Dame i gospodo narodni poslanici, razmatramo Predlog godišnje upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini. Ovim planom je predviđeno devet tačaka, odnosno devet angažovanja Ministarstva odbrane i dve tačke vezano za angažovanje MUP.
U ime SRS predlažem da Skupština ne usvoji 7. i 8. tačku Predloga, da Multinacionalna vojna operacija EU za obuku bezbednosnih snaga Somalijske Republike u Ugandi i Multinacionalna vojna operacija pomorskih snaga EU u Somalijskoj Republici.
Zbog čega je ovo? Pre svega, kada pogledate sve ove druge tačke, vidite da su sve ove druge operacije, odnosno angažovanje naših vojnih snaga i policijskih snaga, vezane u okviru operacije koje izvode UN. U ovoj situaciji mi treba da budemo u vojnim operacijama koje izvode snage EU.
Sada bi trebalo razmotriti zbog čega prvi put treba da napravimo presedan i da učestvujemo u operacijama koje nisu pod nadležnošću UN. Pre svega, treba da vidimo ko su snage EU ili, kako se zovu, borbene grupe EU? Zbog čega Srbija treba da učestvuje u ovim operacijama?
Kada pogledate malo istoriju, ne treba ništa da vas čudi. Ovo nije izmišljeno juče. Nekada su se oni u istoriji zvali vazali. Oni su bili obavezni da u određenom trenutku, za potrebe onih čiji su vazali bili, isporuče određen broj vojnika ''o svome ruvu i kruvu'' i da ratuju za njihove potrebe. Ovim mi bukvalno priznajemo vazalni odnos prema EU.
Ono što bi za nas trebalo posebno da bude važno to je da znamo koji su ciljevi i na osnovu kojih principa deluju ove evropske snage, da bismo bili sigurni da li je to ispravno ili nije ispravno. Ko odlučuje o njihovim akcijama? Da li o njihovim akcijama odlučuju UN, Savet bezbednosti? Ne, o njihovim akcijama odlučuje Savet EU. A, njihovi ciljevi su sprovođenje zajedničke spoljne i odbrambene politike. Druga stvar, prvenstveno, ali ne isključivo, angažuju se pod pokroviteljstvom UN .
I to je problem. To je problem zato što, nažalost, živimo u svetu dvostrukih standarda. Ono što bi svi trebalo da znamo, vojno angažovanje, u skladu sa Poveljom UN, može biti isključivo po odobrenju Saveta bezbednosti ili po članu 51, ukoliko je u pitanju odbrambeni rat. drugačije upotrebi vojsku.
Još jedna stvar koju bi trebalo da imamo na umu kada je ovo u pitanju, a to je da bismo mi na ovaj način opravdali agresiju 1999. godine na Saveznu Republiku od strane NATO pakta, istih ovih sa kojima treba da idemo u mirovne misije. Jer, ako prihvatamo da se naši vojnici angažuju bez odluke Saveta bezbednosti, onda, na neki način, dajemo blagoslov ili pristanak na to što nam se desilo 1999. godine.
Druga stvar o kojoj bismo morali da vodimo računa, jeste gde se to angažuju, pre svega, pripadnici, oružanih snaga EU? Manje-više, ovde je pomenuto da su to skoro uvek operacije koje su vezane za angažovanje NATO pakta. Ovo je na neki način, čak na mala vrata, ulazak Srbije u NATO pakt. Sada nam to više odgovara ovako, a posle određenog vremena ministar će verovatno, koji to i ne krije, uložiti svu svoju snagu da Srbija postane članica NATO pakta.
Postavljamo vrlo jednostavno pitanje – šta je to NATO pakt, odnosno Amerika uradila do sada, recimo, od 1945. do 2009. godine? Kažu da je, po procenama, od 1945. godine do 2009. godine Amerika učestvovala u 29 operacija širom sveta. Između ostalog, i u ovim državama u koje treba da šaljemo naše vojnike, Somalija i Kongo, kao i da su u tim operacijama poginule desetine miliona ljudi, da je bio najveći broj civilnih žrtava. To je ono što za nas treba da bude jedan od najvećih problema. Ne bismo smeli da dozvolimo da naši vojnici pokrivaju zločine koje su započeli Amerikanci.
Danas odlučujemo o Somaliji i Kongu. Za neko vreme, čuju se ovde i naznake, verovatno ćemo odlučivati i o Avganistanu. Kada kažem odlučivati, u našem slučaju već zvuči rogobatno. Jednostavno, mi ćemo morati da izvršavamo naloge koji nam stižu iz Vašingtona i iz Brisela. Zbog toga Srbija ni u kom slučaju ne bi trebalo da prihvati ni jednu jedinu operaciju koja je van okvira UN. Nažalost, imamo jako loše iskustvo.
Da li treba da vas podsetim šta se desilo 1999. godine, koliko je hiljada tona bombi sa osiromašenim uranijumom izručeno na SRJ? A, između ostalog, ta se operacija zvala "Milosrdni anđeo". Koliko će desetina ili stotina godina biti potrebno da se područje Srbije očisti od osiromašenog uranijuma?
Da vas podsetim šta se desilo kada je NATO pakt, i sve ove države sa čijim vojnicima mi treba da idemo u mirovne misije, i šta su sve uradili od onog momenta kada su ušli na KiM. Da li treba da vas podsetim da je preko 350.000 Srba moralo da izbegne pod terorom sa KiM? Da li treba da vas podsetim na Izveštaj Dika Martija o trgovini ljudski organima?
Znam da ne volite ovu temu i da bi najradije da se o tome ne govori, ali to je u okviru operacija koje je tada izvodio NATO pakt. Otkud ste sigurni da neke sledeće operacije u nekim drugim državama, takođe, neće da doprinesu da se iste stvari događaju? Evo, Izveštaj o Kongu govori o nezapamćenim zločinima koji se vrše u Kongu i ništa se ne dešava. Da li mi treba da odemo tamo, pa da posle nekoliko godina čitamo šta je radila neka od grupacija, i to grupacija koje podržavaju SAD, jer tamo su dvostruki aršini, jedni se podržavaju, kao i u pitanju KiM, odnosno Srbije, postoje dobri i loši momci. Kada su u pitanju dobri momci, mogu da vrše kakve god hoće i koliko god hoće zločina, Amerika ne samo da neće uraditi ništa, nego će i sprečiti da UN intervenišu, a to su pokazali na KiM. Valjda nema nikoga ko ne veruje u to da su sve države koje su bile na KiM, njihove službe, imale podatke o tome šta se dešavalo na KiM vezano za trgovinu ljudskim organima.
Postoje i izveštaji u UN. I, šta je urađeno? Urađeno je! Pokušali su na sve moguće načine da zataškaju te zločine, jer im to politički odgovara. Zato što im politički odgovara, ne treba istraživati zločine, a zločince, iako se zna ko su, treba pustiti da dođu i na najviše moguće položaje u toj državi.
Da li treba da vas podsećam ko je Hašim Tači? On je 1994. godine ubio četiri policajca na kružnom prelazu, pravosnažno osuđen 1997. godine, dva puta hapšen, ali je puštan na slobodu, iako postoji crvena Interpolova poternica, ne znam da li je uz pomoć naših organa, neću u to da ulazim, ali, verujem, ako su tražili, da su tu pomoć dobili. Taj čovek je predsednik vlade. Taj čovek će verovatno biti ponovo predsednik vlade. On se dovodi u vezu kao jedan od vođa tog kriminalnog zločina vezano za trgovinu ljudskim organima, a mi preko toga treba da pređemo. I, mi sada treba da učestvujemo sa tim zemljama koje su to omogućile u nekim mirovnim operacijama?! Pa, to je ponovni zločin nad našim žrtvama i ne samo našim, nego i Albancima, a verovatno i nad državljanima nekih drugih država istočne Evrope.
Vidite šta se dešava. U Srbiji se ćuti, mada zapadna štampa bruji o tome i o činjenicama šta se dešavalo na KiM do 2003, 2004. godine, jer mi ne smemo da branimo naše interese, nama se to nalaže i to je problem sa kojim se mi suočavamo. Zbog toga Srbija ne treba da učestvuje u ovakvim operacijama. Trebalo bi da pogleda i da vidi gde postoje okviri gde bi, eventualno, u nekim misijama srpska vojska mogla da učestvuje.
Oni koji se zalažu za poštovanje Povelje UN, oni koji se zalažu za međunarodno pravo, oni koji se zalažu za poštovanje integriteta i suvereniteta svih država u svetu, sa takvim organizacijama mi bismo mogli da sarađujemo. Oni koji su svoje saveze stvorili isključivo za odbranu svojih teritorija, odbranu svojih članica, nama odgovara. Oni nemaju nameru da idu na bilo koju drugu državu, bilo gde u svetu, oni koji se bore protiv terorizma, koji se bore protiv trgovine narkoticima, koji se bore protiv trgovine ljudima, takve organizacije bi nama odgovarale. Jedna od takvih organizacija je i ODKB.
Ali, vi očigledno nemate mogućnosti da odlučujete o onome što bi za Srbiju bilo korisno, nego odlučujete o onome što vam se nameće. Tu, apsolutno, mislim da nema niko dilemu da je ovo pokušaj da se na svaki mogući način Srbija uvuče u NATO pakt. Ukoliko usvojimo ovo što danas razmatramo, i ove dve tačke predloga o angažovanju naših vojnih snaga, to će, praktično, biti ulazak na mala vrata u NATO pakt. Zato predlažem poslanicima Skupštine Republike Srbije da ne usvoje ovaj plan. Hvala vam veliko. (Aplauz)

