Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je iz ove prethodne rasprave ipak moglo da se izvuče dosta stvari koje bi trebalo da posluže kao nauk vladajućoj većini da se neke stvari promene. Mislim da nikada nije kasno i da bi trebalo krenuti tim putem.
Mi imamo ovde predlog da se jedan poslanik zameni drugim poslanikom u Odboru za inostrane poslove. Naizgled, potpuno trivijalna stvar, koja se do sada rešavala bez ikakvih problema zato što je ovaj posao na neki način podrazumevao elementarnu demokratsku tradiciju i principe koji su se poštovali u ovoj skupštini, a to je činjenica da su svi, shodno paritetu koji imaju u Skupštini Srbije, imali pravo na određen broj poslanika u tim odborima. Nikada se to nije dovodilo u pitanje, do 2008. godine.
Na jednom istom primeru, kada je u pitanju jedan nezavisan poslanik jedne poslaničke grupe i kada je u pitanju jedan nezavisan poslanik druge poslaničke grupe, imate dva potpuno različita odnosa. Jednoj poslaničkoj grupi se priznaje pravo da zameni člana tog odbora. Mi to poštujemo i to jeste u skladu sa dogovorima i nekim demokratskim principima, ali zašto se ne poštuje pravo druge poslaničke grupe? Zašto uvodite poslanike prvoga reda, poslanike drugoga reda? Zašto uvodite pravo da postoje građani prvoga reda i građani drugoga reda?
Opozicija je manjina. Manjina se štiti u svim sferama života zakonima, jer većina je sama po sebi dovoljna, ima silu. Znate, kada je počelo da se uskraćuje pravo suverena, to je zbog toga što je on o svemu odlučivao, pa je polako kroz ljudsku civilizaciju to pravo počelo da se ograničava i došlo se do dosta visokog stepena zaštite prava građana, odnosno prava, u ovakvim slučajevima kao što je parlament, opozicije, prava manjine. Jer, vi kao većina možete da odlučite o svemu. Podigne ruku 126 poslanika i završen je posao. Ali, nije to cilj parlamentarizma.
Parlament je telo u kome bi trebalo, pre svega, da vladaju određena pravila, određene procedure koje bi omogućile skladniji život u državi. Kad to može da se uradi? Onda kad se ta pravila poštuju, kad ih poštujete prema svima na isti način, a ne prema jednima ovako, prema drugima onako.
Da smo mi iz Srpske radikalne stranke neka nacionalna manjina, protiv vas bi podigli avione iz Avijana zbog toga što nama ovde radite. Samo što nam ne stavite žute trake. Jedino to. Na koji način da se izborimo za svoja prava? A vi iz vladajuće većine ćutite. Ne razmišljate da jednoga trenutka možete da dođete u istu situaciju. Setite se vremena kada ste napustili zasedanje Skupštine Republike Srbije. Neki su tapšali. Mi nismo, jer smo znali da mečka može da dođe na svačija vrata. A vi ćutite, slažete se sa time. Kako možete, kroz neko vreme, da se pozivate na neka prava koja imate ako vam neka većina to pravo uskrati? Time što ćete da kažete – poštovali smo i mi prava? Ne, reći će – niste ni vi poštovali pa nećemo ni mi da poštujemo.
Ne branite vi nas. Vi treba da branite pre svega sebe. Mislim da je to nešto što bi trebalo da se uvede ponovo u život parlamenta Republike Srbije, da se uvede konsenzus, dogovor; ne po principu „uzmi ili ostavi“. Zovete nas na dogovor, ali taj dogovor suštinski ima samo jedno jedino značenje za ove skoro tri godine – uzmi ili ostavi. Onda je demokratski da odlučimo. Glasamo, većina odluči i završen posao.
Gospođo Čomić, vi se sećate kako je to nekada bilo. Odbori su po dogovoru... Nije to pisalo u Poslovniku; ne piše sve ni na tarabi a kamoli u Poslovniku. Poštovalo se neko pravilo da, recimo, stranke, u skladu sa brojem poslanika, imaju pravo na određeni broj predsednika. Zatim se poštovalo pravilo da iz najjačih odbora (Odbora za finansije, Odbora za odbranu i bezbednost itd.) budu predstavnici opozicije. Vi ste to brutalno zgazili. Poštovao se, do određene granice, običaj da predsednici odbora ne budu iz iste stranke kao ministri, jer to je, ljudi, potpuno besmisleno – kadija te tuži, kadija ti sudi.
