Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104 – narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. I vi, gospođo predsedavajuća, trebalo bi da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine. Nažalost, omogućili ste da se u Skupštini Srbije na najbrutalniji način krše Ustav i zakon. Dozvolili ste ljudima i jednom čoveku koji je priznao da je uzeo stranačku dokumentaciju da bude poslanik i da ova skupština zbog toga sve vreme ima problema u radu.
Kako mislite da prevaziđete ovu situaciju? Tako što ćete pustiti da sve ovo traje, računajući da će vam u datom momentu zatrebati pomoć, da će vam zatrebati određen broj poslanika, oni koji su oteli mandate SRS-u, i nastavićete da omogućavate političku prostituciju, koja je bila i ranije, ili stočnu pijacu, kako su to neki nazivali, pa da šetaju ovom skupštinom i pokušavaju da časne ljude privole ne bi li napustili Srpsku radikalnu stranku. Gospođo Dejanović, vi ste za to odgovorni.
Što se tiče morala i časti, oni su pokazali ko su. Vi juče niste bili, između ostalog, na sednici Skupštine kada sam ja pokazivao potpise poslanika i zahtev od strane SRS, jednog potpredsednika Skupštine, za smenu predsednika Administrativnog odbora, koju je potpisalo i dvoje poslanika. To je bilo 9. septembra. U to vreme su potpisali i posle par dana... nisu oni pljunuli na potpis, nego na sebe.
Eto, kakvi su to ljudi. I oni govore o moralu. Oni govore da su budućnost Srbije. Ako su budućnost Srbije oni koji kradu, jadna je Srbija kojoj će oni biti budućnost. Oni su od stranke ukrali mandate i ne samo da nemaju budućnost, nego su završili. A da li će SRS sedeti u ovim klupama ili ne, to će se videti. U svakom slučaju ...
(Predsednik: Vreme.)
... sedeće svojom zaslugom i glasovima građana Srbije.
Što se tiče toga da li neko lupa ili ne, nije to mnogo važno. Izgleda da su neki potpuno prolupali.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. Hteo bih samo da podsetim poslanike Skupštine Republike Srbije i građane Srbije, kada su poslanici SRS izlazili za govornicu i upozoravali da je grubo prekršen Zakon o radiodifuziji vi ste i tada govorili da poslanici SRS opstruišu rad Skupštine. Da su poslanici SRS u pravu govori i današnja konferencija za štampu, odnosno izjava zamenika predsednika Saveta RRA Gorana Karadžića.

Televizijske i radio stanice koje su prenosile onaj događaj iz "Sava centra" prekršile su Zakon o oglašavanju koji zabranjuje prenošenje svih političkih skupova, izuzev tokom izborne kampanje, rečeno je danas agenciji Beta u Savetu Radiodifuzne agencije. Emiteri koji su prenosili ili emitovali snimak tog skupa prekršili su zakon, izjavio je zamenik predsednika Goran Karadžić agenciji Beta i naveo da će monitoring pokazati o kojim je sve emiterima reč. Direktan prenos emitovala je televizija "Avala", a odloženi prenos i snimak skupa emitovalo je više beogradskih televizijskih stanica, uključujući i kablovske. Za emitere koji krše zakon predviđeno je više kaznenih mera.

Evo vidite u kakvoj mi državi živimo. Kojoj je to još parlamentarnoj stranci omogućeno do sada da se prenosi neki skup? Čak ni vladajuće stranke nisu ovako grubo zloupotrebile zakon na ovaj način, kako je to urađeno od strane ove nove stranke. Šta mogu da očekuju građani Srbije kada na ovakav način krše Zakon o radiodifuziji? Postavlja se i pitanje ko je platio te silne sate, ne minute, ko je to platio? Ili postoje simpatije? Nemam ja ništa protiv, ali ne može da se krši zakon.

Sada me interesuje kakve će biti reakcije nadležnih, u kojoj meri će primeniti zakon i da li će ovi koji su prekršili odgovarati.

Ko stoji iza toga? To vam je potpuno jasno, samo pogledajte ko stoji iza ovih medija, odnosno televizijskih kuća i sve će vam biti jasno; videćete kako se na daljinski upravlja parlamentom Srbije i kako se donose sve odluke koje su potrebne da bi pojedinci zgrnuli još neki milion od ovog jadnog naroda u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 100. Poslovnika Narodne skupštine, zato što sam upozorio predsedavajućeg na to da sam se javio po Poslovniku, što je predsedavajući potpuno ignorisao, želeći da otvori tačku dnevnog reda, misleći da će tako na neki način sprečiti poslanike opozicije da iskažu sve ono što misle da treba da se kaže i predstavnicima pozicije i građanima Srbije.
