Ja govorim o amandmanu koji je pokušao da obriše rešenje da se ne dozvoli produženje rada na određeno vreme.
Dakle, govorim o primerima koji su postojali do sada, koji postoje i sada i nije teško da se ode u bilo koju radnu organizaciju. Čak i ovde u Skupštini postoje primeri i savetujem ljudima iz Demokratske stranke da se raspitaju da li su neki od radnika ovde uslužnih u Skupštini, možda radili više godina na određeno, možda rade i dan danas.
Dakle predloženo rešenje je pokušaj da se prevaziđe jedna vrlo loša situacija, situacija da se produženjem roka za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme sa 12 na 24 meseca, pokuša da se nateraju poslodavci, da poštuju striktno odredbe zakona i da nema više, kao što je bilo do sada, da može da se radi i na 12 meseci, pa se prekine nekoliko dana, pa se ponovo radi na određeno vreme.
Normalno, rok koji je dat od 24 meseca moći će da se ispoštuje samo uz koordiniranu akciju i veliku ažurnost inspekcije rada, koja takođe, do dana današnjeg, ili do ovih najnovijih promena u toj oblasti nije pokazala veliku aktivnost.
Zato, sačuvao bih reči kakve su upotrebljene malopre, prilikom obrazlaganja ovog predloga amandmana, da je ovo pokušaj sprovođenja lapota nad radnicima - nije gospodo, ili drugovi iz Demokratske stranke, ovo je samo pokušaj da se pomogne radnicima. Zahvaljujem vam se na brizi i zahvaljujem vam se što postojite ovakvi kakvi jeste, što ste dali svoj doprinos na ovakav konstruktivan način da brišete jednu od odredbi ovih izmena i dopuna Zakona, koja je baš u interesu radnika.

Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, drage koleginice i kolege, kao što je maločas kolega Čikiriz rekao postoje dani kada je zaista zadovoljstvo biti poslanik, jedan od tih dana, slobodno mogu da kažem, s obzirom da sam već duži niz godina ovde u parlamentu, jeste ovaj dan kada je naš parlament u prilici da ratifikuje nekoliko sporazuma iz vojne oblasti koji će bez sumnje doprineti poboljšanju stanja naše vojske uopšte, a posebno vojno-industrijskog kompleksa  koji je u prethodnom periodu deleći sudbinu kompletne privrede Srbije doživeo veoma teške dane. Imamo teške momente.

Dakle, čast mi je i zadovoljstvo da danas kao predstavnik Pokreta socijalista, kao poslanik Pokreta socijalista, jedne male partije mogu da izrazim svoj stav po pitanju nekoliko sporazuma iz oblasti vojno-tehničke saradnje sa zemljama koje su danas zaista najbitniji i najrelevantniji faktori na međunarodno-političkoj sceni i na međunarodnoj bezbednosnoj sceni.

Kada to kažem, posebno ističem Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o vojnoj saradnji, koji je nakon, koliko sam ja informisan, skoro 20-ak godina nepotpisivanja bilo kakvog sporazuma, prvi u toj oblasti i koji će doprineti zaista produbljivanju i učvršćivanju neraskidivih veza između Rusije i Srbije, između naša dva prijateljska naroda, a posebno između naše dve vojske koje imaju apsolutno mnogo dodirnih tačaka i apsolutno mnogo razloga da tu svoju saradnju proširuju i produbljuju.

Maločas smo mogli da čujemo u parlamentu od nekih članova poslaničkih grupa čije predstavnike danas ili u ovom momentu ne mogu da vidim, ali ni jednog u sali, sa žaljenjem to moram da konstatujem, to nije opozicija, to je neozbiljno vršenje poslaničke funkcije, mogli smo da čujemo da se sa podsmehom govori o stanju…

Takođe, moje je pravo da komentarišem da poslanici koji su iskoristili to svoje pravo, danas nisu tu, iako su maločas veoma …

Tema jeste vojnotehnički sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o kome je maločas neko pričao sa podsmehom. Nažalost, sa podsmehom je govoreno i o stanju u kojem se naša vojska trenutno nalazi. Bez želje da omalovažavam nečiji rad, zaista nekritički se osvrtati na stanje u kome se danas vojska nalazi, a pri tom ne sagledavati svoju ličnu ulogu u svemu tome i svoju ličnu odgovornost jeste neodgovorno, jeste neozbiljno, jeste vrlo pogrešno, što ne vodi ničemu, ali šta da radimo, svako od nas čini ono što najbolje zna i ume i javnost će suditi o njegovom radu i radu svih nas.
Da se vratimo na onaj aspekt Sporazuma o vojnoj saradnji između dve prijateljske zemlje, s obzirom da sam lično član Upravnog odbora Međunarodnog fonda jedinstvo pravoslavnih zemalja, s punim pravom mogu da kažem i da isteknem da te neraskidive veze u oblasti vera, u oblasti tradicije, u oblasti kulture, treba da budu proširene ovakvim sporazumima, pa između ostalih sporazuma i vojnim.
Sebe ne svrstavam niti u rusofile, niti u rusofobe. Smatram da sam jedan od realnih ljudi. Smatram da je takva politika, politika realnosti jedina moguća u ovom trenutku kada se moramo kritički osvrnuti prema svetu koji nas okružuje i kada moramo razvijati paralelno dobre veze i sa istokom i sa zapadom i pri svemu tome poštovati novu političku realnost, novu bezbednosnu realnost koja danas u svetu postoji.
Zbog toga je danas vrlo značajno da nakon 20-ak godina od kada je potpisan zadnji Sporazum o vojnoj saradnji između Srbije i Rusije, uvažavajući novu političku realnost i snagu Rusije koja je pod vođstvom predsednika Vladimira Putina doživela zaista preporod u svim oblastima pa i u vojnoj oblasti, veoma značajno da pospešimo našu međusobnu saradnju kako bismo na toj bezbednosnoj osnovi mogli da iskoristimo neke prilike i neke potencijale koji će se otvarati i na drugim poljima, da ne pominjem energetski aspekt ovog sporazuma.