Gospodine ministre, pretpostavljam da je i vama ovo poznato, jer ovde imate, u ovom delu vezano za borbene grupe EU kaže – čemu su namenjene borbene grupe EU. Pošto ste rekli da se isključivo angažuju u okviru odluka Saveta bezbednosti UN, precizno ću vam pročitati. Kaže: "Primarno, ali ne i isključivo, mogu biti angažovane u misijama koje EU preduzima pod okriljem UN, osposobljene su za vođenje borbenih operacija" itd. Dakle, "primarno, ali ne i isključivo". Ova rečenica je vrlo jasna i govori o tome da ove operacije mogu biti i izvan okviru UN.
Da li su se ove dve operacije poklopile sa odlukom UN ili ne, ali ovde je suština u tome da oni sebi daju pravo da preduzimaju i akcije koje nisu odobrene od Saveta bezbednosti, odnosno UN. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici,  da li smo vazalna država ili ne to će proceniti građani Srbije, jer oni imaju prilike da se u to uvere, takoreći, svakodnevno. Juče ste, između ostalog, mogli da pročitate izjavu nemačkog ambasadora u Srbiji koji kaže – Srbija ima mnogo važnija posla nego da ide na vanredne izbore. Da vas ne podsećam na izjave engleskog ambasadora koji je delio lekcije, maltene, o tome šta će i ko zastupati u Skupštini Republike Srbije. Možete vi da krijete koliko god hoćete, ali u Srbiji se sve zna i tu ja nemam nikakve dileme.
Preporučio bih vam da vodite računa o jednoj stvari. Što se tiče SRS, mi se zalažemo pre svega za našu državu, za naše građane, a i za okolnosti i uslove koji bi omogućili da naša država živi normalnim životom, bez političkih pritisaka, kao i da sami odlučujemo o svojoj sudbini. Nažalost, to nismo u mogućnosti već 20 godina i plaćamo veliku cenu. Plaćamo veliku cenu zahvaljujući onima koji su vama, praktično, idoli.
Samo da vas ponovo podsetim na ovu knjigu "Politika genocida", koju su pisali Amerikanci, predgovor je napisao Noam Čomski. Pretpostavljam da su to ipak neki autoriteti. Između ostalog, kada su Madlen Olbrajt 1996. godine pitali u UN da li je 500 hiljada iračke dece koja su umrla zbog sankcija koje su protiv njih preduzele SAD, što je mnogo više nego u Hirošimi, vredno toga cilja, ona je odgovorila – pa, mislim da jeste?! Mi sa takvima ne možemo da delimo takvo mišljenje i te vrednosti…(Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, postaviću pitanje još predsedniku Republike, pošto sam manje više postavio pitanje svim državnim institucijama i do dana današnjeg nema odgovora, a očigledno je da u ovoj državi ne postoji nikakva šansa da se krene u obračun sa kriminalom i sa korupcijom. Šta će odgovoriti predsednik Republike, pretpostavljam, s obzirom da je dobro upoznat sa celom situacijom da će on napokon nešto preduzeti. Inače, samo da vas obavestim CESID  je izvršio jedno ispitivanje, to je vaša organizacija ne možete da kažete da je iz SRS i prema tim istraživanjima građani Srbije na pitanje ko upravlja Srbijom 23% kažu – kriminalci, 18% predsednik Vlade i 18% vlasnici velikih preduzeća, i upravo je ta grupacija u ovih poslednjih deset godina opljačkala građane Srbije, ali evo iz ove grupacije možda bi mogao da se izdvoji predsednik Republike i da napokon dobijemo odgovor na vrlo jednostavno pitanje.
Kada je "Mobtel" uzet od Karića napravljeno je novo preduzeće "Mobi 63" napravila ga je Republika Srbija i jedno preduzeće sa Kipra zove se "Holden hrust holding", napravili su ugovor i između ostalog u prilozima za osnivački akt naveli ne novčana sredstva, Republika Srbija 92 miliona, "Holding hrust" 39 miliona što je ukupno 132 miliona. Kada smo zatražili priloge za ne novčana sredstva za 132 miliona u Agenciji za privredne registre u sudu ne postoji ni jedno jedino slovo, za 132 miliona, a osnovano preduzeće Mobi 63. Inače, da vas podsetim papire je predalo fizičko lice Mlađan Dinkić. Kada je taj, to novo preduzeće "Mobi 63" prodavano Norvežanima ugovorena je cena 370 miliona evra za licencu, milion i sto i nešto miliona za Mobi 63 ukupno milijardu i pesto trinaest miliona je prodat "Mobi 63" Norvežanima i to stoji u ugovoru.
Na drugoj stranici ugovora kaže – cena za to i to je, milijardu i pesto stotina trinaest miliona. Na trećoj strani kažu kupac ima isplati milijardu i tristapetnaest miliona. Kako se izgubilo skoro 200 miliona? Gde su tih 200 miliona? Napravljen je poseban ugovor sa Narodnom bankom, sa Republikom Srbijom i Norveškim operaterom kako će se pare uplatiti i kako će se isplaćivati, tzv. eskro ugovor. Postavili smo jednostavno pitanje, da nam daju odgovor, koliko je novca uplaćeno na taj račun. Da li je stvarno uplaćeno 1.513.000.000 ili 1.315.000.000 i kome je isplaćeno sa tog računa. Do dana današnjeg nema nijednog odgovora.
Takođe, postavili smo još jedno pitanje vezano za kompletno, ovu jednu od najvećih kriminalnih poslova u Srbiji u proteklih deset godina. Navodno je isplaćeno "Holding hrustu" 96 miliona evra, ljudi moji, na kontu depozita koji je položio prilikom osnivanja preduzeća "Mobi 63". Postavili smo pitanje ministru finansija da nam odgovori, na koji račun su uplaćene te pare da dobijemo dokaz da li je stvarno uplaćeno ovoliko para. Do dana današnjeg nema odgovora. To je ukupno 400 miliona evra, ljudi moji, a odgovora nema. Verujem da će predsednik Republike Boris Tadić, posle ovog, napokon preuzeti stvar u svoje ruke i da ćemo napokon dobiti odgovore. Inače sleduju krivične prijave kao što je bilo u slučaju Luke Beograd i Kompanije Novosti. Nemojte da se zavaravate, pogledajte šta se dešava u Crnoj Gori, Evropa neće lopove…
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
..krivične prijave pre tri godine, ali doći će red na vas, morate da odgovarate za pljačku građana Srbije..
(Predsedavajuća: Iskoristili ste vreme koje vam je na raspolaganju.)
.. u proteklih deset godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima već nešto više od mesec dana kako sam postavio prva pitanja vezano za "Mobi 063" i prodaju "Mobi 063" norveškom operateru, a da do dana današnjeg nisam dobio nijedan odgovor.
Između ostalog, pitanja sam postavio tužilaštvu, MUP, NBS, Ministarstvu finansija i Agenciji za privredne registre, a ne postoji ni jedan jedini odgovor. Upozoravam i građane Srbije da se iza ovoga kreće ogroman kriminal i pljačka. Očekivao sam da će gospođa Kolundžija nastaviti sa interesovanjem za ovaj slučaj i da će i ona pomoći, kao što je to bilo u slučaju "Luke Beograd" i kompanije "Novosti", da se neke stvari otkriju i da napokon dođemo do neke istine.
Prosto je neverovatno u kakvoj mi državi živimo. Šta je potrebno da bi dobili odgovore na poslanička pitanja? I to vrlo jednostavne odgovore. Do dana današnjeg odgovora nema, a sprema se prodaja "Telekoma". Dok se ne razreši ova afera, apsolutno treba zabraniti prodaju "Telekoma", jer isti akteri koji su učestvovali, siguran sam, u pljački preko 400 miliona evra treba da prodaju i "Telekom". To je nešto što mora da se spreči.
Kako možete da dozvolite da se prodaje nešto što je najvrednije u ovoj državi, a da ne otkrijemo pozadinu kako je formiran "Mobi 063", kako je prodat i gde su pare?
Ljudi moji, to nisu male pare. To je 400 miliona evra. Ne znam šta je potrebno vama da bi krenuli da se, ako ništa drugo, barem da dobijemo odgovor, pa posle toga da se pokrene istraga. Meni nije jasno šta radi Republičko javno tužilaštvo? Zbog "Luke Beograd" i kompanije "Novosti" su pokrenute krivične prijave i protiv tužioca za organizovani kriminal i protiv republičkog javnog tužioca, jer su imali sve informacije, a nisu učinili ništa da se pokrene istraga i da oni koji su odgovorni za kriminal budu procesuirani.
Sada se situacija ponovo ponavlja. Ponovo postavljam pitanja i tužilaštvu, MUP, Agenciji za privredni registar, pre svega, šta je sa prilozima prilikom osnivanja "Mobi 063"?
Znate, kada se osniva i bilo koje preduzeće, imate priloge koji potvrđuju šta je osnivački ulog u takvom preduzeću. Mobi 63, nedostaju prilozi, ukupno 131 milion, deo koji je uložila Republika Srbija, deo koji je uložio osnivač sa Kipra Holdenhrust Holdin i do dana današnjeg nema odgovora.
Kako je onda moguće takođe da fizičko lice Mlađan Dinkić osnuje Mobi 63? Kako je moguće da Mlađan Dinkić, kao fizičko lice, preda papire u Agenciji za privredne registre? Gde su ovi prilozi? Dokle vi mislite da se skrivate? Mi nećemo odustati od ovih pitanja sve dok ne budemo dobili odgovore jer posle ovoga na red dolazi još veći kriminal. Nedostaje 198 miliona, koliko je ugovorena prodaja Mobi 63 Telenoru. Na jednoj stranici piše da je cena prodaje milijardu i 513 miliona, a na drugoj stranici – milijardu i 315 miliona.
Mi smo postavili vrlo jednostavno pitanje, da dobijemo odgovor – koliko je uplaćeno na taj račun i kome su sredstva uplaćena? Da li se izgubilo 198 miliona? Odgovora nema. Kada mislite da odgovorite? Kada prodate i Telekom?
Takođe, postavili smo pitanje Ministarstvu finansija, ministarka će doći za neki minut – da li je tačno da je uplaćeno 96 miliona depozita od strane Holdenhurst Holdin, jer je taj novac isplaćen tom preduzeću? Odgovora nema. Šta se krije iza ovoga? Oni kojima postavljam pitanje znaju da je u pitanju kriminal. Znaju da je u pitanju kriminal, i to veliki kriminal.
Postoji još jedna stvar u pozadini, neću još izlaziti u javnost s tim, ali je ovde velika pljačka u pitanju i obmana građana Srbije. Zato, gospođo predsedavajuća, zahtevam od vas da vi kao Skupština insistirate kod državnih organa koji su obavezni da odgovore na ova pitanja, dostave odgovor SRS taksativno kako smo postavili pitanja – o čemu se radi i gde su pare? Ovo je izuzetno velika pljačka i ne bi smeli preko toga da pređemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost ova pitanja su apsolutno farsa, zato što odgovora nema. Upozoravam vas da ćete jednog dana na sva pitanja morati da odgovorite i snosićete krivicu zbog toga što se stvari ne odvijaju na onakav način kako bi trebalo da se odvijaju kada je u pitanju kriminal i korupcija u našem društvu.

