To sam rekao.

Ne, nije šija nego vrat, nego potpuno drugačije značenje.

Gospodine Arsiću, povređen je član 106. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže – niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, da niko ne sme da dobacuje, odnosno ometa govornika na drugi način, kao i na svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora. I vi ste bili dužni, gospodine Arsiću, da opomenete Aleksandra Martinovića koji je konstantno dobacivao prof. dr Vojislavu Šešelju. Vi ste to čuli, to je bilo očigledno, i to upravo pokazuje taj najveći problem u Narodnoj skupštini, a to su dvostruki aršini koji se primenjuju. To je činjenica, da vi čak ni ovaj ovako nakaradan Poslovnik niste u stanju da tumačite ni adekvatno, niti ste u stanju da ga tumačite na isti način prema svima.
Mi smo maločas čuli od predsednika Narodne skupštine kako samo predsedavajući može da povredi Poslovnik. Ja veću besmislicu odavno nisam čuo. Ako je tako, zašto onda narodnim poslanicima izričite opomene? Kad neko nešto uradi, vi lepo uzmete pa izričite predsedavajućem. Problem je u tome što vi ne možete da radite šta želite. Sad kada je trebalo da mi date reč, vi ste resetovali sistem, jer sam ja bio prijavljen pre Maje Gojković, i dali ste reč njoj, jeste, i bio sam prinuđen ponovo da se prijavim. Dakle, čemu sistem, ako vi možete po potrebi da ga resetujete i da date reč kome želite, da kažete – prijavite se ponovo? Onda napravite sistem koji će biti adekvatan, da se vidi da li smo se javili za reč ili da ukažemo na povredu Poslovnika, a ne da nas terate da mašemo ovim Poslovnikom, jer inače kažete – nismo znali zašto se javljate, a onda pravite od nas neznalice jer navodno nismo u sistemu, nego smo mahali Poslovnikom.

Gospodine, povređena su dva člana. Član 106. Koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. To je tačka Poslovnika koju možda treba brisati, jer ovo je član koji vi proizvoljno primenjujete, onda kada ste dobre volje ili kada niste. Ne znam.
Ono što je potpuno jasno jeste da se ovaj član ne primenjuje stalno. Ono što je još jasnije je to da, nažalost, mnogo češće ministri ili predstavnici vladajuće koalicije izlaze iz okvira teme i da nikada u to vreme vi ne intervenišete, a kada to opozicija čini, gde biste vi morali imati mnogo mekši stav, onda tu dolazi ta vaša rigoroznost, onda oduzimate vreme od poslaničke grupe. Da li je to 30 sekundi, nije to mnogo, ali je to nedemokratska mera.
Druga stvar, povređen je član 104. koji govori o tome ko ima pravo na odgovor. Vi ste dali priliku ministru da odgovori. Ministar nema šta da odgovara. Pravo na repliku je pravo narodnog poslanika. Ministar to pravo nema. Ministar može, kao predstavnik predlagača da govori, i to u tim okvirima. To vreme je iskorišćeno.
Dakle, mora se znati, naučite jedanputa, ko u Narodnoj skupštini ima više prava, naučite da je Narodna skupština Dom u kome su ministri ti koji su dužni da slušaju poslanike, ne da drže lekcije, ne da oni odgovaraju, nego da slušaju. Nekad su poslanici u pravu nekad nisu, ali ministri moraju, sa dužnim poštovanjem da se ophode prema svakom poslaniku ovde šta god govorio, jer je on predstavnik građana, a ministri samo službenici.

Najpre bih vas zamolio, gospodine Milićeviću, vi ste veoma smiren čovek i strpljiv, da umirite poslanike vladajuće koalicije, koji mi dobacuju, ometaju me i strahujem da neću biti u stanju da povežem svoje misli.
Vi ste povredili član 116. dajući odgovor jer je to član Poslovnika, koji apsolutno ne može da se primeni na ovu situaciju. Član 116., citiraću ga, – odredbe ovog Poslovnika, o redu na sednici Narodne skupštine, primenjuju se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine. To je član koji ne daje pravo ministru na repliku. Nema tog člana u Poslovniku koji daje pravo ministru na repliku. Nema. To je ekskluzivno pravo narodnih poslanika. Oni ne mogu biti s nama u rangu, pa da imaju ista prava. Oni su ispod nas i to je ono što ni jedna vladajuća većina od 2000. godine nije uspela da shvati. I žuti kada su pisali ovaj Poslovnik, oni to nisu shvatili. Kad su ga primenjivali nisu shvatili, i sad vi ne shvatate.
Poslanici su iznad ministara. Poslanici su narodni predstavnici, na koje je preneta suverenost, a ministar je promenljiva kategorija. Poslanika ne može niko da promeni, a ministra danas jeste, sutra nije. Evo vam Radulovićev primer, ne traje to dugo.
Član 116. vama daje za pravo da malo kaznite ministra, da koknete ministru opomenu, ili da ga udaljite sa sednice na dva meseca kao Balšu Božovića, ali ni u kom slučaju ne daje pravo na repliku.