S obzirom da je Rusija nedavno potpisala energetski sporazum vredan preko 400 milijardi dolara sa Kinom, s obzirom na to da je Rusija finansijer i da će graditi jedan veoma važan energetski projekat koji će proticati i prolaziti kroz našu zemlju, a to je Južni tok i ovaj aspekt moramo sagledavati, tako da je veoma povoljno i veoma dobro što se ovakvim sporazuma, koje ćemo danas imati, ovih dana ratifikovati. U danu za glasanje učvršćuje i taj oblik saradnje.
Čak i jedna velika Nemačka koja je shvatila novu realnost, danas je usvojila ili danas u svojoj praksi, u svom jeziku ima jedna novi izraz koji se može prevesti oni koji razumeju Rusiju, Russland verstehen. Oni koji razumeju Rusiju u Nemačkoj su s poštovanjem, odnoseći se prema ruskim interesima prihvatili realnost i nisu želeli da uđu u bilo kakav oblik konflikta sa potencijalno najvećom silom u Evropi, a možda i u svetu. Nisu želeli da nasednu na neke zamke koje su se pred njih postavljale i shvatili su realnost, shvatili su i razumeli su Rusiju. Da je tako, pokazuje i primer da ovde i kod nas u Srbiji postoje oni koji su počeli da razumeju Rusiju, pa je recimo, jedna od onih koji su se najviše proklamovali i promovisali kao kritizeri onoga što Rusija radi, Mlađan Dinkić danas je razumeo Rusiju pa se zaposlio u „Sberbanci“. Nažalost to je obezglavilo njegove dojučerašnje prve saradnike koji sada bezglavo tumaraju Srbijom, ne znaju gde će, oni ne razumeju Rusiju, ne razumeju novu političku realnost, pa se eto dešava da pojedinci kao što je neki predsednik opštine Dimitrovgradu, opštužuju poslanike iz ovog parlamenta da im kidnapuju odbornike, što sam retko u svojoj političkoj karijeri doživeo juče, a da niko nije reagovao.
Međutim, da se vratimo na temu.

Da, pa sam vas preduhitrio. Dakle, da se vratim na temu, zaista je dobar primer saradnje između Ruske Vlade i naše Vlade, ali kao što sam već istakao naša politika se ne temelji samo na saradnji sa jednom svetskom silom, naša bezbednosna spoljna politika se temelji na saradnji sa svima. U tom smislu nećemo negirati, nećemo omalovažavati niti uticaj Nacionalne garde Ohaja koja je recimo doprinela da se obnove neki objekti u Srbiji, nećemo zapostaviti ni saradnju sa tim strukturama iz sveta.
Još jednom, uz želju da se što više i što bolje Srbija organizuje na način kakav se reorganizovala Rusija, ja lično, Pokret socijalista i poslanički klub SNS glasaćemo za ovaj predloženi sporazum. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Želeo bih da kažem da je zaista legitiman pokušaj da se iz jedne lokalne sredine uloži amandman ili pokuša da se obezbede sredstva, ali moram da istaknem i nekoliko negativnih primera koji danas postoje.
Dakle, ovo je pokušaj rešavanja problema koji datira već dugi niz godina. Da država ima povoljniju ekonomsku situaciju, možda bi zaista bilo moguće izdvojiti određeni iznos para za izgradnju zaobilaznice ili bilo kog infrastrukturnog projekta koji muči neku lokalnu sredinu. Mnogo je gora situacija kada sada u ovakvoj ekonomskoj krizi, koja je posledica onoga što se dešavalo pre ko zna koliko godina, nećemo sada da elaboriramo, mnogo je gora situacija koja danas može da nastane i nastaje danas, u ovom trenutku.
Danas se stvara situacija, molio bih da me kolega iz DSS sasluša, da se jedan grad u Srbiji, zove se Pirot, infrastrukturno, po prostornom planu posebnih namena iz 2009. godine, koji je napravljen uz saglasnost tadašnjeg predsednika Republike Borisa Tadića i tadašnjeg ministra Olivera Dulića, Pirot se danas deli na dva dela, bez ikakvih skrupula, izgradnjom auto-puta koji deli praktično grad od Gradske bolnice. Nažalost, vlast u kojoj se nalazi predsednik opštine koji je samovoljan, koji ne dozvoljava ni povrede Poslovnika, vlada apsolutistički, i nažalost i Demokratska stranka je u vlasti, apsolutno se oglušavao o pokušaje apelovanja na negativnost jednog takvog rešenja i danas se stvara problem koji ćemo možda morati da rešavamo mi kao država, kao vlast, u narednom periodu, što je mnogo teži oblik problema nego što je ovaj problem koji je nastao ko zna koliko godina ranije.
Da je povoljnija ekonomska situacija, sigurno da bih i ja lično kao poslanik Pokreta socijalista glasao za ovakav amandman. Ali, zaista u ovom trenutku ne postoji mogućnost da se u budžetu iznađu sredstva koja bi mogla da se opredele za rešavanje ovakvih infrastrukturnih problema. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Moram da reklamiram povredu člana 103. Poslovnika, gde sam tražio blagovremeno da ukažem na povredu Poslovnika po članu 107. u govoru jednog od prethodnih govornika, ali nisam dobio pravo na reklamaciju povrede Poslovnika.
Imam da kažem da zaista u ovom parlamentu moramo da poštujemo dostojanstvo. Prethodni govornik, tačnije ne direktno prethodni, nego pre njega, se apsolutno nije držao poštovanja dostojanstva ovog parlamenta, nego je po svom starom dobrom običaju koristio priliku da apsolutno…

Kako da ne, moram da kažem da čovek koji priča o uvođenju administrativnih granica pojedinaca, ne može da ne pomene da je iz redova njegove stranke bilo ministara koji su bili ministri u kosovskoj vladi, a danas služe kao branioci…

Zahvaljujem.
Možda ja neću biti toliko rečit kao moj prethodni govornik, neću se ni truditi da budem toliko rečit, trudiću se da budem što sažetiji, što sublimiraniji u svom izlaganju.
