Dame i gospodo, pitanje postavljam predsedniku Vlade Republike Srbije i predsedniku Narodne skupštine Republike. Moje pitanje – kada će konačno Narodna skupština Republike Srbije raspravljati o svojoj južnoj pokrajini?
To je princip koji je još Demokratska stranka usvojila da se može u Narodnoj skupštini Republike Srbije raspravljati o svemu i svačemu. O mnogim zakonima smo raspravljali po tri, četiri ili pet puta, praveći razne izmene i dopune. Sve je važno, sve je hitno, jedino izgleda nije bitno šta se dešava na Kosovu i Metohiji.
Podsetiću vas da je većina zakona, koje je ovaj saziv Skupštine razmatrao usvojio, bio po hitnom postupku. Po hitnom postupku, jer navodno postoje okolnosti koje prete da može doći do nekakvih štetnih posledica. Izgleda da jedino, šta god da se radi na Kosovu i Metohiji, kakvi god da se sporazumi postižu u Briselu, to ne može imati nikakve štetne posledice i o tome Skupština ne treba nikada da raspravlja.
Prethodnih dana smo imali mogućnost da čitamo saopštenja SNS, gde kažu da su pokrajinski poslanici, iako oni nisu pokrajinski poslanici, jer su u šiptarskoj skupštini, kaže, prodali interese srpskog naroda za šaku albanskog novca. Kaže, pokrajinski odbori SNS ne priznaju ništa što je proisteklo iz izdajničkog dogovora poslanika Pokreta socijalista Isa Mustafe. Što se mene tiče, slažem se da su oni izdajnici, ali mislim da su svi izdajnici koji u tome učestvuju. Svako ko je bio u šiptarskoj vladi, u vladi Kosova, bez obzira da li je Bajram Redžepi ili Isa Mustafa, princip je isti, je izdajnik, taj radi protiv Srbije, protiv interesa srpskog naroda.
Ali je zanimljivo kada čujemo to iz usta vladajuće koalicije. Kažu da se to nedolično imenovanje, nedolične osobe, radi u trenutku kada Srbi pokušavaju da spreče otimanje „Trepče“ i blokade Sporazuma o zajednici srpskih opština, da to prevazilazi uobičajene stranačke razmirice i da je uvreda za svakog pristojnog Srbina i Srpkinju, ali očigledno nije dovoljan razlog da bude na dnevnom redu Skupštine.
Poslednji izveštaj o dijalogu Priština-Beograd, koji smo dobili 14. novembra u trenutku kada su predstavnici vladajuće koalicije Marko Đurić i Aleksandar Vučić podigli tenziju narodu, kada su se naljutili na EU, ali je to trajalo jako kratko, dobili smo izveštaj koji se razlikuje od svih drugih koje dobijamo prethodne godine. Izveštaj koji je donekle bio iskren i pročitaću vam neke delove. Kaže, npr. – da evropska spoljno-politička služba prema viđenju Beograda u proteklom periodu vodi pregovore ispod nivoa svojih objektivnih mogućnosti i realnih potreba procesa normalizacije.
Teško je izbeći utisak da je posrednička strana u proteklom periodu insistirala na razgovorima i rešenjima samo po onim temama koje su u interesu Prištine, pitanje mosta u Mitrovici, sloboda kretanja, telekomunacije, pravosuđe itd. Kaže da se od postizanja sporazuma o opštim principima 25. avgusta 2015. godine nije napravljen nikakav napredak po pitanju uspostavljanja zajednice srpskih opština i to kaže vaš pregovarač, Marko Đurić. Kaže da oni razgovaraju samo o onome što Priština traži. On je lično rekao na sednici odbora da se Edita Tahiri javno hvalila na pregovorima da je ona ta koja piše uslove za otvaranje poglavlja i da se to kasnije i potvrdilo kada smo te uslove i dobili.
Dalje kaže, da se krše i drugi pregovori, ali ono što je meni možda i najzanimljivije kada se radi o pravosuđu, poslednja grupa kandidata za sudije i tužioce polagala pravosudni ispit 10. septembra. Pravosudni ispit po njihovim zakonima. I kaže za izbornu regulativu da naša strana očekuje da će EU …

Evo dve sekunde.

