Dame i gospodo, prihvatanjem novog načina predlaganja nosilaca pravosudnih funkcija, prihvatili smo jedan koncept kojim se ustanovljava mogućnost Visokog saveta pravosuđa da, za razliku od dosadašnjeg sistema kada je praktično Ministarstvo pravde preko Odbora za pravosuđe Narodnoj skupštini Republike Srbije predlagalo nosioce pravosudnih funkcija, smatramo da je ovakav način, kojim se, gledajući u budućnost, stvara nekakva činjenica ili nekakva slika da će eventualno doći do blokade prilikom izbora nosioca pravosudnih funkcija zbog nesklada između predloga Visokog saveta pravosuđa i ocene Narodne skupštine, da li takvi predloženi kandidati zaslužuju da budu nosioci pravosudnih funkcija, dakle, odustaje se od tog koncepta i ponovo se otvara mogućnost da Odbor za pravosuđe, čitaj ministar za pravosuđe, predloži nosioca pravosudne funkcije.
Dakle, najbolje je opredeliti se za jednu ili drugu koncepciju. Stvaranje nekakvih hibrida nije dobro. Stoga mislimo da, ukoliko smo već prihvatili ovakvu koncepciju da Visoki savet pravosuđa predlaže Narodnoj skupštini kandidate za nosioce pravosudne funkcije, od toga ne treba odstupati, a da se, u saradnji Visokog saveta pravosuđa i Narodne skupštine, traže optimalna rešenja i prilikom predlaganja i prilikom izbora kandidata za sudiju.

Samo podsećanja radi, onda je bilo reči o članu 66. stav 2. gde se moja malenkost pojavljuje kao potpisnik amandmana kojim se poništava stav 2. tog člana. Dakle, 18. oktobra 2001. godine podnet je amandman od strane SPS koji je predstavljao jedno logično rešenje da se ne može zabraniti podnošenje prijave za izbor u sud ili javno tužilaštvo, niti prijava za imenovanje za zamenika javnog tužioca, sudije za prekršaje i nosioca pravosudne funkcije, razrešenom sudiji, zbog toga što je to ugrožavanje njegovog Ustavom zagarantovanog prava na rad.
Sama činjenica da je onda poslanička većina bila gluva na racionalno upozorenje i rešenje koje je predloženo tim amandmanom, a danas posle osam meseci se usvaja takvo rešenje, i to kao svoje ili kao predlog nekog eksperta ili stručnjaka, govori u prilog tome da je SPS sastavljena od eksperata i ako se podsetimo na vaše aktuelne TV reklame da reforma u pravosuđu znači brži put u Evropu, sledstveno toj činjenici - ko je usporio put u Evropu zbog reforme našeg pravosuđa?! Da li ste vi, zbog toga što pre godinu dana ili pre ostam meseci niste usvojili ovakvu odredbu ili mi, koji smo tada predlagali jedno ovako logično rešenje, a sada kada su vas iz Saveta Evrope, ili ko zna ko, pritisli da usvojite ovakav amandman, tačnije ovakvu izmenu i dopunu Zakona, vi je usvajate.
Dakle, put u Evropu nije popločan samo predlozima DOS-a. Pogledajte malo i predloge koji dolaze iz drugih stranaka. Nemojte da budete sami sebi dovoljni, jer uvek iza naših predloga amandmana i predloga za izmenu i dopunu zakona stoji dobra volja da se na bolji način urede uslovi života u svim oblstima našeg društva, pa i u oblasti pravosuđa.
I onda, kao i sada, želeli smo da stvorimo bolji ambijent u pravosuđu i mislim da ćete imati sluha za ove naše predložene izmene. A što se tiče puta u Evropu, nadam se da neće biti tako spor, a da li će biti preko Haga ili preko nečeg drugog, videćemo. Ali, nemojte da smetnete s uma, pošto smo već upozoreni na to da pominjemo Hag, formiranje Stalnog krivičnog međunarodnog suda je jedan od velikih momenata za međunarodno pravo uopšte, tako da o Hagu kao o ad hoc tribunalu nemojte previše da pričate! Videćemo kako će pravda koja je stalna kategorija i koliko će biti dostupna kada počne da radi Stalni međunarodni krivični sud. A, Hag, to je samo privremeno i Hag je samo ad hoc tribunal.
Bogami biće i vas (odgovara na komentare iz sale).

Dame i gospodo, pošto se neke od bitnijih odredaba ovih predloga izmena i dopuna zakona o pravosudnom setu zakona vraćaju na rešenja po Zakonu o sudijama i o setu pravosudnih zakona iz 1992. godine, možda je umesno rešenje koje smo i pre osam meseci predložili, a to je da status sudija i sudija porotnika zaista ne bi trebalo razdvajati ni u pogledu samog učešća u postupku suđenja, kao ni u postupku imenovanja, tačnije izbora. Jer, smatramo da sudije porotnike ne treba birati, tačnije ne treba imenovati od strane Visokog saveta pravosuđa, već da treba obezbediti istovetni mehanizam prilikom izbora sudije porotnika, kao i prilikom izbora sudija, dakle da Visoki savet pravosuđa, po pribavljanju mišljenja suda za koji se bira sudija porotnik, predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije koja bi sledstveno svojim ovlašćenjima i u skupštinskoj proceduri birala i davala poverenje ili ne bi davala poverenje, ili oduzimala mogućnost da određeni kandidati za sudije porotnike,  budu izabrani na tu funkciju.
Mislimo da je to mnogo bolje rešenje od sadašnjeg koje stoji u ovom zakonu o sudijama koje kaže da - Visoki savet pravosuđa na predlog ministra nadležnog za pravosuđe imenuje sudije porotnike i, time stavlja sudije porotnike u totalno drugačiji položaj u odnosu na same sudije. Smatramo da je ovakvo rešenje mnogo celishodnije i apelujemo na vas da u cilju obezbeđenja normalnog postupka odvijanja sudskih radnji, imate razumevanja za ovakav predlog i da prihvatite naš predlog.

Dame i gospodo, ovo je krucijalni momenat zbog čega Socijalistička partija Srbije ne može da prihvati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona. Naime, kao što sam već rekao, lustracija u ovom trenutku i u ovom obliku koji je predložen članom 11. Predloga izmena i dopuna Zakona o sudijama nije prihvatljiva, prvenstveno zbog toga što nije saglasna Ustavu Republike Srbije  i članu 96. koji govori o zaštiti imuniteta sudije i o nemogućnosti pozivanja sudije na odgovornost za izraženo mišljenje prilikom vršenja sudijske funkcije.
