi mogli da kažete, trebalo bi da stupi na snagu sledećeg dana od dana objavljivanja. Ovo je budžet za 2010. godinu, sledeća budžetska godina i moglo je od 1. januara ovaj zakon da stupi na snagu i da se primenjuje.
Gospođo predsedniče, malopre niste dozvolili, ali samo bih nekoliko reči uputio ministru Đeliću. Ponaša se kao dobra vila – eto, izdvojili smo toliko, to nije dovoljno itd. On se uvek tako ponaša. Kaže – to nije dovoljno, ali to je više nego što je nekad bilo.
On ovde kaže da je poljoprivreda u Srbiji ove godine imala suficit. Da, bio je suficit u izvozu, ali nije to zahvaljujući ovoj vladi. Ne kažem da je Vlada radila protiv, ali veoma je malo učinila u tom pravcu. To su najviše zaslužni naši vredni poljoprivredni proizvođači, seljaci ili paori u Vojvodini. Oni su to uradili, ali prema njima ova država odnosno ova vlada nije bila dobronaklona.
O tome voli Velimir Ilić da govori. On kaže i pošto su jabuke, i koliko je mleko i koliko je meso.
On je o tome govorio tako da ja o tim cenama neću da govorim. Ali, dobro znaju svi u Republici Srbiji kakav odnos Vlada ima prema poljoprivrednicima – 120 evra po hektaru subvencija za poljoprivrednu proizvodnju.
Gospodin Srboljub Živanović, kao vrsni poljoprivredni proizvođač, a uz to doktorant i magistar mašinskih nauka, odlično zna da je potrebno za zasejavanje pšenice po jednom hektaru 500 evra u startu, plus izdaci u proleće, to je 800 evra, a država daje subvenciju od 120 evra. Čini mi se da je to malo u odnosu na ono što bi poljoprivreda mogla da nam pruži.
Nemojte u „fijatizaciju“ Srbije. Hajmo u poljoprivredu. Tu je šansa. Tu je perspektiva.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ako sudbina bude namenila da još dva puta u ime Vlade Republike Srbije branite budžet, onda će moj predlog biti, jer uočavam problem, da vaša penzija bude nacionalna penzija. Mi iz SRS uvek fokusiramo problem, a zatim predložimo rešenje.
Vi ćete imati državnu nacionalnu penziju sa uvećanjem, a ona će se smanjiti od premijera tačno za onoliko na koliko je bio premijer. Zbog čega? Zato što je on o ovom aktu od 1.009 strana govorio nepunih pet minuta i zatim otišao.
Šta narodni poslanici očekuju kada se govori o budžetu Republike Srbije za 2010? I javnost i naši građani očekuju od premijera, pre svih, a zatim od vas, penzije će biti na tom nivou. U 2010. godini najmanje ćemo zaposliti toliko, sačuvaćemo ovaj standard. To je ono što treba da prethodi daljem objašnjenju i obrazlaganju ovog budžeta.
Jedan od kolega narodnih poslanika je tražio od poslanika SRS, pre svih, da vas pustimo da vi radite svoj posao. Ne možemo da pustimo one koji su umeli ponekad da glasaju iz Soluna, iz Bodruma, i ko zna sve odakle.
One da pustimo na miru da rade svoj posao koji su privatizovali najveći broj državnih i društvenih firmi na onakav način na koji jesu, neću da upotrebim nijedan grub izraz, neću da kažem da je to pljačkaška ili neka druga privatizacija, ne možemo da pustimo one koji su izvršili reformu pravosuđa na takav način, kakav je provođen svih devet godina i ne možemo da pustimo one koji su svoje građane doveli u jednoj deceniji u beznađe. I te kako moramo da ih kontrolišemo i to hoćemo.
Sada zbog čega nije bilo moguće dati onakav odgovor, da kažemo – zaustavićemo realan iznos penzija na tom nivou, zaposlićemo u 2010. godini toliko i toliko hiljada građana Srbije?
Iz razloga što se ne prihvata amandman SRS koji je podnet na član 1. i on se odnosi na onaj deo gde se troši, u rashodnom delu budžeta, gde smo predložili da se za subvencije u privredi sa 3,5 milijarde izvrši povećanje na 6,5 milijardi.