Znači, nemam pravo na nekoliko sekundi da prekoračim.

Gospodine Milićeviću, mislim da je potpuno očigledno da sam imao osnov za repliku, da je Gordana Čomić pomenula direktno moje ime, i negativno se izrazila o onome što radim. Ne znam zašto me terate da se javljam po Poslovniku.
Razlog za to je bio, valjda 150-ti amandman koji je podnela Gordana Čomić, gde kaže briše se. Gordana Čomić koja je pored toga što je izrekla ogroman broj kazni, najveći u istoriji u ovog Parlamenta, što ste vi na putu da prekoračite, je poznata upravo po kritici poslanika SRS-a, koji su podnosili u eri tog diktatorskog režima DS-a amandmane briše se.
Vidite, sada je došlo do toga da ona kaže da amandman briše se rešava sve probleme, ali je ta naknadna pamet zakasnila više godina, kao što je naknadna pamet DS-a, da nisu smeli formirati SNS, zakasnila ko zna koliko godina.
Prema tome, gospodine Milićeviću, pozivam vas da poštujete Poslovnik. Vi do sada niste bili među predsedavajućima koji su ga brutalno gazili. Pogledajte malo na sve strane i upozorite, kada sam se već javio, i ministra, odnosno ministarsku, kako god da joj je to draže, Mihajlović, da ako već sedi u ovoj sali, i ako već predstavlja Vladu, da je onda njeno da sluša narodne poslanike. Nije dovoljno biti prisutan i sve vreme se igrati na laptopu ili raditi ko zna šta, voditi neobavezne razgovore u pravu sam, voditi neobavezne razgovore i ćaskati sa saradnicima, nego treba slušati narodne poslanike i odgovarati na njihove primedbe.

Da.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsednicu Vlade Republike Srbije Aleksandru Vučiću, i pitanje je – da li će podržati inicijativu koju je jutros podnela SRS? Mi smo podneli predlog za obrazovanje anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića.

Vi znate, da se, koliko godina već u javnosti konstantno o tome priča, da mnogi politički akteri konstantno govore da postoji određena politička pozadina, i potpuno je jasno da ona postoji, ali isto tako je jasno da do sada nije postojala politička volja da se istraži ta politička pozadina.

Mi iz SRS želimo da se konačno stavi tačka na ovu priču, bez obzira na to što o Zoranu Đinđiću i politici koju je vodio ne mislimo ništa dobro. Smatramo da ova tema ne može biti stavljena ad akta, sve do onoga trenutka dok ne budu u potpunosti utvrđene sve činjenice, a jasno je da to do danas nije urađeno. Zbog toga smo zvanično, po hitnom postupku podneli predlog za obrazovanje anketnog odbora i naš je predlog da taj anketni odbor čini pet članova. Pet članova je nešto, što bi po našem mišljenju, omogućilo da taj anketni odbor bude funkcionalan i da bude u stanju da izvrši svoj zadatak.

Ukoliko bismo prihvatili, naš predlog je i to da kažem, da najvećih pet poslaničkih grupa ima svoje predstavnike u tom anketnom odboru, i smatramo da ukoliko bi bilo više, ako bismo npr. predložili da 14 poslaničkih grupa, koliko ih valjda trenutno ima Narodnoj skupštini, ima svoje predstavnike, da bi on bio preglomazan, da bi bio predimenzioniran, i da bi rad tog odbora bio unapred osuđen na propast. Rok koji smo odredili, da anketni odbor izvrši zadatak je 90 dana, tri meseca. Opet, po našem mišljenju smatramo da je to optimalan rok, ni prekratak, ni predugačak, sasvim dovoljan da ukoliko, ozbiljni ljudi budu ozbiljno radili, da odbor dođe do rezultata.

