Nisam znao da će amandman gospodina Perića izazvati toliko žučne rasprave u ovom parlamentu, ali izgleda da je suština tog amandmana pogođena i izgleda da je ono što je podnosilac amandmana želeo da uradi, a to je da unapredi stanje u pravosuđu, tačnije da predupredi pogoršanje stanja u pravosuđu u pogledu nadležnosti samog Visokog saveta pravosuđa, dobra namera koja će očigledno još mnogo puta biti tema skupštinskog zasedanja i rasprave na Skupštini Republike Srbije.
U uvodnoj reči moram da kažem da je pravni galimatijas oko pravosuđa počeo predlogom seta pravosudnih zakona, u oktobru 2001. godine, oko koga je, navodno, bio postignut konsenzus; bilo je mnogo priče da li je to bila trampa za podršku Zakonu o radu, ili nije, i tako dalje i tako bliže. Danas, kao što smo već čuli, imamo treće, koliko sam mogao da pratim tok promena u nadležnostima Visokog saveta pravosuđa, u nadležnostima javnih tužilaštava itd; ali, pošto je ovde reč o amandmanu na Zakon o Visokom savetu pravosuđa, pričaću samo o nadležnosti Visokog saveta pravosuđa.
Dakle, taj organ koji je konstituisan kao nezavisni organ, u cilju obezbeđenja i pospešivanja nezavisnosti sudstva, organ koji je trebalo na sebe da preuzme vrlo važne odgovornosti i nadležnosti u pogledu predlaganja nosilaca pravosudnih funkcija, nosilaca javnotužilačkih funkcija i zamenika javnih tužilaca, kao što sam već rekao, konstituisan je sa ciljem da obezbedi ili utemelji samu nezavisnost sudstva, pre svega u odnosu na izvršnu vlast, koja je, podsetiću na rešenja koja su bila sadržana u prethodnom zakonu o sudovima, bila u mogućnosti da predloži preko nadležnog Odbora za pravosuđe, preko nadležnih odbora u Skupštini Republike Srbije, opet Narodnoj skupštini Republike Srbije, i nosioce pravosudnih funkcija i nosioce javnotužilačkih funkcija.
Takvo rešenje bilo je predmet kritike opozicije; i SPS je 1997. godine donela jedan predlog seta zakonskih odredaba, u kome se predviđalo rešenje koje je podrazumevalo konstituisanje Visokog saveta pravosuđa, ali sticajem okolnosti, o kojima neću previše da pričam trenutno, došlo se do situacije da taj set zakona nije stavljen u skupštinsku proceduru, pa je došlo do sličnog ili manje više izmenjenog zakonskog predloga u oktobru 2001. godine.
Tada je uvaženi ministar pravde, gospodin Batić, izjavio da je taj predlog usaglašen, da je apsolutna podrška obezbeđena, međutim, kasniji razvoj događaja uverio nas je da nije bilo baš tako, i sadašnja rešenja kojima se predviđa da se izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa u članu 1. stav 2. reči "javni tužioci i zamenici javnih tužilaca" briše predviđeno rešenje, da Visoki savet pravosuđa predlaže Narodnoj skupštini javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, zaista je dokaz u prilog tezi da koncepcija samog uređenja pravosudnog sistema nije jasna i da sama činjenica da za godinu i tri, četiri meseca po četvrti ili peti put menjamo zakone iz oblasti pravosuđa dovoljno govori o tome.
Ministre, ako mislite da menjate svake nedelje zakone, bar da se spremimo, biće mnogo posla za mene, nemojte baš svake nedelje.
Dakle, suština našeg amandmana jeste da ostane važeće rešenje, da javne tužioce i zamenike javnih tužilaca predlaže Visoki savet pravosuđa, a da ih bira, u cilju zaštite nezavisnosti sudstva i javnotužilačke funkcije, Narodna skupština Republike Srbije.
Nadam se da ćete imati razumevanja za ovakav amandman. Hvala.