Džabe vi žurite u Evropu, neće vas Evropa, neće lopove u svojim redovima. Najbolje ste to mogli da vidite po primeru bivšeg premijera Hrvatske. Imaju oni svojih lopova, šta ćete im vi. Vi morate prvo ovde da se obračunate sa vašim lopovima, pa onda eventualno možete da računate da ćete dobiti zeleno svetlo za Evropu.

Hteo bih da ponovim, i da vas upozorim, da nesporni podaci, koje je prikupio Tihomir Živanović i o kojima je obavestio sve šefove poslaničkih grupa i druge institucije u državi, govore o tome da osnivanje "Mobi 63", njegova prodaja i sve što je vezano sa tim izgleda da je izuzetno veliki kriminal.

Dobro je to, gospođo Kolundžija, što se vi interesujete za te podatke. Mislim da bi udruženim snagama mogli nešto da rešimo. Vidite sada kako se odmotava ovo klupko sa kompanijom "Novosti", "Lukom Beograd" itd. Iako se tvrdilo u početku da je to sve čisto urađeno i po zakonu, pokazuje se da je u pitanju ogroman kriminal i izgleda da polako počinju da skupljaju pinkle jer hoće da pobegnu iz države, ali da pokupe ono što su pokrali.

Između ostalog, imali ste priliku da vidite i onu emisiju sa Stankom Subotićem Canetom, gde on otvoreno, jasno i glasno govori koga je sve ucenjivao, kome je davao pare, koga je podmićivao itd.

Da se vratimo na "Mobi 63", radi podsećanja javnosti, a i vas da podsetim, još uvek nema odgovora ni od Tužilaštva, ni od MUP - šta je sa 121.950.000 evra, vezano za uloge koje je trebalo da ima država i ovaj austrijski vlasnik Šlaf, kada je osnivan "Mobi 63". Rekao sam vam da tih priloga nema ni u Agenciji za privredne registre, nema ni u sudu, ali to je nemoguće, ljudi moji. Ovo mora da se istraži do kraja.

Ponovo upozoravam Tužilaštvo da ne radi samo onda kada Boris Tadić pokrene neko pitanje, da se deset godina ćuti, a kad pomene Boris Tadić onda se neke stvari pokreću. Tražim od Tužilaštva i od MUP da ispitaju sve i da one koji su odgovorni za ovaj kriminal privedu pravdi.

Takođe, podsećam javnost, podsećam vas da nisam dobio odgovor od NBS šta je sa prodajom "Mobi 63" Telenoru. U pitanju je razlika od 198.000.000. Postavio sam jednostavno pitanje – na koji račun i koliko je uplaćeno i kome je sve sa tog računa isplaćeno? Ne znam šta treba da se uradi da bi se dobio ovako jednostavan odgovor. U pitanju je 198.000.000. Ako uzmete ovih 121, to vam je već 320 miliona, odnosno pare koje su prosto nezamislive za ovu državu, da tako može da ih bagateliše.

Da postavim još jedno pitanje da bi zaokružili ovaj problem koji postoji vezano za "Mobi 63", njegovu prodaju i sve radnje oko Holdenhurst firme, koja je jedan od osnivača "Mobi 63". Prilikom isplate Holdenhurstu, pre svega za cenu od 375 miliona, Holdenhurstu je vraćeno 96 miliona navodnog depozita koji je položio prilikom osnivanja "Mobi 63".

Sad tražim od Ministarstva finansija da nam da dokaz da je stvarno položen depozit od 96 miliona i tražim da nam kažu na koji račun i kada je položeno 96 miliona. Ako saberete sve ove cifre, dolazite do preko 400 i nešto miliona evra, vezano samo za "Mobi 63". Sada se spremate da prodate "Telenor", i to isti ljudi koji su ... (Isključen mikrofon.)