Dakle, moje poslaničko iskustvo posle 2000. godine daje mi za pravo da kažem da smo od 2000. godine na ovamo imali zaista prilike da se nauživamo u pokušajima sređivanja stanja u oblasti državnog premera i katastra, jednoj veoma značajnoj oblasti koja je bila podpomognuta i mnogobrojnim i velikim sredstvima iz inostranstva, neću reći da je to samo iz EU, da ne bude da sam ja evro fanatik, a nisam ni evro skeptik, ni evro fanatik, reći ću samo da smo imali prilike da prisustvujemo svim tim, nažalost, manje uspešnim pokušajima sređivanja stanja u jednoj ovakvo značajnoj društvenoj oblasti kao što je katastar.
Mnogobrojni pokušaji su zabeleženi i neki od ministara su se busali u grudi da će to vrlo brzo srediti i da će dovesti u red za 24 sata maltene. Nažalost, evo nas i u 2013. godini, kao država imamo potrebu da u ovoj oblasti koja je, kao što sam već istakao, vrlo značajna, donesemo mere unapređenja, sređujemo stanje i ja sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je na tom planu novo rukovodstvo RGZ načinilo značajne korake, ne samo u oblasti sređivanja stanja u katastru, već i u oblasti saradnje sa drugim državnim organima, što je vrlo dobro moglo da se vidi na primeru saradnje Republičkog geodetskog zavoda i Srpske pravoslavne crkve i Kancelarije za Kosovo i Metohiju koja je zajedničkim delovanjem uspela da dovede do izvesnosti nekoliko veoma teških pitanja koja će nam u perspektivi veoma mnogo značiti za odbranu naših prava na prostorima Kosova i Metohije.
Sada moram sa žaljenjem da konstatujem da za vikend većina od poslanika, članova drugih poslaničkih grupa, nije bila prisutna na prostorima Kosova i Metohije u poseti koju je organizovala Kancelarija za Kosovo i Metohiju, gde se takođe moglo videti koliki je značaj katastra, jer smo prilikom posete Orahovca bili u prilici da sa jednim domaćinom koji obrađuje 20 hektara vinograda, razgovaramo da mu je veoma žao što nije imao prilike da sa dokumentima koje je od države Srbije mogao da iskoristi, da dokaže svoje pravo svojine na nepokretnosti, što je svedočenje o tome da je u prethodnom periodu bilo zaista loše u toj oblasti.
Na svu sreću, njegova je baka je sačuvala tapiju iz turskog perioda, pa je čovek ipak uspeo da zaštiti svoja prava, ali, nadam se da će i oni koji žele da pripomognu ljudima na prostoru Kosova i Metohije, smoći hrabrosti i snage da sa nama što češće bivaju i južno od Ibra i severno od Ibra, pa da zajedničkim snagama njima pomognemo i dođemo do konkretnijih rešenja.
No, da se vratim na sam Predlog izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru. Kao što sam već rekao, stanje u ovoj oblasti je vrlo, mogu da kažem, bitno za osećanje našeg naroda koji je nakon 13 godina ipak, tačnije nakon 12 godina, vlasti proreformskih snaga u smanjenom obimu imao osećaj pravde i pravičnosti. Kada jedan srpski seljak ne može sa sigurnošću da potvrdi ili da kaže ili da vrlo lako potvrdi svoje pravo svojine, a to se najčešće može utvrditi, dokazati uz pomoć ažurnog dobrog RGZ i katastra, onda taj čovek i pribegne samopomoći ili traži neke druge modalitete za zaštitu svojih prava.
Zbog toga je u ovom trenutku veoma važno da podržimo napore koje čini ministarstvo, na sređivanju stanja u toj oblasti, da podržimo jedan ovakav predlog zakona koji upravo u tom cilju sačinjen i danas je pred nama, kako bi smo ga razmotrili i kako bi smo eventualno dali svoje predloge za njegovu izmenu, dopunu ili poboljšanje onih rešenja koja su sadržana u ovom predlogu zakona. Pozivam sve poslanike da maksimalno odgovorno uzmu učešće u ovom razmatranju ovog zakona.
Dakle, kao što se iz priloženog teksta može videti, razlozi za donošenje ovog zakona jesu pre svega povodom povećanog obima posla, koji će RGZ imati u narednom periodu, stimulisanje, pre svega radnika RGZ da odgovorno i časno vrše svoju funkciju i svoj posao.
Moram da istaknem da je u tom smislu kroz istoriju bilo više pokušaja, ne samo u Srbiji već i širom sveta i da se sve najkraće moglo definisati kao – dati dobru nagradu onome ko radi, ali mu istovremeno i zapretiti dobrim sankcijama, da ukoliko ne radi može da izgubi tu nadoknadu i da će ostati bez nadoknade i bez posla.
Ovo je dobar pokušaj, pa je tako odredbom člana 1, u kome su propisana zvanja i plate državnih službenika u RGZ geodetske struke na izvršilačkim radnim mestima, pokušan predlog i dat predlog da zaposleni u RGZ, koji obavljaju terenske, stručne, geodetske i katastarske poslove, imaju poslove koji su ograničeni rokovima, imaju poslove koji su ograničeni i vrlo odgovorni i da im se da poseban način i poseban stimulans za efikasno obavljanje tih svojih poslova.
S tim u vezi, ja sam kao poslanik Pokreta socijalista Aleksandra Vulina ipak uložio amandman kojim sam želeo da poboljšam ovaj predlog zakona, kojim je, najkraće rečeno pokušano da se u isti rang stave i oni radnici RGZ, ne samo geodetske struke nego i drugih struka i da se ne pravi razlika samo između njih koji rade iz geodetske struke i onih koji su pravnici, ekonomisti, jer zaista treba nagraditi sve one koji su angažovani u RGZ na ovim važnim poslovima, bez obzira da li je njihova struka geodetska ili ne.
