Dame i gospodo narodni poslanici, kao i većina poslanika Socijalističke partije nadao sam se da će zaista doći do jednog ažurnijeg rada naše Vlade u smislu donošenja novih zakonskih predloga.
Ovako smo po ko zna koji put, kao i u vezi sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, zdravstvenom osiguranju itd, suočeni sa tehničkim promenama u okviru već postojećih zakona zbog bruto - neto principa zarade, a istovremeno se najavljuje donošenje koncepcijski drugačijih zakona i uređivanje tih oblasti na jedan nov način u dogledno vreme, možda na jesen.
Time ćemo samo duplirati rad svih nas, rad parlamenta, a moram da konstatujem da smo već sada sa našim radom, po reakcijama koje imamo iz naroda, dosadili i bogu i ljudima, već sada.
Međutim, to je već problem Vlade i problem onih koji su na vlasti - kako će urediti način trošenja narodnih para kroz rad parlamenta i kroz donošenje ovakvih nepotpunih zakonskih rešenja.
Druga stvar, slažem se sa činjenicom, koja je notorna, da su prava iz oblasti socijalnih davanja zaista kasnila. Ali, mi moramo imati u vidu jednu nespornu činjenicu, da je naša država radila, i upotrebiću izraz, u abnormalnim okolnostima. Sada naša država radi u normalnim, relativno normalnim okolnostima, ukoliko uskoro ne dođe do eskalacije ili pogoršanja situacije u nekim delovima naše zemlje, pa se ponovo ne nađemo u situaciji da budemo, zbog te situacije, izloženi pritisku međunarodne javnosti, sankcijama ili ne daj bože bombardovanju, daleko bilo.
Zbog svega toga iovako obiman fond prava iz socijalnog osiguranja nismo mogli da servisiramo kao država na vreme i dolazilo je do velikog kašnjenja u toj oblasti. Međutim, činjenica je da prethodna vlast nije posezala za restriktivnim merama u oblasti socijalnih prava, uprkos svim tim činjenicama i svom tom teškom stanju u kome smo se kao država nalazili.
Sada, pak, imamo situaciju da se socijalna davanja ograničavaju i po cenzusu, u odnosu na to ko sve ima pravo na neka socijalna davanja i u odnosu na to kakav će nivo socijalnih davanja biti. Dakle, ako se postave viši cenzusi, kao što je sada slučaj, biće manji broj onih ljudi koji će imati pravo na socijalna davanja.
Takođe, oni koji budu uspeli da ostvare to pravo imaće manji nivo socijalnih davanja. To nije u redu i to je jedan od osnovnih nedostataka ovakvog zakonskog predloga. Značaj ovakvog zakona je zaista u tome, što se, za razliku od onoga što smo očekivali, da će se naša privreda postaviti na zdrave noge, da ćemo imati prilike da aktivno učestvujemo makar u svetskoj razmeni, da ćemo imati povećanje produktivnosti i da će naša privreda obezbediti ljudima da ne dođu u situaciju da budu korisnici socijalnih prava, prema projekcijama koje sada postoje očekuje rapidno povećanje upravo tog broja korisnika ovih sredstava.
Po nekim predviđanjima, ima blizu 800.000 nezaposlenih, u bliskoj budućnosti može da budu i milion nezaposlenih, a među njima će biti veliki broj onih kojima će prava iz socijalne sfere biti i te kako potrebna. Dakle, moramo da konstatujemo da se ovakvim zakonskim predlogom prava smanjuju.
Zbog čega? Ukoliko je odnos bruto i neto zarade jedan prema dva, moram da istaknem da je u članu 1. u kome se utvrđuje cenzus za ostvarivanje prava i socijalnih davanja, recimo procenat 50% zamenjuje se procentom 16, što je skoro 1:3. Dakle, što se tiče cenzusa to je to.
Što se tiče nivoa davanja u članu 4. "od 40 prosečnih zarada ostvarenih u privredi Republike", zamenjuju se rečima: "13% od prosečne zarade". I tu je blizu 1:3. Opet dolazimo do nesporne činjenice da se radi o restrikciji socijalnih prava.
Takođe moram da skrenem pažnju na jednu činjenicu koja ovim zakonom nije sagledana, a to je da prema podacima Republičkog zavoda za informatiku i statistiku, prosečna mesečna neto zarada u privredi opština u februaru se kreće u rasponu 1:10.
Kao ilustrativni primer navešću Belu Palanku, gde je prosek zarada 898 dinara samo, ili recimo Dimitrovgrad, gde je prosek 740 dinara, a na suprotnoj strani je prosek Lajkovca ili Beočina blizu 8.000 dinara. U tom rasponu se kreću i nivoi materijalnih davanja, pa koristim ovu priliku da skrenem vašu pažnju, odnosno zakonodavcu, da obrati malo više pažnje na ovu činjenicu, iako se to koncepcijski zaista dovodi u povezanost - način obezbeđivanja sredstava za, recimo, materijalno obezbeđenje koje se usklađuje sa nivom plata na nivou opštine, a ne na nivou Republike.
Podsetiću vas da su cene u celoj Republici manje - više iste, a da su materijalna davanja za materijalno obezbeđenje u rasponu 1:10. U tom smislu bi trebalo razmisliti o tome na koji način možemo obezbediti ta sredstva, ili puteve za prevazilaženje takve, po meni, apsurdne situacije.

Dame i gospodo, moj amandman se odnosi na član 108š, koji u Predlogu zakona glasi: "Organ nadležan za poslove platnog prometa dužan je da najkasnije do kraja tekućeg meseca obavesti nadležni republički poreski organ o poslodavcima koji nisu izvršili isplatu zarade za prethodni mesec, odnosno uplatili doprinos u skladu sa članom 108b ovog zakona".
Predlažem da ovaj član glasi: "Organ nadležan za poslove platnog prometa dužan je da najkasnije do kraja tekućeg meseca obavesti matičnu filijalu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje o poslodavcima koji nisu izvršili isplatu zarade i uplatu doprinosa, u skladu sa istim članom, 108b ovog zakona". Razlog za ovakav amandman je čisto praktične prirode. Naime, ako uporedimo veliki broj privrednih subjekata koji su zaista u teškoj situaciji sa suvom drenovinom i pokušamo da ih na jedan objektivan način sagledamo, uz sve muke koje su imali do sada da sakupe sredstva za isplatu zarada svojih radnika imaće i povećane muke od 1. juna ove godine zbog povećanih osnovica za doprinose.
Na sve to dodaju se muke koje će imati, vezano za to što im se u istom predlogu zakona, kaže da će utvrđivati najvišu osnovicu dakle, one plate koje će biti više od predloženog iznosa prosečne bruto zarade. Takođe, na sve to dodaje se neizvesnost u vezi sa određivanjem stopa doprinosa, u zavisnosti od toga da li će se nadležni ministri za poslove zdravlja, za poslove rada i za poslove socijalnih pitanja dogovoriti na adekvatan način, potom dolazi muka koja se vrlo često u praksi dešavala, a to je da jedan dan kod poslodavaca dolazi kontrola iz PIO, drugog dana finansijska, treći dan tržišna, četvrti dan zdravstveno osiguranje itd.
U predloženom rešenju pojavljuju se tri subjekta: Zavod za obračun i plaćanje, poreski organ i Zavod za zdravstveno osiguranje. Predložio sam da se samo Zavod za zdravstveno osiguranje javlja, a to povlači za sobom i povećana ovlašćenja kontrolora Zavoda za zdravstveno osiguranje, što mislim da nije prevelik problem. Mislim da bi poslodavci bili uskraćeni za jednu muku i da bi bilo lakše da se pojavljuje kontrola uplate doprinosa, ovako kako se predlaže, dakle, u prevelikom obliku i iznosu, da se pojavljuje samo kontrola iz Zavoda za zdravstveno osiguranje. Naravno, na vama je da procenite da li je takav predlog adekvatan. Ja mislim da jeste. Hvala.

Dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanje prava nezaposlenih lica je izuzetno značajan zbog činjenice da je po podacima Zavoda za tržište rada u februaru 2001. godine približno 736 hiljada nezaposlenih, a s obzirom na trend pada industrijske proizvodnje, biće ih sve više.
U odnosu na 2000. godinu, broj nezaposlenih povećan je za 4,5%. Već sada dakle, a industrijska proizvodnja je u periodu januar-mart 2001. godine manja za 1,2% u odnosu na prosečnu proizvodnju u 2000. godini, što ukazuje da će uskoro broj nezaposlenih biti enormno veći, i sve to pre stupanja na snagu odredaba iz novog paketa poreskih zakona, koji će dodatno pogoršati stanje, prema izveštajima svih sindikata iz novih privrednih subjekata. Mnogi sadašnji radnici će uskoro biti dovedeni u stanje da ih odredbe ovog zakona i te kako obavezuju, znači da ih se tiču, praktično, biće bez posla.
U Predlogu ovog zakona ukida se pravo nezaposlenom licu, koje je bilo osigurano 30 i više godina, na novčanu naknadu koja se isplaćivala do njegovog zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Istovremeno, uvodi se odredba da pravo na novčanu naknadu može da se ostvari najduže 24 meseca. Kao razlozi za ovakvo rešenje navodi se da nezaposleni nisu bili stimulisani da traže zaposlenje.
Po mom skromnom mišljenju, ma koliko da bio čovek u 50-oj ili 60-oj godini života stimulisan, ili bolje rečeno, prinuđen da traži posao, teško da će ga naći, jer nijedan poslodavac neće da primi radnika tih godina, kada već postoji toliko mladih, nezaposlenih ljudi. Smatram da bi ovo rešenje trebalo temeljno preispitati, pre nego što ovakav zakon stvori na desetine hiljada beznadežnih socijalnih slučajeva u Srbiji.
Po pitanju visine te novčane naknade, dosadašnje rešenje bilo je 70% od neto zarade, a predloženo je sada da to bude 60% od prosečne zarade nezaposlenog lica, ostvarene u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, u poslednja tri meseca, koji prethode mesecu u kome mu prestaje radni odnos, uvećane za 2% za svaku godinu radnog staža osiguranja, i ta novčana naknada ne može biti niža od 40%, ni viša od 80% prosečne zarade po zaposlenom.
Objašnjenje je da će visina novčane naknade u nominalnom iznosu ostati ista, a da se procenti menjaju zbog principa bruto zarade. Predlagač, dakle, smatra da će topli obrok, regres za godišnji odmor, terenski dodatak, ući u obračun putem bruto zarade, a previđa činjenicu da već poslodavci najavljuju to da neće imati ni interesa, ni biti u mogućnosti da isplaćuju navedene prinadležnosti radnicima.
Ono što bih mogao u ovom zakonu, eventualno, da pozdravim jeste pooštravanje kontrole uplate doprinosa, jer je zaista mnogo, prvenstveno mladih ljudi, radilo bez uplate doprinosa. Možda je trebalo izbeći složenost postupka obaveštavanja o uplati doprinosa, jer se tu javlja i Zavod za obračun i plaćanje, i poreska uprava, i Zavod za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje, ali to je tehničko pitanje, doduše, ne tako nebitno, koje u narednom periodu može biti popravljeno.
Možda je trebalo izbeći složenost postupka obaveštavanja o uplati doprinosa, jer se tu javljaju i obračuni za plaćanje i poreska uprava i Zavod za PIO i zdravstveno osiguranje, ali to je tehničko pitanje, a doduše ne tako nebitno. To u narednom periodu može biti popravljeno. S obzirom da primena sistema obračuna bruto zarade počinje već 1. 6. ove godine, trebalo bi što pre utvrditi precizan i jasan način obračuna i uplate doprinosa, kao i sadržinu samog obrasca, kako bi se predupredio haos makar u tom tehničkom smislu, koji pored postojećih nejasnoća može nastati. To je što se tehničkih preduslova za stvaranje haosa tiče.
Bitni su suštinski razlozi, a dakle, s obzirom na ekonomsku snagu većine domaćih privrednih subjekata, nerealno je očekivati da će oni biti sposobni da uplaćuju doprinose u iznosima predviđenim u ovom zakonu. Ne bih hteo da podsećam, svi vrlo dobro znate koliki su ti iznosi za srednju stručnu spremu. Dakle, negde više od 5.000 dinara. Moram da podsetim da je nemali broj privrednih subjekata, a posebno iz tekstilne industrije ili poljoprivrede, bio oslobođen uplate dela ili celokupnog doprinosa, upravo zbog slabe ekonomske moći. Dakle, prvo nije tačno da su osnovice za doprinos u bruto iznosu ostale na istom nivou, a na kome su bile utvrđene i u neto iznosu. One su mnogo veće. Ogroman broj privrednih subjekata i poslodavaca ili ih neće uplaćivati, što može dovesti do propasti sistema obaveznog socijalnog osiguranja, ili će otpustiti veći broj radnika, a što može dovesti do velikih socijalnih nemira.
Zbog svega toga, mišljenja sam da ovaj zakon ne treba usvojiti, a dozvolite mi da na samom kraju napravim malu digresiju u odnosu na dnevni red, pošto je ministar ovde, a radi se o čoveku koji je dosta bio povezan sa njim. Dakle, o njegovom kolegi Bratislavu Đuriću, jer je izuzetno bio angažovan u događajima u našoj najistočnijoj opštini, u Dimitrovgradu. Da podsetim sve narodne poslanike, da se na sramotu svih nas i na sramotu celokupnog pravnog sistema ove države, događa situacija da u Dimotrovgradu još uvek funkcioniše SO, i pored činjenice da nema većine.Ona nema potreban kvorum za rad, a da naša Vlada ne reaguje po tom pitanju. Predstavnici takve nelegalne i neligitimne skupštine opštine i dalje održavaju kontakte, možda po ugledu na neke svoje prethodnike iz susednih opština...

Održavaju bitne kontatke sa nekim susednim zemljama. Dakle, Vlada ne reaguje kod jednog eklatantnog kršenja zakona, a nasuprot tome uvodi prinudnu upravu u opštini Bela Palanka pored nepostaojanja uslova za to. Molio bih sve da skrenemo malo pažnje i da obratimo malo pažnje na tu činjenicu. Hvala.