Molio bih vas da uvažavate ovo što piše u Poslovniku Narodne skupštine, da poslanik koji želi da govori o kršenju Poslovnika dobija reč odmah.
Inače sam se javio zbog člana 33, zbog koga sam i juče reklamirao povredu Poslovnika, koji se odnosi na sekretara Narodne skupštine i njegovu obavezu da rukovodi službom Narodne skupštine. Rekao sam vam za problem koji smo imali u Poslaničkoj grupi, vezano za ulazak u prostorije Poslaničke grupe, premeštanje stvari, čupanje telefonskih kablova i nalaženje nekih plakata, na šta mi je, prvo, usmeno, predsednik Skupštine, a zatim služba poslala dopis da su u prostorije Poslaničkog kluba SRS-a ulazili radnici "Jadrana", kako bi izvršili neophodne molersko-farbarske radove.
Problem je u tome što u prostorijama uopšte nisu vršeni nikakvi zanatski radovi, niti su prostorije krečene, niti je menjan pod; jedino su počupani kablovi i menjan raspored nameštaja od strane nekih lica. Da li su stvarno bili predstavnici preduzeća "Jadran", u to uopšte neću da ulazim, ali ovo što je navela skupštinska služba nije tačno.
Zahtevam od sekretara Narodne skupštine da ispita kompletan slučaj i dostavi Poslaničkom klubu SRS-a precizne, odnosno istinite informacije, jer preko ovog što se dešava ne možemo da pređemo, niti da dozvolimo. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika na osnovu člana 100, stav 4. i, gospođo Čomić, postavljam jednostavno pitanje i vama i Skupštini Srbije. Ako vi niste prekršili Poslovnik time što mi niste dali reč kada sam je zatražio, onda je juče predsedavajuća, odnosno predsednik Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, prekršila Poslovnik, jer je dala šefu Poslaničke grupe G17 plus reč pre nego što je otvorila sednicu i pre nego što je otvorena sednica.
Ne tvrdim da mogu da vam to objasnim, odmah da se razumemo, ali postavljam vam pitanje, pošto imamo potpuno identičnu situaciju, početak sednice koji se odigrao juče i početak sednice danas. Recite mi da li postoji isto objašnjenje za jedan i drugi početak?
To su stvari o kojima morate da vodite računa. Znam da je vama rezerva neophodna, znam i da ste obezbedili rezervu, ali ne možete zbog rezerve ovako brutalno da gazite Poslovnik i da se ovako ponašate prema poslanicima jedne političke stranke.
Stvarno, nema smisla. Upadate nam u prostorije, navodno, moleri, čupate telefonske kablove, pomerate nameštaj, ne date nam reč po Poslovniku, misleći da ćete takvim nasiljem obezbediti mogućnost da produžite malo vlast, jer imate rezervu, a da je očito da nešto škripi, pa baš je juče izlazak prvog poslanika za govornicu nagovestio da se u vladajućoj većini dešavaju neke stvari koje nagoveštavaju određene promene. Zato vi grčevito, na svaki mogući način, želite da sprečite poslanike SRS-a da rade u skladu sa Poslovnikom.
Mi nijednog momenta nismo uradili ništa drugo nego ukazivali na kršenje Poslovnika. U ovom slučaju, na kršenje Poslovnika od strane predsedavajućeg, odnosno vas, a vi mi objasnite, pošto možete sve i svašta da objasnite, samo ovo – jučerašnju sednicu, jučerašnji početak i današnji.

Hvala, gospođo Čomić.
Za razliku od drugih poslanika, ja bih vas molio da i posle isticanja povrede Poslovnika vi date vaše objašnjenje. Za razliku od nekih, uživam kako vi to logički objašnjavate, kako sve dovodite u sklad, i ono što je moguće i ono što je nemoguće, i mislim da to imaju prilike i da čuju i vide naši građani, odnosno oni koji prate rad Skupštine.
Javljam se po članu 104. stav 1. gde se kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Molim vas, pažljivo me slušajte, gospođo Čomić, vezano je za problem koji je nastao sa Nenadom Čankom i njegovim upozorenjem da će uskratiti podršku Vladi i da može doći do pada Vlade. Normalno da su na to novinari reagovali i pitanjima – da li je moguće da Nenad Čanak izgubi svoje mandate. Između ostalog, to pitanje su postavili i predsedniku Izvršnog odbora DS-a, a on kaže – Nenad Čanak je prazna puška; prava i obaveze poslanika regulisani su koalicionim dogovorom.
Da se razumemo, uopšte nemam ništa protiv ove izjave gospodina Marka Đurišića, mislim da je ona potpuno u redu i da je u skladu s Ustavom, u skladu sa zakonom, sa Poslovnikom, tako da ne mislim da on svojom izjavom krši Poslovnik, Ustav i zakon. To radite vi, imate dvostruke aršine.