Samo da vas podsetim da sam prošle nedelje postavio pitanje Republičkom javnom tužilaštvu, vezano za osnivanje "Mobi 63" i činjenice da ne postoje prilozi vezano za 92 miliona čiji je udeo Republike Srbije i 39 miliona "Holdenhurst holding" kompanije koja je bila osnivač "Mobi 63".
Sada ponovo postavljam pitanje šta je uradilo Tužilaštvo, odnosno Ministarstvo pravde, da li je pokrenuta istraga da se utvrdi da li ovi prilozi postoje, a ako ne postoje, da se pokrene odgovarajući zakonski postupak. U pitanju je 132 miliona i ono što je posebno problematično, kako je počelo, kako naš narod kaže – ono što se grbo rodi, život ne ispravi, tako je i nastavljeno.
Ovde posedujem ugovor o kupoprodaji udela u "Mobi 63", koji je sačinjen između RS i "Telenora", koji je kupio "Mobi 63".
Ono što je nesporna činjenica, kaže se u ugovoru, u delu kupoprodaje, da je prodajna cena koju kupac plaća za kupovinu udela novčani iznos od milijardu i 193 miliona evra, kupovna cena, a naknada za licencu, novčani iznos od 320 miliona evra, što ukupno čini 1.513.000 evra.
Ništa, sve je u redu, država Srbija, "Telenor" i NBS su napravili ugovor gde je ovaj novčani iznos trebalo da se deponuje na poseban račun eskrou banke. Da vam ne čitam ceo ugovor, odeljak b) kaže – odredbom 3.2 kupac i prodavac su se dogovorili da deponuju ukupnu sumu novca od 1.513.000 evra, ali onda dolazimo na drugu stranu. Kaže se – sada su na osnovu navedenog, strane su se usaglasile, prodaja kupoprodajne cene eskrou banci i ovde se kaže se, tačka 1.2, na dan ovog eskrou ugovora, kupac će deponovati kupoprodajnu cenu u evrima, u iznosu od milijardu i 315 miliona evra.
Između prve i druge strane, izgubilo se 200 miliona evra. Ako uzmete onih 132 miliona evra, osnivanje "Mobi 63", postavlja se problem od 310 miliona evra, šta je sa njima.
Posebno je interesantno, i zato tražim od NBS da mi dostavi informaciju, koliko je novca uplaćeno na račun broj 54810-978-001, koliko je novca uplaćeno na ovaj račun i tražim informacije kome je sve sa ovog računa isplaćeno.
Mislim da je zadatak vrlo jednostavan, da ne bi trebalo da predstavlja bilo kakvu teškoću. Samo da napomenem, javnosti radi, da nekima koji pokušavaju da dobiju ove informacije Narodna banka, iako je obavezna po Zakonu o dostupnosti informacija, izbegava da da odgovor.
S obzirom na moje iskustvo, odnosno na iskustvo ove zemlje koja je doživela neviđenu pljačku u proteklih 10 godina, izražavam ozbiljnu zabrinutost da je ovo možda jedna od najvećih pljački u poslednje vreme i posebno imajući u vidu činjenicu da nam se sprema prodaja "Telekoma".
Ako imate nespornu činjenicu da su isti ljudi učestvovali u osnivanju i prodaji "Mobi 63", da isti ljudi treba da učestvuju u prodaji "Telekoma", onda znate šta možemo da očekujemo. Isto neviđenu pljačku.
Zato tražim od MUP takođe da pokrene proces dobijanja informacija ili, kako već, da pokrenu predistražne radnje kada su u pitanju ovi problemi vezani za osnivanje "Mobi 63" i prodaje "Mobi 63 Telenora".
Da vas obavestim da ćemo postavljati pitanja, kao i u slučaju "Luke Beograd" i AD "Novosti", sve dok odgovore ne dobijemo.
Postavljam još jedno kratko pitanje – šta je sa 17 krivičnih prijava koje su podnete vezano za prodaju kompanije "Novosti" i "Luke Beograd"? Jer ako hoćete da se obračunate sa korupcijom, bar za početak dajte odgovore na pitanja koja se postavljaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da ste imali prilike da čujete da je u petak, 3. decembra, u Palati pravde, napadnut je poslanik SRS. Napadnut je od jednog civilnog lica, navodno zaposlenog u sudu. Mi ćemo zatražiti sve informacije, odnosno da nam se dostave podaci u vezi sa tim licem. Taj čin na najbolji način govori u kakvoj mi državi živimo.
Znate, ovde je sve dozvoljeno. Ovde je dozvoljeno da crtate mape nekih novih država na teritoriji Srbije, dozvoljeno je da štampate neke nove pasoše neke nove države, u Srbiji. Dozvoljeno je i da revidirate neke međunarodne ugovore. Sve što je upereno protiv ove države, apsolutno, iako se krši i Ustav i Zakon, ne samo da se ne procesuira, nego se preko toga prelazi bez ikakvog problema.
Međutim, ako pokažete i najmanju trunku brige i osećaja za državu i za probleme građana koji se suočavaju sa državnim terorom, to nikako nije dozvoljeno. To na najbrutalniji način mora da se spreči.
Činjenica je da se nad porodicom Ratka Mladića sprovodi teror, i to teror u kontinuitetu. Samo da vas podsetim da je u februaru mesecu prilikom pretresa Mladićevog stana iz stana odneta neka suma u evrima i da do dana današnjeg nisu vratili te pare, a bili su obavezni da u roku od 90 dana, u skladu sa zakonom, te pare vrate. Oduzeli su pravo da Bosiljka Mladić prima penziju Ratka Mladića, a ovde se razmišlja da se Stjepanu Mesiću i Naseru Oriću da penzija. U kakvoj mi to državi živimo? Šta se ovo dešava?
Vojislava Šešelja već nekoliko meseci bukvalno ubijaju u Haškom tribunalu. Naša država ćuti, nju to apsolutno ne interesuje. Na Savetu bezbednosti se postavlja problem u vezi sa suđenjem Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu, i uopšte u vezi sa postojanjem Haškog tribunala i nastavak rada Haškog tribunala, a naši zvaničnici ćute. Njima je bitno samo da ispune sve naloge koje dobijaju iz Vašingtona i Brisela i da sve one koji na bilo koji način pokušavaju da se tome odupru ućutkaju, a u nekim slučajevima čak i da ih procesuiraju, kako bi zaplašili sve ostale da ne pružaju otpor i da ova sadašnja vlast završi posao koji je dobila od strane Vašingtona i Brisela.