Dakle, ukoliko je bilo koji nosilac pravosudne funkcije u bilo kom postupku, u bilo kom predmetu, vršio krivično delo kršenja zakona od strane sudija, trebalo je pokrenuti njegovu krivičnu odgovornost, za utvrđivanje njegove krivične odgovornosti i na taj način utvrditi da li je on kriv ili nije. U ovom slučaju navedena tri uslova za lustraciju, dakle: 1) učestvovanje u predmetima prekrajanja izborne volje građana, 2)učestvovanje u političkim i montiranim suđenjima, 3) ili ako iz nečasnih pobuda grubo krši ljudska prava zajemčena Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom, zaista nisu prihvatljiva.
Najpre, ne mogu sudije da prekrajaju izbornu volju građana. Kod nas u Srbiji i u Jugoslaviji sudije po zakonima o izborima nisu u mogućnosti da utiču na prekrajanje izborne volje. U Sjedinjenim Američkim Državama prilikom izbora, zadnjih predsedničkih, Vrhovni sud SAD utvrđivao je da li treba, i naredio da treba, zabraniti dalje brojanje glasova povodom izborne, da ne kažem problematike koja je bila već dobrih dva meseca prisutna; i, Vrhovni sud je zabranio dalje prebrajanje glasova. To je zalaženje u utvrđivanje materijalne istine i to je primer mešanja sudova u utvrđivanje izborne volje građana.
U Srbiji, u Jugoslaviji sudovi to ne mogu da urade. Mogu samo da konstatuju da je postupak u izbornim radnjama narušen i da se poništavaju izbori i raspisuju novi izbori. To je jedino ovlašćenje sudova i sudija kod nas.
Shodno tome, ovaj prvi uslov nije prihvatljiv. Takođe, učestvovanje u političkim i montiranim suđenjima, zaista nismo dobili adekvatnu informaciju ni od ministra, ni od bilo kog govornika od strane predlagača, za jednu ovakvu argumentaciju, a kao što sam rekao grubo kršenje ljudskih prava zajemčenih Ustavom i to iz nečasnih pobuda, (kao da ima časnih pobuda prilikom kršenja ljudskih prava), ali pojam ljudskih prava je toliko širok da ako zalazimo u samu definiciju ljudskih prava, pa ih delimo na ekonomska, socijalna, politička itd. nećemo daleko stići.
Dakle, ovaj član kompletno narušava pravosudni sistem naše zemlje i naš amandman, da se član 11. Predloga zakona o sudijama briše, jeste upravljen ka tome da se spreči jedna velika nepravda koja može ovakvim članom biti nanesena pravosuđu i sudijama, koji su samo sudili po osnovu zakona, za šta su po svojoj etici i po svojoj vokaciji obavezni.

Dame i gospodo, suština Visokog saveta pravosuđa i konstituisanje Visokog saveta pravosuđa jeste u njegovoj ustavnosti i mislim da ovaj amandman, kojim se predlaže brisanje člana 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, jeste apsolutno umesan, treba ga podržati zbog toga što je članom 10 regulisan položaj sudije i javnog tužioca dok su članovi Visokog saveta pravosuđa.
Ako se brišu odredbe - "Dok su u Visokom savetu pravosuđa, sudija i javni tužilac ne mogu biti predloženi u drugi sud ili javno tužilaštvo", i da "javni tužilac ne može biti upućen u drugo javno tužilaštvo, a sudija ni premešten u drugi sud", otvaraju se mogućnosti za eventualne malverzacije ili eventualne pritiske na članove Visokog saveta pravosuđa i gubi se suština formiranja jednog takvog tela.
Zbog toga smo apsolutno saglasni sa predlogom amandmana poslanika Vojislava Šešelja, koji kaže da ovaj član 10. o položaju sudije i javnog tužioca u Visokom savetu pravosuđa treba da ostane u obliku u kakvom jeste. A, pošto sam već počeo da pričam o samoj suštini Visokog saveta pravosuđa, mislimo da je bilo umesno da Visoki savet pravosuđa, u skladu sa idejom koju smo već izneli, predlaže Narodnoj skupštini i zamenike javnih tužilaca i sudije porotnike kako bi se izjednačio tretman i sudija porotnika i sudija, kao i zamenika javnih tužilaca i samih javnih tužilaca, s obzirom na ovlašćenja i nadležnosti koje imaju.
To je bila suština amandmana za koji smo malopre bili uskraćeni da damo obrazloženje: a, s obzirom na to da smo ovoga trenutka stali na stanovište da Visoki savet pravosuđa, u obliku i formi koja je predložena inicijalnim predlogom Zakona o Visokom savetu pravosuđa, očigledno da neće biti podržana naša ideja da se izjednačavaju način izbora i sudija i sudija porotnika, mi apelujemo na vas da je to jedan loš način za rad i za izbor sudija porotnika i apelujemo na vas da ovaj predloženi član 10. koji je sada na snazi, treba da ostane na snazi zbog predupređenja eventualnih malverzacija, koje su potencijalno vezane za premeštanje sudija i javnih tužilaca, koji su članovi Visokog saveta pravosuđa. Hvala.

Dame i gospodo, sa žaljenjem mogu da konstatujem samo da se u ovom krnjem sastavu Skupštine zaista ne osećam prijatno u odsustvu nekih od legalno izabranih poslanika, uz prisustvo nekih nelegalnih poslanika, ali to me neće sprečiti u nameri da nekoliko reči kažem o Predlogu izmena i dopuna Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Nadam se da ovog puta nećete imati problema sa utvrđivanjem dovoljnog broja poslanika koji bi podržali ovakav predlog štetnog zakona, kao što je to bilo onomad kada smo glasali, tačnije kada ste izglasavali Zakon o radu, pa ste morali da pribegnete nekim "stelt" tehnologijama da biste obezbedili dovoljno glasova za usvajanje takvog zakona.
Međutim, da su građani Srbije znali kakve im zakone spremate, pored ostalog i ovaj zakon, sigurno ne bi dali poverenje ni DOS-u, a ni tadašnjem predsedničkom kandidatu. Moram da vas podsetim - da je u ovom programu DOS-a za demokratsku Srbiju, koga je doneo G17 plus, ijedna reč bila napisana ili isplanirana o tome da 300.000 radnika može da ostane bez posla, da se neće otvarati nova radna mesta nego da će se zatvarati, teško da biste dobili ikakvu podršku građana.
Nažalost svih tu podršku ste dobili, ali danas, nakon dve godine vaše vlasti, možemo samo da konstatujemo da je narod zaista pogrešio onda kada je vama dao poverenje.