Ispoštovali smo jedno pravilo ili član 44. Zakona o budžetskom sistemu da se u okviru deficita budžeta nađu ta sredstva. Videćete, konkretno u članu 7, koji su podneli poslanici SRS da dajemo konkretna rešenja za pokušaj uštede u tom budžetu da bi se nadomestila sredstva od 3 milijarde, koja bi bila prebačena u subvencije privrede.
Vi to nećete da uradite i nije ista situacija ovog akta, još jednom ponavljam, od 1.009 strana pre ovih amandmana i posle podnetih amandmana.
Većina amandmana koje je podnela SRS na budžet Republike Srbije za 2010. godinu proističe na najdirektniji način iz onog što je DRI ustanovila prilikom kontrole budžeta, potrošnje sredstava iz 2008. godine i onda ne možemo ostati ni slepi ni nemi pred tom činjenicom, kad ste na osnovu nepune trećine kontrole ustanovili onolike primedbe, a još manje i mislim da je cinično da predsednik Republike kaže da to treba da se vrati, pa da se onda ispravi što se ispraviti može.
Da, da, gospođo ministar, rekao je to. Ko to ima pravo, ko to može da uradi?
Koliko nonšalantne izjave daje vaš predsednik stranke i predsednik Republike, reći ću vam, kad se našao kod sudije za prekršaje, rekao je – ja sam čovek koji ne konzumira alkohol, ali sam malo nazdravio posle velike pobede, nisam znao da je to zabranjeno. Zamislite, poziva se neko da nije znao da je zabranjeno, ko potpisuje ukaz o proglašenju tog zakona. Nije li vam to malo cinično? Nemojte to raditi, to sigurno nije dobro.
Da se kojim slučajem prihvatio ovaj amandman, ovo je jedan ali ne i jedini, amandman koji je morao da bude prihvaćen, ukoliko ste želeli da pomognete i privredu i građanima Srbije.
Kad kažem da vi treba da budete nagrađeni, ovo najdobronamernije govorim, iz razloga što pretpostavljam da vi u periodu kad počnu pripreme za izradu budžeta imate velike probleme, ali činjenica o kojoj sam već govorio da je budžet usvojen jednoglasno, odnosno Predlog budžeta usvojen jednoglasno na Vladi, a određen broj ministara ovde u tom momentu je odmahivao glavom u znak da su morali tako. Sada ne ulazimo u to što su oni morali. Ako imaju hrabrosti, oni su trebali da izađu iz te i takve Vlade, a ne morali jednoglasno da prihvate takav budžet.
Ima još jedna stvar koja je takođe ispod svakog nivoa ukusa, a gde se vidi? Vidi se u Bačkom Gračacu.
Juče je premijer, predsednik Vlade AP Vojvodine predao, da, da opština Odžaci, hvala kolega Škrbiću, predao ključeve korisnicima 25 montažnih kuća, čija ukupna vrednost, verovatno sa placem, iznosi negde oko 6.000 evra, od toga UNHCR možda nije on, ali neko jeste donirao 50% sredstava, 50% sredstava su kreditna beskamatna sredstava.
Zamislite ironije i zamislite drskosti, to se čini u opštini Odžaci. Kad? U onom momentu kada su tamo raspisani vanredni lokalni izbori. Zašto gospodin Bojan Pajtić nije u vreme kada je predsednik opštine Odžaci, i to uspešni predsednik, u dva mandata, bio gospodin Milan Ćuk, član SRS i zašto onda nije pokazao brigu za izbeglicama i brigu za onim ljudima koji svojim radom, ali u najvećoj meri vođenjem politike od strane Demokratske stranke, ne uspevaju da obezbede ni krov nad glavom, nije pritekao u pomoć.
On se ponaša kao da je pop, a gospodin Pajtić zaboravlja da je to upravo bio njegov otac, a on je predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine. Sve ovo nema veze, ali ovaj amandman bi trebalo prihvatiti zbog onih koji žele da pokrene privredu, ako ima privredne aktivnosti, ako realni sektor nešto radi.
Onda mi bar u 2011. godini i kasnije 2012. možemo očekivati da će biti bolje, možemo očekivati nova radna mesta, može očekivati povećanje penzija, možemo očekivati i perspektivu za omladinu, mi želimo da oni budu naša stvarnost. Ali ukoliko nema posla, gospodine Srđane Milivojeviću, onda to mnogo ne vredi.