Što se tiče SRS, mogu da vam kažem da možete da radite šta god hoćete, ali mi nećemo prestati da se borimo za interes države Srbije i građana Srbije. Mi ćemo izražavati svoje političke stavove. Mi smo, da znate, protiv hapšenja Ratka Mladića. Učinićemo sve da olakšamo život porodici Ratka Mladića.
Evo, ovom prilikom mu poručujemo, ukoliko može da nas čuje, da se ne preda, da izdrži sve ove pritiske, jer sve prolazi, pa će proći i ova marionetska vlast. Ubeđen sam da će Srbijom napokon vladati neko ko će voditi računa o interesima građana Srbije i državi Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, već ste imali priliku da čujete priču o Telekomu, odnosno o pripremi da se proda Telekom i nesporna je činjenica kad god su ovakvi poslovi u pitanju da postoji ozbiljna opasnost od zloupotrebe, odnosno od mogućnosti da prilikom prodaje pojedinci uzmu debele pare za to.
Da je to tačno ovde bih naveo primer, odnosno izjavu Borisa Tadića, kao ministra za telekomunikacije 2000. godine, koji je rekao za prodaju onog bivšeg Telekoma da je to međunarodna korupcija i dovoljna su četiri naloga, kako kaže Boris Tadić, da bi se pripojile političke odgovornosti Daglasa Herda i Lamberta Dinija u finansijskoj trci od 31 milion 574 hiljade 370 maraka.
I on kaže – vredi li postaviti još neko pitanje dok se još traže odgovori na ona već postavljena. Potpuno se slažem ovde sa Borisom Tadićem i postavljam mu pitanje da li je dobio ove odgovore koje je tražio da bi ispitali da li je bilo korupcije prilikom prve prodaje Telekoma? Inače, u to vreme dr Žarko Korać je izjavio da je praktično prodaja Telekoma spasla tadašnji režim. Slažem se i s time i plašim se da će i ova sadašnja prodaja Telekoma takođe biti pokušaj da se spasi Telekom. Pre nego što se proda Telekom, pre svega moramo da dođemo do nekih činjenica da vidimo koje mi suštinski preduzeće prodajemo? Da li je ovo stvarno problem s kojim se mi suočavamo i koji će u jednom momentu pokazati da je u pitanju izuzetno veliki kriminal.
Ako se sećate firma Mobi 63 osnovana je 2006. godine, upisana je u Agenciji za privredne registre i, ono što je interesantno, lice koje je podnelo prijavu za registraciju, kažu fizičko lice, ime i prezime Mlađan Dinkić, jedinstven matični broj, adresa Otona Župančića.
Interesantno, Mobi 63 prijavu predaje fizičko lice Mlađan Dinkić. Kažu, osnivači Republika Srbija i Holden hurst Holdin ltd., da ne navodim sve ove podatke, ulozi, nenovčani ulozi država Srbija 92.365.000 evra, Holden hurst Holdin ltd. nenovčani ulog 39.585.000 evra, lepo, ukupno 132 miliona.
Ovde posedujem i ugovor o osnivanju privrednog društva, gde se navode ove stvari vezano za osnivanje novog Mobi 63 i u članu 5. kaže, ukupno upisan kapital društva 132 miliona evra, od toga prilog 1. država Srbija u ukupnoj vrednosti 92 miliona, prilog 2. u ukupnoj vrednosti 39.585.000.
Šta je ovde interesantno? Mi smo zatražili od Agencije za privredne registre da nam da priloge 1 i 2. Ne znam koliko ima osnovanih preduzeća u Srbiji od 1989. godine, ali znaju šta znače prilozi kad se osnivaju preduzeća, novčani kapital, nenovčani kapital. Recimo, od 1989. godine imam sve papire i sve promene koje je preduzeće pretrpelo.
Da li znate šta je odgovorila Agencija za privredne registre? Za prilog 1 i 2, 132 miliona, kaže, utvrđeno je da se navedeni prilozi u istom ne nalaze. Nema priloga od 132 miliona da stvarno postoje. Prosto neverovatno.
Ovaj ugovor je overen u sudu, pa smo mi zatražili i od suda da nam dostavi odgovor da li postoje prilozi uz ugovor, jer to je nemoguće da u sudu overite ugovor bez priloga, to je prosto neverovatno, to je falsifikat najgore vrste.
Da li znate šta kažu u sudu? Ugovor o osnivanju privrednog društva Mobi 63, zaključen između Republike Srbije i Holden hurst Holdin ltd., sa sedištem u gradu Limasolu, a izgleda da vam se Kipar jako sviđa, overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, pod 2 taj i taj broj, je bez priloga sem overene fotokopije ugovora. Da li je ovo moguće?
Tražim odmah od Republičkog javnog tužilaštva da krene u istragu, jer plašim se (Predsedavajuća: Pet minuta.) a to ću i dokazati, samo da završim, dokazaću da je ovo velika prevara, da je velika prevara vezana za Šlafa, a to je inače onaj koji je posle toga kupio kockarnicu u Beogradu, u bivšem hotelu Jugoslavija.
(Predsedavajuća: Narodni poslaničke, šest minuta.)
Tražim od Republičkoj javnog tužilaštva da pokrene istragu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 27. stav 2, gde se kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog poslovnika, a odnosi se na član 104, odnosno na repliku. Imali ste prilike (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, replika ne može biti predmet povrede Poslovnika.)
Nisam tražio repliku, nego vam kažem da se pozivam na član (Predsedavajuća: Ne možete da se pozovete na član Poslovnika koji ne može biti prekršen i povređen od strane predsedavajućeg.)
Dobro, pozivam se na član 27 - predsednik Narodne skupštine stara se o primeni Poslovnika. Očigledno je da predsedavajući na ovoj sednici ne vodi sednicu u skladu sa Poslovnikom. Već je istaknuta primedba vezana za govor sa govornice. Razumem da je…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas molim da ne zloupotrebljavate član 103. i upućujem vas da pročitate sve stavove člana koji definiše ko i kada govori za govornicom Narodne skupštine. Opominjem vas da sledećom rečenicom koja ne bude u skladu sa Poslovnikom mene dovodite u obavezu da primenim član 103. stav 7. i da vam izreknem meru opomene.)
Takođe, građani, nažalost, verovatno nisu imali prilike da vide da je Konstantni Arsenović…(Isključen mikrofon.)