Vi elementarne stvari vezane za zakonodavnu i izvršnu vlast ne poštujete. Kako može predsednik odbora da bude iz iste stranke kao i ministar? Hoće li on da ga proziva? Neće. Stvarno bi bilo suludo očekivati od predsednika odbora da proziva svog ministra, u nekim slučajevima i predsednika partije. Dajte, nemojmo da se lažemo. To je nemoguće. I to ste brutalno zgazili.
Setite se grupa prijateljstva.
Sve su ovo stvari koje su pogažene za ove tri godine. A vi snosite odgovornost, pre svega Demokratska stranka, zato što ste najveći u ovoj koaliciji i vi diktirate kako će funkcionisati Skupština Republike Srbije.
Poštovalo se pravo opozicije da predlaže predsednike grupa prijateljstva i po nekom redosledu smo birali zemlje gde ćemo imati predsednike grupe prijateljstva, od najveće opozicione stranke, pa onda vladajuće, pa tako redom do poslednje po broju na koji smo imali pravo na predsednike grupa prijateljstva.
Ne samo to da više ne poštujete, vas uopšte ne interesuju grupe prijateljstva za koje neko proceni, a evo čuli smo da je to u najvećoj meri... Ili, možda se neko krije iza Dragoljuba Mićunovića... Vi jednostavno određene grupe prijateljstva nećete da formirate. Zbog čega? Ko vama daje pravo da uskratite pravo poslanicima koji hoće da budu u grupi prijateljstva sa određenim državama? Evo, vi ste sa Amerikom. Nama ne pada na pamet. Je lʼ mi vama treba sada da uskratimo da budete u grupi prijateljstva sa američkim kongresmenom? Ne pada nam na pamet. To vi hoćete, želite – idite. Ali, zašto vi nama uskraćujete pravo da se formira grupa prijateljstva sa Iranom? Zašto nam uskraćujete pravo da se formira grupa prijateljstva sa Belorusijom? Zbog čega? Zato što su vam to rekli iz Evropske unije, OEBS-a? Ko vam je to rekao? Ili je nekome sinula neka sijalica?
Kao što je nekome sinula sijalica da se na Radio Beogradu zabrani emisija „Atlantis“; zaboga, nije u skladu sa novom ideologijom. Aman, ljudi, da li ste normalni, prošlo je vreme komunizma. Znam da je nekima žao, ali ovo je parlamentarna demokratija. Morate da uvažavate prava manjine. Morate da uvažavate drugačije mišljenje.
Kako vi uopšte možete da se nazivate Demokratskom strankom? Hajte, molim vas, palo nekome na pamet, nekom novom Ždanovu da se ukine emisija „Atlantis“. Je lʼ to opet pominju Dragoljuba Mićunovića? On, Dragoljub Mićunović. Vi ste sebi dali ime Demokratska stranka, na osnovu čega? Na osnovu vaših postupaka? Vi ste odgovorni za to, niko drugi. Vi za sve ovo odgovarate.
Na kraju, objasnite nam, gospođo Čomić, pošto vi sve najbolje znate, nemojte da ste skromni, meni se čini da vi najbolje znate, s obzirom da ne dobijam odgovore sa drugih strana a vi ste tu i ne izbegavate da date odgovor, samo mi objasnite napokon jednu jednostavnu stvar – zašto SRS nema isto pravo kao i LDP kada je u pitanju nezavisni poslanik? Zašto? Verujte, ja ne mogu da ubedim i smirim ove ljude ovde.
(Predsedavajuća: To vam verujem, da ne možete da ih smirite.)
Vidite da se mi slažemo, samo treba doći do te tačke. Nije teško. Samo ako hoćete da budete demokrate, vrlo brzo možemo da dođemo do tačke da se složimo.
Molio bih vas da mi objasnite kako je moguće da jedna stranka traži da zameni nezavisnog poslanika u odborima, da na njegovo mesto imenuje drugog, a da druga stranka na to nema pravo? Nadam se, ako date adekvatan odgovor, da će ovi ljudi da se smire i da će moći napokon da odu mirni kući da spavaju. Hvala vam.