Kao što sam već rekao prilikom donošenja Zakona o radu, koji je omogućio vrlo liberalne uslove prvo za gubljenje radnog mesta, SPS se uporno borila svih 10 godina, uprkos sankcijama i ratovima i tome što naša privreda nije funkcionisala, za to da ljudi ne ostanu bez posla i da se otvaraju nova radna mesta, i u toku 1997-98. godine 10.000 pripravnika našlo je svoje uhlebljenje. Među tim pripravnicima bio sam i ja, mada moram sa žaljenjem da konstatujem da sam bio u prilici da osetim na svojoj koži negativno dejstvo državne uprave koja je tada bila rukovođena, nažalost, JUL-om; moram sa žaljenjem da konstatujem da neki relikti, JUL-a i dan-danas jesu na svojim mestima, uprkos tome što ste se mnogo puta zalagali za to da ćete izvršiti kojekakve promene.
Međutim, o tome neka razmišljaju građani koji znaju o čemu se radi, o čemu pričam; vrlo dobro će znati da cene moje reči.
Zakon o radnim odnosima je propisao mogućnost da gazde (dakle, ili oni koji su rukovodioci ili vlasnici privatnih firmi ili oni koji su direktori u državnim firmama), mogu da zbog toga što su ustali na levu nogu donesu rešenje o prestanku radnog odnosa nekom čoveku koji im se
eventualno ne sviđa ili nekom ko ne želi da radi onako kako oni to od njega očekuju.
Ovim zakonom o radnim odnosima u državnim organima ulogu gazde preuzimaju imenovani ili izabrani funkcioneri. Podsetiću vas da se na takvim mestima neretko nalaze par ekselans birokrate, oni koji svoju funkciju smatraju bogom danom i ne ostvaruju je u interesu građana i onih koji bi trebalo da budu zadovoljeni njihovim radom, već onih koji samo žele da ostvare svoje lične ambicije, a neretko se u toj nakani za ostvarenjem svojih ličnih ambicija zanesu i pređu preko svojih ovlašćenja i nadležnosti.
Elem, ovim zakonom o radnim odnosima u državnim organima predviđeno je ono što je najstrašnije, a to je lustracija, bilo za ljude koji nisu politički podobni, bilo za ljude koji nisu po volji onih koji se nalaze na funkcionerskim mestima u državnim organima. Dakle, član 7. ovog zakona kaže - ako ne postoji odgovarajuće radno mesto na koje se može radnik rasporediti, prestaje mu radni odnos. Upravo oni koji ste vi imenovali ili zaboravili da razrešite, kao što je to slučaj u nekoliko državnih organa u Pirotu, imaće mogućnost da ostvare svoje namere ili ono što su želeli, i ono što im drugi naređuju, u smislu da otpuštaju i šikaniraju ljude, bez obzira na to da li su ti ljudi savesno obavljali poverene im radne zadatke.
U tom članu 7. zaista je vrlo bitno da se ta nazovilustracija predviđa u jednom vrlo širokom obimu. Tim članom se nudi restriktivno rešenje u čijem sprovođenju je vrlo moguće da se dogodi jedno nepoštovanje objektivnih okolnosti, da se iskaže subjektivan stav, a tu ne postoje nikakvi elementi za meritorno ocenjivanje rada, pogotovu što rad većine službenika u državnoj upravi zavisi pre svega od rada organa državne uprave u celini, odnosno imenovanih lica koja njima rukovode; pri tom moram da pomenem i načelo subordinacije koje je zbog prirode posla državne uprave i te kako izraženo.
Gospodo, zaista ne vidim problem da izađete za govornicu i da kažete ono što imate.
Dakle, kao drugo bitno obeležje ovog predloga zakona moram da istaknem i član 9. koji kaže da je neopravdan izostanak s posla, samo jedan radni dan, dovoljan za to da se donese odluka o gubljenju radnog mesta. Da bude svima jasno, naročito zaposlenima u organima državne uprave, da će na ovaj način biti izloženi volji ili samovolji rukovodilaca DOS-a. Podsetiću vas, da se slučajno pre nekoliko godina, kada je SPS bila na vlasti, jedan ovakav predlog zakona u nagoveštajima samo pojavio, desilo bi se to da reaguje i OEBS, i Svetska banka, i MMF, i Fond za humanitarno pravo, i Kandićka i trista čuda. Danas vi sprovodite jednu apsolutnu samovolju na samo sebi svojstven način i niko na to ne reaguje.
Naravno, treba da prođe malo vremena da i ovaj narod vidi kome je dao poverenje da vlada Srbijom. Takođe, moram da konstatujem da su vrlo negativne odredbe člana 17. koji kaže da se u roku od šest meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona, može sprovesti postupak vanrednog ocenjivanja rada zaposlenih.
To je još jedan od dokaza u nizu da vi ovim predlogom zakona samo želite da upodobite državnu upravu svojim namerama, svojim željama, da pokorite ljude koji rade u državnoj upravi, da rade onako kako vi želite, a ne da rade na osnovu Ustava i zakona, onako kako bi to trebalo da se čini.
U razlozima za donošenje zakona navodi se jedna zaista vrlo bitna odredba, koja kaže da su, s obzirom na različite koncepcije Zakona o radnim odnosima i Zakona o radu u državnim organima, nastale određene teškoće u primeni njihovih odredaba, i sada akcentiram "posebno kada su u pitanju disciplinska odgovornost i prestanak radnog odnosa u državnim organima".
Dakle, to je suština. Suština je da napravite atmosferu u državnim organima da ljudi moraju da vas slušaju, da ne smeju da kažu svoje mišljenje, da ne smeju da kažu ono što im na srcu leži a, opet ću ponoviti, da se to desilo za vreme socijalističke vlasti, ko zna šta bi se dogodilo i do kojih bi reakcija sve to dovelo.
Takođe, moram da kažem da u obrazloženju stoji da prema važećem zakonu negativna ocena rada zaposlenog može da dovede jedino do utvrđivanja nižeg zvanja, i to tek ako je dve uzastopne godine ocenjen najnižom ocenom.
Pomenutim članom 7. (u obrazloženju stoji) sada se propisuje da negativna ocena u jednoj godini povlači utvrđivanje nižeg zvanja i u krajnjoj konsekvenci mogućnost prestanka radnog odnosa. E pa, gospodo, građani Srbije zaposleni u državnim organima, razmišljajte. Sada će vaši šefovi, nadređeni šefovčići, koji su na svoja radna mesta došli pokornošću i poslušnošću prema državnom režimu, znači, prema režimu DOS-a, biti u situaciji da odlučuju o vašoj sudbini, i onda kada vam daju negativnu ocenu, bićete izbačeni kao kofer iz brzog voza na ulicu.
Da ne bih oduzimao previše vremena, zbog rigidnosti Poslovnika koji ste doneli, mojim kolegama koje verovatno imaju nešto šire da kažu o ovom predlogu zakona, završiću jednom konstatacijom - dok je DOS na vlasti, sve je moguće, pa i drveni šporet, ali ipak samo za jednokratnu upotrebu. Hvala.