Postavio bih pitanje šta je sa ministrom, mislim da bi bilo red da ministar prisustvuje, zamolio bih ako možemo da sačekamo. Što se tiče ovog ozbiljnog pitanja koje je pre svega pred Srbijom vezano za posledice odluke o ukidanju služenja vojnog roka, odnosno profesionalizacije naše vojske, ovo pitanje nije prvi put postavljeno u istoriji Srbije i njene vojske.
U raznim istorijskim trenucima ovo se pitanje postavljalo, razmatralo, ali ne bi bilo loše da se podsetimo malo istorije, istorijata srpske vojske. Kažu oni koji ne slušaju učiteljicu života da kasnije se susreću sa tim problemom, a očigledno da ono što je izneo ministar odbrane vezano za istorijat srpske vojske da je bilo tendenciozno i da su neke vrlo važne činjenice izostavljene.
Zbog poslanika i zbog građana Srbije pomenuo bih da početak stvaranja srpske vojske počinje 1804. godine, početkom Prvog srpskog ustanka, ali već 1806. godine srpski ustanici su se obratili ruskom caru za pomoć. Te godine su stigli dobrovoljci u Srbiju. Takođe, da podsetim građane i poslanike, da je posle Jedrenskog mira, Rusija postala pokrovitelj srpske autonomije. Ona od tada organizuje srpsku vojsku potpuno po uzoru na rusku vojsku.
Godine 1836. prvi put 12 srpskih mladića šalje se na školovanje za oficije u Rusiju, i kroz celu istoriju do 1918. godine u srpskoj vojsci su vršene reforme, jer je cilj bio da se dobije odgovarajuća vojska koja će uspeti da zaštiti Srbiju.
Moram da vam kažem da u tom periodu nije se prezalo da recimo ministar vojske ili javnih radova, ili građevine, kako se u to vreme zvalo, bude čak i jedan Francuz, zato što su Francuzi kada je u pitanju vojna nauka i kada je u pitanju vojska imali izuzetno zapažene rezultate.
Normalno da je bilo uticaja i drugih škola i iz Austrougarske i Pruske i da je sve to imalo jedan jedini cilj, da se dobije vojska koja će uspeti da zaštiti Srbiju i da reši onaj osnovni problem koji su Srbi imali, a to je da ujedine sve srpske teritorije koje su još uvek u određenim delovima bile pod okupacijom Turske.
Što se tiče SRS nema nikakve dileme, da li profesionalizacija ili ne. Da, mi jesmo za profesionalu vojsku, u ovim uslovima i u ovom vremenu Srbiji treba profesionalna vojska, ali bez obzira na to mi pozivamo sve one koji stasaju za vojsku da se dobrovoljno prijave da služe vojni rok i da na takav način pokažu odnos prema sopstvenoj državi.
Ali, hajde sad da na neki način sve ovo što nam se dešava razmotrimo i pogledamo da vidimo šta se krije iza ovoga? Koji su motivi ovakve reforme vojske Srbije? Znate svi da je reforma počela 2003. godine, u vreme kada je Boris Tadić bio ministar odbrane. Da vas podsetim da su tada krenuli da uništavaju sve tenkove T55, iako je SDPR imao program za obnovu, odnosno za revitalizaciju i da su za te tenkove mogle da se uzmu relativno solidne pare, umesto da idu kao staro gvožđe u Smederevo i da budu pretopljeni.
Samo da vas podsetim, promenjen je kalibar, da vas podsetim da je potpuno rashodovan protivavionski sistem tzv. "Strele", koji je odbrambeni sistem. Nije postojao nikakav razlog da se taj sistem uništi, sem što je to bila ozbiljna opasnost za one koji bi krenuli i nasrnuli.
Između ostalog, zahvaljujući tim "Strelama" američki helikopteri "Kobre" koji su bile stacionirane u Albaniji, nisu ni pokušale da prelete na našu granicu. Uvedeni su činovi po uzoru na NATO pakt i to sad sve govori o motivu koji je nedvosmislen da se Srbija uvede u NATO pakt, odnosno da postane članica NATO pakta. Ove reforme koje se vrše u vojsci, neće služiti Srbiji, one treba da služe NATO paktu, jer se striktno sprovode po njihovim zahtevima. Tu apsolutno nema ni kakve dileme.
Zašto je potrebna Srbija, odnosno srpska vojska NATO paktu, odnosno Americi? Pa, da radi prljave poslove za njih. Da ratuje ili već na otvorenim ratištima da zamenjuje američke vojnike i vojnike zapadnih zemalja. Ne mislite da oni na bilo koji način misle da uvaže ili da poštuju srpsku vojsku. Da je to tako, pokazuje šta su uradili od 2000. godine, otkad su tzv. demokratske stranke došle na vlast.
Šta je sa Generalštabom? Šta su to obnovili oni koji su zverski razorili Srbiju? Hvale se ovde da su neku školu po nekim mestima u Srbiji obnovili. Koliko je štetu pretrpela Srbija u putnoj, elektro, privrednoj infrastrukturi? Naša namenska industrija, šta su to uradili da bi pokazali da su stvarno prijatelji Srbije. Ne da nisu radili ništa, nego jasno stavljaju do znanja da će oni učiniti sve da potpuno dezintegrišu Srbiju.
Oni su prvi ušli na Kosovo i Metohiju, a između ostalog, podigli su tamo svoju bazu Bondstil. Po čijem odobrenju? Koga su pitali za to? Je l' to u skladu sa Poveljom UN? Međunarodnim pravom? Ne. Njima je cilj da se Srbija razori i oni se na tom putu neće zaustaviti, zato nam otimaju Kosovo i Metohiju, zato čine sve da polako Vojvodina krene putem secesije i pripremaju još neke krajeve.
Imate prilike i danas da pročitate u novinama, ove tri opštine na jugu Srbije. Što se tiče Raške oblasti, tu već nema nikakve dileme, šta nam se sprema. Posebno interesantno, što bi trebalo da se zna, koja je cena koju ćemo mi morati da platimo da bi naša vojska bila potpuno u skladu sa standardima NATO pakta?
Koliko je to para? Jer, da se razumemo – naša namenska industrija je bila potpuno oslonjena praktično u velikoj meri na rusku tehnologiju, odnosno rusku namensku industriju i rusko oružje.
Koliko će to koštati Srbiju? O tome niko ne razmišlja, nego ćete dovesti ljude u poziciju da jednostavno sami traže da odlaze na ratišta jer im je to jedini mogući način da zarade neki dinar. Nije to ništa čudno. Imate to i dan-danas, kada ne postoji mogućnost, kada je to čak i protivzakonito da ljudi sa ovog područja odlaze u svet na raznorazna ratišta i da ratuju za novac.