Slali samo odavde poruku da nam je omladina dobrodošla, a ništa ne učiniti za njih, verujte mi ne znači mnogo, oni nas u ovom periodu, u ovom momentu napuštaju mnogo više nego što je to bilo, bilo kad, pre vašeg dolaska na vlasti. Vaša politika je mnogo pogubna za građane Srbije i mi vas nećemo pustiti tako lako, da ne mogu reći ne znanje, ali vrlo često smišljeno urušavanje ove države i nebrigu o onima zbog kojih Vlada i jeste tu.
Dajte malo više odgovornosti i pokažite jednu hrabrost onima koje ste vi birali ovde i za koje ste vi glasali. Tražite od njih da vam polože odgovornost i da vam podnesu račune šta su to oni radili?
A vi prenebregavate činjenicu i za ono čak što je evidentno, a nemojte slušati priču predstavnike SRS, pogledajte još jednom izveštaj Državne revizorske institucije i sve će vam biti jasno i onda će, verovatno u danu za glasanje, biti prihvaćeni mnogi od ovih amandmana. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, amandman koji je podneo gospodin Prelić je vrlo efektan i njega treba prihvatiti.
Gospodine Milivojeviću, između vas i pripadnika SRS postoji ogromna razlika. Mi imamo ideologiju - volimo svoju stranku. Izađemo na izbore – kakav god da je rezultat, prihvatimo ga. Nećemo menjati narod, narod nam je mnogo dobar.
A šta vi uradite? Godine 2003. bili ste na listi „Otpora“ i kad niste prešli cenzus – promenili ste stranku. Mi u SRS-u to nikada nećemo učiniti. Mi smo tu, bez obzira na izborne rezultate. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova rasprava gubi značaj bez prisustva ministra Ljajića. Zbog čega? Neću da verujem da je zbog eventualne procene pada političke popularnosti posle dve teme koje su ovde bile interesantne, radi se o mirnom rešavanju radnih sporova i o ravnopravnosti polova koje je u ime Vlade predstavljao ministar Ljajić. Sada imamo dva zakonska predloga, gde u materijalu i stoji da bi on trebalo da zastupa te zakone u ime Vlade.
Gospođo Dragutinović, kao ministar finansija, ni u jednom momentu ne želim da dovedem u pitanje vašu roditeljsku pripadnost, dakle, to stavljam po strani i tu nema razlike između vas i bilo kojeg drugog roditelja. Ali, vas posmatram kao ministra finansija koji ima ovde zadatak da obezbedi punjenje budžeta, a onda se restriktivnim merama predlaže izmena nekih zakona koji treba što manje da potroše sredstava na nešto što je do sada, rekao bih, u Srbiji bio standard.
Ako su u tom standardu građani Srbije bili zakinuti, a tek sad posle ovoga još više će to doći do izražaja. Kada smo očekivali ovde nove zakonske predloge vezano za reformu penzionog sistema, sve reforme su bolne i u principu neki budu i oštećeni tim reformama. Mi sada imamo izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju sa dva člana. Prvi kaže da će se penzije u 2010. godini zamrznuti i ostati na nivou na kojem su bile u 2009. godini, osim varijabilnog faktora koji će taj iznos uvećati ili smanjiti. Mi pretpostavljamo, zbog projektovanja inflacije, uvećati, ali ostaje da počne da teče 2010. godine, da vidimo šta će se dešavati. To su izmene ovog zakona.
Mi imamo jedan veliki problem, što je veliki broj penzionera u Srbiji u odnosu na broj zaposlenih i mi nismo iskoristili, odnosno sve vlade od 2000. godine, pa do danas, to je skoro deset godina, nisu iskoristile unutrašnje rezerve, a to je povećanje prihoda i povećanje broja zaposlenih, gde bi se osnova za penzionere znatno povećala. Imamo jednu političku stranku sa kojom meni nije namera da vodim polemiku povodom ove teme, ali moram da ukažem, koja je ušla u parlament zahvaljujući obećanjima da će se penzije povećavati i da je njihov jedini cilj povećanje penzija.
Srpska radikalna stranka u svojim programskim opredeljenjima ide na to da se penzije povećaju, ali iz realnih osnova ako je to moguće, a jedini realan osnov u ovom momentu jeste samo povećanje broja zaposlenih.
Imaju razni komentari vezano za to da li je kod nas izdvajanje u penzioni fond u procentu od 22%, da li je to puno ili malo, postoje zemlje i u okruženju i zemlje u EU, i zemlje u svetu inače, koje imaju različite te stope, ali mi moramo da vidimo šta je realno moguće u ovom trenutku kada je Srbija u pitanju.