Pazite šta kaže Marko Đurišić, kaže da je sve to uređeno koalicionim sporazumom i ističe da Čanak, i da hoće, ne može srušiti Vladu. Mogućnost da Čanak sruši Vladu, ravna je mogućnosti da kometa udari planetu i donese novo ledeno doba – ironičan je Đurišić. Takođe, nije moguće ni da poslanici G 17 plus urade bilo šta protivno sporazumu, jer se i njihovi mandati nalaze kod DS-a.
Ja vas pitam, gospodo iz ''žutog preduzeća'' – kako je moguće da imate tako očigledno dvostruke aršine?
Vi ćete da kažete da nema ostavki, ali ja vas samo pozivam na okolnost da smo pre nekoliko dana u Skupštini završili sa zakonom o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, a imovina SRS-a, tj. pismene ostavke, krivičnim delom su nestale i oduzete od SRS-a. Pokrenuli smo i to pitanje, ali ovo govorim zbog građana Srbije, da vide na kakav sve način pokušavate da održite u životu vašu rezervu i vašu vladu.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, zato što ovo što je iznela gospođa Gordana Čomić, na neki način, ne odgovara istini. Ne kažem da je to gospođa Čomić uradila namerno, ali verovatno nije obaveštena o koracima koje je preduzela SRS kada su u pitanju njeni mandati, odnosno članovi odbora, u koje je SRS, odmah po formiranju Skupštine, na osnovu dogovora koje su postigle sve poslaničke grupe i na osnovu procenta koji imamo u Parlamentu, odredila poslanike, odredila predsednike tih odbora, potpredsednike. Ostalo je još da se usaglasimo oko delegacija.
Podsetio bih predsednike poslaničkih grupa da smo tada, na neki način, skrenuli pažnju da bi bilo poželjno, kao što smo se oko odbora dogovorili, dati određene odbore opoziciji. Ta praksa je od 2004. godine, pa je od te 2004. godine Administrativni odbor, Odbor za odbranu i bezbednost u Skupštini Srbije i u tadašnjoj Skupštini SCG pripadao najjačoj opozicionoj stranci.
To je bio korektan dogovor, jedini kojim Skupština može da krene ukoliko hoćemo da normalizujemo rad i ukoliko hoćemo da Skupština stvarno obavlja posao za koji je nadležna, da u nju dolaze predlozi zakona i da se o tim zakonima odlučuje.
Sve bi to i dalje teklo bez ikakvih problema da niste, verovatno, zbog problema koje imate u vašoj koaliciji, što smo imali prilike da čujemo, zato što su, možda, i neki zahtevi pojedinih koalicionih partnera takvi, morali da dođete u situaciju da imate nekoga ko će vam omogućiti da u datom momentu to prevaziđete bez velikih problema, kao i iz drugih razloga, koje smo izneli.
Vi ste omogućili jednoj grupi građana da u ovoj skupštini uzurpira prava SRS-a. Između ostalog, gospođo Čomić, jutros sam rekao šta je rekao vaš predsednik Izvršnog odbora kada su u pitanju mandati koalicije Za evropsku Srbiju, ZES – da to može da se poredi samo sa udarom komete. Kada je u pitanju SRS, onda je to potpuno uobičajeno.
Izvinjavam se, prekoračio sam vreme.

Gospođo Čomić, dame i gospodo poslanici, povređen je član 42: ''U toku trajanja mandata člana odbora, na predlog poslaničke grupe, Narodna skupština može razrešiti člana odbora iz reda članova te poslaničke grupe...''
Da bude potpuno jasno, mi smo to uradili 9. septembra. Tražili smo da se razreši dužnosti član Odbora Narodne skupštine Republike Srbije za ustavna pitanja Tomislav Nikolić, u Administrativnom odboru, takođe, Tomislav Nikolić. Takođe smo, 9. septembra, tražili da se razreši Božidar Delić, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovo najbolje govori o kakvim se ljudima radi u ovoj novoj poslaničkoj grupi, ili novoj stranci. Između ostalog, ovde se nalaze i potpisi Veroljuba Arsića i Budimirović Jelene. Oni su 9. septembra potpisali da se smeni Božidar Delić s mesta potpredsednika Skupštine. Onda su, zajedno s nekim pokretnim i nepokretnim stvarima, otišli u taj novi poslanički klub.
Postavite sami sebi pitanje – kakvi su ovo ljudi? Da li je moguće da na ovakav način pljunu na sopstveno dostojanstvo, da se ovako ponize, pre svega, pred građanima Srbije, a, valjda, imaju i porodicu. Kako mogu to da objasne? Šta je to bilo toliko odlučujuće za njih da u toku nekoliko dana tako drastično promene odluku?
Jedan od njih nam je pominjao neke probleme koje je imao u vezi s nekim parama i strahovima. Ne pričam vam napamet.
