Dame i gospodo, pripada mi zadovoljstvo da dam završnu reč posle načelne rasprave povodom Zakona o duvanu. Sama činjenica da je predstavnik predlagača ovog zakona ministar za finansije Božidar Đelić ukazuje da Vlada Republike Srbije želi ovim zakonom da ima neki pozitivni finansijski efekat, bez obzira na to što se radi o Zakonu o duvanu, koji je ipak nešto drugo. Ako pogledate prethodni Zakon o duvanu, moći ćete da ih uporedite i da vidite u čemu je razlika.
Moram da kažem da je zaista za svaku pohvalu briga Vlade Republike Srbije o zdravlju naših građana, koji ne bi trebalo da puše nekvalitetne cigarete, navodno zbog toga što se mnogo para troši iz zdravstvenog osiguranja za lečenje onih koji su oboleli zbog pušenja itd.
Međutim, pošto su ovde sa nama i eksperti za ekologiju, a s obzirom na to da smo pretendenti za ulazak u Evropsku uniju, možda nije zgoreg pitati ih da li su pročitali neke odredbe iz onog Actis communautaires-a od 80.000 stranica, koje govore o tome da se u Evropskoj uniji zabranjuje promet duvana starijeg od šest ili 12 meseci. Zaista je čudno što se ovim zakonom o duvanu ne predviđa takva odredba, koja zaista štiti zdravlje naših građana.
Ukoliko ste zabrinuti za zdravlje naših ljudi, mogli ste uneti i tu odredbu u ovaj zakonski predlog, a ne da zamajavate narod kako se smanjenjem pušenja ili podizanjem kvaliteta proizvedenog duvana na teritoriji naše zemlje - što jednostavno nije moguće, jer klimatski uslovi ne pogoduju proizvodnji nekih vrsta duvana koje se proizvode na drugim mestima - navodno brinete za zdravlje ljudi ovde.
S druge strane, mislim da se odredbama, koje regulišu zabranu prodaje duvana maloletnicima zaista na kvazidemokratski i kvazihumanistički način prilazi problemu prodaje cigareta maloletnicima. Taj mehanizam u praksi nije primenjiv. Kako ćete na trafici ili na ovlašćenom mestu za prodaju cigareta odrediti da li je neko punoletan ili nije, prilikom prodaje cigareta. Još gore, lična karta. Vrlo interesantno, s obzirom na to da to znači da će naši trafikanti biti ovlašćeni da legitimišu one koji kupuju cigarete od njih. Eto, to je još jedan prilog razvoju pravnog sistema i pravne države kod nas.
Moram da se vratim na obrazloženje ministra da će oko toga biti sprdačina opozicionih poslanika, kao što je bilo i oko uvođenja fiskalnih kasa. Pa, naravno, iskustva iz okruženja govore o tome da je uvođenje fiskalnih kasa samo zamazivanje očiju pred činjenicom da proizvođač fiskalne kase kaže onom ko je kupuje kako se poništavaju podaci iz memorije tih fiskalnih kasa. U Crnoj Gori su stavljali u zamrzivač, no da se ne vraćamo na to.
Jedno od obrazloženja ovog zakona o duvanu jeste da je cilj da se smanji šverc cigareta. Ne znam koliko će uopšte ceo zakonski predlog doprineti razvoju proizvodnje duvana ili stabilizaciji na tržištu otkupa duvana, s obzirom na činjenicu da je u poslednjih 10 godina, i pored nametnutih sankcija našoj zemlji i pored činjenice da je bilo mnogobrojnih problema u celoj državi, pa i u oblasti otkupa duvana, otkup duvana od poljoprivrednih proizvođača išao manje ili više bez problema.
Nikada se nije desilo da proizvođači duvana izađu na ulice, izađu na autoput i blokiraju ga zbog nezadovoljstva, usled činjenice da im rod duvana za 2001. godinu nije otkupljen, da im se ne garantuje otkup duvana po garantovanim cenama, da ne znaju šta će sa zalihama koje imaju u svojim kućama, da im primarni otkupljivači duvana otkazuju ugovore.
Dakle, nikada se za ovih deset godina, ako hoćete za vreme vlasti Socijalističke partije Srbije, nije desilo da proizvođači duvana budu na taj način iznevereni. To se desilo ove godine, kada je oko 700 nezadovoljnih proizvođača duvana iz Pirota blokiralo autoput i bezuspešno tražilo kontakte sa Vladom Republike Srbije, koja je normalno ostala gluva na njihove zahteve i pored svesrdnog zalaganja pojedinih aktivnih političkih činilaca iz Pirota da se taj problem reši. Naime, to je samo još jedna od posledica velike liberalizacije tržišta.
Podsećanja radi, prošlog leta su štrajkovali i blokirali autoput proizvođači poljoprivrednih proizvoda iz Leskovca, zbog toga što ste naše tržište širom otvorili za ulaz strane robe, a naše poljoprivredne proizvođače apsolutno niste nikako zaštitili.
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Taj proces će biti u kontinuitetu nastavljen i dalje i domaći poljoprivredni proizvođači neće imati gde da prodaju svoje proizvode. To je sudbina koju je Vlada Republike Srbije namenila našim proizvođačima, ne samo duvana, ne samo poljoprivrede, već i svim drugim i upravo zbog toga je odgovornost za rešavanje problema u oblasti proizvodnje i prometa duvana na vama.
Dakle, otkako ste vi došli na vlast nastali su problemi te vrste. Kao solomonsko rešenje za sve te probleme, bez obzira na to i bez pominjanja toga kakva će biti sudbina tih poljoprivrednih proizvođača koji ne znaju šta će sa svojom robom, nalazi se Predlog zakona o duvanu koji je našao jedno rešenje u stilu one maksime - ako ne želite da rešite nešto, formirajte komisiju. Vlada Republike Srbije, ukoliko ne želi da reši neki problem, oformi agenciju, i zbog toga ste vi stvorili agenciju, ne da biste rešili problem, već verovatno da bi taj problem ostao zaista nedorečen.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sedam minuta je. Za dva minuta je prekoračeno vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi.)
Još samo jedna rečenica, završiću. Pošto Vlada Republike Srbije još nije zasedala i odlučivala o amandmanima, pa nećemo moći da nastavimo raspravu o amandmanima, dozvolite mi da kažem da je podatak koji se čuo o povećanju i punjenju budžeta po osnovu akciza i poreza od prometa duvana, povećan za ne znam koliko puta, ne samo posledica povećane finansijske discipline i rada Vlade, već posledica činjenice ...

Izvinjavam se, koliko je vremena ostalo poslaničkoj grupi, da ne bih prekoračio vreme.

Hvala lepo. Dame i gospodo, znam da se žurite, međutim moraćete imati malo strpljenja, s obzirom da sam prošli put imao celih 60-tak sekundi zahvaljujući restriktivnim odredbama Poslovnika koji ste sami doneli. Dakle, prošli put sam govorio punih 60 sekunidi, a sada će to biti malo duže.
Već drugi dan smo ovde, zahvaljujući vrlo edukativnom pristupu ekspertske grupe iz okvira Vlade Republike Srbije, normalno pod vlašću DOS-a. Po ko zna koji put raspravljamo o zakonima koje smo pre nekoliko meseci usvajali i pokušavali da dođemo do dobrih rešenja, pokušavali da ukažemo na ono što je negativno u tim zakonima. Međutim, partijske direktive DOS-a su bile takve da niste bili voljni da poslušate ono što se predlagalo, što od strane opozicije, a što od strane onih koji se prikazuju kao opozicija.
Elem, februara ove godine smo usvojili set zakona iz oblasti ekonomije, Zakon o budžetskom sistemu konkretno, koji danas nakon 10 meseci doživljava svoje izmene. Zašto? Verovatno zbog toga što se ekseprti iz G17 plus, nevladine organizacije koja vlada u Srbiji, nisu na vreme setili da je Zakon o budžetskom sistemu trebalo da, u okviru i obliku u kome je donošen februara ove godine, obuhvati i odredbe koje će se ticati boljeg kontrolisanja načina raspolaganja sredstvima koja će se naći na konsolidovanim računima trezora.
Sada nakon 10 godina, u toku tog eksperimenta in vivo koji se sprovodi nad Srbijom od strane ko zna koga ko je u ovoj zemlji ostavio neke svoje eksponente da nam donose dobro, a o tome koliko su nam doneli dobro, svi vrlo dobro znamo i reći ću malo kasnije nekoliko primera, pošto danas ne žurimo nigde.
Dakle, taj koji sprovodi eksperiment nije se setio na vreme da treba da se povede računa o ZOP-u, o načinu na koji će biti kontrolisano raspolaganje sredstvima konsolidovanih računa trezora pre deset meseci. Zbog toga, po drugi put evo nas u Skupštini dva dana, a ranije ne znam koliko smo raspravljali o tome, pokušavamo da raščivijamo kakve su to tajne i kakvi su to načini za što bolje raspolaganje ovim sredstvima.
Smislili eksperti iz Vlade, G17 plus ili od negde drugde. Šta ste rekli? Ne razbiram? Onda kada se budete upristojili da ne dobacujete iz klupa, imate ovu govornicu i imate vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi, izvolite za govornicu, pa recite ono što imate. Ako ne smete da kažete to je vaš problem.