Hvala. Pre svega, mislim da je zanimljivo pitanje zašto uopšte raspravljamo o ovom amandmanu i zašto ovaj amandman nije odbačen. To je ono što je nekada bila praksa i to je ono što je trebalo uraditi, ali je, ja mislim,ipak važnija bila namera vladajuće koalicije da ovo iskoristi za, rekao bih, zakasneli obračun sa Sašom Jankovićem. E sad, 2012. godine SRS je bila protiv Saše Jankovića. Mi smo i tada znali da je on sluga zapada, koga su „žuti“ doveli ne da vrši funkciju koju treba, nego da vrši neke druge korekcije u društvu i da nastupa po potrebi. To pokazuje koliko ta vaša naknadna pamet kasni za onim što smo mi iz SRS znali još 2007. godine, mislim, kada je prvi put izabran i kada smo to kritikovali i bili protiv njegovog izbora.
Druga stvar, vi nemate problem sa Sašom Jankovićem, vi zapravo imate problem sa sopstvenom kadrovskom politikom. Izaberete Sašu Jankovića, glasate, hvalite ga, prođe neko vreme, vi kažete – ne valja ništa, kriminalac, lopov, ovakav, onakav. Izaberete Radulovića, prođe par meseci, od genija finansijskog, evo ga opet lopov. Nagurate Boška Obradovića u Skupštinu uz Skota, omogućite vi većinu mu u RIK-u da on dobije tu…

Evo, nasloniću se na izlaganje prethodnog govornika.

Hvala vam.
Onda govorite o visini plata. Dakle, plata nije ni približna Jorgovanke Tabaković i njegova. I, ako već govorite o licemerju, pa ko vrši najodgovorniji posao u državi, ko bdi 24 sata i još tri minuta više nad ovom državom, Aleksandar Vučić. Zar ne treba on da ima najveću platu?
E, sada, guverner Narodne banke pet hiljada evra, a predsednik Vlade koji, valjda čitav ovaj broj zvani Srbija usmerava, hiljadu evra. Pa, zar to nije licemerje, zar to nije demagogija? Ja mislim da jeste. Ako već pričate o demagogiji i licemerju idite do kraja. Idite do kraja, a ne ovaj je dobar, a ovaj nije dobar, ili danas je dobar, a sutra nije dobar.
Mi bar znamo, koga na početku označimo da ništa ne valja, ne valja. Prema tome, kada pričate o licemerju i o doslednosti, pogledajte prvo u svoje redove, a i Saša Janković je iz vaših redova. Vi ga birali. Svi ga zajedno birali 2012. godine, uhvatili se za ruke, sve poslaničke grupe, jer nije bilo SRS da razbije to nesrećno jedinstvo, kao što to sada činimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega povređen je član 103, jer ja više od 10 minuta se uporno javljam za Poslovnik, dižem Poslovnik, govorim vam to, a u međuvremenu su tri ili četiri govornika su dobili reč. Povređen je član 104. koji reguliše pravo na repliku i kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o drugom narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku. Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čijoj stranci pripadaju narodni poslanici, u ime poslaničke grupe, pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. Dakle, u ovom članu koji sam pročitao se samo pominju poslanici i poslaničke grupe. Ministar ni pod kojim uslovima ne može dobiti pravo na repliku. Učešće predsednika Vlade, ili predstavnika Vlade, ministara u radu po amandmanima reguliše član 158. koji kaže – predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona ima pravo da o svakom amandmanu govori do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima ne može trajati duže od tri sata. Vulin, je govorio po ovom amandmanu, iskoristio vreme, i nema poslovničkog osnova, nikakvog, pod bilo kojim okolnostima, šta god da mu je neko rekao, a nije mu rekao niko ništa, on ne može više dobiti reč. One je iskoristio svoje vreme. Vi se možete pozivati da imate više gospode Vulin, ali to po Poslovniku nije osnov.

Zaista je krajnje zanimljivo posmatrati Boška Obradovića i gospodina Orlića kako se prepiru oko toga ko je veća sramota za Srbiju i koga je više finansirao Boris Tadić i režim DS. To je deo istorije i jednih i drugih i mislim da to nije prava tema za njih. Opšte je poznato da je SNS formirao gospodin Boris Tadić sa Mikijem Rakićem, ali to tada nije smetalo gospodinu Bošku Obradoviću da sa njima sarađuje.
Vi pričate o izborima na kojima je Tomislav Nikolić pobedio, gospodine Obradoviću, ali vam tada nije smetalo da zajedno sa njim protestujete, da zajedno sa njim učestvujete u farsi ili obmanjivanju građana o nekakvoj krađi na izborima. Isto što ste radili 2012. godine sa SNS, 2016. godine ste radili sa DS. I tad vas nije bilo sramota ni da vas podrži Čeda, ni da vas podrži Tadić, ni da vas podrži Čanak, ni da vas podrže mnogi drugi protiv kojih ste formalno. Nije vam smetalo ni da vas podrži američki ambasador. Ništa vam od toga nije smetalo, jer vaš sveti cilj ulaska u parlament je nešto što sve opravdava.
Ja hoću vas da pitam gospodine Obradoviću, ko ste vi? Vi pričate da ste srpski nacionalista. Pre nekoliko dana, vi ste osramotili Narodnu skupštinu tako što ste onoga ustašu Pernara doveli u ovaj dom i slikali sa njim, uz zaljubljene poglede, slikali selfije sa galerije Narodne skupštine. Ustašu ste doveli. Vi pričate o Srebrenici, vi pričate o „Oluji“, a onoga ko opravdava zločine nad srpskim narodom, ustašu, Pernara dovodite u Narodnu skupštinu RS. Prema tome, pre nego što nekom drugom uputite…