Šta je motiv za ovo kad je, čak, i optuživao, ima tu više poslanika pred kojima je to radio, Tomislava Nikolića? Koji je to razlog da on za tako kratko vreme napravi takav salto mortale, da je to, prosto, nezamislivo?
Ono što je najveći problem, vi iz ''žutog preduzeća'' to omogućavate. Da vi principijelno poštujete Poslovnik, Ustav i zakon, to nikada ne bi moglo da se desi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225 – narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Pretpostavljam da mali broj vas zna da je portparol UN-a Aleksandar Ivanko dao izjavu da se u Srbiji nalazi Endrju Lendli, koji je izaslanik UN-a i koji sa zvaničnicima Srbije razgovara o nekim problemima vezanim za KiM. Ništa više nije hteo da kaže, ali očito da se u Srbiji nešto dešava što građani Srbije ne znaju, što poslanici Skupštine Republike Srbije ne znaju.
Danas smo imali razgovore sa ministrom za KiM, gospodinom Bogdanovićem. On nijednom jedinom rečju nije rekao da se neki razgovori odvijaju u Srbiji i to nas navodi na sumnju da se neke stvari dešavaju ispod žita. I sve ove izjave, posebno izjave Borisa Tadića o Euleksu, navode nas na to da Boris Tadić i DS pokušavaju da pomognu i Evropskoj uniji i Americi da se Euleks, na neki način, prihvati kao misija, time što bi se, verovatno, u UN-u, na predlog Saveta bezbednosti, UNMIK potpuno stavio ad akta, odnosno van snage, a umesto njega prihvatio Euleks. To bi bilo pogubno za Srbiju. Mi, jednostavno, to ne možemo dozvoliti.
Sada dolazimo do pitanja zbog čega vi skoro dva meseca ne dozvoljavate da Predlog rezolucije, koji je podnelo 108 poslanika, ne dođe na dnevni red.
Sada je potpuno jasno zašto otežete razgovore sa poslaničkim grupama kada je u pitanju Predlog rezolucije, koji bi bio prihvatljiv za najveći broj poslanika u Skupštini Srbije.
To nas navodi na to da ćemo ponovo doći u situaciju da će Boris Tadić izaći pred građane Srbije, kao što je to uradio u januaru 2007. godine, i reći da je nezavisnost Kosova i Metohije faktička stvar, da mi tu ne možemo ništa da uradimo i da prihvatamo zahteve Amerike i EU, kako bismo što pre stigli u Evropu, kako bi građani Srbije živeli bolje, sve one parole koje izbacujete.
Zato, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, tražim od vas da se informišete od zvaničnih državnih organa o tome da li je tačno da se Endrju Lendli nalazi u Srbiji, da li pregovara, s kim pregovara i šta je predmet tih pregovora. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što moram da koristim Poslovnik, ali javljam se povodom amandmana, da upozorim ministra da bi trebalo da se prihvati amandman gospodina Markićevića, jer je, prosto, nemoguće ovo što tražite ovde, da se obezbedi da putnici ne napuste prevozno sredstvo i područje graničnog prelaza.
Sasvim je u redu da ne napuste područje graničnog prelaza, ali prevozno sredstvo moraju da napuste, iz više razloga. Recimo, vozači teretnih vozila, odnosno kamiona, moraju da napuste vozilo da bi odneli papire kod špeditera, da bi se prijavili. Da vam ne govorim, imali ste prilike da vidite, u vreme velikih turističkih seoba, da su gužve u tom pojasu između dve granice tolike da je, jednostavno, nemoguće u nekom optimalnom vremenskom roku preći to.
Šta ćete vi sad? Šta može vozač autobusa ili bilo kog drugog prevoznog sredstva da uradi kako bi poštovao ovaj zakon? Prosto, život ne dozvoljava da se ovakve stvari dese. Vi o tome morate da vodite računa.
Ili uzmite plovni objekat. Dođe u luku, i svi moraju da budu na plovnom objektu. Pa, moraju da odu u kapetaniju, moraju da odnesu pasoše i ostale stvari, putnici ili bilo ko drugi, ali ako se nalaze tamo, ne smeju da napuste međugranični prostor. To je u redu. Ako to neko uradi, on to treba da prijavi, ali ovo je, jednostavno, nemoguće. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 33. koji se odnosi na sekretara Narodne skupštine, gde se u tački 2. kaže - rukovodi službom Narodne skupštine. Pre nego što krenem da govorim u čemu je prekršen Poslovnik, nekako me ovaj izlazak gospođe Suzane Grubješić neodoljivo podseća na neka vremena i onu istorijsku rečenicu - Laki je malo nervozan.