Amandmane koje je Socijalistička partija Srbije u okviru opozicije u ovom parlamentu podnosila, iskoristili ste da biste nakon 10 meseci prekrajali neke iz seta zakona o pravosuđu, pa ste ih prikazivali kao predlog Vlade; podsetiću vas da ste se i u tom slučaju, kao i sada, vi, dakle DOS, pojavljivali kao predlagač zakona i vi se nakon deset meseci pojavljujete kao predlagač izmena i dopuna istih zakona koje ste doneli. Šta je to? Da li su ti zakoni bili dobri ili sami na ovaj način priznajete da niste u stanju da napravite dobar zakon? Onda makar malo manje budite osioni i malo više imajte razumevanja za ono što vam opozicija dobronamerno preporučuje.
Ne znam kako će se odvijati situacija na drugim poljima, ali u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama budžetskoga sistema, poslovi koji se stavljaju pod ingerenciju trezora, koje obavljaju za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike preko konsolidovanog računa koji otvara ministar, odnosno lokalni organ uprave, javlja se jedna interesantna situacija. Naime, ovim zakonom se kroz osnivanje trezora Republike, odnosno lokalne vlasti pored ostalog uređuje i izvršenje budžeta, zaduživanje, davanje garancija, upravljanje dugom, budžetsko računovodstvo i izveštavanje.
Ono što je najinteresantnije, to je da smo pre osam ili deset meseci u raspravi o Predlogu zakona o budžetskom sistemu isticali jednu negativnu crtu, a to je davanje prevelikih ovlašćenja ministru finansija i onom licu koje on ovlasti da raspolaže sredstvima, kao i na nivou lokalnih samouprava, lokalnim organima nadležnim za vođenje finansija.
Kako je navedeno u Predlogu zakona o budžetskom sistemu, i mi smo to komentarisali, dakle u članu 5. pomenutog zakona rekli smo da je stavom 5. dato mnogo ovlašćenja i Vladi i nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, koji mogu u toku godine raspolagati sredstsvima do isteka tekuće godine, pogotovo što naplata niti može, niti jeste ograničena iznosom iskazanim u budžetu.
U tom smislu kaže se da ministar, odnosno lice koje on ovlasti može novčana sredstva na konsolidovanom računu trezora Republike, osim sopstvenih prihoda iz stava 4. tačka 2. ovog člana, kao i za koje je u posebnom zakonu, odnosno u međunarodnom ugovoru utvrđena namena koja ograničava upotrebu tih sredstava, investirati na domaćem finansijskom tržištu novca, a to isto pravo ima i lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti.
Po drugi put pitamo da li je ovo adekvatno rešenje i da li jedno lice, bilo da se radi o članu Vlade, što je ministar ili lice koje on ovlasti, treba da ima tako široka ovlašćenja i da li se na ovaj način mogu pojaviti izvesne zloupotrebe na koje, podsetiću vas, ova država nije nimalo imuna. Zbog toga, dakle zbog stvaranja sistemskih rešenja koja mogu preduprediti eventualne neprijatnosti vezane za zloupotrebu ovlašćenja iz ovog zakona, stav Socijalističke partije Srbije jeste da treba naći takve načine koji će kontrolisati rad lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima sa konsolidovanog računa trezora, kako bismo u svakom trenutku imali uvid u raspolaganje tim sredstvima i praktično na način koji je poznat svuda u svetu, a to je - sve pred oči javnosti.
Možda treba predvideti da se ove odluke verifikuju u lokalnim predstavničkim organima ili u predstavničkom organu Republike Srbije, dakle u skupštinama.
Ne sporimo pravo koje imaju ministri ili lica ovlašćena da raspolažu sredstvima sa konsolidovanog računa trezora da predlože način investiranja tih sredstava, međutim zaista je u cilju predupređenja eventualnih zloupotreba bitno i korisno da uvid u raspolaganje tim sredstvima može da ima i predstavnički organ ili Skupština.
Takođe, to je jedan od načina da se spreči samovolja izvršne vlasti, koja je očigledno u ovoj zemlji prevelika, koja ne može da doprinese razvoju demokratije i koja u sistemu podele vlasti jasno govori da ovde u Srbiji od dolaska DOS-a na vlast izvršna vlast predstavlja subjekt koji radi sve, samo što ne odlučuje o tome da li će da padne kiša.
U svom daljem izlaganju osvrnuo bih se na povraćaj više ili pogrešno uplaćenih ili naplaćenih budžetskih prihoda. Dakle, ako je od obveznika naplaćeno više tekućih prihoda, odnosno ako je osnov za naplatu bio pogrešan, trebalo bi izvršiti povraćaj u skladu sa zakonom kojim je uređena naplata javnih prihoda. Povraćaj ovih srestava vrši se na teret uplatnog računa tekućeg prihoda; međutim, postavlja se pitanje ili problem, šta ako nema dovoljno sredstava da bi se izvršio povraćaj i u pitanju je tekući prihod koji u celini pripada budžetu Republike ili budžetu lokalne vlasti, odnosno koji se deli između saveznog budžeta i budžeta Republike ili između budžeta Republike i budžeta lokalne vlasti.
Novoformirana uprava za javna plaćanja obavezna je da na uplatni račun javnog prihoda, sa kog treba izvršiti povraćaj, prenese iznos sredstava obvezniku, srazmerno propisanom korisnikovom učešću u raspodeli tog tekućeg prihoda. U Predlogu zakona dakle nije definisano u kom roku je nosilac platnog prometa dužan da prenese iznos sredstava koja će se vratiti obvezniku. U slučaju da ste od poreskih obveznika odrali malo više nego što je po zakonu dozvoljeno, nije definisano Predlogom ovog zakona u kom roku morate da vratite ono što ste uzeli nezakonito od ljudi, što oni imaju pravo da poseduju.
Pošto je vrlo zauzet, ministar u zadnje vreme slabo sluša šta se priča sa ove govornice i to je dokazao i juče kada je punih 10-15 minuta kolega koji više nije poslanik sa ove govornice govorio o sasvim drugom zakonu, Zakonu o učešću lokalnih samouprava u porezu na promet, opština i gradova.
Ajde što gospođa Nataša Mićić, koja je tada bila ne mestu predsedavajuće ove skupštine, možda je bila malo više umorna, možda je imala neke druge probleme, nije obratila pažnju na to šta priča govornik, kao što to revnosno čini kada su u pitanju poslanici Socijalističke partije Srbije ili poslanici opozicije.
Ali i gospodin ministar dakle nije primetio da govornik 10 punih minuta priča o zakonu o kome je rasprava završena, pa je eto još jednom dokazao da je ovde vrlo često u svojstvu promotera svojih programa, da li svojih pitanje je, a ne u svojstvu onoga koji bi trebalo da vodi računa na koji se način troše narodne pare.
Takođe, ministar nas je malopre upozorio kako je u dalekom 19. veku, nakon vrlo žestoke rasprave u parlamentu, sa jednim glasom više doneta odluka o tome da se u Srbiju uvede železnica. Podsetio bih ministra da je uvođenje železnice u Srbiju bilo predviđeno Berlinskim ugovorom iz 1878. godine i da se o tome srpska skupština pitala baš isto onoliko koliko se sada pitamo o rasturanju savezne države ili o nekim drugim bitnim pitanjima koja se rešavaju apsolutno mimo naše volje i mimo volje ovog naroda.
(Predsedavajuća: Molim narodnog poslanika da se vrati na temu dnevnog reda, s obzirom da i u svom nastupu iskazuje izvanrednu percepciju za tuđe greške, da ih ne primenjuje u sopstvenom nastupu. Dakle, tema dnevnog reda - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Izvolite, sa 30 sekundi duže vremena na raspolaganju vaše poslaničke grupe).
Zahvaljujem na korektnosti. Dakle, sledeći set problema oko ovog predloga izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, o kojima bih želeo nešto više da kažem. Pored odredaba koje su se odnosile na investiranje sredstava, koja se eventualno mogu pojaviti kao višak na konsolidovanim računima trezora, moramo da obratimo malo više pažnje na koji način se ovim zakonom ovlašćuju subjekti za zaduživanje tih konsolidovanih računa trezora u domaćim ili stranim finansijskim organizacijama.
Naime, po vokaciji sam pravnik, nisam ekonomista, ali zaista je vrlo bitno da pogledamo kako je u sistemu podele vlasti određena ta mogućnost da neko u ime Vlade ili u ime naroda zadužuje taj isti narod od koga se sredstva izdvajaju da bi se punio budžet i ko ima mogućnost da u ime naroda to radi. Ovde je predviđeno da to može i ministar.
Naš predlog je da to ne bude ni samo ministar, ni samo Vlada, već da o zaduživanju i kod domaćih i kod inostranih finansijskih organizacija mora da bude konsultovana Skupština i moraju da budu konsultovani predstavnički organi, kao jedini koji mogu da donose odluke takve težine. Dakle, i ovde je reč o još jednom primeru preimućstva izvršne vlasti u odnosu na zakonodavnu. Ovde je reč o omogućavanju samovolje izvršne vlasti i o korišćenju veoma širokih ovlašćenja izvršne vlasti, ko zna zbog čega.
Primera radi, naveo bih zadnju sednicu Skupštine opštine Pirot. Ministre, vi ste u subotu bili u Pirotu. U ponedeljak je održana sednica Skupštine opštine Pirot na kojoj je izvršen rebalans budžeta od 26 miliona dinara, od kojih je čak 40% dato na raspolaganje Izvršnom odboru. Dakle, punih 10 miliona. Taj izvršni odbor će raspolagati sredstvima tako što će verovatno pokriti neke finansijske marifetluke Fonda za gradsko građevinsko zemljište, zbog koga je pala i pirotska vlada i zbog koga je bivši direktor Fonda za gradsko građevinsko zemljište podneo ostavku, pa čak i otkaz na radno mesto u Fondu za gradsko građevinsko zemljište.