Zbog toga je, nadam se da će i ministarstvo i ministar Ilić imati razumevanja za taj moj amandman i da će uvažiti moju nameru da dođemo do jednog zajedničkog rešenja koje će značiti stvaranje boljih uslova za stimulaciju svih radnika, čuo sam da su i kolege iz opozicije podnele sličan predlog, da je to jedan dokaz da mi želimo da prihvatimo sve ono što je pozitivno, a da ono što je negativno, naravno otklonimo.
Povećan je obim i aktivnosti RGZ i zaposlenih u RGZ i biće u narednom periodu zbog toga što se veliki infrastrukturni projekti u Srbiji odvijaju ili grade, biće i zbog toga što se po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, očekuje upis objekata i prava svojine nad njima, nekih, kao što smo videli, milion i 300 hiljada takvih objekata u Republici Srbiji.
Takođe, Zakonom o planiranju i izgradnji je propisana konverzija prava korišćenja upravo svojine na nepokretnostima i sad moram da kažem i kao Piroćanac, da je jedna od vrlo bitnih stvari koje su sadržane u ovom predlogu zakona, posebno su uređena zvanja, napredovanje i dodatni koeficijent za plate zaposlenih geodetske struke, suština mog amandmana jeste da to bude i na zvanja drugih struka.
Interesantno je da je Predlogom ovog zakona pokušano da se eliminiše, tu bih upotrebio blaži izraz, eliminisati korupciju, nije moguće u punoj meri, korupcija postoji u svim oblastima, ali je dovoljno pokušati da se ta korupcija smanji i da oni koji rade na ovako odgovornim poslovima ne dođu u iskušenje podlegnu toj korupciji, nego da se dodatkom na platu onima koji rade na odgovornim poslovima, stavi do znanja da mogu komotno dobro i adekvatno da budu nagrađeni za svoj rad, a da im ne pada na pamet da budu u situaciji da budu korumpirani.
Takođe, moram da istaknem da je dobro da se u članu 17, tačnije u članu 7. kojim je izmenjen član 17, vrši pokušaj sređivanja u oblasti uslova za izvođenje geodetskih radova, jer u toj oblasti nakon 2009. godine i tadašnjeg zakona koji je DS usvojila, geodetska organizacija praktično, ili mnoštvo geodetskih organizacija, bile dovedene u situaciju da budu ugašene, jer nisu zadovoljavale kriterijume po kojima su morale da funkcionišu, a da se ovim predlogom za geodetske organizacije koje imaju najmanje dva zaposlena lica geodetske struke, sa najmanje srednjom geodetskom školom, položenim državnim stručnim ispitom i tri godine iskustva u toj oblasti, mogu da radi i da će to s obzirom na povećan obim poslova u ovoj geodetskoj oblasti, omogućiti upošljavanje tih geodetskih organizacija i njihovo funkcionisanje, a ne zatvaranje kao što je to po zakonu iz 2009. godine bilo nužno.
Takođe, s jedne strane se omogućuje širi rad i stvaraju uslovi za veće angažovanje tih organizacija, ali se s druge strane, pored stručnog, tačnije, pored inspekcijskog nadzora, uvodi i stručni nadzor koji je geodetska organizacija dužna da, radi otklanjanja nepravilnosti u svom radu, koje se utvrđuju i u stručnom, a ne samo u inspekcijskom nadzoru i to je taj korak da se pitanje nadzora poveća, da se oni koji rade u toj oblasti žešće ili striktnije kontrolišu, kako bi se eventualno onemogućile zloupotrebe u toj oblasti.
Dobro je i ono što je predviđeno članom 10, da se povodom izdatih licenci za rad u geodetskim organizacijama vodi registar u okviru zavoda koji će biti dostupan kako izdatim licencama, tako i onim oduzetim, pa će građani moći da putem interneta vrše uvid neposredni u bonitet onih organizacija koje se bave tim poslovima.
U članu 14. je precizirano da je na zahtev zavoda organ nadležan za overu ugovora dužan da dostavi zavodu kopiju overenih kupo-prodajnih ugovora i ugovora o zakupu za potrebe procene vrednosti nepokretnosti.
To je jedna oblast o kojoj bih želeo malo više da pričam, s obzirom da dolazim iz Pirota, gde je kroz teritoriju opštine Pirot građen i još uvek se gradi, nažalost, i tri dana posle roka ili mnogo više od tri dana posle roka, Koridor 10. Veliko je nezadovoljstvo upravo zbog pitanja procene vrednosti nepokretnosti koja je vršena do sada na način na koji je vršena. Dakle, prema podacima Uprave prihoda. Apsolutno se slažem sa intencijama da katastar dobija veći značaj i veću ulogu prilikom procene vrednosti nepokretnosti, jer kako objasniti jednom građaninu ili meštaninu pirotskog sela da je, recimo, kvadrat ili ar plaćan po jednoj ceni u zemlji Srbiji, a da se na drugoj strani po tri puta većoj ceni ista takva zemlja, skoro sličnog boniteta, naplaćuje. Nažalost, tu je došlo do eklatantnog pojavljivanja ili izlaska na površinu svih negativnih stvari u ovoj oblasti po ovom pitanju, tako da se apsolutno i kao narodni poslanik i kao socijalista, kao levičar, ali i kao nacionalista zalažem da se jedno takvo pitanje uredi bolje i na adekvatniji način.
Pošto sam već istakao da sam Piroćanac, u članu 20. je regulisano pitanje naknada. Za nas Piroćance zna se da smo mi poznati po svojoj ekonomičnosti i štedljivosti. Za sve građane Pirota, ali i za sve građane Srbije vrlo je bitno da se ovim članom određuje da se neće plaćati taksa na uvid u podatke koji se vrši u prostorijama zavoda i podatke koji su na internet stranici zavoda, što je praksa i EU. To je nešto što će obradovati ljude koji žele da vrše uvid u svoje nepokretnosti i to je nešto što ćemo mi takođe podržati.