Doduše, čini mi se da je rano, ali je bilo očekivano. Znate sve te razloge. Jedan od tih razloga je i otimanje mandata SRS i mogućnost da žuto preduzeće dobije rezervno rame, rezervnu stranku, kako bi nastavili da vladaju. Očito da je to pojeftinilo mnoge stranke u koaliciji, šta da se radi, to je njihovo legitimno pravo, ali nije pravo da se stranci koja nije izašla na izbore dodeljuju mandati u Skupštini Srbije, da predsedavaju odborima.
Ono što je posebno važno, to je da imaju za to i podršku u Skupštini Srbije. Između ostalog, već po drugi put, nama se dešava da u prostorije poslaničkog kluba SRS, u vreme kad tamo nema poslanika, neko ulazi, kida telefonske linije, premešta nameštaj, odnosi neke stvari, na šta smo mi prvi put upozorili, verujući da će to prestati da se radi i da će sekretar Narodne skupštine, u skladu sa svojim ovlašćenjima i članom 33, da se stara o radu Narodne skupštine, da povede računa i da onemogući da se te stvari dešavaju.
Znate da se ključevi od svih kancelarija nalaze u portirnici, da njih mogu da dobiju samo poslanici te poslaničke grupe i oni koji su zaposleni u toj poslaničkoj grupi, i eventualno mogu da dobiju službenici, odnosno radnici Skupštine Srbije, ukoliko imaju potrebe da, zbog obavljanja svojih radnih zadataka, ulaze u te prostorije.
Nažalost, iako smo uputili dopis 20. oktobra ... (isključen mikrofon)
(Predsednik: Izvinite, prekoračili ste vreme, samo sam htela da vas upozorim. Privedite kraju.)
Javiću se ponovo.

        Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ovo što ste rekli možda vi mislite da je tačno, ali nije. Prvo, nisam dobio to pismeno obaveštenje, šta više korektnosti radi pre početka sednice pitao sam sekretara Skupštine šta je sa ovim i rekao mi je da će mi to uručiti, jer sam rekao da ću ovo pitanje postaviti za govornicom. Znači, meni uopšte nije bila namera da izlazim za govornicu i da ovo pitanje postavljam da sam dobio to pismeno obaveštenje i da sam bio zadovoljan tim pismenim obaveštenjem.
S obzirom na ove činjenice koje ste izneli, gospođo Đukić, odmah vam kažem da nisam zadovoljan tim obaveštenjem, zato što smo naveli da se posle ulaska, ako su ušli ti službenici ili radnici Skupštine Srbije, u prostorijama poslaničkog kluba SRS našla se slika jednog građanina na plakatu.
To govori, gospođo Dejanović, da se ovde radi o nameri i to da se namerno provocira SRS za račun jednog čoveka koji je oteo mandat SRS, koji na to apsolutno nije imao pravo, a vi mu još u Skupštini omogućavate da onima kojima je oteo mandat, umesto da vrati mandat, na ovakav način pokazuje da ima podršku vladajuće većine i ko zna šta mi možemo još da očekujemo šta ćete vi omogućiti onima koji vam služe za rezervu. Šta možemo da očekujemo? Jednoga dana da dođemo na drugi sprat, a da vi kažete da mi ne možemo tamo jer mi vama ne odgovaramo kao opoziciona stranka, a da je to konstruktivna opozicija koja će učiniti sve kada su državni i materijalni interesi u pitanju, posebno ovo drugo, i da će u skladu sa tim interesima glasati za predloge vladajuće većine. To su stvari o kojima vi morate da vodite računa.
Ono što je posebno važno, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ja sam od `92 godine u ovom parlamentu. Nikada se to nije desilo, nikada se nije desilo da ulazi neko u prostorije poslaničkog kluba i da na ovakav način provocira drugu poslaničku grupu. Na šta bi to ličilo? Zamislite da se u tom momentu, završavam, slučajno dogodilo da je došao neki poslanik SRS da vidi šta rade, vi razmislite do čega bi to moglo da dovede. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tačno je ovo što ste vi rekli, ali u međunarodnom pravu i u odnosima važi još jedno pravilo, a to je reciprocitet, zašto se naša država ne poziva i na to?
Nažalost, ne samo naša država, nego mnoge države u svetu, konkretno kada je u pitanju Amerika, oni nigde ni za šta ne odgovaraju. Ta dobrovoljnost se svodi na zavrtanje ruku, pod prisilom i to nije samo u situaciji naša država, nažalost.
Podsetio bih vas na onaj slučaj koji se dogodio u Italiji, kada je jedan američki pilot svojim avionom besneo, izvodio akrobacije, presekao uže žičare i poginulo je 25 ljudi. Posle toga je on odmah prebačen u Ameriku, nisu dozvolili da mu se sudi u Italiji, kao što postoje i mnogi primeri zločina koje su Amerikanci izvršili, kao pripadnici okupacionih snaga u mnogim državama. Između ostalog, to se dešavalo i na KiM.