Dame i gospodo, suština našeg amandmana nije u tome da vaš zakon bude bolji. Iskreno govoreći, SPS uopšte nema intenciju da brine o vašim zakonima. Suština našeg amandmana jeste da se spreči da zaposleni u državnim organima, organima uprave, budu izloženi mogućnostima torture od njihovih šefova.
Dakle, građani Srbije, ovim amandmanom SPS traži da se odredbe člana 7. brišu. Te odredbe predviđaju da zaposleni koji je ocenjen najnižom ocenom gubi zvanje i prelazi u neposredno niže zvanje u okviru iste školske spreme, a ako takvo zvanje ne postoji, prelazi u najviše zvanje u okviru neposredno niže školske spreme. Stav 2. - zaposleni kome je utvrđeno niže zvanje može biti raspoređen na drugo radno mesto, koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima; i stav 3. koji je najbitniji - ako ne postoji odgovarajuće radno mesto na koje se može rasporediti, prestaje mu radni odnos.
Dakle, suština ovog predloženog člana 7. jeste da se menja dosadašnja mogućnost, po sadašnjem, važećem zakonu, da negativna ocena rada zaposlenog može da dovede jedino do utvrđivanja nižeg zvanja, a to tek ako je dve uzastopne godine ocenjen najnižom ocenom. Ovim članom 7. sada se propisuje da negativna ocena u jednoj godini povlači utvrđivanje nižeg zvanja i u krajnjoj konsekvenci mogućnost prestanka radnog odnosa.
SPS želi da poslaničkoj većini skrene pažnju na dalekosežne posledice jednog ovakvog člana. Želimo da pokušamo da vas ubedimo da ovakav član povučete, da ne glasate za ovakav član. Želimo da pokušamo da vam skrenemo pažnju da je ovakav član zaista loš i da pokušamo da vas ubedimo, ukoliko zapamtite sutra ili prekosutra kada bude dan za glasanje o čemu se radi (dakle ponavljam - član 7. odnosno amandman na taj član kojim predlažemo da se briše), da taj član ne prihvatite i da ga izbrišemo.
Naročito podsećamo poštovane predstavnike sindikata, i uvaženu gospodu koji su i danas aktuelni u nekakvim sindikatima, da pokušaju da shvate da se ovakvim odredbama i predviđenim rešenjima narušava jedna koliko - toliko dobra atmosfera i uvodi mogućnost da šefovi izbacuju radnike po svom ćeifu, kako im se prohte, na ulicu.
Nadam se da ćete imati razumevanja za razloge i obrazloženje koje smo vam ovakvim amandmanom dali. Samo bih još jednom pročitao da je do sada postojala mogućnost da zvanje stečeno u skladu sa ovim zakonom zaposleni može izgubiti ukoliko dve godine uzastopno bude ocenjen najnižom ocenom.
I, još jedna stvar, ovim članom se briše činjenica da odluku o oduzimanju zvanja donosi funkcioner koji rukovodi državnim organom po postupku utvrđenim za sticanje zvanja. Prilikom obrazlaganja sledećeg amandmana reći ću nešto više o tome, ali sada moram da napomenem da se ovakvim predlogom zakona ukida mogućnost fomiranja disciplinske komisije, da je sada članovima 11. do 14. predviđeno da se funkcioner može izjasniti o tome da izriče disciplinsku meru ili da može svoja ovlašćenja da prenese na nekog od svojih kolega, što bi se reklo - kadija te tuži, kadija ti sudi. Suština je u tome da ovakav član ne valja.

Dame i gospodo, suština ovog predloženog amandmana jeste brisanje člana 10. Najbitnija odredba ovog člana jeste uvođenje sankcije za teže povrede radnih obaveza, koje su do sada bile propisane članom 59. stav 2. Do sada se propisivalo da  se za teže povrede radnih obaveza i dužnosti iz stava 1. tačke  1) - 11) obavezno izriče mera prestanka radnog odnosa, ukoliko je nastupila šteta za državni organ, ako je povreda učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata, i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposleno, odnosno postavljeno lice koje je povredu učinilo. U ostalim slučajevima može se izreći novčana kazna najviše u visini do 15% od mesečne plate, u trajanju od jednog do šest meseci.
Sada se, dame i gospodo, predviđa da se za povrede iz stava 1. ovog člana, o kojima ću malo kasnije govoriti, može izreći disciplinska mera novčane kazne, i to u visini od 20 do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od 3 do 6 meseci - i ono što je najbitnije, a na šta stalno skrećemo pažnju ili disciplinska mera prestanak radnog odnosa.
Da bi stvar bila još crnja (kada je u pitanju takva disciplinska mera - prestanak radnog odnosa), članom 11. i 12. se briše mogućnost da se disciplinski postupak vodi putem disciplinske komisije; dakle, ovim članovima se daje mogućnost funkcioneru koji rukovodi državnim organom da izriče disciplinsku meru prestanka radnog odnosa ili novčane kazne u iznosima koje sam već pročitao.
Takođe, ono što je manje bitno u ovom članu, to je da se u stavu 1. predviđa brisanje nekih konkretnih odredaba koje opisuju same povrede radnih obaveza. Mislimo da se tim brisanjem nije otišlo napred u nekom preciziranju zakonskih odredaba.
Naprotiv, mislimo da su postojeća rešenja pravednija, jer više vode računa o tome da se same povrede, teže povrede radnih obaveza preciziraju i smatramo da je to jedan adekvatniji način u smislu jasnoće samog zakona.
Međutim, ono što je najbitnije, ukoliko ovakav član ostane, ukoliko se naš amandman ne usvoji, ostaće mogućnost, građani Srbije, da funkcioneri, dakle vaši šefovi i šefovčići imaju pravo da vam izreknu disciplinsku meru prestanka radnog odnosa ukoliko ne budete njihovi slepi poslušnici, ukoliko ne budete dobri. To vam DOS u predizbornoj kampanji nije obećao, ali sada, nakon skoro dve godine vlasti, DOS tu mogućnost uvodi ovakvim predlogom zakona.
Kažem ovo da bude jasnije svim građanima, svim radnicima i i te kako želimo da sprečimo mogućnost da se ovakve stvari dešvaju; ukoliko se setite sutra, prekosutra kada glasate o ovakvom zakonskom predlogu, razmislite o tome.
Što se tiče vremena, naše vreme tek dolazi, raspitajte se o tome ko je pobedio na ponovljenim izborima u izbornoj jednici 51, ... (ne razume se) Ražana u Pirotu, pa ćete saznati da je pobedio kandidat SPS. Hvala.