Gospodine predsedniče, kolege i koleginice poslanici, trudiću se da u svom izlaganju nemam, ne zauzmem previše vremena koje očigledno naše kolege iz DOS-a troše na neke druge stvari, pošto vrlo često dolazimo u situaciju da kvorum ne postoji zbog njihovog odsustva. Najpre da kažem da sam protiv usvajanja ovakvog zakonskog predloga iz mnogih razloga. Prevashodniji je taj što je ovakav zakonski predlog zaista u neskladu sa saveznim zakonom o osnovnim pravima iz radnog odnosa. Pitam se da li neko među nama ili među vama iz DOS-a želi na ovaj način da posredno negira postojanje savezne države, a s obzirom da se radi o usklađivanju naših zakona sa evropskim zakonodavstvom, zašto se nije pristupilo usaglašavanju saveznih zakona sa tim evorpskim zakonodavstvo, već se odmah ide na ovaj republički nivo i tako dovodi u koliziju republičko i savezno zakonodavstvo.
Dalje, protiv sam ovakvih prelaznih rešenja, pošto se pojavljuje situacija da se radi o prelaznim zakonima. Najpre smo imali najavu da će biti doneseni zakoni iz svih oblasti, u potpunosti novi. Da li je to Zakon o zdravstvenom osiguranju, o penzijsko-invalidskom, o radnim odnosima i tako dalje. Sada imamo neka prelazna rešenja koja, mislim da zaista služe za pokrivanje vremena ili za gubljenje vremena u radu ovog parlamenta, možda za nepotrebno trošenje sredstava za koja i sami kažete da ni malo nisu mala.
Takođe, mislim da se ovakvim zakonskim predlogom teži da ublaži efekat koji će set poreskih zakona, koji je već donet, imati na poslovanje naše privrede. Da bih to ilustrovao, moram da kažem da prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u periodu januar-mart 2001. godine, u odnosu na isti period prošle godine, manja je za 0,8%, dok je u odnosu na prosečnu proizvodnju iz prošle godine manja za 1,2%. Uprošćenost kapaciteta je niska i u proseku iznosi tek oko 30%. U isto vreme nelikvidnost poprima opšte razmere tako da se može tvrditi da je preko 60% privrednih subjekata nelikvidno. Prema podacima iz Fonda za tržište rada prošlogodišnji, iako blagi trend opadanja broja nezaposlenih, ove godine broj nezaposlenih je već 735.877, u odnosu na prošli period, broj nezaposlenih se mesečno povećava u proseku za oko 4,5%. U narednom periodu broj nezaposlenih će biti i te kako veći što pre svega zavisi od brzine procesa privatizacije koja će najverovatnije ubrzo nastupiti kao poslednji segment rada ove vlade, jer su sve aktivnosti ove vlade uperene upravo ka tome, ka svojinskoj transformaciji.
Takođe, ovakav razvoj događaja i ovakav predlog zakona, usmeren je ka tome da amortizuje velike socijalne nemire koji se u perspektivi naziru. Naime, otpuštanje radnika je veoma izvesno usled ovakvog seta poreskih zakona. Ja sam kontaktirao predstavnike privrede iz okruga iz koga dolazim i moram da vam kažem da su privrednici iz društvenog sektora malo stidljivije najavljivali da neće biti u mogućnosti da odgovore obavezama koje su im na ovaj način nametnute, dok se privrednici iz privatnog sektora malo otvorenije izjašnjavaju i kažu da će broj zaposlenih morati da bude korigovan, naravno, na niže zbog toga što nisu ekonomski spremni da, pre svega, odgovore obavezama koje su vezane za uplaćivanje obaveznih doprinosa za socijalno i penzijsko osiguranje. Naravno, to će i zaposlene dovesti u vrlo negativnu i vrlo lošu situaciju, jer će morati da se snalaze. Egzistenciju će morati da obezbeđuju, moraće da prave kompromise sa svojim poslodavcima na taj način što će ili raditi na crno ili se baviti nekim dopunskim delatnostima, a toga, pravo da vam kažem, u Pirotu ima i te kako mnogo, pošto je izuzetno aktivan buvljak.
Politika Vlade, nažalost, ide protiv oživljavanja proizvodnje i zaista je vrlo izvesno da ćemo imati povećanje broja nezaposlenih. Što se tiče samih rešenja u ovom zakonskom predlogu, mogu da se složim da umesto garantovane zarade treba uvesti minimalnu zaradu. Naravno, tu se otvara pitanje da li je ta minimalna zarada na nivou od 35% od proseka u Republici ili od 40%, pošto se na jednom mestu u zakonskom tekstu pominje cifra od 35%, a u obrazloženju cifra od 40%. Ja apelujem da se to ispravi i da se razjasni narodnim poslanicima i javnosti šta je istina. Sa aspekta socijalne sigurnosti radnika, dobro je da oni imaju pravo na minimalnu zaradu. Možemo da razmišljamo da je to dobro ukoliko poslodavci imaju dovoljno para da im isplate te minimalne zarade. Međutim, dalekoročno gledano, pojaviće se situacija da ti poslodavci nemaju dovoljno sredstava ni za tu minimalnu zaradu, pa će morati da ih otpuste. Naravno, sve je to povezano sa iskorišćavanjem privredne situacije koja je stvorena skidanjem sankcija i na koju se u trenutnom rasporedu snaga zaista ne obraća dovoljno pažnje.
Takođe, moram da kažem da sam vrlo veliki skeptik što se tiče tog povećanja produktivnosti naše privrede i da, na kraju, poručim da se neki iz asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, koji su ranije bili u toj asocijaciji i osećali se slobodnim i nezavisnim, verovatno sada, pošto su prešli u Vladu, osećaju neslobodnim i zavisnim, a da se neki iz te asocijacije vrlo dobro pokazuju na terenu kada treba rušiti lokalnu vlast, recimo, u Dimitrovgradu, a u ovom trenutku se ta vlast na jedan veoma loš način ophodi bez potrebne parlamentarne većine u Skupštini opštine, dok se na drugoj strani, iako se Skupština opštine dokazala i pokazala u Beloj Palanci kao legalna i kao vrlo dobra, uvode privremene mere.
Takođe, moram da poručim gospodinu Batiću da čovek može zauvek da zaćuti na dva načina. Jedan način je da zanemi, a drugi način je da umre. Ja mislim da se među vama ne nalaze oni koji misle da bi na bilo koji način trebalo zaćutati one koji su možda ranije bili na vlasti i koji će možda biti na vlasti. Hvala.

Poštovani predsedniče, kolege poslanici, ne bih želeo da previše zadržavam vašu pažnju, koji se mnogo žurite, pošto je to očigledno, jer smo imali vrlo neprijatnu situaciju kada je bilo zaista svima jasno da ukoliko se ne pojave poslanici opozicije da vi vrlo teško možete da nabavite kvorum.

To je žalosno, s obzirom na to da DOS ima 176 poslanika.

Pošto želim da pričam o ovome što je na dnevnom redu u uvodu moram da kažem da sam sasvim načisto sa tim da naši zakoni, set poreskih zakona, moraju biti u tendenciji usklađivanja sa evropskim zakonima, da moraju pratiti evropske tokove, jer su to intencije i namere naše države, da jednom postanemo član te zajednice.