To je samo jedan od primera na koji se način mogu dešavati zloupotrebe u raspolaganju sredstvima iz konsolidovanog trezora, koje bi mogle da se dese ukoliko ne sprečimo na jedan zakonom uređen način ono što može da se desi. Nisam pomenuo da je u zadnjih nekoliko meseci taj isti Fond za gradsko građevinsko zemljište u nekoliko navrata uzimao kredite od "Delta banke", po kojim osnovama itd, samo na osnovu donete odluke Izvršnog odbora, što se i ovde može desiti.
Zbog svega toga bi trebalo pribeći rešenjima koja onemogućavaju izvršnoj vlasti da na jedan samovoljni, osioni način zadužuje budžete i da unapred troši narodne pare, koje će biti odvajane od ovog naroda u trenutku kada privreda ne radi, u trenutku kada imamo velike poteškoće i u trenutku kada naši ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Dozvolite mi da kažem nekoliko reči koje se odnose na Odluku koja je doneta i objavljena u "Službenom listu SRJ" broj 29/2002 godine, Odluku o načinu i uslovima vođenja računa za uplatu javnih prihoda i rasporedu sredstava sa tih računa. Dakle, Narodna banka vrši raspored i prenos uplaćenih javnih prihoda, odnosno sredstava sa uplatnih računa javnih prihoda, na račune korisnika javnih prihoda i vrši povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda na teret uplatnih računa na koje su ti isti prihodi uplaćeni i nalog za povraćaj javnih prihoda, dakle, NBJ ispostavlja na osnovu rešenja. NBJ je obaveštavala nadležne organe o uplatama i rasporedu javnih prihoda, odnosno dostavljala ili propisane izveštaje i o uplati i o rasporedu, i to nadležnim organima i organizacijama, da ne nabrajam dalje, da ne trošim dragoceno vreme.
Međutim, ono što je u svemu ovome bitno, to je da se Zakonom o izmeni i dopuni budžeta, tačnije članom 73v propisuje to isto. Dakle, predviđeno je da ova odluka važi od 1.01.2003. godine. Ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu takođe počinje da važi od 1.01. 2003. godine. Zašto se onda jednim republičkim zakonom derogira ono što još nije ni stupilo na snagu? Vi kao finansijski ekspert iz grupe G17 plus, morali biste malo više da koordinirate svoj rad. Morali biste da imate malo više međusobne koordinacije kako se ne bi dešavalo da i ovaj cenjeni dom opterećujete razmatranjem nekih spornih odredaba koje već treba da stupe na snagu, a ne da nas bukvalno zamarate stvarima da moramo da razmatramo neke predloge zakona o izmenama budžetskog sistema i stvari koje su već predviđene u nekim odlukama drugih državnih organa. Međutim, to je druga problematika. To je problematika koja je vezana za formiranje nove političke partije, od nevladine organizacije koja je dve godine na vlasti.
Dozvolite mi da pri kraju svog izlaganja kažem nekoliko reči o tome na koji način je prelazak platnog prometa kod poslovnih banaka rezultirao u drugim zemljama. Oko toga moram da istaknem primer Republike Srpske. U Republici Srpskoj, nakon uvođenja platnog prometa u
poslovne banke, došlo je do smanjenja budžetskih prihoda za skoro polovinu. Naravno, tu se ne radi samo o rizicima koji su vezani za likvidnost poslovnih banaka kod kojih se prebacuju konsolidovani računi trezora koji se trebaju prebaciti kod njih. Dakle, hipotetički, može doći do situacije da se poslovna banka nađe u nelikvidnom stanju, da se kod prenosa ili kod zahteva za isplatu nekih većih sredstava onemogući isplata tog većeg iznosa sredstava zbog nemogućnosti banke da servisira svoje obaveze. Zaista je, po skromnom mišljenju nas iz SPS, dobro da se još malo sačeka sa prenošenjem platnog prometa u poslovne banke, da bi se predupredile situacije koje zaista mogu da nastanu tim aktom. Međutim, ako je ekspertski tim iz ekspertske vlade koja na ekspertski način doprinosi do ekspertskog razvoja privrede u našoj zemlji, do poboljšanja životnog standarda svih nas, zasnovan na ekspertskim uzorcima iz ekspertskih primera okolnih ekspertskih zemalja, pomenuo bih i eskspertski primer Republike Bugarske, gde od eksperata više ljudi ne mogu da dišu, pa su bili skloni tome da dozovu i bivšeg cara, šta li im je bio, da se vrati i da im bude neekspertski predsednik vlade, kako bi jedva mogli da dođu do vazduha od ekspertskih rešenja prethodnih ekspertskih vlada.
Takođe, primer ekspertskih rešenja u Ruskoj Federaciji kazuje o tome da je zbog takvog načina raspolaganja ili ekspertskog uvođenja ekspertskih rešenja, u raspolaganje sredstvima naroda, u krajnjoj liniji došlo do stope mortaliteta i do smanjenja životnog veka građana Rusije, ne zbog toga što su previše pili votku, već zbog toga što nemaju hleba, što nemaju posla, što nemaju izvesnosti, što nemaju nikakvu sigurnost, koju je Vlada, dakle ekspertska vlada koja je bila kod njih morala da uspostavi, i morala, kao dugoročni kreator politike, da sprovodi i da planira, kako se ne bi desilo to što se desilo, a desio se apsolutni kolaps privrede i desilo se ono što će vrlo verovatno i nama u bliskoj budućnosti da se desi.
Ne daj Bože da se desi, ali kako idu ekonomski pokazatelji, tako će uskoro biti. Da svedem priču na lokalni nivo, konkretno, u Pirotu koji je do pre 10 godina, ili do pre nekoliko godina, bio jak industrijski centar, danas malo malo, pa neko štrajkuje, da li je "1. maj", da li je "Piroteks", da li je "Dragoš", da li je "Galanteks", koji je kao preduzeće u oblasti kožne prerade veoma dobro radio i u vreme sankcija. Sada, u ovim uslovima blagostanja, štrajkovi su ono što karakteriše funkcionisanje privrede, ne samo u Pirotu, već i u Srbiji, i jedino preduzeće koje u Pirotu danas radi i koje omogućava normalan život građana Pirota jeste "Tigar".
To je samo nekih 10% od ukupnih privrednih subjekata u jednoj maloj sredini, kakva je Pirot, i ono što može da se desi jeste upravo to što mi želimo da sprečimo, mi socijalisti iz SPS-a, želimo da sprečimo i predupredimo, a to je da se dođe do konačnih rešenja, koja bi mogla da znače podsticaj razvoja privrede.
Prošle nedelje smo ovde usvojili rebalans budžeta, usvojili budžet za 2003. godinu, koji je gospodin premijer Đinđić nazvao socijalnim budžetom. Nema veće socijale za bilo koje društvo od omogućavanja samih Takođe, ministar nas je malopre upozorio kako je u dalekom 19 veku, nakon vrlo žestoke rasprave u parlamentu, sa jednim glasom više doneta odluka o tome da se u Srbiju uvede železnica. Podsetio bih ministra da je uvođenje železnice u Srbiju bilo predviđeno Berlinskim ugovorom iz 1878. godine i da se o tome srpska Skupština pitala baš isto onoliko koliko se sada pitamo o rasturanju savezne države ili o nekim drugim bitnim pitanjima koja se rešavaju apsolutno mimo naše volje i mimo volje ovog naroda.
(Predsedavajuća: Molim narodnog poslanika da se vrati na temu dnevnog reda, s obzirom da i u svom nastupu iskazuje izvanrednu percepciju za tuđe greške, da ih ne primenjuje u sopstvenom nastupu. Dakle, tema dnevnog reda - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Izvolite, sa 30 sekundi duže vremena na raspolaganju vaše poslaničke grupe).
Zahvaljujem na korektnosti. Dakle, sledeći set problema oko ovog Predloga izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, o kojima bih želeo nešto više da kažem. Pored odredaba koje su se odnosile na investiranje sredstava, koja se eventualno mogu pojaviti kao višak na konsolidovanim računima trezora, moramo da obratimo malo više pažnje na koji način se ovim zakonom ovlašćuju subjekti za zaduživanje tih konsolidovanih računa trezora u domaćim ili stranim finansijskim organizacijama.
Naime, ja sam po vokaciji pravnik, nisam ekonomista, ali zaista je vrlo bitno da pogledamo kako je u sistemu podele vlasti određena ta mogućnost da neko u ime Vlade ili u ime naroda zadužuje taj isti narod od koga se sredstva izdvajaju da bi se punio budžet i ko ima mogućnost da u ime naroda to radi. Ovde je predviđeno da to može i ministar. Naš predlog je da to ne bude ni samo ministar, ni samo Vlada, već da o zaduživanju i kod domaćih i kod inostranih finansijskih organizacija mora da bude konsultovana Skupština i moraju da budu konsultovani predstavnički organi, kao jedini koji mogu da donose odluke takve težine. Dakle, i ovde je reč o još jednom primeru preimućstva izvršne vlasti u odnosu na zakonodavnu. Ovde je reč o omogućavanju samovolje izvršne vlasti i o korišćenju veoma širokih ovlašćenja izvršne vlasti, ko zna zbog čega.