Naš predlog je da dužnost predsednika anketnog odbora vrši poslanik koga predloži najveća opoziciona poslanička grupa, a da zamenik predsednika anketnog odbora bude narodni poslanik koga predloži najveća poslanička grupa. Koji su to razlozi? Mi smatramo da je vlast, i ova, kao i sve prethodne imala dovoljno i vremena i sredstava na raspolaganju, da utvrdi sve što je želela, i da politička volja nije postojala.

Ne može vlast kontrolisati sama sebe i ne može režim koji ima na raspolaganju i tužilaštvo u sudove i BIA i sve drugo i nije izvršio taj zadatak, ne možemo ponovo tim istim ljudima poveriti da izvrše taj zadatak ukoliko iskreno želimo da on bude nekada završen.

Isključivi zadatak anketnog odbora je da sagleda okolnosti i utvrdi činjenice u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića. I dalje nismo išli. Ovaj se odbor ne bi bavio ni politikom, ni Vladom Zorana Đinđića, ni bilo čime drugim. Dakle, ograničen je zadatak u jednoj rečenici, činjenicama i okolnostima u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića.

Pitanje postavljamo Aleksandru Vučiću, jer je on taj koji odlučuje o tome i potpuno je jasno da bez podrške vladajuće koalicije neće moći biti formiran ovaj odbor. Pozivam sve poslaničke grupe da podrže ovaj predlog. Onaj ko je dobronameran, ko želi da se konačno utvrdi istina, on će ga podržati, a smatram da oni koji ne podrže formiranje ovog anketnog odbora, nemaju pravo da ikada više uzmu u usta Zorana Đinđića.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prekršili ste član 27. koji kaže – da se predsednik, odnosno predsedavajući Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika, vi ste dali reč ministru za repliku.

Ministar u skladu sa ovim nakaradnim Poslovnikom, ali i Poslovnikom koji ste dužni da poštujete, nema pravo na repliku. U skladu sa Poslovnikom ministar može govoriti o amandmanu, jedanputa do dva minuta i on je to svoje pravo iskoristio, pravo na repliku je imao poslanik na čiju se diskusiju on osvrnuo i čiju je diskutovao, čiju je diskusiju i predložena rešenja kritikovao.

Nakon toga ministar nema pravo na repliku. Ne, to on što je rekao kratko ću, to nije opravdanje, ne može ni sekunda, nije bitno koji je ministar, nije bitno koja je tema, nema pravo, tako je definisao Poslovnik, jedanputa dva minuta i više od toga nema.

Prema tome, ja vas pozivam gospodine Arsiću, ne samo da sad priznate da ste prekršili Poslovnik, nego da prekinete tu praksu da ministar može šta mu padne na pamet, jer to je ovde praksa. Ministri mogu sve, poslanici imaju znatno manje vremena. Ministar može po svakom amandmanu, poslanici ne mogu. Ministar može ukupno tri sata, poslanici mogu mnogo manje. Nama uskraćujete i to malo prava, a ministrima dajete ona prava koja nemaju.

Očekujem od vas, ne vaše proizvoljno tumačenje, nego da mi pročitate član Poslovnika u skladu sa kojim ste dali reč ministru, a ja tvrdim da ne postoji taj član zato što ne postoji. Pročitao sam Poslovnik za razliku od vas. Vi ga vodite po vašem demokratskom osećaju koje očigledno ne posedujete.

Ponovo po Poslovniku.

Gospodine Arsiću, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Povređeno je time što mi ne dozvoljavate da se izjasnim o tome da li želim da se Narodna skupština o ovome izjasni u danu za glasanje. Kada Poslovnik kaže da narodni poslanik ima pravo da se izjasni, to ne znači da mi treba da mašemo, da dobacujemo ili da bilo kojom konkludentnom radnjom vama stavljamo do znanja da li imao želju da se o ovom glasa ili ne. Ja nema pravo da vodim dalju raspravu, ali imam pravo da se izjasnim. Izjašnjenje podrazumeva da mi date reč i da ja onda kažem da bi to mogli da čuju i građani u direktnom prenosu da li želim ili ne želim. I, vi ste meni to pravo uskratili.

