Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, MUP tokom čitave godine intenzivno radi na pripremi novog Zakona o policiji, koji se trenutno prevodi za potrebe upućivanja Evropskoj komisiji. S obzirom da je priprema sveobuhvatnog zakona, koji na celovit način uređuje oblast unutrašnjih poslova, jedan dug proces koji se pažljivo sprovodi, ukazala se potreba da se izmenama i dopunama važećeg Zakona o policiji reše neki od aktuelnih problema sa kojima se Ministarstvo suočava.
Mišljenja smo da donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji u najvećoj meri doprinosi pravnoj sigurnosti, kao i bezbednosti građana i imovine, zaštiti i pronalaženju nestalih osoba, efektivnosti u radu, boljem definisanju organizacione strukture i poboljšanju procesa upravljanja.
Priprema Nacrta zakona motivisana je potrebama Ministarstva za hitno reagovanje u odnosu na potrebe da se propišu pravni osnovi za postupanje policije u situacijama povećanog rizika, donošenjem dela Tijaninog zakona, kao i sprovođenje mera racionalizacije u angažovanju ljudskih resursa.
Kolika pažnja je posvećena izgradnji ovog sistema govori i činjenica da je u toku obrazovanje sektora za ljudske resurse, koji će u svom delokrugu rada imati karijerno napredovanje i praćenje zaposlenih od trenutka zasnivanja radnog odnosa, kretanja unutar Ministarstva, do okončanja njihovog radnog veka u MUP.
Sektor za ljudske resurse, u koordinaciji sa ostalim organizacionim jedinicama, kreira i sprovodi strategiju razvoja ljudskih resursa u MUP. Sektor se stara o primeni mere sistema u oblasti zapošljavanja, napredovanja, kreira i implementira sistem za ocenjivanje radnih učinaka, razvoj i održavanje informacionog sistema ljudskih resursa, razvoj i praćenje indikatora kvaliteta učinka zaposlenih i same organizacije MUP.
Smatramo da će funkcionalno objedinjavanje upravljanja ljudskim resursima doprineti boljoj iskorišćenosti postojećih ljudskih kapaciteta u Ministarstvu, kao i raspolaganje najrazličitijim specijalističkim znanjima primenjivim na posebnim zadacima.
Članom 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona, osim ustanovljavanja pravnog osnova za obrazovanje organizacione jedinice za upravljanje ljudskim resursima, obrazuje se i sektor za međunarodnu saradnju, evropske poslove i planiranje, koje organizuje, analizira, planira, predlaže i realizuje posao Ministarstva u oblasti međunarodne saradnje, evropskih integracija, zatim, strateškog planiranja i upravljanja projektima.
Sektor je nadležan za planiranje i organizovanje procesa evropskih integracija, upravljanja u pravcima i ciljevima u prioritetnim oblastima rada MUP u celini u poslovima evropskih integracija, planiranja i upravljanja projektima finansiranih iz fondova EU i drugih međunarodnih izvora i druge poslove iz oblasti međunarodne saradnje.
Razlozi za predlaganje člana 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji sadržani su i u nedavnim događajima u Republici Makedoniji. Kada su postojale indicije da bi na teritoriji Republike Srbije moglo doći do narušavanja javnog reda u većem obimu, odnosno do određenih pretnji i terorističkim napadima.
U novonastaloj situaciji, koja po svojoj pravnoj prirodi ne implicira proglašenje vanrednog stanja, uočena je neophodnost stvaranja pravnog osnova za rad MUP u promenjenim okolnostima, a na osnovu ovog Zakona o policiji. Sledstveno iznetom, odredbe o angažovanju specijalnih posebnih jedinica su takođe pretrpele promene. Jedinice su definisane i propisane, način za njihovo angažovanje, koji podrazumeva odobrenje direktora policije i saglasnost ministra.
Razlog za izmenu ovog člana je, takođe, izmena koja se tiče specijalnih i posebnih jedinica policije. Mi smo do sada, kao što znate, u specijalnim jedinicama policije imali specijalnu antiterorističku jedinicu, protivterorističku jedinicu i žandarmeriju, kao i helikoptersku jedinicu i specijalne antiterorističke jedinice i protivterorističke jedinice su suštinski imale isti zadatak samo sa nešto različitim imenom.