Međutim, ako prenebregnemo situaciju koju smo imali u zadnjih 10 godina, da smo živeli u okruženju koje je bilo opterećeno ratovima, sankcijama, NATO agresijom na našu zemlju, možemo da kažemo da su ovi zakoni, tj. predložen set zakona upravo uperen ka tome.Međutim, moramo imati u vidu da je naša privreda zaista izmrcvarena. Ne želim našu privredu da poredim sa bolesnikom, ali sa ranjenikom sigurno mogu, jer je naša privreda izuzetno mnogo toga podnela za ovih 10 zadnjih godina, a naročito u toku bombardovanja.

Ukoliko primenimo ove zakone na načine koji su predviđeni u ovoj formi, plašim se da će oni predstavljati zaista neodrživ i veliki teret našoj privredi, da će naša privreda biti dovedena u situaciju da neće moći da izdrži takav teret. To je upravo ono što svi mi treba da izbegnemo. U konsultacijama, koje sam vršio sa nekim od predstavnika privrednih subjekata iz okruga iz koga potičem, dobio sam objašnjenja da će povaćanje osnovice poreza i doprinosa opteretiti priliv sredstava preduzeća, nivo sredstava koji treba da se izdvoji za lične dohotke, doprinose i poreze sa dodatnih 20-30%. To sam zaista čuo iz usta onih koji se profesionalno bave tim stvarima i nemam razloga da im ne verujem. Naravno da bih veoma voleo da se naša privreda i privredni subjekti u celoj Srbiji nađu u povoljnijoj poziciji i da ovaj novi set poreskih zakona bude u funkciji razvijanja njihove proizvodnje, podizaca produktivnosti, što bi se u nekoj perspektivi odrazilo na povećanju standarda svih naših građana.

Međutim, moram da izrazim sumnju i da kažem da veliki broj njih nije znao da mi odgovori kako će se sve to odraziti na njihovo poslovanje. Ta neizvesnost je dovoljan razlog za zabrinutost, a vreme pred nama će pokazati da li smo bili u pravu mi koji kritikujemo ovakav način neke bager, šok terapije u poreskoj sferi ili je bio u pravu predlagač ovih zakona.

Kada govorimo o Zakonu o stanovanju, zaista je nemoguće ne pomenuti da je na osnovu odredaba, koje su omogućavale kreditiranje solidarne stambene izgradnje, izgrađeno mnogo stanova. To posebno želim da kažem zbog toga što u mom komšiluku ima nekoliko, ceo niz zgrada koje su izgrađene iz tih sredstava i ne bih mogao da preciziram koliko je porodica našlo svoje udomljenje na taj način.

Sa ovim načinom ukidanja solidarne stambene izgradnje plašim se da će svi oni koji su u nezavidnoj stambenoj situaciji ostati bez mogućnosti da računaju na ovaj vid pomoći i da neće moći da reše svoje stambeno pitanje.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi može da se posmatra sa više aspekata. Međutim, jedna stvar je neizbežna. Tu dolazimo na teren poštovanja zakona. Postoje najave a propo Zakona o lokalnoj samoupravi da je Vlada već pripremila akta za uvođenje prinudne uprave u opštini Bela Palanka. Pod kojim obrazloženjem, pod kakvih uslovima, zaista ne znam, s obzirom da lokalna samouprava u toj sredini funkcioniše izuzetno dobro i to mogu da potvrde i izveštaji Ministarstva pravde i lokalne samouprave iz proteklog perioda. Sada postoje najave da se ti izveštaji menjaju. Kako će se to sve završiti, videćemo. Međutim, zaista je za čuđenje da se Ministarstvo ili Vlada ne oglašavaju o problemima koji postoje u susednoj opštini Dimitrovgrad, koja je takođe opština Pirotskog okruga. (Predsednik: Molim da se vratite na temu dnevnog reda.). Tamo lokalna samouprava funkcioniše bez potrebnog foruma, a da na to niko ne reaguje.

Na kraju, zaista bi bio srećan ukoliko bi ovaj set predloženih zakona bio u funkciji povećanja proizvodnje i oživaljavanja neše privrede. Opte moram da kažem, po izveštajima sa terena neće biti tako.

 Poštovani predsedniče, kolege poslanici, moj prvi amandman je na član 7. Razdeo 6, pozicija 25, konto 911-190, Fond za razvoj Republike Srbije, predložio sam da se predloženi iznos u budžetu od 497.300.000, poveća za 502.700.00, i da ukupan iznos bude zaokružen na 1.000.000.000. Zašto baš Fond za razvoj?
Prevashodno zbog toga što je naša privreda, a možemo diskutovati o tome zbog čega je, u prethodnom periodu radila u vrlo lošim uslovima, ali je činjenica da je zaista radila u nepovoljnim uslovima. Činjenica je da je mnogo radnika ostalo bez radnih mesta, činjenica je da niko nije mogao da na adekvatan način nađe zaposlenje, nije mogao da ostvari pravo na rad, i tako dalje. Činjenica da je u periodu posle 9. juna 1999. godine, kada je veliki deo naše privrede uništen, upravo iz sredstava Direkcije za obnovu i razvoj i iz Fonda za razvoj veliki broj privrednih kapaciteta obnovljen i kao primer za to jeste kragujevačka "Zastava". Zbog toga je Fond za razvoj od vrlo velike važnosti za našu privredu, za ono što ćemo da stvaramo i od čega ćemo da živimo. Privredni rast je bio očigledan u tom periodu, posle 9. juna 1999. godine, i da nije bilo dešavanja koja su destabilizovala ukupnu političku situaciju, pa i ekonomsku situaciju u našoj zemlji, oko Oktobarske revolucije, taj privredni rast bi bio sigurno u 1999. i 2000. godini čak i dvocifren. Na žalost mi smo imali situaciju koja je destabilizovala i privredne tokove, pa i saradnju INO partnera i firmi iz cele Srbije, pa i iz Pirota, a moram da podsetim da su INO partneri "1.maja", čak bili u situaciji da povuku svoje ugovore, da preispitaju svoje Lom poslove koje su imali sa "Prvim majem". Privreda je dovedena u još goru situaciju i ima vrlo velike poteškoće da normalno funkcioniše. Da bismo mogli da popunimo taj budžet - gospodine Panajotoviću, ne morate da mašete, vidimo se vrlo dobro - u toku 2000. godine SPS u saradnji sa državnim organima pokrenula je akciju, a ja pričam o Fondu za razvoj, da se iz Fonda za razvoj pribave sredstva koja će obnoviti proizvodnju, i u Dragošu, i pomoći "Prvom maju", pomoći "Piroteksu" , i svim drugim firmama kojima je to potrebno, da ne pričam o "Sarlahu" koga ste upropastili, da pomognemo privredi koja je zaista u teškoj situaciji.
U ovom sadašnjem trenutku, predložene mere poreske politike dodatno će pogoršati uslove za funkcionisanje preduzeća. Zbog toga, mislim da je ovaj predlog za povećanje sredstava za Fond za razvoj zaista umesan i da bi trebalo da usvojite ovaj amandman. Da vam kažem samo, nikome u Srbiji nije potrebna milostinja. Svi ljudi u Srbiji traže mogućnost da rade, da zarade, kako bi obezbedili sredstva za svoj normalan život. Ovih tri milijarde dinara, koje je Vlada predvidela za suzbijanje socijalnih tenzija, ne znam koliko će biti dovoljne za ono što će izazvati set poreskih zakona koje ste predložili.
Dakle, to je što se tiče prvog amandmana.
Drugi amandman je na član 7. razdeo 18, pozicija 116, konto 911-332 programi u oblasti sporta. Predložio sam da se iznos od 185.000.000 uveća za 60.000.000 . Zašto? Neposredni povod jeste taj.... zamolio bih da se malo više pažnje obrati.
Neposredni povod je to što se dešava među našom omladinom, koja je sve više prepuštena sama sebi, izložena je mnogim negativnim uticajima, dolazim iz kraja u kome je tendenciozno prisustvo narkomanije,.... gospodine Panajotoviću, zašto reagujete negativno, a ne znam stvarno zbog čega - narkomanija je sve više prisutna i u kafićima koji niču kao pečurke posle kiše i koji prikupljaju mlade ljude koji nemaju kuda da odu, gospodo, nemaju čime da se bave, jer u Pirotu ne postoji sportska hala. Sportska hala koja ni posle četiri godine, od 1996. godine, nije izgrađena, nisu udareni temelji, a još daleke 1996. godine imali smo obećanja i obećanja da će tu biti donacija, da će biti stranih ulaganja, da ćemo mi to završiti za manje od godinu dana. Više od četiri godine, ponovo Pirot nema sportsku halu. Zbog toga tražim povećanje iznosa za programe u oblasti sporta od 60.000.000 , koji će biti dovoljni da se ne samo u Pirotu, već i u drugim mestima, započne izgradnja sportskih objekata i više para da za investiranje ili za ulaganje u programe sporta, koji će omogućiti omladini da se bave sportom, kao jednim zdravim načinom za popunjavanje slobodnog vremena. Hvala.