Primera radi, naveo bih zadnju sednicu Skupštine opštine Pirot. Ministre, vi ste u subotu bili u Pirotu. U ponedeljak je održana sednica Skupštine opštine Pirot na kojoj je izvršen rebalans budžeta od 26 miliona dinara, od kojih je čak 40% dato na raspolaganje Izvršnom odboru. Dakle, punih 10 miliona. Taj izvršni odbor će raspolagati sredstvima tako što će verovatno pokriti neke finansijske marifetluke Fonda za gradsko građevinsko zemljište, zbog koga je pala i pirotska vlada i zbog koga je bivši direktor Fonda za gradsko građevinsko zemljište podneo ostavku, pa čak i otkaz na radnom mestu u Fondu za gradsko građevinsko zemljište.
Dakle, to je samo jedan od primera na koji se način mogu dešavati zloupotrebe u raspolaganju sredstvima iz konsolidovanog trezora, koje bi mogle da se dese ukoliko ne sprečimo na jedan zakonom uređen način ono što može da se desi. Nisam pomenuo da je u zadnjih nekoliko meseci taj isti Fond za gradsko građevinsko zemljište u nekoliko navrata uzimao kredite od "Delta banke", po kojim osnovama itd., samo na osnovu donete Odluke Izvršnog odbora, što se i ovde može desiti.
Zbog svega toga bi trebalo pribeći rešenjima koja onemogućavaju izvršnoj vlasti da na jedan samovoljni, osioni način zadužuje budžete i da unapred troši narodne pare koje će biti odvajane od ovog naroda u trenutku kada privreda ne radi, u trenutku kada imamo velike poteškoće i u trenutku kada naši ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Dozvolite mi da kažem nekoliko reči koje se odnose na Odluku koja je doneta i objavljena u "Službenom listu SRJ" broj 29/2002 godine, Odluku o načinu i uslovima vođenja računa za uplatu javnih prihoda i rasporedu sredstava sa tih računa. Dakle, Narodna banka vrši raspored i prenos uplaćenih javnih prihoda odnosno sredstava sa uplatnih računa javnih prihoda na račune korisnika javnih prihoda i vrši povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda dajući nalog za povraćaj javnih prihoda, na osnovu rešenja. NBJ je obaveštavala nadležne organe o uplatama i rasporedu javnih prihoda, odnosno dostavljala im propisane izveštaje i o uplati i o rasporedu, i to nadležnim organima i organizacijama, da ne nabrajam dalje, da ne trošim dragoceno vreme.
Međutim, ono što je u svemu ovome bitno, to je da se Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetskom sistemu, tačnije članom 73v propisuje to isto. Dakle, predviđeno je da ova odluka po kojoj sve radi NBJ, važi od 1. januara 2003. godine. Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu koji iste poslove daje upravi javnih prihoda, takođe počinje da važi od 1. januara 2003. godine. Zašto se onda jednim republičkim zakonom derogira ono što još nije ni stupilo na snagu? Vi kao finansijski ekspert iz grupe G17 plus morali biste malo više da koordinirate svoj rad.
Morali biste da imate malo više međusobne koordinacije, kako se ne bi dešavalo da i ovaj cenjeni dom opterećujete razmatranjem nekih spornih odredaba koje već treba da stupe na snagu, a ne da nas bukvalno zamarate stvarima da moramo da razmatramo neke predloge zakona o izmenama budžetskog sistema i stvari koje su već predviđene u nekim odlukama drugih državnih organa. Međutim, to je druga problematika. To je problematika koja je vezana za formiranje nove političke partije od nevladine organizacije koja je dve godine na vlasti.
Dozvolite mi da pri kraju svog izlaganja kažem nekoliko reči o tome čime je prelazak platnog prometa kod poslovnih banaka rezultirao u drugim zemljama. Oko toga moram da istaknem primer Republike Srpske. U Republici Srpskoj, nakon uvođenja platnog prometa u poslovne banke, došlo je do smanjenja budžetskih prihoda za skoro polovinu. Naravno, tu se ne radi samo o rizicima koji su vezani za likvidnost poslovnih banaka kod kojih se prebacuju konsolidovani računi trezora koje treba prebaciti kod njih.
Dakle, hipotetički, može doći do situacije da se poslovna banka nađe u nelikvidnom stanju, da se kod prenosa ili kod zahteva za isplatu nekih većih sredstava onemogući isplata tog većeg iznosa sredstava zbog nemogućnosti banke da servisira svoje obaveze. Zaista je, po skromnom mišljenju nas iz SPS, dobro da se još malo sačeka sa prenošenjem platnog prometa u poslovne banke, da bi se predupredile situacije koje zaista mogu da nastanu tim aktom.
Međutim, ako je ekspertski tim iz ekspertske vlade koja na ekspertski način doprinosi ekspertskom razvoju privrede u našoj zemlji, do poboljšanja životnog standarda svih nas, zasnovan na ekspertskim uzorcima iz ekspertskih primera okolnih ekspertskih zemalja, pomenuo bih i eskspertski primer Republike Bugarske, gde od eksperata više ljudi ne mogu da dišu, pa su bili skloni tome da dozovu i bivšeg cara, šta li im je bio, da se vrati i da im bude neekspertski predsednik vlade, kako bi jedva mogli da dođu do vazduha od ekspertskih rešenja prethodnih ekspertskih vlada.
Takođe, primer ekspertskih rešenja u Ruskoj Federaciji kazuje o tome da je zbog takvog načina raspolaganja ili ekspertskog uvođenja ekspertskih rešenja u raspolaganje sredstvima naroda, u krajnjoj liniji, došlo do stope mortaliteta i do smanjenja životnog veka građana Rusije, ne zbog toga što su previše pili votku, već zbog toga što nemaju hleba, što nemaju posla, što nemaju izvesnosti, što nemaju nikakvu sigurnost, koju je Vlada, dakle ekspertska vlada koja je bila kod njih, morala da uspostavi; i morala je, kao dugoročni kreator politike, da sprovodi i da planira mere kako se ne bi desilo to što se desilo, a desio se apsolutni kolaps privrede i desilo se ono što će vrlo verovatno i nama u bliskoj budućnosti da se desi.
Ne daj bože da se desi, ali kako idu ekonomski pokazatelji, tako će uskoro biti. Da svedem priču na lokalni nivo; konkretno, u Pirotu, koji je do pre 10 ili do pre nekoliko godina bio jak industrijski centar, danas malo-malo pa neko štrajkuje, da li je "1. maj", da li je "Piroteks", da li je "Dragoš", da li je "Galanteks", koji je kao preduzeće u oblasti kožne prerade veoma dobro radio i u vreme sankcija. Sada, u ovim uslovima blagostanja, štrajkovi su ono što karakteriše funkcionisanje privrede, ne samo u Pirotu, već i u Srbiji, i jedino preduzeće koje u Pirotu danas radi i koje omogućava normalan život građana Pirota jeste "Tigar".
To je samo nekih 10% od ukupnih privrednih subjekata u jednoj maloj sredini kakva je Pirot i ono što može da se desi jeste upravo to što mi želimo da sprečimo, mi socijalisti iz SPS-a, da sprečimo i predupredimo; a takođe želimo da se dođe do konačnih rešenja koja bi mogla da znače podsticaj razvoja privrede.
Prošle nedelje smo ovde usvojili rebalans budžeta, usvojili budžet za 2003. godinu, koji je gospodin premijer Đinđić nazvao socijalnim budžetom. Nema veće socijale za bilo koje društvo od omogućavanja samih građana da zarade za svoj život, da mogu da se brinu o svojim porodicama, da mogu da rade i da zarade, a ne da se nalaze na državnim jaslama.
I na samom kraju, pitanje koje su, gospodine ministre, mnogi građani koji su se javljali meni kao narodnom poslaniku postavljali, vezano je najpre (dozvolite mi malu digresiju) za uvođenje registar kasa u selima u kojima se nalaze prodavnice, koje dnevno nemaju obrt, nemaju pazar ni po 500 dinara. Jedna registar kasa za ta sela, koja su naseljena sa nekih 50-tak do 100 stanovnika, košta oko 1.000 evra. Da li će to značiti da ćete se vi, kao ministar, založiti za ukidanje tih prodavnica, za ostavljanje tih ljudi bez osnovnih životnih potrepština i mogućnosti da ti ljudi dođu do tih osnovnih životnih namirnica, samo zbog toga što ste doneli zakon koji je neprimeren uslovima u kojima mi živimo u Srbiji danas i samo zbog toga što je takav zakon donet voljom većine.
Takođe, moram da vas podsetim i na pitanja koja stalno postavljaju oni koji su zbog dobre politike, koju vodi ova vlada, ostali bez posla i prešli na Zavod za tržište rada.

Dobro, imam još pet minuta, tako da nije strašno.
Dakle, zbog svih ovih navedenih razloga, poslanička grupa SPS neće podržati predloženu izmenu i dopunu Zakona o budžetskom sistemu, ukoliko ne budete imali više razumevanja za probleme na koje smo vam tokom ove rasprave ukazali i koje je, na jedan vrlo edukativan način, izneo gospodin Jovan Todorović, član SPS-a, u najboljoj nameri, da bismo popravili ovaj zakon o budžetskom sistemu.