Dame i gospodo, najpre moram da vam kažem da mi je bilo drago kada sam video konačno na jednom aktu potpis predsednika Republike Srbije, Milana Milutinovića, što dokazuje da je on još uvek u formi, a zatim sa žaljenjem moram da konstatujem činjenicu da je u ovoj zemlji Ustavni sud, kao vrhovna sudska instanca, bio blokiran činjenicom da je u februaru prošle godine, odlaskom pojedinih članova u penziju, u ionako krnjem sastavu u tom sudu ostalo samo troje njih, što naravno nije dovoljno za odlučivanje i za rad tog suda. Međutim, ovde se dešava jedna mnogo krupnija stvar,  koja je u pozadini svih ovih dešavanja, u pozadini blokiranja rada Ustavnog suda Republike Srbije.
Naime, u skladu sa načelom podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku danas je u Srbiji na snazi pokušaj supremacije izvršne vlasti kako nad zakonodavnom tako i nad sudskom vlašću. Oko supremacije izvršne nad zakonodavnom vlašću dovoljno govori činjenica da je u ovom parlamentu izglasan Zakon o ministarstvima za nepuni minut, i o tome ne bih previše pričao. Samo bih vas podsetio da je zaista sramota što je parlament države doveden u položaj da bukvalno bude glasačka mašina, bez ikakve mogućnosti da se izjašnjava o stavovima ili o najbitnijim pitanjima koja se tiču države.
S druge strane, izvršna vlast, dakle Vlada, pod vlašću DOS-a pokušava da ostvari supremaciju, da ostvari kontrolu i nad radom sudske vlasti. To se pokušava na više načina - svima je jasno da je Vlada nedavnim upadom, 10. juna, u Drugi opštinski sud u Beogradu, sa kamerama BK, pokušala da izvrši jedan pritisak na rad sudija, koji bi, podsećam vas, u skladu sa ustavnim odredbama trebalo da budu nezavisni u svom radu i da odgovaraju samo građanima.
Moram, takođe, da vas podsetim da je i jedan od vidova pritisaka i supremacije izvršne vlasti nad sudskom vlašću i činjenica što Ustavni sud nije mogao da radi usled nepostojanja dovoljnog broja sudija za odlučivanje u tom sudu. U skladu sa članom 125. Ustava Republike Srbije, podsetiću vas da Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona, statuta autonomnih pokrajina, drugih propisa i opštih akata sa Ustavom, i ovde bih zastao, da bismo svi zajedno mogli sebe da zapitamo - da li je jedan ovako važan organ zaista smeo da ne funkcioniše skoro godinu i po ili duže.
U isto vreme pozdravljam sve uvažene kolege i pozivam ih da, ukoliko imaju nešto da kažu, izađu za govornicu. Zaista nema potrebe da dobacujemo jedni drugima. Imate pravo da izađete, kao i gospodin ministar, predlažem vam da čujete moje argumente i da u skladu sa njima donesete svoje zaključke i da na kraju ovog izlaganja glasate o izboru i o popuni upražnjenih mesta u republičkom Ustavnom sudu.
Dakle, pošto Ustavni sud, u skladu sa tačkom 1. člana 125, odlučuje o saglasnosti ili nesaglasnosti zakona, statuta autonomnih pokrajina, drugih propisa i opštih akata sa Ustavom, to je jedan od razloga zbog kojih je bilo moguće, ili dozvoljeno, da se vrši opstrukcija rada tog suda u smislu nepopunjavanja sudijskih mesta.
U tački 2. se kaže da Ustavni sud odlučuje o saglasnosti propisa i opštih akata republičkih organa sa zakonom. Tu se radi o mnogim uredbama Vlade, koje su, zaista moram da kažem, vrlo sumnjivo u skladu sa Ustavom. Zatim, Ustavni sud odlučuje o saglasnosti svih ostalih propisa, kolektivnih ugovora kao opštih akata i drugih opštih akata sa zakonom i drugim republičkim propisima; o sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa; o saglasnosti statuta ili drugog opšteg akta političke stranke ili druge političke organizacije sa Ustavom i zakonom, i - posebno, skrenuću vam pažnju - o zabrani rada političke stranke ili druge političke organizacije; takođe, o izbornim sporovima koji nisu u nadležnosti sudova ili drugih državnih organa.
Moram da konstatujem da su sva ova navedena ovlašćenja Ustavnog suda dovoljan razlog da posumnjamo da li je ovde zaista na sceni bila opstrukcija, namerna opstrukcija rada ovog organa. Takođe, moram da vas pitam - da li je možda opstrukcija rada ovog organa bila razlog da se Ustavni sud Srbije ne izjasni povodom Predloga zakona o ukidanju Odluke Vlade Republike Srbije, tačnije da se izjasni o samoj Odluci Vlade Republike Srbije, broj 713-64-83/01, od 28. juna 2001. godine, kojom je na najgrublji način prekršen Ustav Republike Srbije, Ustav SRJ i Odluka Saveznog ustavnog suda od 28. juna 2001. godine.
Podsetiću vas - tom odlukom je prekršeno više članova Ustava Republike Srbije: član 47. stav 2, kojim je propisano da građanin Republike Srbije ne može biti lišen državljanstva, prognan ili ekstradiran, kao i odgovarajući član Saveznog ustava, član 17. stav 3. Prekršena je odluka - rešenje Saveznog ustavnog suda od 28. juna 2001. godine, kojim je zabranjena primena Uredbe o postupku saradnje sa Međunarodnom krivičnim tribunalom, kao i svi akti i radnje vezane za ovo, a u isto vreme i član 129. stav 2. Ustava SRJ kojim je propisano da je odluka Saveznog ustavnog suda opšteobavezna i izvršna. (Žagor.)
Pored ovih odredaba Vlada Republike Srbije je svojom odlukom prekršila i druge brojne odredbe Ustava Republike Srbije, Ustava Jugoslavije, saveznih i republičkih zakona, i ratifikovanih međunarodnih ugovora.
Pored ovih odredaba Vlada je svojom odlukom, izvršenjem protivustavne i nezakonite odluke i predajom ranijeg predsednika Republike Srbije i SRJ Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, povredila slobode i prava svih građana, državljana Republike Srbije, garantovanih republičkim i saveznim ustavom.....

Podsećam samo sve poslanike u sali, i one koji možda prate sednicu putem TV prenosa, koji su mogući razlozi za namernu opstrukciju rada republičkog Ustavnog suda.
Drugi vid pritiska na sudstvo i na sudske organe jeste i ova hajka koja se danas vodi u medijima, ali da ne bih skretao sa teme koja je danas na dnevnom redu neću više pričati o tome, već ću više govoriti o tome kada budemo imali na dnevnom redu set zakona o pravosuđu.