Neko pre mene je govorio kakva nam je starosna struktura penzionera, kakva je struktura po pitanju iznosa i došlo se do zaključka da je relativno mali broj onih penzionera koji imaju izuzetno visoke penzije. Mislim da bi bilo pravično da taj broj nije toliki i da te penzije nisu tolike, ali moram biti iskren i reći da kada bi se to smanjilo, da ne bi značajnije popravilo situaciju onih penzionera koji su ispod svakog minimuma. Ovde mora na jedan drugi način da se pristupi ovom problemu i drugačije da se rešava.
Penzioneri koji su ostvarili svoj puni radni staž je 18,8%, a kažemo da je veliki broj penzionera koji su u invalidskoj penziji, a porodične penzije su nešto manje. Zbog čega je to tako, trebalo je izvršiti reviziju. Velika nepravda u ovoj oblasti je učinjena upravo u periodu od 2000. godine pa na ovamo. Ako to nije u vašem ministrovanju Ministarstva finansija ili u vašem raspolaganje sa budžetom, to ne znači da vas oslobađa odgovornosti i da vi o tome ne bi trebali sada da povedete mnogo više računa.
Ova dva zakona o kojima se ovde najviše govori su manje iz vaše oblasti, više su iz oblasti gospodina Ljajića. Zato sam i rekao, ne što posebno volimo da ga vidimo tu, nego kao nadležnog i čoveka koji bi verovatno prihvatio neke predloge koje iznosi SRS, jer oni su prosto iz prakse. Govoriću vam o nekim slučajevima koje se odnose na rubna područja. Ovaj termin mi je malo nezgodan - rubna područja, pogotovo što je preko puta Republika Srpska, odakle ja dolazim i videćete da je ovaj zakon trebalo menjati u tom pravcu, a ne u onom u kojem ste vi uradili.
Svakako da posebnu pažnju zaslužuju penzioneri poljoprivrednici. Vidite kakva nam je situacija kada su u pitanju penzije - u januaru 2009. godine, zaposlenih koji su ostvarivali penzije iz fonda zaposlenih je bilo oko 1.307.921, prosečna penzija 21.709 dinara, samostalne delatnosti, tu je mnogo manje penzionera 51.304, ali prosečne penzije su bile 21.259, znači, neznatna razlika.
Kada su u pitanju poljoprivrednici, njih je bilo 223.181, a prosečne penzije su bile 8.129 dinara, a u junu se nije promenio značajnije broj poljoprivrednih penzionera, niti njihove prosečne penzije.
Umesto 8.129, bilo je 8.139 dinara. Za šest meseci su dobili 10 dinara više. Ovde govorim o prosečnim poljoprivrednim penzija, s tim što njih ima i znatno manje, od ovih iznosa koji su prosečni.
Kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj porodici s decom, tu moramo da kažemo da je niz nepravilnosti i novim predlogom, novom projekcijom ovog zakona, kao što je i do sada. Kada je u pitanju naknada za porodiljsko bolovanje, za negu dece i posebnu negu dece, ovde je predloženo da zarade zaposlenih za 12 meseci, koje prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog za svaku punu godinu, limitirano je na pet prosečnih plata u Republici Srbiji.
Poznato nam je da u praksi postoje određeni problemi i da određeni broj poslodavaca, onom ko stiče pravo na porodiljsko bolovanje, odnosno naknadu po osnovu porodiljskog bolovanja, uvećavaju enormno primanja. Vi ste želeli to da izbegnete, ali mi smo imali zakonsku regulativu koju mi uvek ističemo, mi iz SRS. Čak i oni zakoni protiv kojih smo mi očigledno ovde, protiv kojih iznosimo mnogo argumenata, ali kada ih vi usvojite vašom većinom, onda smatramo da treba da se primenjuju i da su oni obavezni za sve. Ali, to se ne radi i sada ćemo imati jednu situaciju da će tu biti prosek za 12 meseci.