Evo završavam.
… kritiku, razmislite o tome ko ste vi. Ko ste pre podne, ko ste popodne, ko ste uveče, koji su vaši stavovi?

Gospodine Obradoviću, vi očigledno imate problem sa istinom i kada god vam neko saspe istinu u oči, vi onda kažete – upomoć, napadnuti smo. Neko napada opoziciju, vi niste sveta krava da ne može da vam se kaže istina.
Ja sam rekao da ste doveli ustašu Pernara u Narodnu skupštinu. Vi umesto to da odgovorite, vi pričate o nekakvom dogovoru sa Vučićem. A ko je to bio žešći protivnik režima Aleksandra Vučića? Mi, radikali koje hapse, ja sam osuđen pravosnažno zbog suprotstavljanja tom proevropskom režimu, u vreme dok vi idete na Vučićev kanabe. Dok idete sa njim da se dogovarate, dok vas prima kao vanparlamentarnu opoziciju, da vi predstavite svoj plan obnove Srbije protiv poplava. Pa koga vi zavaravate? Šta vi mislite?
Ajde da se vratimo na suštinu. Da li ste vi doveli ustašu Pernara u Narodnu skupštinu RS? Da li ste vi na taj način osramotili čitavu Narodnu skupštinu, čoveka koji povodom „Oluje“ kaže – oni koji su proterali Srbe iz Krajine, tjekom „Oluje“ su same srpske vođe, svojim raspirivanjem straha od ustaša.
Dakle, krivci za nestanak Srba iz Krajine nisu Hrvati, niti vođstvo tadašnje Hrvatske države. Dakle, Srbi u “Oluji“ pobegli od straha,imaginarnog straha od ustaša. Nije bilo tenkova, nisu granatirali kolone izbeglica, nisu klali, nisu ubijali. I vi takvog čoveka primate. I kada vam ja kažem šta ste uradili, vi ste sramota Srbije, vi kažete – napada neko opoziciju. Ako ste vi opozicija, onda je mene sramota da i mene neko naziva opozicijom. Bolje da nas zovu da smo jogi letači, nego da delimo bilo kakav naziv sa vama jer ništa ……

Mene, sa vama gospodine Obradoviću, jednostavno ništa ne zbližava posle svega što vi radite.

Gospodine Obradoviću, vi ste još jedanput pokazali svoje pravo lice. Kada ste činjenicama saterani u ćošak, a činjenica je da ste ustašu Pernara doveli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, vi krećete da iznosite laži kako je dr Vojislav Šešelj sarađivao i družio se sa nekakvim ustašama. Pomenuli ste konkretno Antu Gotovinu.
Mi smo imali, gospodine Obradoviću, ovde u politici neke neobaveštene, vi ste sa njima bili na izborima, pa pretpostavljam da je ta neobaveštenost prešla i na vas.
Doktor Vojislav Šešelj se sa Antom Gotovinom nije družio, nije sastajao, nije sarađivao. On je 12 godina robijao u Haškom tribunalu zbog svoje politike, zbog svoje ideologije, zbog toga što je bio nepokolebljiv u odbrani srpstva. Zbog toga što nije kao vi od danas do sutra menjao one sa kojima će sarađivati, već je stao iza svojih reči.
Kako vama neko da objasni šta znači stati iza svojih reči kad vi to u životu niste uradili? Vi ste doveli u Skupštinu čoveka koji je otvoreni ustaša i to opravdavate time što antiglobalista i što je nekad nešto lepo rekao o Srbima, tako ste rekli. Dakle, ko je antiglobalista nema veze što je ustaša.
Evo šta vaš dobri Pernar, šta je to malo lepo što je rekao o Srbima. On kaže – svi smo grešili, Srbi nažalost najviše. I kao u onoj Isusovoj usporedbi – onaj koji je najviše zgrešio protiv tebe ćete najviše voleti ako mu oprostiš. Odlučio sam oprostiti tim ljudima, isto pozivam i Srbe da oproste nama, ali i da priznaju da su u Srebrenici sistematski ubijali ljude sa ciljem istrebljenja dela bošnjačkog naroda.

Vi, imate obraza da se pojavite ovde, da podnosite amandman na zakon, odnosno na član zakona koji se odnosi na genocid…