Kako to, gospodine ministre, da mi kao država, u našim odnosima, ne samo sa Amerikom, nego i sa ostalim državama, ne prihvatamo reciprocitet, konkretno kada je u pitanju Haški tribunal. Prihvatamo Haški tribunal, zalažemo se da pred Haškim tribunalom odgovaraju oni koji su navodno počinili ratne zločine, a zašto ne insistiramo da odgovaraju oni koji su takođe počinili ratne zločine, koliko se sećam, Vlada u kojoj su bili radikali i socijalisti je u redovnom i legalnom sudskom postupku osudila one koji su odgovorni za ratne zločine koji su počinjeni nad SRJ. Šta je sa tim činjenicama?
Kako to da samo prihvatamo one stvari na koje nas primoravaju, a da zauzvrat ne možemo da ostvarimo ni jedno jedino naše pravo? To je ono što želi SRS, da država počne da funkcioniše na ravnopravnim odnosima sa svetom i sa državama, da ne prihvatamo taj podređeni položaj.
Ne samo da prihvatamo podređeni položaj, nego prihvatamo da se sami posipamo pepelom i da prihvatamo sve ono što od nas zahtevaju oni kojima je cilj da nas definitivno i potpuno unište, a to je da nas ponize, da nam rasture sve institucije koje su važne za srpski narod i koje znače opstanak srpskog naroda. Izvinjavam se, malo sam prekoračio vreme. Hvala.

Javljam se po amandmanu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se o Srbiji koju nijedan naš građanin ne želi, o Srbiji koja bi bila policijska država i koja bi na bilo koji način ugrožavala bilo čiju slobodu. Radi se o slobodnoj Srbiji, gde bi građani Srbije, a i stranci koji dolaze u Srbiju, mogli da rade sve u skladu sa zakonom.
Nažalost, podsećam vas na Srbiju od 5.oktobra 2000. godine, koja nije više slobodna država. Vi to ili znate ili bi trebalo da znate, da ne postoji ministarstvo u kome se ne nalaze stranci, predstavnici EU. Vi bi trebalo da znate da nijedan zakon u ovu skupštinu ne dolazi, a da pre toga ne dobije odobrenje od tih koji su postavljeni po ministarstvima i koji odobravaju svaki predlog zakona da l' može da dođe u skupštinsku proceduru ili ne.
Ono što je posebno važno, tih predloga sa naše strane i nema. Ovde stižu samo oni predlozi koji su već dobijeni od EU, a da postoji opasnost od onih koji su došli i koji vršljaju po Srbiji, a ne žele dobro Srbiji, imate toliko primera i trebalo bi mi dosta vremena da vam navedem sve.
Evo, slučajno ću vam navesti jedan primer iz 2001. godine i to primer u formi poslaničkog pitanje koje sam tada postavio u Veću republika, tadašnjoj vladi Savezne Republike Jugoslavije, Ministarstvu odbrane, gde sam postavio pitanje na kojoj sednici Vlade i ko je dozvolio da dođu predstavnici američke vojske i da obiđu kompletnu namensku industriju u Srbiji?
Gospodine Maraš, do dana današnjeg nisam dobio taj odgovor. Evo sada, bez obzira na političke razlike između vaše stranke i naše stranke, da li mislite da su ti ljudi koji su došli evidentirani? Da li su polagali račune nekom našem državnom organu, Ministarstvu unutrašnjih poslova ili Ministarstvu odbrane? Ne, oni su bili njima nadređeni. Oni nisu mogli s njima ni da komuniciraju, samo su morali da im budu servis, da ispunjavaju sve naloge.
Sad vi meni objasnite motive koji su vodili Ameriku da pošalje svoje ljude da obiđu kompletnu namensku industriju Srbije, odnosno tada Savezne Republike Jugoslavije.
Koliko god u ovom slučaju neko može da bude neobjektivan, ne može da me ubedi da su njihovi motivi bili altruistički, da su želeli nama dobro, da pogledaju šta su uništili u NATO bombardovanju, pa da nam pomognu da poprave. Ne, došli su da vide u kakvom je stanju, da li eventualno može da se obnovi, šta se sve proizvodi, pa da daju nalog da se ta proizvodnja obustavi.
Između ostalog, treba da znate da kada je u pitanju rad namenske industrije nijedan program ne može bez odobrenja Amerike i EU ni da se pokrene niti da se sprovede, ni jedan izvoz, apsolutno ništa.
Vi treba da znate, svi ovde, da je prvo ona bivša Socijalistička Federativna Republike Jugoslavija, pa Savezna Republika Jugoslavija u oblasti izvoza naoružanja ostvarivala značajna sredstva. A sada mi smo na margini. Zašto? Zato što to nekome nije odgovaralo. Kome? Logično, onome ko je vodeći u toj oblasti, a mi smo imali izuzetno dobru namensku industriju.