Ono što je bitno oko inspekcijskog nadzora nad izdavanjem kartografskih publikacija i provere koje vrše inspektori je takođe jedna bitna oblast, s obzirom da se u praksi pojavilo mnogo netačnih podataka u toj oblasti, koje nemaju saglasnost Republičkog geodetskog zavoda i zaista je potrebno srediti stanje u toj oblasti kako se ne bi dešavale pojave kao što su već bile zabeležene, da se u javnosti i u nekim stručnim pitanjima pojavljuju netačne kartografske publikacije. Zbog svega toga moja malenkost kao poslanik Pokreta socijalista Aleksandra Vulina u okviru poslaničkog kluba SNS glasaće za ovaj predlog zakona i dati punu podršku za sređivanje stanja u ovoj oblasti. Hvala.

Dame i gospodo, imam pitanje za republičku Vladu koje se tiče daljeg angažmana koje se tiče problema i pokretanja ponovnog proizvodnje u akcionarskom društvu "Tigar" i moram da na početku ovog mog pitanja kažem da je zaista velika dilema za one koji danas kritikuju rad Vlade zbog čega su radnici između ostalih i firme akcionarskog društva "Tigar" dovedeni u ovakvu situaciju nakon 12 godina vlasti DS da izgube posao, da izgube tržište. Da li su imali podršku republičke Vlade u vreme kada je DS bila na vlasti ili su upravo zbog takve neaktivnosti republičke Vlade i ostalih nosioca vlasti na lokalnom nivou dovedeni u situaciju da budu prepušteni sami sebi i da nemaju mogućnosti da rade i da zadrže svoja radna mesta?
Pozitivan primer na početku mog pitanja moram da kažem, a to je angažman republičke Vlade na pomaganju akcionarskom društvu "Tigar" kada je na početku te pomoći republička Vlada najpre izdvojila oko 200 miliona dinara za pomoć radnicima AD "Tigar" za uplatu preostalih plata i doprinosa kako bi radnici koji su dovedeni tom nebrigom prethodne vlasti imali uplaćene doprinose i overene zdravstvene knjižice.
Dalje, ova republička Vlada je preko Ministarstva finansija plasirala kreditnu liniju Fonda za razvoj od 15 miliona evra kao garanciju za restrukturiranje akcionarskog društva "Tigar", a takođe se preko Ministarstva finansija založila i da se obezbedi kreditna linija od preko 4 miliona evra preko Evropske investicione banke. Dakle, to su pozitivni primeri kako republička Vlada može da utiče na poboljšanje funkcionisanja privrednih subjekata i kako država kada se na njenom čelu nalaze odgovorni ljudi može da doprinese boljitku svih, a posebno onih koji su dovedeni u ovakvu vrlo tešku situaciju zbog nebrige prethodne vlasti.
Nažalost, u Pirotu postoji onaj drugi negativni primer da se još uvek na lokalnom nivou zadržala ta stara politika da se vlast ne meša ili ne želi da se obazire na probleme privrede pa i dan danas lokalna vlast u Pirotu na čijem se čelu nažalost nalazi predstavnik URS nije htela da prihvati predlog da se na sednici lokalnog parlamenta razmatra o mogućnostima za nalaženje načina za pomoć akcionarskom društvu "Tigar", već je nastavljajući tom bahatom i oholom politikom okrenula glavu i okretala se onome što je činila proteklih osam godina, što je činila i prethodna vlast gradeći trotoare, šminkajući trgove, a ne vodeći računa o tome da se mora stvarati nova vrednost i ne vodeći računa o tome da se iz budžeta moraju finansirati projekti koji će doneti boljitak, ali i nova sredstva u budžet.
Zbog toga apelujem na republičku Vladu i postavljam pitanje – da li će republička Vlada, a najviše oni koji su bili najagilniji na tom polju prvenstveno prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić da se i dalje angažuje na pomoći akcionarskom društvu " Tigar" naročito imajući u vidu da su izvozni poslovi od preko 65 miliona evra već zaključeni za ovu godinu.
Takođe, imajući u vidu da se u izgledu nalaze veoma lukrativni poslovi vezani za plasman domaćih proizvoda na strana tržišta, što moramo da prihvatimo da je rezultat najvećeg angažovanja prvog potpredsednika Vlade, Aleksandra Vučića.
Takođe, moram da istaknem da je, kada smo već u situaciji da se okrećemo problemima koji tište građane, na vlasti, na lokalu mnogo ljudi koji se bahato ponašaju, bez obzira iz koje su stranke, pa tako i oni koji su iz URS-a. Bez obzira na proklamovanje potparola URS-a da će URS imati nultu toleranciju prema bahatosti i oholosti onih koji se nalaze u lokalnoj vlasti, bilo da su članovi URS-a ili neki drugi, ne reaguje na činjenicu da je predsednik opštine Vladan Vasić, ne vodeći računa o tome kako žive ljudi, 30. decembra, u 3,30 časova, službenim autom opštine Pirot izazvao saobraćajnu nesreću polomivši metalni stub koji drži polubranik i semafor treptač na pružnom prelazu u susednoj opštini Dimitrovgrad. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo svesni činjenice da se ovaj anketni odbor formirao u vreme kada je u javnost plasirana jedna veoma štetna teza, da se na prostoru Kosova i Metohije odigrao veliki kriminal i zloupotreba sredstava iz budžeta koja su izdvajana, dakle, za potrebe naših građana koji žive na prostorima Kosova i Metohije.
Kao što znate, svaki parlament formira anketni odbor i anketni odbori se formiraju onda kada u društvu postoje neke pojave, neke situacije koje zahtevaju posebnu pažnju i koje, bez obzira na to što se vrši kontrola i rad pravosuđa i istražnih organa, zahtevaju posebnu pažnju parlamenata i onih koji se u tim parlamentima praktično bave tim negativnim pojavama u društvu, koje zahtevaju posebnu pažnju.
Moje lično mišljenje, sa kojim većina može da se složi, a možda i da se ne složi, jeste da u ovoj državi postoje mnogo važniji i mnogo krupniji problemi koji bi možda zahtevali formiranje anketnih odbora po pitanjima kako su prodavana preduzeća koja su stvaran generacijama pedesetak godina unazad u Srbiji, za tri evra. Kako su se pare iz privatizacije slivale od naknadne prodaje tih lokala koji su kupovani u privatne džepove. Možda smo mogli da formiramo anketni odbor kako su se pare trošile na obezbeđenje onih koji su svojih dvadesetak ili tridesetak godina kupovali džipove i imali obezbeđenja u desetočlanom ili petnaestočlanom sastavu.