Ja ću biti vrlo kratak. Moj amandman i suština mog amandmana je u tome da se pokuša da se obezbede neka sredstva, koja će biti upotrebljena za namensku izgradnju eventualnog sistema za navodnjavanje. Moram da vam kažem da je incijativa pokrenuta na sednici skupštine opštine i to upravo od strane članova odborničke grupe DOS-a. Glasajte po svojoj savesti. Toliko.

Gospodine predsedniče, kolege poslanici, na početku moram da kažem da sve ono što bih hteo kao primedbu da iskažem o predloženom setu zakona i o budžetu vrlo teško mogu da učinim u vremenskom roku od 5 minuta.

Šest možda najbitnijih zakona u državi je sklopljeno u jedan paket o kome treba da raspravljamo i o kome svaki poslanik treba da kaže ono što misli za vreme od pet minuta. To je još jedan od nedemokratskih načina za onemogućavanje jedne normalne diskusije o veoma važnim zakonskim predlozima kakvi su danas na dnevnom redu.

U načelu, slažem se da sistemski treba usklađivati naše zakone sa zakonima kakve poseduje Evropa, pa naravno i set poreskih zakona, međutim ne slažem se sa time da se primenjuje tzv. šok terapija u ovoj oblasti za privredu i građane, koji su uspeli da prežive i da aktivno rade i stvaraju u vreme desetogodišnjih izolacija, sankcija prema našoj državi, u vreme ratnog okruženja, koji su uspeli da izdrže i agresiju NATO-a, ali se pitam da li će uspeti da naša privreda izdrži šok terapiju novih predloženih poreskih zakona.

Obrazloženje da je za sve kriva prethodna vlast zaista ne stoji i tu moram da zastanem i da kažem da smo mi u Pirotu od 1996. godine na vlasti imali Koaliciju "Zajedno". Od 1996. godine na čelu Skupštine opštine Pirot je bio moj prijatelj, gospodin Tomislav Panajotović.

Mi smo četiri godine slušali priče kako je za sve kriva prethodna vlast. Četiri godine Pirot nije dobio ni sportsku halu, nije revitalizovao ni jedan, ali ni jedan privredni objekat. Pirot nije pomogao ni jednu firmu. Sve pod obrazloženjem da je za to kriva prethodna vlast. Nadam se neće tako biti i sa ovom vlašću i da nećemo u sledećem periodu slušati takve iste priče. Dakle, što je preporuka novoj Vladi, treba se okrenuti realizaciji onoga što ste obećali u predizbornim nastupanjima, kako biste što spremniji dočekali izbore koji se veoma bliže. Moram da kažem, povodom predloženog zakona o budžetu, da je zaista nelogično usvajati budžet za sledeću, u ovom slučaju, tekuću godinu, pre usvajanja završnog računa iz prethodne godine. Smeta mi što nema konsolidovanog bilansa koji je u svim evropskim zemljama redovna praksa i koji bi trebao da pokaže iz koliko će društvenog proizvoda biti moguće da se izdvoje sredstva za popunjavanje ovakvog budžeta. Ako uporedimo to sa jednim domaćinstvom, to bi značilo da ne znamo koliko ćemo da zaradimo, ne znamo koliko ćemo da donesemo u kuću, ali znamo koliko ćemo da trošimo.

Ministar Đelić je u nekoliko navrata spomenuo da bismo trebali da stignemo Bugarsku i Rumuniju. Ne znam da li Bugarska i Rumunija imaju konsolidovani bilans, ali gospodin Đelić nije bio skoro u Bugarskoj, nudim se da ga odvedem da vidi kako ljudi žive tamo, ali ne da idemo u Sofiju, nego da idemo putem do Sofije i da svratimo u 2-3 mesta, da vidimo koji je standard života u Bugarskoj, koja je primenila sve moguće mere MMF­-a, Svetske banke i sva čuda svetske ekonomije, nije imala sankcije, nije imala rat, pa ljudi žive duplo gore nego mi.

Takođe, u budžetu nema određeno za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, već se kaže da ministar finansija daje sredstva na zahtev Komiteta Savezne Vlade za Kosovo i Metohiju. To je de fakto odricanje od Kosova. Zbog kratkoće vremena, moraću da požurim. Budžet je deficitaran za 21,8 milijardi dinara, a obrazloženje da će se taj deficit namiriti sa 10 milijardi od privatizacije i 12 milijardi dinara od donacija je vrlo hipotetičko. Da li to može da nas dovede u sumnju ili da nas navede da ovaj budžet nazovemo hipotetičkim. Nadam se samo da neće nikome u ovoj žavi pasti na pamet da rupe u budžetu popunjava na način kako su to uradili naše komšije Hrvati, uvozom i skladištnjem nuklearnog otpada iz Francuske, zašta dobijaju ogromne pare. S obzirom da privreda i firme zaista nemaju para, a vrlo je verovatno da će ovaj budžet dovesti do razvijanja veoma velike inflacije, mnogo veće od 30%. A propo inflacije, zaista ne znam da li Vlada ima usaglašen stav o tome kolika će inflacija biti, jer svaki ministar ima svoju projekciju. Neki kažu 30, neki 40, neki više od 50, što dovodi ljude u zabunu.

Imam jednu tehničku primedbu. Pored postojanja Fonda za razvoj, koji je u prethodnom periodu bio i te kako kritikovan kao Fond koji nema jasno određenu namenu, uvode se još dva fonda. (Predsednik: vreme.) Jedan za tranziciju, jedan za subvencije.