Ono što je evidentno – Amerika je stvorila politiku modernih janičara. Ali, ona je mnogo nepoštenija nego ono što je radila Turska. Oni su odvodili decu, školovali, izdržavali i od njih pravili vojnike. Ovi rade potpuno obrnuto. Sve to mi radimo, a oni će ih koristiti za njihove svrhe. Pri tom, sve vreme se priča kako NATO nema alternativu, da je to gotova stvar i da o tome više ne treba ni diskutovati.
Onda se postavlja pitanje – kako to da predstavnik izvršne vlasti bagateliše rezoluciju koju je donela Skupština Republike Srbije 2008. godine? Neću sada da ulazim u motive, jer to je potpuno bespredmetno. Rezolucija je doneta i to doneta sa 220 glasova "za". Kakvo je to bagatelisanje zakonodavne vlasti? Neće se pitati niko, mi ćemo ući u NATO pakt. To pokazuje ozbiljne probleme u Ministarstvu odbrane. Ozbiljne probleme vezane za civilnu kontrolu.
Da vas podsetim. Dana 30. 12. 2008. godine smenjen je tadašnji načelnik Generalštaba zato što je na Odboru za odbranu i bezbednost doneta odluka da je ugrožena civilna kontrola Vojske Srbije. Onda je bio načelnik Generalštaba, sada je ministar odbrane. O tome mora ozbiljno da se povede računa kada se uzmu sve izjave ministra odbrane kada je u pitanju NATO pakt.
Dajte da vidimo to pitanje – NATO nema alternativu, odnosno Evropska unija nema alternativu. Ima alternativu. Ja sam ovde pokazao početak istorije, odnosno ispričao početak istorije stvaranja srpske vojske i kad vidite to, odnosno kad čujete to onda vam je potpuno jasna situacija koja se desila kada je dolazio Džozef Bajden.
Tada su vlasti Srbije branile Bajdena od onoga što bi građani Srbije imali da mu kažu, čak su išli i tražili da zabarikadiraju svoje prozore odnosno da spuste roletne. A potpuno suprotna situacija je bila kada je dolazio ruski predsednik Medvedev, kada su sprečili narod da izađe i da pokaže svoja bratska osećanja prema ruskom narodu i prema predsedniku Medvedevu. Ali, šta je alternativa NATO paktu?
Organizacija koja je osnovana u UN, primljena je u UN 2010, osnovana 1992. godine i koja ima potpuno drugačiju politiku koja je, kada je u pitanju Srbija, potpuno odgovarajuća za Srbiju – to je ODKB. To je Odluka država o kolektivnoj bezbednosti.
Ono što je posebno za nas interesantno, to je način delovanja ODKB-a. Vidite, njihov osnovni cilj je jačanje mira i međunarodne i regionalne bezbednosti i stabilnosti. Odmah postavite pitanje – da li je to isto i u slučaju NATO pakta? Nije. NATO pakt i Amerika su od završetka Drugog svetskog rata, koliko znam, do sada izazvali oko 22 rata u svetu, na svim svetskim prostorima. Nama odgovara organizacija koja se zalaže za bezbednost i stabilnost u svetu.
Ono što je posebno za nas važno, a to je odbrana nezavisnosti, teritorijalne celovitosti i suvereniteta svake države. Postavite pitanje – da li i NATO ima iste ciljeve? Da li se i on zalaže za suverenitet svake države? Da li je NATO pakt poštovao Povelju UN 1999. godine kada je zločinački bombardovao SRJ? Nije. Ni u jednom skoro slučaju se ne vodi Poveljom UN i međunarodnim pravom. Isključivo se vodi svojim interesima.
Ono što je takođe za nas izuzetno važno je međunarodni terorizam. Verovatno je da ćemo kao država imati i veće probleme u vezi sa tim, a ODKB je to stavio kao jedan od svojih prioriteta – borba protiv terorizma. Ali, kad smo kod terorizma, hajde da malo vidimo tu jedan problem sa kojim se suočava svet. Pre svega, u ODKB-u se traži definicija terorizma, šta je terorizam i ko su teroristi. Zbog čega? Navešću vam dva primera.
Jedan Šiptar koji je emigrirao u Ameriku optužen je da je planirao terorističke akte i osuđen je u skladu sa zakonima Amerike. Tu nemam nikakve dileme, to je u redu. Ali, mnogi Šiptari su izvršili terorističke akte 1998, 1999, 2000. godine i vrše ih još uvek. Da li su oni teroristi za Ameriku? Nisu. Znate, OVK je jedno vreme bio teroristička organizacija. Čak je bio na listi američkih terorističkih organizacija.
Među njima, njihovo vođstvo – Čeku, Tači, Haradinaj, da ne nabrajam dalje, lično su vršili zločine. Odjednom su se oni pretvorili u borce za slobodu. A oni koji su branili sopstvenu zemlju, sopstveni narod, poslati su u Hag da za to odgovaraju.
Drugi primer. Čečen koji je uhapšen u Belgiji, koji je takođe planirao terorističke akte, takođe je osuđen. A Čečeni kada se suprotstavljaju u Čečeniji ili u Rusiji, kad dižu vozove, stanove ili neke druge objekte u vazduh, to su borci za slobodu. U svetu sa ovako dvostrukim aršinima koje ima NATO pakt Srbiji apsolutno nije mesto u NATO paktu.
Ono što bi trebalo naši građani posebno da znaju, u slučaju ODKB-a, po njihovom statutu, u slučaju napada na bilo koju članicu ODKB-a, sve članice će se smatrati ugrožene od strane onoga koji je napao njihovu članicu. Imate slučaj Grčke i Turske, pa se uverite koliko NATO poštuje te svoje odluke.
Ono što je posebno interesantno za nas i naše građane je to da postoji odluka da će Rusija u slučaju agresije na bilo koju članicu od strane NATO pakta aktivirati svoje nuklearne strateške snage. To suštinski omogućava sigurnost svakoj državi i svakoj članici ODKB-a.
Istakao bih još jednu stvar, vrlo problematičnu kada je u pitanju ODKB, a to je ponašanje ove skupštine. Pre skoro mesec dana, 27. oktobra, Skupština Srbije je dobila poziv od predsednika Skupštine ODKB-a, inače predsednika Ruske dume, gospodina Grizlova, da delegacija Skupštine Republike Srbije poseti Skupštinu ODKB-a.
Od poslanika Skupštine Republike Srbije to se krilo, dok mi nismo uspeli da dobijemo fotokopiju tog pisma, jer navodno nije…