Ali, nakon veoma velike medijske kampanje koju su predvodili pojedini mediji finansirani iz zapadnih struktura u Srbiji se stekao utisak da je nužno da se formira ili da se ispita negativna pojava, pod znacima navoda, trošenja nenamenskog trošenja sredstava iz budžeta na teritoriji Kosova i Metohije. To je rezultiralo predlogom koji su formulisali pojedinci iz partija koje, moram da kažem i da sa žaljenjem konstatujem da u ovom parlamentu ima i onih partija koje se ne slažu sa potrebom očuvanja teritorijalne celovitosti i jedinstva naše zemlje, već su saglasni u tome ili bi prećutno prihvatile da se možda Srbija i treba odreći nekog dela svoje teritorije zarad nekih važnih ciljeva.
Međutim, bez želje da zalazim u tu tematiku, možda bi pripadnici tih partija bili svesni da se ukoliko recimo u SAD i vozači taksija drznu da se zalažu za otcepljenje jednog dela teritorije SAD, prošli bi kao bosi po trnju. Ovde u Srbiji to nije slučaj i eto dešava se da postoje i takvi ljudi. Dešava se i to da se teza 500 miliona evra trošilo na kriminalan način za finansiranje, kako su rekli predstavnici predlagača ili pojedine kolege poslanici, na žalost takvih poslanika ima među nama u ovom parlamentu, za funkcionisanje ostataka države Srbije na prostorima Kosova i Metohije.
Njima na čast i njima na teret to što su rekli. Kada je već stvorena takva fama u javnosti i kada je već formalno stavljen na dnevni red Odbora za Kosovo i Metohiju predlog da se formira jedan anketni odbor radi utvrđivanja činjenica o načinu trošenja sredstava budžeta Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije u periodu od 2000. godine do 2012. godine. Lično nisam u tom periodu bio član tog odbora ali ne verujem da bih se složio sa potrebom formiranja kada je već formiran. Tu smo da stanemo na kraj tim negativnim pričama i negativnim konotacijama koje su pokušavane ili koje pokušavaju da se stave na teret ljudima koji danas žive na Kosovu i Metohiji i koji rade i u državnim organima i u lokalnim samoupravama.
Moram da primetim i da se ne složim sa konstatacijama da pojedinci kao da do juče nisu bili ministri, pa kao da ne znaju šta se radilo ili državni sekretari, kao da ne znaju šta se radilo do juče. Mi danas kao nova vlast ili kao vlast koja funkcioniše od nedavno nemamo ništa protiv da se ispita rad ili način trošenja državnih sredstava u periodu od 2000. godine do 2012. godine. Zaista nemamo nikakvu poteškoću, niti ikakav problem sa tim. Međutim, ne smemo mi kao narodni poslanici da dozvolimo da se u javnosti prihvati teza apriori da je bilo zloupotreba u trošenju budžetskih sredstava na Kosovu i Metohiji. Onda kada se kaže – znate potrošeno je za 12 godina šest milijardi evra za Kosovo i Metohiju. Koliko je potrošeno na putne troškove pojedinih funkcionera Srbije koji su leteli ko zna gde po svetu za ovih 12 godina. Da stavimo to na papir pa da formiramo anketni odbor.
Rogobatno zvuči građanima Srbije koji čuju takve podatke, a još rogobatnije zvuči građanima Srbije koji žive na prostorima KiM kada se u javnosti preko državnih medija protka takva tvrdnja koja baca ljagu na sve one koji danas, uprkos svim poteškoćama, ostaju i opstaju na KiM. I ovo što radimo, ne smemo da radimo u interesu bilo čije ili bilo koje partije. Sve što mi ovde u parlamentu radimo mora da bude u interesu onih koji i dan danas žive i opstaju, i severno od Ibra i južno od Ibra.
Kada pričamo o eventualnim zloupotrebama trošenja budžetskih sredstava, moramo da imamo na umu činjenicu da oni ljudi koji danas u Srbiji slušaju ovo o čemu pričamo moraju da se zapitaju da li bi se lepo osećali i da li bi bili mirni da svoje dete moraju da pošalju ili da odvezu ličnim kolima 10-ak kilometara, u opštine Novo Brdo ili Kosovska Kamenica, u sela Jasenovik, Čuljkovce, Kormiljane, Rajanovce, moraju da voze do autobusa svoju decu, da ih odvezu tim autobusima dalje do škole. To su sve vrlo teški uslovi života i molim i javnost Srbije i sve drage koleginice i kolege poslanike da vodimo računa kada danas, ili bilo kada, pričamo o temi KiM, da vodimo računa o interesima tih ljudi koji danas, ne strahujući za svoj život, opstaju na svojim vekovnim ognjištima. Mi ne smemo da dozvolimo da se nad njima svima nadnese nekakav mač da svi globalno i generalno budu nazvani kriminalcima ili onima koji su zloupotrebljavali sredstva iz budžeta. Kako to gordo zvuči kad se kaže – šest milijardi evra, a u Srbiji ima skoro milion nezaposlenih i vrlo teško se živi.
Odluku o obrazovanju anketnog odbora je predložio Odbor za KiM i u tom odboru postoji nekoliko rešenja koja će imati utemeljenje samo za utvrđivanje istine o načinu trošenja sredstava na prostorima KiM. Možda je taj period od 12 godina u kome je na vlasti bila neka druga stranka vrlo interesantan, možda će nakon toga moći mnogo toga da se kaže o prethodnoj vlasti, ali to zaista nije prioritet u formiranju ovog anketnog odbora. Pristajemo na formiranje ovog anketnog odbora samo zbog toga što želimo da speremo ljagu sa poštenih ljudi koji opstaju uprkos svim nedaćama, uprkos bezbednosnim poteškoćama, uprkos tome što im je možda i život ugrožen. Oni ostaju da žive na KiM. I nećemo dozvoliti da niko o Srbima na KiM govori kao da su to kriminalci, kao da su to ljudi koji žive na teret ili na grbači Srba iz centralne Srbije ili iz bilo kog drugog kraja Srbije. Nećemo dozvoliti da se nad njima nadvija nikakva ljaga.