No, bilo kako bilo, ovde se, u ovoj skupštini, većina obezbeđuje na različite načine, pa možda i putem nekih diplomatskih viza, koje pojedinci nose gore, na peti sprat, ali o tom-potom. SPS će, da kažem na kraju, biti protiv ovog zakona, ukoliko se ne usvoje predložene izmene i dopune zakona u onom obliku u kome smo ih mi predložili.
I na kraju, ljudi koji su na Zavodu za tržište rada, već pet meseci ne primaju prinadležnosti, a vi ste ih oterali na Zavod za tržište rada. Pitaju vas - kada će prinadležnosti biti isplaćene? Hvala lepo.

Po članu 97. Poslovnika, dakle, pošto sam direktno prozvan od prethodnog govornika, sa žaljenjem moram da konstatujem, da izgleda niko u ovoj sali nije slušao o čemu je prethodni govornik pričao, pa čak ni predsednica parlamenta koja je morala da primeti da prethodni govornik ne govori o zakonu o budžetskom sistemu ili o izmenama zakona o budžetskom sistemu, već govori o Predlogu zakona o obimu sredstava i učešću opština u porezu na zarade i porezu na promet.
Takođe, na kraju svog izlaganja, da li je neko čuo ili nije, na kraju svog izlaganja je rekao da će njegova, nazovi poslanička grupa koja se sastoji od ljudi koji nemaju pravo da se nalaze u parlamentu po Zakonu o izboru narodnih poslanika i po Poslovniku i po osnovu ovlašpćenja Administrativnog odbora bi trebalo da budu van ovog parlamenta, ali voljom DOS-ove većine oni se ovde još uvek nalaze, iako su ti mandati na prethodnim izborima, kao podnosioci izborne liste SPS-a sada u ovom trenutku oteti, da bismo u petak videli zbog čega su ti mandati oteti, a naravno, zbog podrške Vladi.
Dakle, sa žaljenjem još jednom moram da konstatujem, prethodni govornik je totalono promašio temu, a niko u ovoj sali nije primetio da je on pričao o totalno drugom zakonu o kome je prošla i rasprava u načelu i rasprava po amandmanima.
Zaista, komentara nekog posebnog na sve to, ne treba da bude, da li se slažete?

Pošto imam samo minut, moram da govorim vrlo brzo. Gospodine Đeliću, 21.12.2001. godine rekli ste da ćete uključivanjem u međunarodnu zajednicu uključiti Džozefa Štiglica, kao jednog od vaših eksperata u procesu tranzicije i uobličavanja novog privrednog sistema. Kako ste uobličili taj privredni sistem, najbolje znaju radnici "1.maja" koji su od juče u štrajku. Znamo svi da ispod igle nema ladovine, ali "1. maj" nema ni para za plate, prezadužio se, prodao objekte i sada radnici koji štrajkuju misle da im je kriv direktor ili neki sindikalista koji je bio dobar svima. Nažalost, uzrok takvog stanja se ne nalazi u Pirotu. Uzrok takvog stanja nalazi se u Beogradu.
S druge strane, pošto nemam vremena da vam ispričam celu priču, kako ste skinuli kožu svim građanima sa leđa, dobro znaju onih 400 građana koji su protestovali juče na 10 kilometara od Pirota, jer su uplatili carinu za robu, pa ste ih nakon 10 kilometara zaustavili i oduzeli robu, pa ih valjda terali da plate ponovo carinu.
Treća stvar, u Beogradu se već danas dele nekakva obaveštenja o obavezi prijavljivanja imovine TV aparata, potpisana od strane gospodina Crkvenjakova, sa obavezom plaćanja TV pretplate od 210 dinara. Da li znate za to? Zbog čega sada vraćamo taksu ili TV pretplatu, a ovde pričamo da RTS-u treba da dajemo dodatne pare? Da li je taj RTS zadovoljio kriterijume objektivnog i nepristrasnog informisanja i obaveštavanja, mogli smo da vidimo i u emisiji predstavljanja predsedničkog kandidata Vojislava Šešelja, kada je jedan zaista objektivan i nepristrasan novinar pokazao kako treba da izgleda to objektivno i nezavisno novinarstvo itd.
Pošto sam malo prekoračio vreme, hvala na toleranciji i izvinite što sam malo duže pričao.

Dame i gospodo, počeću svoju diskusiju jednim pitanjem: da li u ovoj sali ili u Srbiji danas postoji čovek koji može da mi kaže koliko Narodna skupština Republike Srbije ima poslanika?! Ustav Republike Srbije propisuje da ih ima 250. Na platnom spisku ove skupštine nalazi se 308 poslanika. Da li je tačno? Ne znate, proverite. Na taj način direktno je prekršen član 74. Ustava Republike Srbije, koga se sećate po svojoj lošoj navici, da vam Ustav i pozivanje na pravo koristi samo onda kada je u vašem interesu, a da se njega ne hvatate nikada kada treba i, nažalost, pravna rašomonijada pod okriljem DOS-a ovim najnovijim razvojem događaja dodatno se zakomplikovala.
Pokušaću slikovito da vam predstavim u kakvim ste se problemima našli nakon odluke da ispoštujete odluku Saveznog ustavnog suda od 26. juna, koliko sam upoznat sa tim, kojom su uvažene žalbe Budišin Dušana i grupe poslanika Demokratske stranke Srbije i kojom je određeno vraćanje oduzetih poslaničkih mandata podnosiocima ustavne žalbe. Naime, samim tim aktom, shodno članu 39. Zakona o Saveznom ustavnom sudu, kada se utvrdi da je pojedinačnim aktom povređena sloboda ili pravo čoveka i građanina, sud će poništiti taj pojedinačni akt i odrediti da se uklone posledice koje su iz tog akta proizišle.
Shodno odredbama Zakona o Saveznom ustavnom sudu logično je da se, kada se utvrdi da je radnjom državnog organa ili pravnog lica povređena sloboda i pravo čoveka, određuje da se uklone posledice koje su iz takve radnje proizišle. Iz citirane odredbe odluke Saveznog ustavnog suda i određivanja vraćanja oduzetih poslaničkih mandata proizilazi, dobro me slušajte, mislim da će vam trebati, jer ćete u narednom periodu imati problema sa tim i ostaće zabeleženo u pravnim analima ove države, da je određeno vraćanje oduzetih poslaničkih mandata, što povlači za sobom posledicu da su sve odluke koje je Narodna skupština Republike Srbije donela u međuvremenu nezakonite. Podsetiću vas samo na neke od odluka: odluka o izboru potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra u Vladi Republike Srbije od 19. 6. 2002, u Službenom glasniku objavljena; naročito bitna odluka o izboru predsednika i sudija Ustavnog suda Republike Srbije, što je vrlo komplikovan problem; Odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije itd.
Praktično, trebalo bi proveriti sve listinge, sve evidencije prisustva narodnih poslanika i proveriti da li je prilikom usvajanja predloga zakona, amandmana, bilo kvoruma u ovoj skupštini, jer se apsolutno ima smatrati da poslanici koji su prisustvovali sednicama Narodne skupštine Republike Srbije, a na to nisu imali pravo shodno odluci Saveznog ustavnog suda, ne mogu učestvovati u pravljenju kvoruma, niti u pravljenju većine za donošenje zakona i amandmana na te zakone.
Dakle, ako su sednicama Narodne skupštine Republike Srbije prisustvovala lica koja su izgubila status narodnih poslanika ovom odlukom Saveznog ustavnog suda, koja deluje, podsetiću vas, unazad, dakle edž tunc, moramo se zapitati da li su ta lica ikada bila poslanici i da li su oni mogli da učestvuju u radu ove Narodne skupštine.
No, imaćete dosta prilike i vremena da se bavite tim pitanjima, ali nadam se da će uskoro ta pitanja biti na valjan način procesuirana. Do ovoga što danas raspravljamo i do ovoga o čemu danas pričamo vi ste došli, dakle u bezizlaznu situaciju, tako što niste mogli da izaberete, tačnije niste mogli da dobijete većinu od naroda za izbor predsednika Republike Srbije. Podsetiću vas da narod, taj koji ima neprikosnoveno pravo Ustavom zagarantovano da glasa, jeste dao svojom apstinencijom nepoverenje obojici kandidata koji su se u drugom krugu javili na predsedničim izborima i na taj način i svojom voljom, dakle, narodnom voljom, rekao da ne podržava ni politiku Vlade ni politiku DOS-a, ni politiku DSS-a.
Ovaj narod ima pravo, i tom svojom apstinencijom je to svoje pravo iskoristio, da se izjasni po svom mišljenju i o radu Vlade i o radu vlasti DOS-a i DSS-a. On je to i rekao. Sada, ako se vratimo malo unazad, setite se šta ste pričali svojevremeno kada je donošen Zakon o izboru predsednika Republike Srbije, tačnije kako su pričali predstavnici tadašnjih demokratksih struktura u republičkoj skupštini! Kakvi su vaši stavovi tada bili, a kakvi su vaši stavovi danas? Naime, tada ste pričali da je ukidanje cenzusa od 50%, bilo u prvom ili u drugom izbornom krugu, nedemokratski čin. Danas svi predlažete upravo to, dakle taj nedemokratski čin. Da li su vaša shvatanja o demokratiji u međuvremenu toliko evoluirala da ste spoznali nakon sedam - osam godina da to nije dobro ili ste se samo našli u bezizlaznoj situaciji da nemate podršku građana i želite da pošto-poto menjajući i odredbe zakona, a moraćete da promenite i neke odredbe Ustava, priđete realizaciji cilja, a to je održavanje vaše vlasti.