Moram da skratim, a hteo sam da kažem i nešto o zakonu o akcizama i o zakonu o porezu na promet. Na kraju, Vlada kaže da će imati tri milijarde dinara za kompenziranje socijalnih tenzija. Gospodo, socijalne tenzije se mogu izbeći ako se stvore i ako se iskoriste uslovi za povećanje proizvodnje u firmama, ako se te firme dovedu u jednu situaciju da mogu bolje da posluju, a ne ako im se nameće novi namet i ako se njihovo poslovanje dodatno otežava. Mogu da kažem da su napravljene greške. Međutim, stručnost ljudi u Vladi ne daje mi za pravo da govorim o tome. Pre svega, mislim da su oni vrlo svesni toga šta su pripremili, ali sumnjam, pa neka vreme kaže da li je moja sumnja bila opravdana, da li je ovaj set poreskih zakona upravljen kao uvod za jedan novi zakon koji ćemo uskoro imati u skupštinskoj proceduri. To je Zakon o svojinskoj transformaciji. Firme će ovim setom zakona biti dovedene u vrlo lošu situaciju i biće javno mnjenje pripremljeno, pošto se već očekuje da se oko 100 hiljada ljudi nađe na ulici, javno mnjenje se priprema za to da se ponudi jedan novi zakon o svojinskoj transformaciji, koji će naše firme vrlo lako predati u ruke onima koji žele da ih kupe. (Predsednik: Molim vas da privedete kraju.) Ukoliko ne bude tako, ukoliko za 2-3 meseca dođe do poboljšanja standarda, ukoliko dođe do otvaranja novih radnih mesta, povećane produktivnosti preduzeća, ja ću se sa ove gorovnice izviniti. Ukoliko se moje sumnje pokažu kao tačne, vi ćete se, gospodo, izvinjavati narodu, ako neko bude želeo da vas sluša. Hvala.

Gospodine predsedniče, mišljenja sam da je nivo izdvajanja iz Agrarnog budžeta od 5.100.000.000 zaista nizak za ono što bi trebalo u ovom trenutku da uradimo na polju razvoja poljoprivrede. Pre svega, zbog toga što se svi slažemo sa činjenocom da je agrar osnova koja nas je o žala u ovom prethodnom vrlo, vrlo teškom periodu za našu žavu. Podsetiću kolege poslanike da sve države imaju zaštitničke mere za svoju poljoprivredu, a ovakvim malim izdvajanjima za Agrarni budžet mi ćemo uraditi suprotno. Da situacija bude još gora, moram da vas podsetim da će set poreskih zakona još dodatno opteretiti poljoprivrednog proizvođača, koji će morati više da izdvaja za svoje zdravstveno i penzijsko osiguranje i da, po mom skromnom mišljenju, neće biti u situaciji da sebi obezbede upravo to. A to je penzijsko i zdravstveno osiguranje. Da bi stvar bila još gora, mere Savezne vlade koje se tiču liberalizacije uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvoda dodatno će opteretiti poljoprivredne proizvođače izlaganjem naše poljoprivrede veoma žestokim uslovima tržišne konkurencije iz inostranstva.

To je još jedan od dokaza da se naša država ne odnosi adekvatno, ne odnosi zaštitnički prema našoj poljoprivredi, i da će naša poljoprivreda preživeti vrlo težak udar ovim setom zakona. Moram da vas podsetim da je situacija koja je stvorena pogrešnim merama uvoza veštačkih đubriva dovela neke u vrlo, vrlo teško stanje, jer su se pojedinci koji su želeli da se snabdeju veštačkim đubrivom jer su oni u inostranstvu, u drugim državama, neki od njih, vratili i bez onoga čime su otišli da to veštačko đubrivo vrate. Ostali su bez svojih automobila. Situacija je dodatno pogoršana velikim sušama koje se u prošlogodišnjem periodu javljaju. Moram da vam kažem da su već neke reke u pirotskom kraju sada već presušile, a kako će biti u letnjem periodu možemo samo da pretpostavimo. Zbog toga je pokrenuta inicijativa i na Skupštini opštine Pirot da se zatraži dodatna pomoć od Republike u vezi izgradnje sistema za navodnjavanje, a pored činjenice koje smo svi svesni da se samo 2% površina, obradivih površina u Vojvodini navodnjava.

Takođe moram da kažem da je još daleke 1996. godine napravljen plan za izgradnju sistema za navodnjavanje obradivih površina u Pirotu, ali do dana današnjeg to nije realizovano.

Na kraju, moram da vas upoznam sa činjenicom da očekivanja da će strane donacije mnogo doprineti razvoju poljoprivrede ne treba uzeti ozbiljno i da kažem primer da je G17 plus u našem kraju sprovodio jednu akciju nabavke balirane deteline i kukuruza, ali od toga nema ništa, pošto je Skupština opštine već otakazala podršku tom programu. Nije htela da bude garant za jedan takav program i od toga nema ništa. Dakle, u se i u svoje kljuse. Mislim da će minimalno povećanje Agrarnog budžeta na šest milijardi i sto miliona biti samo jedan mali pokušaj da damo podršku našoj poljoprivredi.

Dame i gospodo, poštovane kolege poslanici, želeo bih da skrenem pažnju na nekoliko stvari, u vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike.
Pre svega, želeo bih da zaista obratimo malo više pažnje na to kako je regulisano pitanje o posebnim pravima i dužnosti državnih funkcionera u uporednom pravu, dakle, u zemljama koje imaju mnogo razvijenije i mnogo tradicionalnije sisteme, višestranačke i višestranačkog života, kako bismo adekvatno doneli odluke, koje bi bile u životu i kod nas za duže vreme, a ne bi predstavljale određene političke korake, koji bi izlazili u susret ka realizaciji nekih neozbiljnih predizbornih obećanja, a ne bi vodili računa o tome da naša država mora zaista da brine o svojim sadašnjim, a posebno i o bivšim državnim funkcionerima.
Zbog toga, moram da skrenem pažnju na to da politički motivi za donošenje ovog zakona ne smeju da budu prevashodni, da bismo morali da se brinemo o tome da država Srbija mora da vodi računa o svim svojim državljanima, a prevashodno o onima koji su bili na čelu te države i koji nose upravo poteškoće koje cela država nosi sa sobom.
Mene su duboko potresle vesti koje sam malo čas čuo i ja bih zaista želeo da dobijemo pravu informaciju o tome šta se trenutno dešava u Bujanovcu. To nam kazuje i to nas podseća da naša država ima mnogo problema, ima mnogo neprijatelja, a ti neprijatelji su jedan od razloga više da brinemo o sebi samima i da brinemo o onima koji su bili, i jesu na vrhovnim državnim funkcijama.
Što se tiče samog predloga zakona, zaista je fizički nemoguće da jedan, i slovima - jedan zaposleni, neprekidno obezbeđuje bilo koga, bez obzira da li obezbeđuje bivšeg predsednika Republike, 24 časa, to je fizički neizvodljivo i to je nešto što bi stvarno trebalo da se zapita onaj ko je pisao Predlog ovog zakona, da li to fizički može da bude izvodljivo i da li to služi na čast jednom čoveku koji je ovo mogao da napiše.
Dalje, zaista, ovaj predlog o tome da, ukoliko bivši predsednik ili prethodni predsednik bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora duže od šest meseci gubi pravo na ostvarivanje posebnih prava, utvrđenih ovim zakonom, je maltene neozbiljan jer se zaista može desiti da se zbog nekih odluka ili zbog nekih dešavanja u privatnom životu može doći u situaciju da prethodni predsednik, bez obzira da li se radi o sadašnjem prethodnom predsedniku, ili o nekome ko će biti budući prethodni predsednik, dakle, da zapadne u situaciju koja bi ga lišila ovih posebnih privilegija.
Zaista još jednom želim da skrenem pažnju da ne biste trebali u ovom trenutku imati pred sobom sliku Slobodana Miloševića, prethodnog predsednika Republike Srbije, već da bismo mogli i morali da imamo u vidu to da će i budući predsednici Republike Srbije imati, ako donesete ovakav zakon, suženi i vrlo uzak obim prava i posebnih dužnosti. Hvala.