Posebno je interesantno, kada vi kažete, da ako određena osoba, a to je bar u prvobitnoj varijanti, kada je u pitanju porodiljsko bolovanje, isključivo majka i ako nema punih 12 meseci, onda će se uzeti 50% od prosečnog primanja. Zašto 50%? Zašto nije 100%? Da vam se prihvate ovi objektivni problemi, vi kažete - u 2008. godini povećao se broj porodilja za 3%, a finansijska izdvajanja negde za 47%. Zaista je to nesrazmerno. Niste smeli da to svodite na nivo od 50% prosečnog primanja, nego ste trebali da ostavite 100% prosečnog primanja.
Kasnije ću govoriti o potrebi da svi faktori odlučno uđu u ovu borbu protiv bele kuge, odnosno da popravimo stanje. Zahvaljujem što sad ne vodite polemiku, nego ćete to ostaviti, gospođo ministar, nego ćete to ostaviti kada je budem izvršio izlaganje, pa ćete onda na pitanja koja su vam interesantna, a trudim se da budu sva, jer mi predstavnici SRS imamo ambiciju da ovde govorimo o onome što su svakodnevni životni problemi građana, koji su nama ukazali poverenje i koje mi predstavljamo.
Kada kažemo - koji su nam ukazali poverenje, ne mislim samo na one koji su glasali za listu SRS - dr Vojislav Šešelj, nego mislim na sve one koji žive u mestima odakle mi dolazimo. Želim o tim problemima da govorim.
Pripremajući se za ovu raspravu konsultovao sam se sa referentima koji obavljaju i vrše prijem za porodiljsko, za nadoknadu za porodiljsko odsustvo za dečiji dodatak i sve druge vidove nadoknade koji proističu iz ovog zakona.
Kao čovek, kao što sam rekao na početku, koji dolazi iz Ljubovije, a slična je situacija u Malom Zvorniku, u Loznici, u Krupnju, u Bajinoj Bašti, to govorim samo sa tog dela, a takvih primedbi verovatno imamo i u drugim mestima.
Kada ste rekli da pravo na dečiji dodatak imaju samo oni učenici koji se redovno školuju, definisana je tamo starost od 19, odnosno 26 godina u drugom sistemu obrazovanja, ako se školuju u Srbiji. Pretpostavljam da zakonodavac, odnosno predlagač zakona nije ranije, 2002. godine kada je ovaj zakon donet, ali ni sada nije hteo da izjednači decu koja idu u Švajcarsku, u SAD, u Austriju i da ne nabrajam druge zemlje, sa decom koja iz Ljubovije idu na školovanje u Bratunac ili u Srebrenicu.
Nažalost, sve češće ćemo imati takvu situaciju, jer zbog loše populacione politike koju ova vlada vodi 10 godina, tu postoje objektivni razlozi i to nije samo period od ovih 10 godina. Ovaj problem je znatno prisutniji i u nekom ranijem vremenskom periodu i ne želim da to ispustim iz vida, ali će deca koja imaju mesto prebivališta u Loznici, u Malom Zvorniku, u Bajinoj Bašti, u Ljuboviji, morati da idu na školovanje u Zvornik, u Bratunac, u Srebrenicu, zato što će doći do ukidanja određenih škola jer nema dovoljan broj zainteresovane dece, a nema ih uopšte koja bi pohađala te škole u mestima prebivališta.
Ovde mora hitno da se interveniše. Ne može dete koje ima neke dodatne troškove, jer ne može da ide u školu u Mali Zvornik ili ne može da ide u školu u Bajinu Baštu ili u Ljuboviju, pa ima dodatne troškove putovanja u mesta koja su u Republici Srpskoj, još da bude oštećeno za dečiji dodatak.
Već se dobro zna koliko je potrebno dokumenata prikupiti da bi se ostvarilo ovo pravo, sa jedne strane, a sa druge strane ti cenzusi posle kojih se stiče pravo na dečiji dodatak izuzetno su mali. Ovde kombinovana domaćinstva, a to znači da imaju i zaposlenih iz okvira članova porodičnog domaćinstva i da imaju poljoprivredni prihod, iznosi 5.885, to je sada, i ako prelazi taj iznos gubi pravo na dečiji dodatak.
Ako su samo zaposleni to su još stroži uslovi, ako žive u domaćinstvu gde se poseduje i poljoprivredno zemljište, dva hektara po jednom članu, ako je preko dva hektara gubi pravo na dečiji dodatak, a opet moram da se pozovem, jer moje ambicije jesu da predstavljam sve građane Srbije, ali da obratim pažnju na one sa kojim se svakodnevno viđam i koji mi svakodnevno govore o svojim problemima, da se tu radi o zemlji koja je osme i devete klase, gde obrada nije moguća u intenzivnom smislu i uglavnom se radi, ako je osma ili deveta klasa, kvalitet zemlje, radi se o nekvalitetnoj zemlji, vrlo često zapuštenoj i ne može to što kod nas u stvarnosti predstavlja veliki problem.