To je potpuna istina.
Evo postaviću pitanje - da li je predsednik Skupštine dobio novo pismo, takođe od predsednika Skupštine ODKB-a, gospodina Grizlova, da Skupština Republike Srbije pošalje svoju delegaciju u maju 2011. godine?
Postavljam jednostavno pitanje – koji su razlozi da mi možemo da sarađujemo sa Skupštinom NATO pakta, a ne možemo sa Skupštinom ODKB-a? Čega se vi plašite, koji je to razlog? Zato što vam vaši mentori, odnosno vaše gazde, ne dozvoljavaju, jer to je jedini izlaz za Srbiju i oni su svesni toga i zato pokušavate na sve moguće načine da sprečite da Srbija nađe izlaz i da se povezuje sa svojim prijateljima, pre svega sa Ruskom Federacijom i da na taj način za sebe izbori bolji položaj, koji će omogućiti da u jednom trenutku vrati sve ono što je oteto i da zaštiti svoj suverenitet i integritet. Hvala vam.

Gospodine ministre, ne želim da vas podučavam, nego da vas zaštitim. Ako sam dobro razumeo, rekli ste da ne možete da kažete koliko je uništeno, to je vojna tajna, ali rekli ste – imamo oko 4.000 strela, a to znači nije vojna tajna. Stvarno ne razumem.
Vojna tajna je koliko je uništeno, a koliko imamo to nije vojna tajna. Onda smo jedina vojska i vi jedini ministar koji ovo ne smatrate…
Mislim da je ovo povreda.

Uzmite stenogram. Evo, prihvatam da se izvinim ministru ako se u stenogramu utvrdi da ministar nije rekao da imamo 4.000, a da je vojna tajna koliko smo uništili.
Postavio bih pitanje - koliko košta jedna Strela, jer sam govorio o Strelama.

Uzećemo stenogram, gospođo Čomić, pa ćete imati prilike da se uverite u ono šta je rekao gospodin ministar. Uopšte neću da vas u to ubeđujem. Meni je jasno da postoji Skupština Demokratske stranke i da sad neke stvari ne treba možda…