Zbog toga ćemo ipak prihvatiti i glasati za formiranje ovog anketnog odbora, iako se oni koji su se do juče zalagali možda za to da se direktoru Kancelarije za KiM kao državnom funkcioneru zabrani ulazak na teritoriju KiM zbog toga što, budi bog s nama, on izaziva netolerantnim stavovima nekakve revolucionarne teze ili nekakvo ponašanje Srba na Kosmetu. Znači, mi ćemo ipak podržati formiranje ovog anketnog odbora koji će imati za zadatak da u roku od 120 dana od konstituisanja podnese izveštaj na sednici Narodne skupštine o tome da li su sredstva iz republičkog budžeta trošena na neki nezakonit način u periodu od 2000-2012. godine, a posebno da li su pod jednakim uslovima bila dostupna svim korisnicima, da li su upotrebljena prema utvrđenim planovima i prihvaćenim projektima, da li je postupak javnih nabavki i izvođenja radova sprovođen u skladu sa zakonom, itd. Kad to kažem, moram da napomenem da je DRI podnela na stotine krivičnih prijava za zloupotrebu u lokalnim samoupravama širom Srbije pa se o tome ne formira anketni odbor, ali, neka. Da li je državna imovina otuđivana nezakonito, koliko je sredstava izdvojeno za svaku budžetsku godinu, za koje namene i na čiji predlog su ta sredstva trošena i kome su dodeljivana, kao i da li je vršena revizija odnosno kontrola trošenja tih sredstava, sve neka se proveri.
Još jednom, na kraju mog izlaganja, kao čovek koji na KiM nemam nikakvu imovinu a koji sam stalno, ne zbog toga što imam neku profesionalnu obavezu nego zbog toga što kao Srbin osećam potrebu da budem sa svojim narodom onde gde mu je teško, zbog toga što želim da onim ljudima koji i dan-danas žive na prostorima KiM dam podršku, imao sam ideju i tu ideju ću javno sada reći, zbog razumevanja načina na koji ljudi žive na KiM, hteo sam da predložim da svi mi poslanici u toku jednog kvartala provedemo obavezno makar nedelju dana na teritoriji KiM sa Srbima u lokalnoj samoupravi, možda na severu Kosova, u Zubinom Potoku, u Mitrovici, u Osojanu, u Gračanici, da bismo mi koji odlučujemo o ovakvim stvarima ipak malo bolje razumeli te ljude. Možda neki ne bi smeli da odu dole, možda se plaše, ali, verujte, kada se Srbi koji žive na teritoriji KiM ne plaše, zašto bismo se plašili mi, koji smo narodni poslanici, mi koji trebamo svojim ličnim primerom da pokažemo kako treba braniti Srbiju i kako se treba zalagati i biti patriota? I ne treba stigmatizovati Srbe sa KiM kao kvazi-patriote koji se bave punjenjem svojih džepova.
Zbog svega toga, glasaću kao predstavnik Pokreta socijalista na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vulin za formiranje ovog anketnog odbora i nadam se da ćemo uspeti da realizujemo ciljeve zbog kojih ćemo i formirati ovaj anketni odbor. Hvala lepo.

Reklamiram povredu Poslovnika jer prethodni poslanik nije govorio sa uvažavanjem ovog parlamenta i ovog visokog doma. Uvaženi gospodine Milivojeviću, niti imam nameru da se nadgornjavam sa vama niti da se ubeđujem, samo apelujem da…
Izvinjavam se, napravio sam povredu Poslovnika. U ovom trenutku kada govorimo o Kosovu i Metohiji i o teškoćama ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, o eventualnim zloupotrebama, ne bismo trebali da se bavimo 1999. godinom danas 2013. godine kada zaista svi mi treba da vodimo računa o dostojanstvu ne samo ovog parlamenta koji ima odraz i na ljude koji žive na Kosovu i Metohiji a i na sve Srbe koji imaju morala i koji žele da ga zadrže. U ovim teškim vremenima, koja su možda najteža vremena od kada Srbija postoji ne bismo trebali da se sa nepoštovanjem odnosimo jedni prema drugima.
U tom smislu sam pomenuo ime i prezime i izvinjavam se što sam napravio povredu Poslovnika jer sam direktno pomenuo ime i prezime uvaženog kolege poslanika, ali svako ko priča u ovom parlamentu više priča o sebi nego o drugima. Tako i svi mi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prvi korak u smislu popravljanja stanja u oblasti zaštite radnika, posebno onih kategorija radnika koji su sa posebnim potrebama.
Imajući u vidu da je status radnika u zadnjih 12 godina pod uticajem vetra koji je duvao sa zapada i pod slepim poslušništvom onih koji su taj vetar primenjivali, bez vođenja računa kakav će uticaj imati na realni život građana i radnika, došli smo u situaciju da se Srbija može okarakterisati kao jedna od najnegativnijih zemlja po pitanju poštovanja prava radnika. Kada to kažem, ne pričam samo o pravima trudnica ili o pravima porodilja, već uopšte, od donošenja novog Zakona o radu, o pravima radnika u celini.
Ovo je jedan od prvih koraka ka saniranju i poboljšanju tog statusa radničke klase koja je na svojim nejakim leđima ponela jedan veliki teret, teret koji se meri milijardama evra koje su uzete iz ove zemlje i koje su uzete od građana ove zemlje. Status radnika ili prava radnika, koja su morala da budu poštovana, uprkos tome što su neki iz prethodnih vlasti želeli da se dodvore njihovim mentorima sa zapada, primenjujući u praksi najliberalnija kapitalistička rešenja i lišavajući radnike osnovnih njihovih prava, dakle, nisu vodili računa o tome kako će radnici da prežive i to je za posledicu imalo u najgorem obliku udar na one najosetljivije kategorije radnika, a to su trudnice i porodilje.