Naime, zaista su u nesrazmeri uslovi koji se propisuju novim predlogom za izmenu i dopunu Zakona o izboru predsednika Republike sa ustavnim odredbama koje određuju nadležnosti i način za opoziv predsednika Republike. Tačno je da je cenzus od 50% i u prvom i u drugom izbornom krugu vrlo težak uslov. Međutim, taj uslov je važio od donošenja Zakona o izboru predsednika Republike do danas, tačnije važi i sada. Nadam se da ćete imati malo više smisla za političku realnost da priđete rešavanju ovog problema kompleksnije. Mnogo reči je bilo o tome da radi štednje treba spustiti nivo u drugom izbornom krugu kako bi došlo do izbora predsednika Republike. Kada ste toliko štedljivi, pošto sam Piroćanac, zašto se ne zabrinete oko tih 308 poslaničkih plata koliko plaćate u ovoj republičkoj skupštini?! Kada ste toliko štedljivi, dajte da vidimo koliko smo vremena uzalud potrošili i na neke kvazireformske zakonske projekte koje ste menjali u rokovima od pet - šest meseci. Podsetiću vas na set zakona o pravosuđu: da li je tako bilo? Da li ste usvojili amandmane koje smo mi kao opozicija predlagali, a posle osam meseci ste ih prikazali i potpisivali kao amandmane Vlade; podsetiću vas, moj amandman od 18. oktobra 2001. godine, nakon osam meseci se pojavio kao amandman Vlade.
Zbog svega toga, a u cilju podizanja demokratskog nivoa političkog delovanja u Srbiji, treba razmisliti da li je nedemokratski to što, recimo, u nekim zemljama kao što su Grčka ili Turska postoji obaveza glasanja. Mogli ste da uvedete svojom većinom, kojom ste na ovaj posredni način obezbedili, obavezu izlaska na izbore, pa da na taj način obezbedite da ljudi izađu na izbore, da ne apstiniraju. Podsetiću vas isto da ste svojevremeno, 1997. godine, koliko se sećam, upravo vi bili zagovornici apstinencije na predsedničkim izborima.
U svemu tome moram da pomenem da će ukoliko bude usvojen ovaj predlog zakona, koji reguliše da se u drugom krugu ne traži cenzus izlaska od preko 50% birača, biti apsolutno u neskladu odredbe koje propisuju opoziv predsednika Republike sa načinom njegovog izbora. A da biste to ispravili, morate pribeći promeni Ustava. Normalno bi bilo da se, ukoliko već želite da promenite način izbora predsednika Republike, onda promenite i njegove odgovornosti i način za njegov opoziv. To je, pravno gledano, jedan ispravan put. Međutim, ne znam koliko ste spremni da se za taj ispravan put i opredelite.
Na kraju, zaista nije dobro kada je politika iznad prava, a vi ste današnjim zasedanjem skupštinskog saziva potvrdili da vam je usko politički interes iznad svakog prava; današnjom odlukom i priznavanjem odluke Saveznog ustavnog suda priznali ste da vam Ustav i poštovanje Ustava odgovara samo onda kada je u vašem interesu. To nije ništa drugo nego apsolutno negiranje pravne države, ma čiji da je taj ustav i ma ko da ga je doneo, a to je Ustav Republike Srbije. Nije socijalistički, nije demokratski, to je Ustav Republike Srbije i on se kao takav mora poštovati. U svemu tome, kršili ste taj Ustav kada god ste mogli, a naročito bih želeo da istaknem da ste Ustav Republike Srbije prekšili onda kada ste građane Republike Srbije i SRJ počeli da izručujete, mimo Ustavom regulisane zabrane ekstradicije domaćih državljana. Dakle, ne samo da ste bili spremni na to i da ste tada pogazili Ustav, već ste dodatno obeščastili ovaj narod ekstradirajući bivšeg predsednika Republike Srbije i SRJ u Hag.
Na kraju, nije dobro, još jednom ponavljam, da politika bude iznad prava, jer to nije pravna država, to nam ne služi na čast. Niti će nam doprineti da strani investitori, koji se tobož veoma interesuju da ulažu svoje pare u našu zemlju, zaista dođu kod nas, jer u zemlji u kojoj se pravo gazi kada god se nekom prohte ili ćefne, nema pravne sigurnosti i nema i privlačnog ambijenta za strani kapital, niti za stvaranje pravne države. Hvala lepo.

Dame i gospodo, suština našeg amandmana odnosi se na tri stvari, koje su predložene članom 5z.
U članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike, prva stvar na koju smo želeli da ukažemo je vezano za stav 2, koji prema predloženom tekstu kaže da se, broj birača koji su glasali utvrđuje na osnovu broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. Naš amandman svodi se na to da se menja tekst stava 2. i glasi: "Broj birača koji su glasali utvrđuje se na osnovu broja zaokruženih i potpisanih birača u izvodu iz biračkog spiska".
Svi vrlo dobro znate kako se sprovodi proces glasanja; znate da se u praksi vrlo često pojavljuje činjenica ili situacija da neki od birača izađu na glasanje, na biračko mesto, uzmu glasački listić i iskoriste svoje pravo da taj glasački listić ne upotrebe.
Ovakvim rešenjem, ti birači koji su izašli na biračko mesto, izašli na izbore, bili bi izbačeni iz reda evidencije, da su glasali i, njihovo pravo na bojkot ili na apstinenciju od glasanja, ali, izlazak na izbore - da, a za glasanje - ne, bilo bi uskraćeno.
Zbog toga smatramo da se ovim amandmanom obezbeđuje da ukupnim brojem birača koji su glasali budu obuhvaćeni i oni birači koji su došli na biračko mesto, preuzeli glasački listić, a isti nisu upotrebili, odnosno ubacili u glasačku kutiju.
Smatramo da je to logičnije rešenje i da bi bilo više u skladu sa demokratskim načelima da se broj birača koji su glasali utvrđuje na način predložen našim amandmanom.
Dalje, u novom članu 5z predložili smo da se stav 5. briše, koji kaže: "Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova bez obzira koliko je birača glasalo". Dakle, ovde se nalazi suština predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike, kojim se ukida cenzus od 50% u drugom izbornom krugu.
Kao što sam već rekao i kao što je nebrojeno puta moglo da se čuje sa ove govornice danas, svi vi vrlo dobro znate, ukoliko u drugom izbornoim krugu ukinemo taj cenzus od 50%, doći ćemo u suprotnost sa odredbama koje regulišu i nadležnosti i ovlašćenja predsednika Republike, koja nisu za zanemarivanje, mada je bilo i nekih drugih mišljenja. I sada, kada ste vi u poziciji da odlučujete ili da pričate o tim ovlašćenjima, vi kažete da sada i nisu neka ovlašćenja, a do pre nekoliko godina ste isticali kako su to prevelika ovlašćenja, vrlo široka itd.
Takođe, dovodi se u nesklad odredba o izboru predsednika Republike sa odredbama o načinu njegovog opoziva, koji je, kao što znate, vrlo teško realističan ili izvodljiv, jer se traži da polovina ili preko polovine upisanih birača, glasa za opoziv predsednika Republike, na predlog kvalifikovane većine iz skupštinskog zdanja.
Dakle, ako bismo želeli da te dve stvari dovedemo u red, trebalo bi da ih dovodimo u red u isto vreme, a ne jednu po jednu, i opet, ovo je, po mom mišljenju, kao i po mišljenju SPS-a, jedan od načina da se samo omogući sprovođenje izbora predsednika Republike, kako - tako, bez obzira na činjenicu što bi time izbori, odnosno eventualni opoziv predsednika Republike bio doveden u nesklad. Zbog toga smo predložili da se stav 5. člana 5z briše.
Takođe, u članu 5i predložili smo da u stavu 2. koji određuje da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije u roku od 60 dana, od dana kada su održani neuspeli izbori, po predviđenom tekstu i predviđenom rešenju, odlučuje o raspisivanju novih izbora za predsednika Republike. To je zaista nelogično! Dakle, od slobodne volje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije zavisi da li će se uopšte raspisati novi izbori za predsednika Republike?!
Pa valjda je logično da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ima obavezu da raspiše nove izbore, a ne da o tome odlučuje, kao da je to u zavisnosti od njegove volje, pa da mu se prohte - da bude izbora za predsednika Republike, ili ne; na njegovoj volji je da o tome odlučuje i na njemu je da se tim stvarima bavi!
I na kraju, da kažem jednu stvar koja je vrlo bitna za rad Narodne skupštine Republike Srbije, a to je da ni Zakonodavni odbor, ni Narodna skupština Republike Srbije, nisu na vreme dobili obaveštenje o zakazivanju ove sednice. Toliko hitno nije, ali zaista je nepopularno da poslanici putem sredstava javnog informisanja, putem dnevnika, dobijaju informacije i pozive za sednicu Skupštine Republike Srbije, ili za sednice skupštinskih odbora.
Ne daj bože da se desi da u sledećoj fazi razvoja demokratije, u negativnom smislu, počnete da nas obaveštavate i preko reklama za nekakve poluproizvode ili proizvode, o sednicama parlamenta.
Dakle, suština našeg amadnaman jeste ka popravljanju Zakona o izboru predsednika Republike. Nadam se da ćete imati razumevanja za rešenja koja smo vam predložili.