Kada predstavnici i poslanici SRS ukazuju na neki problem kada su u pitanju stranci, onda pre svega mislimo na one koji su nedobronamerni, koji ne žele dobro ovoj državi, nego su instruisani, odnosno to im je zadatak da svojim aktivnostima nanesu štetu Srbiji i njenim građanima, što ste za sve ovo vreme imali prilike i da se uverite. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da dokažem i argumentima potvrdim sve dosadašnje konstatacije da suštinski vi stvarno nemate nameru da menjate bilo šta u ovoj državi. Možete vi da donesete 100, 200, 300 zakona i svakoga dana možete da donosite po neki zakon, ali se suštinski ništa neće promeniti.
Takođe moram da primetim da prostom primenom u Srbiji nekih zakona koji važe u Evropskoj uniji ne samo da se nećete približiti EU, nego ćete se dodatno udaljiti od EU. Tako je i sa ovim zakonom. Osnivanjem agencije za borbu protiv korupcije na neki način ćete onemogućiti da se stvarno neke stvari rešavaju. Zbog čega? Pa, vrlo jednostavno, vi sve nadležnosti koje su imali RIK, Odbor za finansije Narodne skupštine prebacujete na ovu agenciju. Čista logika govori o tome da su i RIK i Odbor za finansije sastavljeni paritetno, na osnovu sastava Skupštine Srbije, odnosno stranaka koje su izašle na izbore i dobile određen procenat. Valjda je logično, ja mislim da svi verujete u to, da će jedno takvo telo koje je sastavljeno od predstavnika više stranaka biti objektivnije, bez obzira na to što većina i u Odboru i u RIK-u glasa prema političkim interesima. U svakom slučaju, bar može da se čuje, bar može da se raspravlja, da se iznose argumenti kada je u pitanju, recimo, finansiranje političkih stranaka i, evidentno, ako je u pitanju zloupotreba.
Vi se sećate, izneti su brojni primeri, ovde smo vam ilustrovali to otpremnicama i računima, slikama kamiona, o slanju paketa u predizbornoj kampanji, neposredno pred izbore.
Dokazali smo vam da je nekoliko miliona evra utrošeno u tu kampanju. Takođe smo vam dokazali da ne postoji ni jedan jedini evro koji je prijavljen Odboru za finansije za tu namenu, odnosno da su kupovane životne namirnice, pakovane i slate na teren kako bi se najugroženijem delu stanovništva to davalo i za to, što bi se reklo, kupovala duša, odnosno njihov glas, da glasaju za Demokratsku stranku. To je problem sa kojim se vi suočavate sve vreme.
Bez obzira na naše političko prepucavanje, što je sasvim normalno, borite se vi, borimo se i mi za svaki glas, da budemo što bolje predstavljeni biračkom telu, ali verujte da SRS stvarno ima želju da se uslovi u državi poboljšaju. Kako oni mogu da se poboljšaju? Ako imate nameru da nešto uradite, ako zakon nije samo po onoj narodnoj "trla baba lan da joj prođe dan", raspravljaćemo u Skupštini par dana, jedan dan, nije bitno, završiće se i sve će se završiti na tome. Eventualno će u javnosti vladajuća koalicija ili predstavnici vladajuće koalicije izlaziti i tvrditi – evo, doneli smo taj zakon, doneli smo ovaj zakon, i time na neki način hteti da kažu da su oni time završili svoj posao i da je sada sve u redu, a nije tako.
Ja lično verujem, gospođo ministre, da vi želite i mislite da ćete ovim zakonom nešto da uradite, ali većina kojoj pripadate je pokazala odmah, otkako je došla na vlast, da ne želi nikakve promene. To je na delu pokazala. Naveo sam vam samo deo afera od 2001. godine, od 2000. godine, koliko su te afere opteretile našu državu, koliko su pojedinci zgrnuli para, i oni koji su jeftino kupili i oni koji su dobili provizije. Nijedna od tih afera nije procesuirana, mnoge zato što sudovi nisu radili svoj posao i zastareo je proces, kao u slučaju Janjušević - Kolesar, tako da nisu ni pozvani na odgovornost, iako je dokazano da su uzeli oko dva miliona evra, ne znam tačno cifru, nije ni bitno.
Ovim zakonom ustanovićete jedno telo čiji će predstavnici u najvećoj meri biti pripadnici Demokratske stranke, eventualno će još neko dobiti, ali ne verujem, jer vi delite javna preduzeće, delite agencije itd. i tu nema zabrane i niko nikome ne ulazi, nemoj ti mene da diraš, neću ja tebe, po onoj narodnoj "ruka ruku mije". Radite po učinku – učinim ja tebi, učiniš ti meni, i završavate posao. Ali, to je problem koji košta građane Srbije i državu Srbiju.