U javnosti su, dakle, kolala brojna nagađanja zbog čega ranije nisu popunjena upražnjena mesta. Da li se koalicioni partneri unutar DOS-a nisu mogli dogovoriti oko toga ko bi bili najadekvatniji kandidati za članstvo u Ustavnom sudu, do toga da je zaista trebalo izvršiti opstrukciju i blokirati rad Ustavnog suda Srbije.
Naravno, vreme pred nama će doneti odgovore na sva ta pitanja, a danas, kada već imamo konkretne predloge od strane gospodina Milutinovića, sa kratkim osvrtom na njih možemo da konstatujemo da su ovi predlozi evidentno sačinjeni po nekim drugim kriterijumima koji nisu vezani prevashodno za struku. S obzirom da se radi o Ustavnom sudu koji ima vrlo velike nadležnosti, a podsetiću vas da Ustavni sud zaista ima vrlo velika ovlašćenja... Gospodine ministre, skratiću onda kada bude isteklo vreme.
Poslanicima ste ograničili vreme za diskusiju, opoziciji, na minimum, a sada je vaše upozorenje da skratim, što stvarno nije umesno. Gospođo predsedavajuća, molim vas da opomenete prisutne u sali.

Zahvaljujem. Apsolutno je današnja tema - predlozi za popunu upražnjenih mesta u Ustavnom sudu Republike Srbije. Dakle, s obzirom na velika ovlašćenja i veliki značaj koji Ustavni sud ima u svakoj državi, prirodno je da kriterijumi po kojima se biraju ljudi koji bi trebalo da budu članovi ili sudije Ustavnog suda budu prevashodno stručnost i dokazanost u dugogodišnjoj praksi, što u sudijskim organima, što u pravosuđu, ili na drugi način.
Nažalost, moram da konstatujem, uz sve uvažavanje predloženih kadrovskih rešenja, iako moja malenkost nije nikakav veliki ekspert u oblasti pravosuđa (bar tako sebe ne smatram), u konsultacijama sa nekim eminentnim ljudima iz pravne struke pokušao sam da saznam da li se među predloženim kandidatima za članove republičkog Ustavnog suda nalaze zaista eminentni pravnici, oni koji su se dokazali svojim radom. Nažalost, nisam dobio pozitivan odgovor ni u jednom slučaju, ali nadam se da će svojim radom buduće sudije Ustavnog suda dokazati svoju stručnost i opravdati ukazano im poverenje.
Takođe, ne mogu da ne kažem nekoliko reči o predlogu za samog predsednika republičkog Ustavnog suda. Naime, podsetiću vas da je članom 126. stav 4. određeno da sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. U predlogu za predsednika republičkog Ustavnog suda kojim je predviđen gospodin Slobodan Vučetić navodi se činjenica, pored ostalih stvari, da je on proteklih godina aktivno učestvovao u radu većeg broja stručnih udruženja i organizacija: Udruženje pravnika, Društvo sudija, G-17 plus, CeSID, Ledž, Palgo centar i tako dalje. Sada je član Upravnog odbora Društva sudija i kopredsednik Lige eksperata - Ledž u Beogradu.
Ovde moramo da zastanemo da se zapitamo da li je ovo još jedan od mnogih primera u vezi sa G-17 plus, nevladinom organizacijom koja do dan-danas nije objavila svoje izvore finansiranja; do sada nismo mogli da nađemo ni ko finansira tu organizaciju, ali smo mogli da konstatujemo da ta, nazovinevladina organizacija ima najveću moguću vlast u ovoj zemlji.
Dakle, pored mesta guvernera Narodne banke Jugoslavije, pored potpredsednika Savezne vlade, G-17 plus, tzv. nevladina organizacija, sada dobija na mestu predsednika republičkog Ustavnog suda svog kandidata.
Zaista, da to nije razlog za zabrinutost svih nas? Nemojte misliti da nije zbog toga što ste sada vi na vlasti, pa je sada takva situacija. To je jedan veliki sistemski problem koji u budućnosti treba da bude rešen. Međutim, danas ste vi na vlasti i danas vi treba da razmišljate o tome.
Takođe, moram da istaknem i činjenicu da je gospodin Vučetić, pod nekim nerazjašnjenim okolnostima i pod nekim proceduralno sumnjivim radnjama, razrešen i smenjen sa prethodne sudijske funkcije, ali o tome ne bih previše da trošim reči. Zbog svih ovih navedenih razloga i zbog toga da ne bih onemogućavao svoje kolege poslanike koji verovatno žele da kažu još ponešto o ovoj temi, ja ću svoju diskusiju privesti kraju u ubeđenju da sam vas dovoljno argumentima ubedio, a posebno vas, gospodine ministre, da je zaista potrebno da u ovom trenutku Ustavni sud funkcioniše, ali ne na bilo koji način. Nadam se da će uprkos tome što će verovatno postojati mnogobrojni pritisci na buduće sudije Ustavnog suda, oni svoj posao obavljati časno.
Takođe, zbog činjenice da se u Ustavnom sudu posle godinu i po dana pauze, blokade ili kako hoćete, nagomilalo preko 450 starih i novoprimljenih predmeta, ja želim budućim sudijama Ustavnog suda mnogo uspeha u daljem radu, ali zbog svih ovih navedenih razloga izjavljujem da će poslanička grupa SPS-a biti uzdržana. Zahvaljujem na pažnji.

Dame i gospodo, suština mog amandmana vezana je neposredno za prethodni amandman na član 13. Dakle, suština mog amandmana je da se u članu 14. stav 1. menja i glasi: "Izbornu komisiju u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje šest članova koje imenuje skupština jedinice lokalne samouprave, a u proširenom sastavu i po jedan opunomoćeni predstavnik podnosilaca izborne liste koje su, samostalno ili zajedno, predložile najmanje dve trećine kandidata od ukupnog  broja odbornika koji se bira".
Kao što možete da primetite, suština ovakvog amandmana jeste - sprečavanje minorizacije onih stranaka ili grupacija koje budu predložile manje od predviđenog broja odborničkih kandidata, pa se s tim u vezi predlaže da u izbornu komisiju, dakle u njen prošireni sastav, može da uđe i po jedan opunomoćeni predstavnik dva ili više podnosilaca izborne liste, koji ne moraju pojedinačno da predlože dve trećine kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira, već ako zbirno prelaze taj minimum i ako žele da odrede zajedničkog opunomoćenog člana.