I, druga povreda Poslovnika, to što kažete, da ministar, da se primenjuju odredbe Poslovnika na sve učesnike. Ne, nije tačno. Apsolutno niste u pravu i nije bitno da li je narodni poslanik predlagač ili nije, jer drugi član Poslovnika reguliše, a vi ne znate koji je to član, evo, ja tvrdi sada da ne znate. Vi, me demantujte.Drugi član Poslovnika posebno reguliše učešće ministra u raspravi u pojedinostima. I, ne može se primenjivati opšta odredba. Dakle, to jednostavno nije tačno. Primenjuje se. Kada kaže- primenjuje se i na druge učesnike, to se misli na odredbe o kažnjavanju na primer, pa da kaznite ministra. Da kaznite bilo koga drugog ko dolazi da vređa narodne poslanike.

A, vi samo ono što je negativno prema narodnim poslanicima i uvek je negativno tumačenje da imamo manje prava, a kad su ministri u pitanju uvek je široko tumačenje da mogu sve.

NEMANjA ŠAROVIĆ: Dakle, evo radi javnosti gospodine Arsiću, šta član 158. e, dobro ste rekli, moja je namera i bila da vas nateram da izgovorite koji je to član Poslovnika koji reguliše učešće ministra u delu rasprave u pojedinostima.

Naredno pitanje je šta kaže taj član Poslovnika? On kaže: „Predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona, ima pravo da o svakom amandmanu govori do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima po ovom osnovu ne može biti duže od tri časa“. Ministar jednom do dva minuta – član 158, i dalje nema.

Dakle, povredili ste Poslovnik time što ste dali reč ministru, a tražim od vas da uvedete red u sali, jer poslanik vladajuće koalicije preteći maše i očigledno vama sugeriše da i ubuduće kršite ovaj Poslovnik i ne dajete reč poslanicima opozicije koji se javljaju da na to kršenje ukažu.

Predstavnicima vladajuće koalicije preporučujem da ukoliko imaju nešto, neka kažu…

Evo, završavam. Neka kažu. Imajte političke hrabrosti…(Isključen mikrofon)

Gospođo Gojković, dobro je što ste se vratili, jer je gospodin Arsić prekršio više članova Poslovnika.

Ovoga puta, i zbog toga se sada javljam, prekršen je član 109. i prekršen je član 112. Član 112. određuje kada može predsednik, odnosno pozvao se predsedavajući na taj član i odredio pauzu, a taj član kaže da ako predsednik Narodne skupštine ne može redovnim merama da održi red na sednici, odrediće pauzu dok se ne uspostavi red. Ovde nikakvog nereda nije bilo, apsolutno nikakvog nereda, osim što je bilo kršenja Poslovnika od strane predsedavajućeg, a to kršenje je kršenje člana 109. koji kaže kada se izriče opomena narodnom poslaniku.

Veroljub Arsić je meni izrekao opomenu bez ikakvog razloga, nakon što mi je isključio mikrofon, pa nije ni čuo šta sam rekao, a obavešten je, i to lažno, od poslanika vladajuće koalicije šta sam rekao. Vi da imate i malo obraza, gospodine Arsiću, vi bi to priznali i ne biste nikada dozvolili da reagujete i izričite opomene za nešto što niste čuli…

… za nešto što vam drugi kažu.

Ja se obraćam njemu kao predsedavajućem neposredno.

Dakle, Veroljub Arsić nije ni čuo šta sam rekao. Upitao je šta sam rekao, drugi su mu rekli da sam, navodno, rekao da su predsedavajući buzdovani, što nije tačno. Rekao sam nešto drugo. Izrekao mi je opomenu.

Rekao sam da ne treba da Poslovnik i predsedavajući budu buzdovani vladajuće koalicije.