Gospodine predsedniče, kolege poslanici, hteo bih da kažem nekoliko stvari, pre svega o ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o svojinskoj transformaciji, sa stručne strane. Kao član Zakonodavnog odbora imao sam priliku da malo ranije pogledam ovaj predlog zakona i moram da ponovim konstataciju koja se čula na Zakonodavnom odboru da je ovaj, kao i većina zakonskih predloga, vrlo površno urađen, da ne kažem nestručno, što potvrđuje i činjenica da smo odmah imali amandman gospodina Jovanovića, u kome se kaže da se brišu stavke člana 1. i stava 2., koje su zaista bile nesaglasne sa brisanjem tih odredaba i sa članom 4., gde se poziva na primenu člana 2. koji se briše. Između ostalog, to nam govori o načinu rada nove ekspertske Vlade, koja zaista mora malo više da se potrudi u budućem radu, da ne priprema takve predloge zakona, da bi ostala ekspertska. Ponovio bih kao pravnik da je ovaj predlog zakona nesaglasan odredbama člana 74. saveznog Ustava,  kao i članova 55, 57. i 64. republičkog Ustava - odredbama o samostalnosti preduzeća. Ukidanjem autonomne transformacije se upravo krše ti članovi, gospodine ministre. Takođe bih prokomentarisao da je dosadašnji Zakon o svojinskoj transformaciji vodio računa o tome da omladina, kao kategorija koja je bila na najvećem udaru desetogodišnjih sankcija i nemogućnošću novih radnih mesta, kao i nemogućnošću zasnivanja porodica, sticanja prava na stanove, da se iz ovog zakona i na osnovu ovog zakona iz Republičkog zavoda za tržište izdvajalo oko 25% od sredstava dobijenih ovim zakonom o svojinskoj transformaciji, kao i za Fond za razvoj Srbije gde izdvajalo 50%. Zar nema grada u Srbiji gde se nije započela gradnja stanova, a nekoliko desetina hiljada mladih ljudi su dobili svoja radna mesta i ja sam jedan od korisnika tih sredstava bio. Takođe, nesporna je činjenica da je našoj zemlji potreban svež strani kapital, ali ni do sada svež kapital nije imao prepreke da uđe u našu zemlju, jer je mogao da se vrši kroz sferu dokapitalizacije. Na stranu sve to, činjenica je da je naša zemlja bila pod velikim pritiscima i da je mogućnost poslovanja naših preduzeća bila otežana. Takođe moram da se osvrnem na predloženi način ili naziv dosadašnje transformacije, da se malo našalim, da li će buduća transformacija biti autsajderska i da se u vezi sa tim sportskim terminima podsetimo sa načinom transformacije u Rusiji gde je i naš republički ministar imao velike udele u tome kao savetnik gospodina Čubajsa i znamo kako je prošla svojinska transformacija u Rusiji. Efekte te transformacije ne treba komentarisati, niti njen doprinos povećanju produktivnosti ruske privrede, koja je sada na najnižem nivou od svog postojanja. Zbog toga ne bi trebalo na ovakav način, bez predlaganja novog zakona o svojinskoj transformaciji, ukidati postojeći zakon. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, drage koleginice i kolege, moje ime je Dragan Todorović i dolazim iz Pirota.
Založio bih se da ovog puta imamo malo više sluha i više osećanja za problematiku koja je na dnevnom redu i za rad Ministarstva za omladinu i sport, koje je u prethodnom periodu umnogome doprinelo razvoju svih mladih ljudi u našoj zemlji, a s obzirom da dolazim iz jedinog grada koji je centar okruga, iz Pirota, koji nema sportsku halu, moram da skrenem pažnju i imam zadatak od strane mladih ljudi iz našeg grada, što vrlo dobro zna naš poštovani kolega i moj prijatelj Tomislav Panajotović iz DOS-a, da se zaista pirotska omladina, koja je učestvovala u svim političkim događajima, nevezano za političku obojenost, ne može da pohvali i da ima priliku da svoje slobodno vreme posveti ne samo razvoju na profesionalnom planu, već i razvoju sportskih osobina i ne traći vreme po kafićima, na stvari koje odvlače pažnju i ne doprinose njihovom uspešnijem razvoju.
Zbog svega toga založio bih se da Ministarstvo za omladinu i sport i dalje ostane, a nadovezujući se na diskusiju kolege Zorana Radovanovića moram da istaknem da je veliki broj mladih ljudi učestvovao i u događajima koji su doveli sadašnju vlast na vlast i da DOS, ukidanjem Ministarstva za omladinu i sport ne pokazuje adekvatno razumevanje u problematici mladih ljudi i ne revanšira im se na pravi način za ono što su oni za njih uradili.
Zbog svega toga nemojte previše neozbiljno shvatiti reči moga prethodnika, obratite malo više pažnje na ono što će omladina reći ako se donese ovakav zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaska ministra u ostavci, gospodina Jankovića, ministra pravde, uopšte me ne čudi ono što se dešavalo 24, i posle 24. Pogotovu ovo objašnjenje vezano za to kako je donet, odnosno predložen zakon o ekonomskim odnosima sa inostranstvom na sednici Vlade Republike Srbije.

Prvo i osnovno, SRS nema razloga da se stidi nijednog jedinog trenutka koji je provela u Vladi od 23. marta 1998. godine, pa sve do današnjeg dana. Sve što smo radili, radili smo časno i pošteno i u interesu ove države. Zbog toga, na sednici Vlade, kojoj su prisustvovali ministri SRS, nikada, apsolutno nikada ne bi mogao da prođe ovakav zakon. To se kosi sa našim programom, sa našim političkim delovanjem, od momenta kada smo stupili na političku scenu. Nikada apsolutno ne bismo mogli da glasamo za ovakav zakon.

To što se desilo na sednici Vlade, desilo se samo iz jednog jedinog razloga - što smo imali poverenje da materijal koji je stizao u toku sednice Vlade ne pogledamo i da nam prođu ove dve tačke, odnosno da prođe i ovaj zakon o uspostavljanju ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

I to je nešto što je zapanjujuće. Da nam podmećete da smo mi na sednici te Vlade učestvovali. Jer, srpski radikali nikada ne bi dozvolili da svojom odlukom učestvuju u rasturanju SRJ. I, skrećem pažnju poslanicima SPS-a da vode danas računa - da li će glasati o ovom zakonu. Ukoliko budete glasali o ovom zakonu, vi ćete biti ti koji ćete legalizovati rasturanje SRJ.