Podsetiću vas na situacije koje hipotetički mogu da se dese u narednim izborima. Recimo, za 16. juni su predviđeni dopunski izbori u izbornoj jedinici 51, u Bistričkoj Rožani, u Pirotu, na kojoj se, evidentno je već sada, javlja situacija da neke od manjih partija izlaze samostlano na te izbore. Recimo, Demokratska alternativa, SPO ili neke druge partije, kao što su DSS, gospodine Panajotoviću, i s tim u vezi može da se desi da manje partije ne mogu da skupe dve trećine odborničkih kandidata, pa zbog toga može da dođe, naravno hipotetički, do njihovog udruživanja i podnošenja zajedničke liste.
Zbog toga, dakle zbog sprečavanja i omalovažavanja ili situacije da te političke stranke budu bez svojih predstavnika u proširenom sastavu izborne komisije, mi smo predložili da se usvoji jedan ovakav amandman, kojim se daje mogućnost tim političkim strankama ili grupacijama da dobiju jedno mesto u proširenom sastavu izborne komisije na lokalnom nivou.
Nažalost, Vlada nije prihvatila ovakav amandman. Mislimo da je to izuzetno dobar amandman i da je to u skladu sa demokratskim načelima koja bi omogućila demokratsko pravo manjim partijama koje mogu da se udruže da imaju svoje predstavnike u izbornoj komisiji. A, zahvaljujući novom poslovniku, nećete imati dovoljno koncentracije da o suštini ovog amandmana odlučujete za nekoliko dana kada bude trebalo u danu za glasanje, kako je to novim poslovnikom predviđeno da odlučujemo o samom amandmanu.
Ali, apelujem na svest svih vas koji se zalažete, makar načelno, za ostvarivanje načela demokratičnosti i šire slobode manjih političkih grupacija, da se ovaj amandman prihvati, kako bismo makar i hipotetički, a i u stvarnosti, stvorili jednu širu demokratsku osnovu za rad manjih partija i političkih subjekata na našoj političkoj sceni.
Zbog toga vas pozivam da za dan, dva ili tri, kada bude glasanje o ovim amandmanima, glasate za ovaj amandman. Hvala lepo.

Dame i gospodo, da budem kratak i jasan, Zakon o radu koji smo usvojili, tačnije koji ste vi usvojili ili niste usvojili pomoću nekih mađioničarskih trikova, ne valja, pa samim tim ne valja ni ovo usklađivanje zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti sa tim Zakonom o radu.
Dakle, kratko i jasno, zdravstvena zaštita kao jedan vrlo bitan društveni segment jeste bila najpre pod pritiskom iz inostranstva na našu zemlju, međutim, mi smo uspeli da očuvamo visok nivo zdravstvene zaštite uprkos sankcijama, ratovima, bombardovanju, uspeli smo da uspostavimo sve naše zdravstvene institucije koje su bile razrušene u toku bombardovanja. Nažalost, ne uspevamo da ih zaštitimo od vlasti DOS-a.
Kao jedan primer moram da isteknem da u Pirotu pre dolaska na vlast DOS-a nije bilo nijednog lekara na birou. Ne znam da li će tako ostati i ubuduće, međutim, situacija u zdravstvu je zaista pogoršana u odnosu na ono što smo imali ranije. Kao prilog tome mogu da istaknem mnoge ljude koji i dan-danas dolaze u kancelarije Socijalističke partije Srbije, pošto ne mogu da zadovolje svoje potrebe za citostaticima, za obezbeđivanjem lečenja ili nastavka lečenja na Vojno-medicinskoj akademiji, zbog toga što je Zavod za zdravstveno osiguranje onemogućio dalji nastavak lečenja na VMA. Pokušavaju da na neki način dođu do lekova koji su im potrebni, a koje danas u apotekama ne mogu da nabave.
Takođe u prilog zaštite svih onih poštenih zdravstvenih radnika, lekara koji su svoje umeće dali da očuvaju visok stepen zdravstvene zaštite naših građana u svim onim nepovoljnim okolnostima koje su postojale, moram da se založim da se zaista odvoji žito od kukolja i da kažem da je već jednom vreme, pošto sam prisustvovao sednici zdravstvenog odbora, na kojoj je bio i potpredsednik Vlade gospodin Žarko Korać, da imenujemo te koji su vršili zloupotrebe, dajte da im čujemo imena i prezimena, da vidimo koji su ti. Ako jesu, dajte kažite, ako imate imena i prezimena ovih koji su dopisivali dežurstvo, dajte da ih imenujemo. Nema potrebe da mešamo poštene zdravstvene radnike sa onima koji nisu pošteni.
Takođe, priča o korupciji u generalnom smislu ne stoji, već mora da se konkretizuje i ja se zalažem za to da zaista žito bude odvojeno od kukolja. Moram da istaknem da, u ime mladih ljudi koji su danas ili pri završetku medicinskih studija ili traže angažman, ne mogu da se složim sa uvođenjem prakse o dopunskom radu, neselektivno, u smislu onoga da na birou postoji određeni broj nezaposlenih lekara, zdravstvenih radnika, a da se onima koji rade omogućava da pored redovnog posla rade i dopunski rad, što mislim da ipak nije u redu.
Dakle, Zakon o radu ne valja i ove izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti nisu dobre, a o reformama možemo da govorimo tek onda kada budete obezbedili onaj nivo zdravstvene zaštite koji je postojao ranije, pa da tek kada dostignemo taj nivo zdravstvene zaštite idemo u reformu nabolje. Za sada od vaših reformi nema ništa.

Dame i gospodo, dozvolite mi da na početku svog izlaganja napravim malu digresiju, da iskoristim prisustvo uvaženog premijera koji je nedavno boravio u gradu iz koga  dolazim, da mu prenesem pozdrave iz "proklete avlije", kako je definisao naš grad, uz podsećanje da je u tom gradu na vlasti jedno pet godina Demokratska stranka i da ta "prokleta avlija" nije bila toliko prokleta, kao što je sada, pre jedno pet godina.
Međutim, da ne bih previše trošio reči, rekao bih samo kratko da se u vezi sa predlogom Polaznih osnova za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore javljaju neka mišljenja u Pirotu da se i sam naziv grada preinači i da se Pirot više ne zove Pirot, nego da bude promenjen u uniju Pazara, to je deo levo od Nišave, i Tijabare, desno od Nišave. Ima nekih ideja i da se tok Nišave okrene u suprotnom pravcu, dakle da ide ka Bugarskoj, ali nadam da ćemo imati razumevanja da nešto tako nije moguće.
Na početku sam napravio malu digresiju da bih vam skrenuo pažnju i da pokušam da vas ubedim da se od ovih polaznih osnova zaista treba što pre i što jasnije distancirati, da ne treba dozvoliti da se ove polazne osnove shvate tako kao što nam nameću oni koji su ih i napisali i da, u suštini, ne treba ići tokovima politike koja se svodi na jednu marionetsku poslušnost u odnosu na zahteve onih koji žele da nama upravljaju.