Ovi uslovi se propisuju uredbom ministarstva. Nisu regulisani zakonom, propisuju se uredbom ministarstva i ovde bi trebalo mnogo fleksibilnije da bude.
Ipak, nadam se da ovde, u osustvu ministra Ljajića, postoji neko Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i da će smoći snage da on govori i da se ovo bar za 2010. godinu, sve što je moguće, uredbom ministarstva promeni, da se to promeni.
Predviđeno je ovim zakonom da lokalne samouprave i gradovi mogu nivo prava, odnosno obim prava da povećaju u odnosu na ovo što je propisano zakonom, ali kako?
Fokusiraću se na četiri opštine, odnosno jedan grad i tri opštine, gde su, recimo, za grad Loznicu transfer sredstva 316 miliona iz budžeta Republike Srbije za 2010. godinu, a to je grad sa preko sto hiljada stanovnika.
Da li ima ovde prostora da grad Loznica poveća ove iznose? Veoma malo i ako ga ima on je veoma mali. Krupanj 106 miliona, Ljubovija 70, Mali Zvornik 49 miliona, govorim o transfernim sredstvima koja se iz budžeta Republike Srbije prebacuju lokalnim samoupravama. Nema ovde prostora, gospodo.
Evo kolege Purića, koji dolazi iz Loznice, pa može da potvrdi da li je tako, da li ostaje ovde neki značajniji prostor da se obim ovih prava poveća. Ne vidim takvu mogućnost. Ako sam u zabludi, a vi vidite nešto drugačije, slobodno recite, bio bih zadovoljan da je to malo bolje nego što smatram da jeste.
Ima jedna odredba sa kojim moramo da budemo saglasni da je dobra u odnosu na dosadašnje predloge ovog zakona, a to je u članu 17. ovog predloga za izmenu i dopunu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, izuzetno od stava 1. ovog člana: "Hranitelj ili staratelj deteta može ostvariti pravo na dečiji dodatak najviše za četvrto sopstveno dete u porodici i za svako dete bez roditeljskog staranja". Ovo "za svako dete bez roditeljskog staranja" ne ulazi u ono - četvoro, što je do sada bila praksa.
Moramo da kažemo da je ovo dobar predlog, ali nažalost jedan jedini koji smo mi mogli da prepoznamo kao prednost ovog predloga zakona u odnosu na ono što je do sada bilo. U savremenom svetu jedna od najznačajnijih funkcija države jeste briga o biološkom obnavljanju stanovništva, briga o tzv. humanoj reprodukciji.
Kada je u pitanju populaciona politika, svi faktori u ovoj državi, pa da kažem ... oni koji nisu najbitniji, ali recimo sredstva informisanja ovde takođe moraju da uzmu veću ulogu, a moraju se mobilisati sve snage ovog društva, sve ono što može, makar i na simboličan način, da da doprinos u borbi protiv bele kuge.
Moramo se menjati, moramo menjati svest, moramo se oslobađati ravnodušnosti, moramo prestati da budemo sebični, a pre svega oni koji u ime naroda vrše vlast a svaka vlast izvire iz naroda i u njega se i utapa i vi ćete videti na nekim sledećim izborima i SRS, bez obzira na neke trenutno izbore, na neke izbore na lokalu, nikad nije bežala od izbora.
Videćete gde će se vaša sadašnja vlast utopiti i mora se postepeno vršiti značajnija preraspodela nacionalnog dohotka i borba protiv bele kuge je isto i podjednako važna kao i nacionalna politika, kao i ekonomska politika, kao i svaka druga i moramo objaviti biološku revoluciju i ozbiljno uzeti ovo u razmatranje i učiniti sve što je moguće i naravno afirmisati, ne briga za treće dete nego briga za četvrto dete, jer to bi onda proširilo svaku porodicu.
Srpska radikalna stranka će sve od sebe dati i učiniti i nesebično ćemo ukazivati na ono što je problem i predlagati nova rešenja, a očekujemo da je vaša obaveza u ime građana Srbije da to i prihvatite.