Valjda vam je jasno da DOS i sve one koji su došli uz DOS na vlast, SRJ uopšte ne interesuje. Njima je cilj da se SRJ što pre rasturi, da se preuzmu sve ingerencije u Republici Srbiji i da sprovedu svoj plan do kraja. To će im omogućiti ukoliko usvoje ovaj zakon. Jer, njih SRJ ne interesuje. Zato se i ne trude da formiraju Saveznu vladu. Šta će njima Savezna vlada? Njih interesuje Srbija.

Zašto savezne zakone ne sprovode u Crnoj Gori - pa zar nismo slušali sve do 24. septembra kako je Vlada Srbije, kako je vlast u Srbiji kočnica zajedničkom životu Srbije i Crne Gore, kako je ova nedemokratska vlast kriva zato što ne može da funkcioniše SRJ.

Evo, sada je mogućnost da se to popravi. Zbog čega sada ne uspevaju da svoje kontakte sa Milom Đukanovićem i svoje odlične kontakte do 24. septembra sada ne sprovedu u delo? Šta se to desilo sa buldožerom u Srbiji? Zašto taj buldožer ne presele u Podgoricu, pa i tamo ne stvore uslove da napokon SRJ, jeste da bi bila buldožerska, ali da funkcioniše kao zajednička država - zato što tamo ne smeju ni da privire, niti smeju, niti hoće. Njih interesuje Srbija, interesuje ih da rasture Srbiju, a sve pod vidom kako bi što pre stigla pomoć, kako bi što pre tu pomoć distribuirali.

Sećate se kako su napadali i kako još uvek napadaju SRS za prijatelje koje mi imamo i sa kojima se ponosimo? Sećate se koliko su para obećali, a jedine pare, koliko ja znam, dobili su od Gadafija, a nisam čuo da su vratili te pare, da su gadljivi na te dolare i da nisu hteli da prihvate, zato što je, bar po njihovim ocenama, Libija nedemokratska država, odnosno da je pod diktaturom, kako oni to kažu.

Buldožerom su preoteli vlast. Sve te uredbe jako rado su zadržali i odmah su digli glas protesta zato što smo mi ukinuli te uredbe, jer je bilo besmisleno da postoje uredbe sa kojima bi oni vršili isto onako vlast, odnosno pokušali da vrše istu vlast kao što smo mi to radili u Vladi u kojoj smo proveli dve i po godine. To im nije odgovaralo. Sada pokušavaju da porast cena objasne time, da je to podmetanje stare Vlade. Pa, evo sada ako bu du uspeli da vas ubede da glasate za tu novu vladu, da vidimo kako će to oni uspeti da sačuvaju socijalni mir, da omoguće svim građanima koliko toliko, ali da prežive.

Evo, vidimo to po ovim prvim danima i po onome što su odmah uspeli da nam pokažu, bez ikakvih problema. Vi se sećate, posle agresije, kakav je bio naš elektroenergetski sistem. Sećate se u kojoj meri je bio uništen, šta smo sve trebali da uradimo, da bi građani imali struju. A, evo, oni su došli samo sa jednim buldožerom i već su uveli četiri grupe po kojima Srbija svakog dana doživljava isključenje struje. To pokazuje da njih niti interesuje vlast radi dobrobiti ovog naroda, niti će pokušati da urade bilo šta, sem da preko ove prelazne vlade legalizuju ono što su od 24. septembra na nelegalan i protivzakonit način uradili. Misleći da će to, ukoliko budu osnovali neku komisiju na vladi, da će ta vlada sve ozakoniti, da će legalizovati i da za to niko neće odgovarati.

Oni misle da niko neće odgovarati za to što je jedna naoružana grupa kapetana Dragana i to sa dugim cevima upala u Saveznu upravu carina, dovela Zabunovića. Međutim, ja ne bih rekao da je on uopšte bio zbunjen. Pre bi se reklo da je i te kako dobro znao zašto dolazi i šta treba da uradi, čoveka koji u zadnjih sedam do osam godina, ili više godina, se isključivo bavi uvozom akcizne robe i koji je iza sebe već imao dosta afera sa robom koja je nestala i koja se uvek na volšeban način pojavljivala, normalno na crnom tržištu. Dobro, gde su ta dokumenta sa kojima su se oni hvalili i zbog kojih su ušli u Upravu carina. Što ne pokažu to ovom narodu i ne kažu ko je to kršio carinske zakone, ko je to uvozio koju robu, pa da budemo bar, ako ništa drugo, obavešteni o tome ko je uspevao da krši taj zakon i koga će to oni prozvati. Verovatno, prvi na listi bi bio i Zabunović.Vidite, Zabunovića nije dovela stara vlada, doveo ga je DOS. Pitajte sada nekoga u DOS-u, pitajte Dragana Veselinova, da li je on poslao Zabunovića u Saveznu upravu carine, jer je i on DOS. Jer, ako ga je on poslao i on je odgovoran za to. A, ako ga nije poslao, odgovoran je, jer pripada toj političkoj grupaciji.

(Predsednik: Molim Vas, vreme.)

Hvale se da su u Narodnoj banci Jugoslavije zatekli 40 miliona dolara. Ako ništa drugo, nama bar ne mogu da prebace da smo te pare dobili od Zapada. To je ono što smo mukom uspeli da sačuvamo, vodeći računa o tome da ovoj državi predstoji zima, da o svemu treba da se vodi računa, kako bi pomogli ovom narodu. A, gde sada i kako oni objašnjavaju kako se troše tih 400 miliona dolara koje su oni zatekli. Plašim se da će nam se desiti isto kao i kada je došao Ante Marković. I tada je naše devizne rezerve u onoj bivšoj Jugoslaviji pojeo mrak, odnosno otišle su u Sloveniju i Hrvatsku, u druge republike. Plašim se da će se to desiti i sa ovih 400 miliona dolara, da će se desiti sa svim onim sa čime Srbija raspolaže, kako bi nas što pre gurnuli u robovski položaj, kako bi nas što nemoćnije gurnuli u zagrljaj međunarodnih ljudoždera koji jedva čekaju

da nas raskomadaju, da pokupe sve ono što vredi u našoj državi, da sve ove lešinare koji su posle 24. krenuli iz raznoraznih zemalja, gde su se do tada skrivali, kako bi počeli da grabe sve ono što ima bilo kakve vrednosti i što bi pomoglo i što je pomagalo ovoj državi da ostane uspravna.

Zbog toga, dobro razmislite o svemu ovome, pogotovu kada budete trebali da glasate o ovom zakonu. Nemojte reći da niste znali, nemojte reći da vas nismo upozorili, jer ako danas budete prihvatili sve ono što budu tražili od vas, onda nemojte ni da se čudite kada vam oni budu izabrali predsednika stranke koga oni hoće, jer ćete i tada morati...

Ja se izvinjavam, malo sam skrenuo od teme, ali mislim da će pomoći poslanicima SPS da prilikom donošenja odluke povedu računa. Prema tome, vodite računa, nemojte glasati za ovaj zakon.