Pokret socijalista je od svog nastajanja imao jasnu strategiju da se angažuje na poboljšanju prava radnika, pa ćemo u tom smislu, i ja kao poslanik Pokreta socijalista, dati punu podršku ovakvim izmenama i dopunama Zakona, koji će rezultirati zaista poboljšanjem statusa trudnica i porodilja. U krajnjoj liniji, to će imati i efekat u poboljšanju nataliteta, koji je zaista zabrinjavajući u celoj Srbiji, a posebno u onim sredinama koje su em ophrvane konstantnim manjkom radnih mesta, konstantnim teškim stanjem u oblasti privrede, kao što je Pirot iz koga dolazim, a posebno imaju problema sa tim negativnim priraštajem i sa belom kugom koja je zavladala u mnogim mestima, naročito u mestima koja su sa teškim ekonomskim stanjem i sa privredom koja je poklekla pred naletima tog neoliberalnog kapitalizma koji je uveden u Srbiju.
Dakle, ovo je jedan od pokušaja i dobar korak u pravcu poboljšanja statusa radnika. Ovo je dobar pokušaj koji će imati sigurno za rezultat promenu jednog dela Zakona o radu i statusa radnika, jer će omogućiti da se porodilje i dojilje ipak više posvete svojoj deci i koji će omogućiti da se radnici i radnice, naročito, u toj oblasti više zaštite od nečega što je u zadnjih desetak-dvanaest godina opšte prisutno.
Koliko smo puta svi mi kao narodni poslanici bili u situaciji da čujemo apel, vapaj pojedinih radnica koje su tražeći posao bile ucenjivane da moraju da prihvate da neće zatrudneti ili su im poslodavci davali ultimatume da ukoliko zatrudne, ukoliko imaju neke potrebe da se u tom smislu više zaštite, da će dobiti otkaz. To je nešto što je na sramotu svih nas, bez obzira iz koje partije potičemo, bez obzira na to kojoj političkoj provenijenciji pripadamo i zaista je krajnji momenat da se mi kao narodni poslanici uhvatimo u koštac sa tim problemom koji se nadvio nad Srbijom, koji se ne tiče samo pojedinih partija leve ili desne orijentacije, već svih nas, i koji će, ukoliko ne bude rešen, biti zaista kamen spoticanja koji nas može odvesti u veoma tešku situaciju iz koje neće biti povratka.
Moram da podsetim da je u nekim sredinama, poput Babušnice, stopa negativnog priraštaja toliko velika da je zabrinjavajuće da se skoro duplo manje ljudi rodi nego što ode sa ovog sveta. Ovo je jedna od mera koja će omogućiti mladim bračnim parovima, mladim radnicima i radnicama da budu zaštićeniji u smislu svojih prava u okviru radnog odnosa, da se bezbrižnije posvete zasnivanju porodica, bez straha da će ostati bez radnog mesta.
S tim u vezi, apelujem na sve narodne poslanike da prihvate ove predložene izmene i dopune Zakona, jer zaista mislim da je namera najbolja i da iz te najbolje namere mogu da proisteknu veoma dobre posledice, a da je ovo samo nužni, neophodni prvi korak u poboljšanju radničkih prava u Srbiji, koja će sigurno morati da budu poboljšana, za šta ćemo se mi iz Pokreta socijalista zdušno, zajedno sa našim koalicionim partnerima, zalagati. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. – povreda dostojanstva Skupštine.
Prethodni uvaženi govornik može da priča o nečemu što je na dnevnom redu, ali je zaista uvredio dostojanstvo ove skupštine, nazvavši sve poslanike vrlo nervoznim i preporučivši nam da uzimamo žvake za nervozu. Možda je bolje da uzmemo žvake za nervozu, nego da uzmemo sendvič koji bi mogao da potruje polovinu ovde, kao što su se neki u Kruševcu potrovali, pa je kasnije sendvičara, ili prodavnica sendviča, preregistrovana na nečiju babu, ako me razumete?
Dakle, za nervozu onih koji su bili na vlasti 12 godina i koji žele da izbrišu iz sećanja, iz pamćenja građana Srbije taj period u kojem su ne prezadužili zemlju, ne uništili ekonomiju, nego devastirali sve ono što je bilo sačuvano uprkos ratovima, sankcijama i svim nedaćama sa kojima se ova zemlja borila do 2000. godine…
(Predsedavajuća: Gospodine Todoroviću, samo možemo da pričamo o povredi Poslovnika, pošto ste po tom osnovu dobili reč.)
Zahvaljujem.
Dakle, trebali ste da izreknete opomenu prethodnom govorniku. Kad već niste, kada ste već prethodnom govorniku dozvolili da pežorativno govori o radu ove vlade, onda ćete i meni dozvoliti da kažem nešto u odbrani ove vlade i ove vlasti. Ne možete da imate dvostruke aršine, jer tako ste isto napravili pre neki dan kada se zapodenula polemika između gospodina Stevanovića i moje malenkosti. Prekinuli ste redosled replika onda kada je on imao zadnju reč i meni niste dozvolili da kažem bilo šta u odbrani rada ove vlade.
Ono što je bitno jeste da pokušaj da se pežorativno izražava pripadnik parlamentarne manjine o prisustvu poslanika na ovim sednicama, da vas podsetim, vi ste, gospodo iz DS, uveli praksu ovakvog rada parlamenta, a niko od nas neće dozvoliti luksuz da glasa iz Bodruma. Hvala.

Suština ovog zakona i ovog amandmana jeste u pokušaju da se sanira katastrofalno stanje u oblasti poljoprivrede, naročito u ruralnim područjima naše zemlje.
Molim vas da opomenete gospodina Milivojevića da ne dobacuje, jer ukoliko je nervozan ili ima fiziološke potrebe neka ih zadovolji na drugom mestu.
Dakle, suština i ovog zakona i ovog amandmana jeste poboljšanje stanja poljoprivrede, naročito u ruralnim oblastima.