Takođe, koncepcijski bismo mogli da uporedimo ovaj vid politike sa vidom politike koja je vođena do pre dolaska DOS-a na vlast. Naime, mi jesmo trpeli izvesne sankcije i napade na našu zemlju upravo zbog toga što smo želeli da sami odlučujemo o svojoj sudbini. Nažalost, ovo je jedan eklatantan primer da se zahtevi iz sveta, iz Evropske zajednice, poštuju danas, da se uvažavaju bespogovorno, bez obzira na to kakav će njihov uticaj biti na život svih nas.
Naime, na početku moram da kažem da je ovim polaznim osnovama jasno pogažen Ustav SRJ, koji propisuje načine za promenu državnog uređenja i pitanja tipa zajednice u koju treba da stupe Srbija i Crna Gora. To ustavno pitanje, prevashodno, koje je na ovaj način rešeno bez ustavotvorne skupštine, a svi znamo da kada se važeći ustav ignoriše ustavotvorna vlast postaje sasvim slobodna, nevezana ustavom; ili ustavotvorna skupština ili Ustav daruje narodu šef države. Ovde šefa države kao potpisnika ovog dokumenta nemamo. U njegovo ime je potpisao neko drugi, što je još jedna od formalnih grešaka i nedostataka ovog sporazuma.
Takođe, moram da kažem da je način i koncept države koja se stvara ovim aktom vrlo nejasan, jer zaista u praksi nigde ne postoji jedna takva simbioza državnog sistema koja nije imanentna ni konfederaciji ni federaciji. Naime, ono što je vrlo bitno (a to je nešto svi moramo da znamo), u međunarodnim okvirima, naročito kada se jedna država rastura, posledice se odnose i na međunarodne ugovore i na državne dugove. Ovim sporazumom i uništavanjem Jugoslavije dovodimo u pitanje i izvesnost Rezolucije 1244, koju vi čas napadate, čas branite, ali ona je, nesumnjivo, način na koji se garantovao suverenitet Republike Srbije i SRJ na Kosovu i Metohiji. To će, u slučaju rasturanja Jugoslavije ili preimenovanja Jugoslavije, biti zaista dovedeno u pitanje, bez obzira na to što ovaj unutrašnji politički akt, koji se zove Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, ima jednu odredbu koja, kao bojagi, garantuje da će odredbe Rezolucije 1244 biti važeće i posle rasturanja Jugoslavije. Međutim, sa međunarodno-pravnog aspekta to je vrlo diskutabilno.
Takođe, moram da kažem da u ovom aktu zaista nema ništa o izboru poslanika u Saveznu skupštinu. Kako će se birati, koliko će njih biti u Saveznoj skupštini, vrlo je nejasno. Moguće je da to budu delegati iz republičkih skupština, u kom slučaju bi oni zaista imali imperativni mandat i onda je to zaista nešto drugo od skupštine koja zaista predstavlja i zastupa biračko telo.
Takođe, postoji niz nelogičnih rešenja koja upravo proističu iz toga da je ovo jedan nametnut akt i sve te stvari jasno nam ukazuju da ovaj akt ne treba prihvatiti, da ovaj akt nije dobar i da neće doprineti boljem životu svih nas.
Da završim - pošto ističe vreme predviđeno za moje izlaganje, s obzirom da imam samo pet minuta, a već sam ga prekoračio - gospodo, raspišite što pre izbore kako bismo mogli da utvrdimo biračku volju našeg naroda i kako se ne bi zamajavali ovakvim stvarima koje ne doprinose boljem životu svih nas.

Dame i gospodo, suština ovog zakona, kao što sam u svom izlaganju i u diskusiji u načelu rekao, jeste da se izvrši revizija Krivičnog zakona Republike Srbije. Međutim, u ovom članu kojim se predviđa povećanje nominalnih iznosa u krivičnim delima čije zakonsko obeležje  sadrži imovinsku vrednost, praktično se dešava jedna stvar kojom se otežava istražnim i sudskim organima da preduzmu krivično gonjenje za počinioce krivičnih dela, u predloženom tekstu - zbog nesavesnog rada u privrednom poslovanju. Pored toga, i zbog oštećenja stambenih i poslovnih zgrada i prostorija, nedozvoljene trgovine, neispravnog merenja, poreske utaje, teške krađe, razbojničke krađe, razbojništva, utaje, prevare, sitne krađe, utaje ili prevare, oštećenja tuđe stvari, zloupotrebe poverenja, iznude, ugrožavanja javnog saobraćaja, zloupotrebe službenog položaja, nesavesnog rada u službi, prevare u službi i pronevere.
Dakle, laicima bi se možda učinilo da su na ovaj način, predloženim uvećanjem nominalnih iznosa otprilike četiri puta, ministarstvo ili vlada želeli da usklade i ove nominalne iznose sa redovnim povećanjem kazni za saobraćajne prekršaje od pet do 10 puta. Međutim, ovim se iznosi koji su usklađeni zadnji put 1998. godine decembra meseca sa nekih petnaestak hiljada, a konkretno vezano za član 136, koji reguliše nesavestan rad u privrednom poslovanju, podižu na 60.000 dinara. Iznos od 150.000 dinara zamenjuje se iznosom od 600.000 dinara.
Suština mog amandmana jeste da se ovim amandmanima odgovorno lice u preduzeću ili drugoj organizaciji koja vrši privrednu delatnost, koje svesnim kršenjem propisa ili odluka organa upravljanja itd, kao i svojim delovanjem načini štetu, kako je predloženo, u iznosu preko 60.000 dinara, može krivično goniti. Suština mog amandmana je da ta šteta treba da bude izuzetno niža. Dakle, predložio sam iznos od 30.000 dinara, a ako se usled dela iz stava 1. ovog člana načini imovinska šteta u iznosu od preko 300.000 dinara, kako glasi moj amandman, umesto predloženih 600.000 dinara, ili je pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili postupak stečaja, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.
Da ne bih zapao u kontradiktornost, želim da istaknem da je zbog uslova privređivanja u Srbiji svim privrednicima potrebno, ako ne dodeliti odlikovanja, onda iskazati dužno poštovanje. Međutim, smatram da se zbog potencijalnih zloupotreba u poslovanju zaista ovaj nivo štete koja nastaje i koja određuje iznos za krivično gonjenje prekršioca zakona ne treba ovako drastično povećavati, već da se treba smanjiti za polovinu. Zbog toga je suština mog amandmana da se iznos od 60.000 dinara i iznos od 600.000 dinara smanjuju na 30.000 i 300.000 dinara.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Nadam se da ćete imati razumevanja za moju argumentaciju. Zahvljujem.