Pokazaću vam na vašem primeru kako to ide, baš kada je u pitanju Zakon o finansiranju stranaka: 28. decembra 2000. godine... Sećate se svi toga vremena kada je DOS došao na vlast i obećao da ćemo već 2001, 2002. godine razrešiti sve probleme, stanovi, automobili, letovanja, u Evropi smo. Između ostalog, tada ste doneli Zakon o finansiranju političkih stranaka.
Da li se sećate da postoji taj zakon, gospođo ministarka? Sećate se. Znate šta kaže u tom zakonu?
Imovina koja je bila na upravljanju, korišćenju i raspolaganju Saveza komunista Jugoslavije, Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije i Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, a koju su činili objekti, poslovni prostor, oprema, kancelarijski nameštaj i slično, svojina je Savezne Republike Jugoslavije.
Prema stavu 2. navedenog člana, savezni organ nadležan za poslove pravde sačiniće evidenciju imovine iz stava 1. ovog člana prema korisnicima i, do stupanja na snagu ovog zakona, po vrsti, količini, odnosno površini i lokaciji utvrditi njeno stanje i predložiti način korišćenja i korisnika, sad pazite, s tim što će najmanje jedna polovina nepokretnosti koje su u svojinu Savezne Republike Jugoslavije prešle primenom stava 1. ovoga člana biti dodeljena parlamentarnim strankama na korišćenje za redovan rad.
Ima li ijedna stranka, postavljam pitanje, koja je iz ove imovine dobila bilo šta? Olovku, stolicu? Što se tiče SRS, nije dobijeno ništa. Postavlja se logično pitanje. Interesantno, ne očekujem od onoga ko je postavio pitanje, ali priznajem, ovoga puta pitanje je logično. Pitaju kolika je ta imovina. Evo, i to ću vam pročitati.
Prema spisku, 280 nepokretnosti je postojalo u 129 mesta, a do sada je, za osam godina, izvršeno uknjiženje samo za pedesetak. E sad, postavljamo pitanje, ko se uknjižio na ovih pedesetak i šta je sa 130-ak? Šta je sa tim? Zašto to niste dali Odboru za finansije? Zašto to niste prezentovali Skupštini Srbije? Sumnjam, jednostavno, u vas. Ako ste mogli da dajete šećerane za tri evra, nemojte mene ubeđivati da ovakvu mogućnost niste iskoristili. Pa, baš za neke od vas važi pravilo "što oko vidi ruka nosi", tu nema dileme. Samo zahvaljujući tome što ste na vlasti, građani Srbije, a ni parlamentarne stranke nemaju mogućnosti da dobiju sve stvari na uvid.
Evo, gospođo ministre, da ne bi ovaj izlazak za govornicu bio uzaludan, između ostalog postavljam pitanje direktoru Direkcije za imovinu Republike Srbije i vama kao resornom ministru; prosledite direktoru Direkcije za imovinu Republike Srbije da mi dostavi odgovor sa spiskom ovih 280 nepokretnosti i taksativno da navede ko se uknjižio i na kolikom broju i da nam dostavi spisak sa ostalom imovinom koja nije uknjižena da građani Srbije a i političke stranke imaju informaciju o tome šta je urađeno na osnovu ovog zakona.
E sada, kao što ste uradili sa ovim zakonom, evo, osam godina je prošlo, tako ćete uraditi i sa ovim i sa onima koje ste doneli ranije i sa onima koje ćete doneti za dan, dva, tri, pet, sa svim zakonima koje ćete donositi dok ste na vlasti; oni će biti samo mrtvo slovo na papiru, bez ikakve želje da rešavate probleme građana Srbije. To je ono sa čime se mi suočavamo i to je ono što je najveći problem Srbije i njenih građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi vama bilo potpuno jasno, dogovor je stvarno postojao. Dogovorili smo se da napravimo izmenu redosleda, da ministar pravde završi sa svojim predlozima zakona, da danas radimo dok se ne završe njene tačke dnevnog reda i da nastavimo rad u ponedeljak. Jasno vam je da ... Niti su tu trenutno svi poslanici koji su vezani za predloge ministra unutrašnjih poslova.
Nema problema, možete vi da nastavite ovo, ali mislim da treba da radimo i da budemo u ovoj skupštini još neko vreme i da dogovore koje postignemo, ukoliko je moguće, poštujemo. Nećemo postići ništa time što ćemo danas nastaviti da radimo. Što se tiče SRS, znate da možemo da izađemo, ne govorim vam da hoćemo, da možemo po Poslovniku da obesmislimo ovo, ali pozivam vas da poštujete dogovor koji smo postigli.