Dame i gospodo, sama činjenica da smo pre sedam meseci razmatrali i usvojili  predloge seta zakona iz pravosuđa govori dovoljno o tome da se ova Narodna skupština nedovoljno ozbiljno bavi rešavanjem problema, životnih problema u ovoj zemlji, za razliku od prethodnog perioda kada je mnogo više pažnje usmeravano na rešavanje tih problema. Danas imamo situaciju da se ova Narodna skupština u roku od osam meseci dva puta bavi prekrajanjem seta zakona iz oblasti pravosuđa.
Da bi stvar bila još grđa, tada, dakle pre osam meseci, veliki broj amandmana podnela je Socijalistička partija Srbije (ako se sećate, nadam se da se neki od vas sećaju) i veliki broj tih amandmana bio je odbačen od strane poslaničke većine sa indignacijom, sa omalovažavanjem, sa pričom da su to amandmani koji neće doprineti boljem uređenju sistema pravosuđa u našoj zemlji, ali, ne lezi vraže - danas imamo situaciju da predlagač, a ja vidim da je to Vlada Republike Srbije, predlaže neka rešenja koja su bukvalno prepisana iz amandmana koje je podnela Socijalistička partija Srbije pre nekoliko meseci, tačnije pre osam meseci.
Morao bih da vas podsetim i da dokumentujem tu moju tvrdnju: 18. oktobra, pod brojem 72335/01 moja malenkost je podnela amandman na član 27. stav 2. kojim se kaže da se uz reči "službe" dodaje izraz "članstvo u upravnim odborima". Nažalost, taj amandman niste usvojili, ali ste za malo odbili amandman na član 66. gde se stav 2. briše; od 184 prisutna 86 za, a 76 protiv. To je to.
Danas imamo u Predlogu izmena i dopuna Zakona isto to rešenje, koje sada predlaže Vlada. Da li je Vlada u međuvremenu postala malo pametnija ili je dobila malo više razumevanja, ili je neko iz Saveta Evrope ili iz evropskih struktura uticao na to da shvati realnije stvari, u onakvom obliku kakve one jesu?! Bilo kako bilo, danas na dnevnom redu imamo izmene i dopune seta zakona iz pravosuđa, upravo u onim elementima koje su predlagali predstavnici Socijalističke partije Srbije.
Nažalost, da su samo ti predlozi usvojeni sve bi bilo u redu, možda bismo i podržali takav zakon. Logično je da bi takav zakon bio upravljen ka popravljanju stanja u pravosuđu. Međutim, negativne stvari predviđene ovim izmenama i dopunama seta pravosudnih zakona onemogućavaju nas da iole pomislimo na to da podržimo ovake predloge izmena i dopuna zakona. Kada to kažem mislim najpre na lustraciju! Ministre, zaista imate priliku da izađete posle mene ili kada hoćete pa da kažete ono što verujete ili ne verujete! Imate priliku da kažete sve ono što mislite, a moram da konstatujem da je nakon ove rašomonijade, koja je stvorena oko pravosuđa u zadnje vreme, sada kao šlag na tortu došao predlog izmena i dopuna zakona za uvođenje lustracije u oblast pravosuđa!
Naravno, lustracija se uvodi samo za sudije, ne i za javne tužioce, pošto ste njih očigledno stavili u neku drugu kategoriju. Da li ste osmislili mehanizme za uticanje na rad javnih tužilaštava ili ne, na vama je da kažete, ali činjenica je da lustracija nije predviđena za nosioce javnotužilačkih funkcija.
Prilikom predlaganja načina izvršenja ove lustracije, koja je najnakaradniji oblik Predloga za izmenu Zakona o sudijama, prenebregnuta je činjenica da je načelo imuniteta sudije zaštićeno članom 5. ovog istog zakona; takođe odredbe iz člana 11, kojima se predviđaju odredbe o lustraciji, neustavne su, jer direktno krše odredbe člana 96. Ustava Republike Srbije koje upravo govore o zaštiti samostalnosti i nezavisnosti sudstva. To će svakako dovesti do direktnog potčinjavanja sudske vlasti izvršnoj vlasti koja je u ovoj zemlji posle 5. oktobra, od dolaska DOS-a na vlast, postala svemoguća; pa, eto, kao što smo malopre čuli nekoliko primera o direktnom uticaju izvršne vlasti na pravosuđe, ovo će biti još jedan od argumenata izvršne vlasti da bi se ostvarila kontrola nad pravosuđem.
Dakle, samom analizom člana 11. Predloga o izmenama i dopunama Zakona o sudijama uviđamo da se predviđaju tri načina za okarakterisanje "da je sudija iz člana 79. nesavesno vršio dužnost, ako je, vršeći sudsku vlast ili obavljajući poslove po osnovu te vlasti učestvovao u predmetima prekrajanja izborne volje građana". Tu bih morao da zastanem i da malo objasnimo detaljnije na koji način su to sudije mogle da učestvuju u prekrajanju izborne volje građana.
Pri tome, moram da vas podsetim da naše sudije nisu imale mogućnost kao predstavnici ili članovi Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država u slučaju izbornog spora oko predsedničkih izbora u SAD-u; ako se sećate, Vrhovni sud Amerike je doneo odluku o obustavljanju daljeg brojanja glasova. Na svu sreću, naši sudovi nisu, niti imaju, niti bi trebalo da imaju takvu mogućnost, jer je to upravo zalaženje u suštinu, zalaženje u prekrajanje, utvrđivanje materijalne istine. Naše sudije i naši sudovi su po izbornim zakonima imali samo ovlašćenja da ponište izbore tamo gde su se uslovi za poništenje izbora stekli. Ni na koji način nisu mogli da prekroje izbornu volju građana, koja se utvrđuje samo i jedino glasanjem.
Dakle, nesporno je da sudovima, tačnije sudijama nije bila data mogućnost da prekrajaju izbornu volju građana. Ako prihvatimo takvu tezu, na koje se sudije to odnosi: da li na one iz 1996. godine; ove iz 2000; ili na ove najnovije primere, kakav je nedavno bio na ponovljenim izborima u Pirotu, kada je pobedila oba puta Socijalistička partija Srbije, ali kada je sudija iz njemu poznatih razloga, jer mi to rešenje dan-danas nismo dobili, doneo odluku o poništavanju izbora?!
Drugi uslov za suspenziju sudija je: učestvovanje u političkim i montiranim suđenjima! Sada bih sa ovog mesta kao običan pravnik, koji je, eto, stigao da napiše nekoliko amandmana koji su sada posle osam meseci doprli do svesti predstavnika Vlade, apelovao da uvažena gospoda iz Vlade kažu ime jednog političkog osuđenika u Srbiji, pre 5.oktobra. Voleo bih da čujem takva imena, ne samo sebe radi, već i radi stručne javnosti koja se obično pita o čemu je tu reč. U ovom slučaju, ne bismo mogli da prihvatimo ni ovaj drugi uslov za razrešenje sudija.
Treći uslov je grubo kršenje, eventualno grubo kršenje ljudskih prava zajemčenih Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom. Takođe je proširen uslov koji omogućava razrešenje bilo kojih sudija ili sudova koji nisu po volji DOS-ovskoj vlasti, što zaista nije prihvatljivo! Takođe, nije prihvatljiv ni pritisak na predsednike sudova; po odredbama ovog člana predsednik suda u kome sudija obavlja dužnost mora najkasnije do 1. jula 2003. godine Velikom personalnom veću da podnese predlog za utvrđivanje razloga za razrešenje sudija. Ako to ne uradi, onda se pokreće postupak od strane predsednika neposredno višeg suda i za njegovo razrešenje. To je svojevrstan pritisak na predsednike sudova i to hipotetički može dovesti do razrešenja svih predsednika sudova, naravno do predsednika Vrhovnog suda.
Zbog svega toga, odredbe navedenog Zakona i navedenog seta pravosudnih zakona ne mogu da naiđu na odobravanje SPS-a, jer smatramo da su na ovaj način povređene i odredbe Ustava i odredbe samog Zakona o sudijama. Zbog toga ne možemo da podržimo ovakve zakone. Samo mogu da poželim nosiocima pravosudnih funkcija ostvarenje lepih obećanja od 5. oktobra pa naovamo, jer iako su im mnogo obećavali da će im plata biti 1.000 maraka dan-danas nisu svi zadovoljni, svako malo štrajkuju pred Vladom.

Dame i gospodo, podsetio bih samo sve nas ovde da je jasno da su postojali razlozi za razrešenje sudija i sudija porotnika koji su onda, u tadašnjem setu pravosudnih zakona, imali isti tretman, za razliku od sadašnjeg, kada ga opet nemaju. Mi smo pokušali da amandmanima ispravimo tu grešku, ali nadam se da ćete imati razumevanja. Videćemo kako ćete reagovati na to.
Dakle, članom 46. Zakona o sudovima bilo je predviđeno da sudija porotnik budu razrešeni od sudijske dužnosti protiv svoje volje, ne lustracijom, u sledećim slučajevima: ako budu osuđeni za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili ako budu osuđeni za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje sudijske funkcije; ako se na osnovu nalaza i mišljenja nadležne zdravstvene ustanove ne nalaze u sposobnosti da vrše funkciju, ako se utvrdi da su nestručno i nesavesno obavljali sudijsku funkciju i ako se utvrdi da obavljaju funkciju suprotno članu 5. ovog zakona.
To je razlog da Vrhovni sud pokreće postupak za razrešenje sudija, a nikako da se navode tri razloga i tri osnova, učešće u montiranim sudskim postupcima itd. Tu nema nijednog od ovog što vi predviđate i nema oročenja ovih uslova za razrešenje sudija do izvesnog roka kada bi predsednici sudova morali da pokrenu postupak.
Još frapantnija je jedna stvar koju smo čuli maločas od ministra, a to je upozorenje da će biti razrešeni svi oni nosioci pravosudnih funkcija koji su sudili Havijeru Solani, Bilu Klintonu i svima onima koji su rušili našu zemlju, koji su ubijali našu decu 78 dana.

Ja sam čuo da je ministar rekao da će biti razrešene one sudije koje su učestvovale u besmislenim postupcima vođenim protiv Bila Klintona, Havijera Solane ili slično. Dakle, to je sramota. Da li lažem ja ili laže neko drugi, možete da se uverite u zapisniku.        

Dame i gospodo, mislim da je suština ovog amandmana veoma jasna, mislim da je nameru za vraćanje, tačnije za utvrđivanje nadležnosti opštinskih sudova u krivičnim postupcima prema maloletnicima, dobro objasnio poslanik Perić. Apelujem na vas, zbog činjenice da se u praksi može javiti situacija da se u onim gradovima u kojima ne postoje okružni sudovi, dakle u onim gradovima koji nisu domaćini sedišta okružnih sudova može javiti veliki broj krivičnih postupaka prema maloletnicima i da se u cilju omogućavanja boljeg pristupa, kako roditeljima tako i samim maloletnicima, učesnicima u tim sudskim sporovima, dozvoli mogućnost da ostane rešenje da opštinski sudovi imaju mogućnost da vode krivične sporove protiv maloletnika. Mislim da je ovakvo rešenje u interesu samih građana i nadam se da ćete imati razumevanja za našu argumentaciju.

Dame i gospodo, suština našeg amandmana je u zadržavanju odredaba važećeg Zakona o uređenju sudova, kojima se predviđa da u ličnom listu zaposlenih u pravosuđu, porotnika i sudija, ostanu odredbe koje predviđaju popunjavanje, odnosno davanje podataka o krvnim srodnicima u pravoj liniji i pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva i tazbinskih srodnika u pravoj liniji koji rade u pravosuđu, državnoj upravi ili advokaturi, kao i podatke o kretanju supružnika u službi, podatke o ozbiljnijim promenama zdravstvenog stanja, kao i podatke o članovima porodičnog domaćinstva.
Naročito bih ovde istakao da je značajno da se kaže da je i po odredbama starog Zakona o sudovima bilo jasno da će biti potrebni podaci, posebno o zdravstvenom stanju, vršilaca pravosudnih funkcija i stoga smo mi na stanovištu da ove odredbe treba da ostanu, a naročito ne možemo da se složimo sa činjenicom i tvrdnjom iz ovog predloga zakona, ...
Molim vas da, u skladu sa članom 100. Poslovnika Narodne skupštine opomenete poslanike koji su nestrpljivi i očigledno im se žuri da negde idu, da skrenete pažnju i da omogućite poslanicima SPS da obrazlažu svoje amandmane, a da u skladu sa odredbama Poslovnika izreknete opomenu poslanicima koji ne žele da omoguće nama poslaničko pravo.
Dakle, ne slažemo se sa činjenicama navedenim u obrazloženju izmena i dopuna ovog predloga zakona koje kažu da se podaci o ličnom i porodičnom statusu, a koji se unose u lični list porotnika, zaposlenih i sudija, odnose na član 18. i 20. Ustava Republike Srbije i da se njima krše prava na zaštitu privatnosti koja su zagarantovana ovim stavovima ili članovima Ustava.
Naveo bih da je, po članu 18. Ustava, ljudsko dostojanstvo i pravo na privatni život čoveka nepovredivo; a članom 20. je zajemčena zaštita tajnosti podataka o ličnosti, a prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom; dakle, postoje ustavne mogućnosti za prikupljanje ovakvih podataka i za vođenje evidencije o ovakvim podacima u ličnom listu sudije i porotnika, pa stoga nema ustavnih prepreka za vršenje i unošenje ovakvih podataka u lični list.
Međutim, što se tiče odredbe koja predviđa upisivanje podataka o nacionalnosti, ona jeste u suprotnosti sa članom 49. stav 2. Ustava Republike Srbije i zbog toga smo predložili da se ovi podaci i ova obaveza upisivanja podataka o nacionalnosti brišu iz Predloga zakona. Zahvaljujem.

Samo da dodam da je ovo jedan eklatantan primer kako se jednim neozbiljnim pristupom prilikom izrade zakona može doći u situaciju da se za period od osam-devet meseci menjaju odredbe jednog zakonskog predloga, donose odredbe o produžavanju rokova, što zaista nije bilo dobro i, ako sagledamo realno situaciju, da je DSS predlagač ovih zakona, pa sada gospodin ministar, uvaženi gospodin Batić, kaže da, eto, nije on predlagač, on nije upoznat sa tim stvarima, ne zna kako je došlo do toga da se predlože takvi rokovi, šta može da se desi hipotetički u budućnosti, ako još neka od stranaka DOS-a istupi iz DOS-a, npr. Socijaldemokratija, koja posle presude Saveznog ustavnog suda treba natrag da dobije svoje mandate, šta će se desiti sa svim zakonima koji su u međuvremenu doneti, sam Bog zna.
Ali, mislimo da je planirano produženje rokova neprihvatljivo upravo zbog neodgovornog ponašanja predlagača ovih zakona i zbog toga što ne možemo da dopustimo da se čas donose zakoni oročeni za jedan period, za neko vreme, pa se donose drugi zakoni koji taj period produžavaju.
Imajući u vidu i činjenicu da se u svojstvu apelacionih sudova sada uređuje to na malo drugačiji način, da ne postoji samo jedan apelacioni sud, sa odeljenjima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i u Novom Sadu, već da se u svim tim mestima formiraju posebni apelacioni sudovi, ipak ne možemo da prihvatimo produženje ovih rokova, kako je planirano u predlozima za izmenu i dopunu Zakona o uređenju sudova.
Zbog toga predlažemo da rokovi ostanu isti, a da sama izvršna vlast, u skladu sa svojim ovlašćenjima i sa odgovornošću koju nosi, kao vlast koja je dužna da poštuje odredbe zakona koje je sama usvojila, bez obzira da li je neka stranka bila u okviru DOS-a, a sada nije bila (nije više u okviru DOS-a), da stvori materijalne uslove naročito s obzirom na to da su sudske takse u međuvremenu podignute za preko 100% posto, da je vlast u međuvremenu obezbedila mnoge strane donacije i to na jedan vrlo diskutabilan i vrlo problematičan način, jer je nekoliko stranih država, koje ja znam, dalo direktne donacije sudovima u našoj zemlji, što je apsolutno negacija nezavisnosti sudstva i nedopustiva stvar, ukoliko želimo da očuvamo svoju državnost i nezavisnost našeg državnog sudstva.
Dakle, donacija za sređivanje pravosuđa može da ide od strane države donatora prema našoj državi, ali nikako ne sme da se desi stvar ili činjenica da donacija strane države ide direktno našem sudu. Zbog toga neka sama vlast i Ministarstvo obezbede sredstva, kako bi ispoštovali rokove koje su sami propisali Zakonom o uređenju sudova, od novembra 2001. godine. Hvala.

Suština ovog našeg amandmana jeste u tome da se član 3. briše. Naime, smatramo da je zaista nedopustivo da se nosioci pravosudnih funkcija u svom profesionalnom životu bave još nekim poslovima uz naknadu. Dakle, niko njima ne može zabraniti da se bave naučnim radom, da objavljuju svoje stručne tekstove ili nekakve druge, ali mislimo da je izuzetno opasno legalizovati mogućnost da sudija može uz naknadu obavljati naučnu i stručnu delatnost i jedna zaista vrlo diskutabilna odredba, uz saglasnost predsednika suda, što se predviđa članom 3.
Dakle, do čega to može da dovede? Recimo, uzmimo za primer da jedan sudija koji sudi u nekom predmetu ima određene radove koje treba da objavi; i, za štampanje te knjige, za te radove treba mu određeni nivo finansijskih sredstava, koja može na ovakav ili onakav način ili posredstvom nekih prijateljskih veza sa pojedincima koji ta finansijska sredstva imaju, u iznosu koji je njemu potreban, da objavi i da se na takav način dozvoli mogućnost da se posredno ili neposredno, direktno ili indirektno utiče na rad pravosuđa i na poništavanje nezavisnosti sudstva i nosilaca pravosudnih funkcija.
Suština našeg amandmana jeste da se ovakva mogućnost ne dozvoli, da sudije u skladu sa obećanjima aktuelne vlasti o obezbeđivanju dovoljnih materijalnih sredstava koja mogu da garantuju sudijama bezbedan i lagodan život, dakle budu sudije obezbeđene, u toj meri da ne moraju da razmišljaju o svojoj finansijskoj ili ekonomskoj egzistenciji ili o svom stanju i da se ovakav član, ovakva mogućnost predviđena članom 3. sudijama ili u Zakonu o sudijama, ne dozvoli.
Dakle, smatramo da bi na taj način bile ugrožene sve odredbe i Ustavom predviđene, o zaštiti nezavisnosti sudija, a i odredbe koje predviđa sam Zakon o sudijama, koje govore u tom smislu.