Mi danas, razmatrajući šta je ono što je potrebno Republici Srbiji, šta je efikasno i šta je ono što će učiniti naše jedinice efikasnijim, boljim, spremnijim za različite izazove, smatramo da je bolje imati jednu specijalnu jedinicu ove vrste i predlažemo ukidanje protivterorističke jedinice, a faktički zadržavanje naziva Specijalna antiteroristička jedinica za jedinicu koja će se formirati, koja će nastati ne na neki spektakularan način, već upravo time što će ovi ljudi koji su najbolji, i svi će moći da konkurišu za prijem u ovu jedinicu, oni ljudi koji imaju najbolje rezultate, koji su najbolji u svim testovima, a kontinuirano ih sprovodimo, u poslednjih godinu dana smo imali bar četiri ili pet vanrednih provera, dakle, svi oni ljudi koji su pokazali najbolje rezultate, oni će biti pripadnici nove specijalne antiterorističke jedinice. Ostali ljudi će biti preraspodeljeni u druge posebne jedinice koje predviđamo ovim zakonom. Imaćemo samo jednu specijalnu i posebne jedinice, kao što je to predviđeno Predlogom izmena i dopuna Zakona koji su pred vama.
To bi bila jedna vrsta racionalizacije, jedna vrsta izdvajanja one jedinice za koju smatramo da treba da bude nosilac te najteže i najveće borbe protiv terorizma i nekih najznačajnijih izazova, a ostavljamo kao posebne jedinice policije i žandarmeriju i helikoptersku jedinicu i policijsku brigadu. Kao novinu uvodimo prestanak postojanja Uprave za obezbeđenje, a to postaje jedinica za obezbeđenje, zbog specifičnosti njihovog rada, a upravo zbog formiranja nekih specifičnih formi organizacije unutar jedinice za obezbeđenje, kao što su, recimo, „K“ timovi, koje sadašnja uprava ne može na takav način da formira, a jedinica će moći da formira, kao i zbog prihvata drugih ljudi koji vremenom nemaju više uslova da budu deo specijalnih jedinica, odnosno posebnih jedinica, ali mogu biti deo jedinica za obezbeđenje na takav način.
Dakle, prilagođavamo modernijim uslovima novu organizacionu strukturu Ministarstva unutrašnjih poslova. Jedinice će biti efikasnije u izvršenju svojih zadataka i biramo najbolje, ne one koji su u nekom periodu pa treba da ostanu do određenog broja godina u tim jedinicama, već do onog trenutka dok ispunjavaju uslove koji su potrebni za specijalne jedinice. Cilj nam je i smanjenje troškova, adekvatnija upotreba ljudskih resursa, što će biti moguće kroz ovakav način organizacije.
Član 4. u svojoj suštini predstavlja pravni osnov, to je nastavak „Tijaninog zakona“, da policija može da reaguje u onim slučajevima kada se prijavi nestanak lica, i to je ono što smo mi predložili, da se to ne odnosi samo na maloletna lica nego na svako lice, kada prilikom nestanka tog lica možemo da pretpostavimo da je uzrok nestanka izvršenje krivičnog dela. Od tog trenutka policija počinje odmah potragu za licem.
Potpuno sam svestan da ovo nije jedina moguća stvar koja može da se uradi, ali, jedina je moguća kroz Zakon o policiji, a sa kolegama iz Ministarstva pravde razgovaramo kako da ubrzamo proces zahteva za traženim podacima, kako da tražimo telefonske listinge, kako da tražimo profile na društvenim mrežama, kako da tražimo sve one podatke koje sud mora da nam odobri, da bismo skratili vreme između policije i suda. Naravno, sud će dati konačnu reč. Sada to ide, pošto tužilaštvo vodi istragu, obaveštava se nadležni tužilac, nadležni tužilac procenjuje i daje naredbu, zahtev od suda za određenom merom, sud svojom naredbom odobrava meru i to je nekada suviše dugo. Pokušaćemo da nađemo kako da te procese ubrzamo i to je posao koji ćemo raditi sa Ministarstvom pravde, pošto su oni nadležni za ovo.
Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova i sada, i bez ovog zakona, na terenu, od prvog trenutka kada se radi potraga posebno za maloletnim licima, a i za svakim drugim licem za koje se sumnja da je razlog nestanka učinjeno krivično delo, počinjemo potragu u istom trenutku, ne odlaže se ni za jedan jedini sekund. Ovo je važno da uvedemo kao novinu u zakon, važno je da to postoji i važno je da postoji kao obaveza, a ne dobra volja bilo koga na terenu.
Članom 5. Zakona propisan je pravni osnov za vršenje bezbednosnih provera po zahtevu drugih organa i pravnih lica koji nedostaje od trenutka stupanja na snagu propisa iz nadležnosti drugih državnih organa, kojima je predviđeno da se za vršenje određenih poslova vrši bezbednosna procena.
Važeći Zakon o policiji propisuje da se bezbednosne mere vrše za kandidate za zasnivanje radnog odnosa u MUP-u, za kandidate za Centar za osnovnu policijsku obuku, kao i za neke druge slučajeve, ali ne i one predviđene novim zakonima. Dakle, ovde usaglašavamo sa svim novim zakonima koji su doneti, a i gde postoji pravni osnov da druga lica, detektivske agencije, privatne kompanije koje vrše obezbeđenje, Uprava carina, poreska uprava, u skladu sa zakonom mogu dal zatraže određene bezbednosne provere i da ih MUP može izvršiti onda u skladu sa zakonom i na način koji će biti predviđen podzakonskim aktima kojima će se definisati redosled svih tih poteza.
Članom 6. se stvara osnov za penzionisanje određenog broja zaposlenih koji su na radnim mestima i koji su raspoređeni a koji ne mogu da daju očekivane rezultate zbog prethodnog višedecenijskog angažovanja na poslovima koji iziskuju vanredne psihofizičke napore. Radi se o ljudima koji imaju 52 godine navršene života i najmanje 30 godina iskustva na poslovima sa povećanim izazovima i, naravno, sa rizicima, a da imaju faktički beneficirani radni staž u tom periodu. Dakle, oni koji su radili na policijskim poslovima sa osiguranjem, odnosno sa uvećanim stažom, gde se računa uvećani staž USO-1 do USO-4. Mi više nemamo USO-4. Dakle, imamo ga od prethodnih izmena smo izbacili, pre nekoliko meseci, u aprilu mesecu, čime smo postigli i određene uštede u Ministarstvu, dok USO-1 kao najveći stepen beneficiranog staža imaju ronioci ili, recimo, specijalci koji se bave samo tim poslom. Dakle, vrlo mali, ograničen broj ljudi.
Međutim, ovde se radi o ljudima koji su ceo svoj radni vek proveli na specijalizovanim poslovima i zadacima, na odbrani otadžbine, gde god je država od njih tražila. Nisu proveli uglavnom ni jedan dan staža u stanicama ili radeći redovne policijske poslove i sada sa 52 godine ti ljudi treba da uče dve godine pred redovnu penziju kako se radi policijski posao u stanici, da idu na kurseve, obuke koji će trajati godinu dana, a da bi nakon godinu dana otišli u penziju.
Na ovaj način pokušavamo da pokažemo poštovanje prema tim ljudima, da im pružimo punu penziju, odlazak u penziju bez bilo kakvog umanjenja na osnovu toga što su to potrebe službe, ali i zahvalnost za sve ono što su uradili za Republiku Srbiju, Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i za one ljude koji su u određenom angažovanju u prethodnim godinama već ispunili neke kriterijume za odlazak u penziju. Imamo ljude koji imaju određene dijagnoze zdravstvenog karaktera. Imamo ljude koji ne mogu da obavljaju svoje dužnosti zbog različitih razloga, a ne može se drugačije rešiti njihov radno-pravni status. Na ovaj način ćemo pomoći da njihov odlazak u penziju bude dostojanstven, a da Ministarstvo unutrašnjih poslova bude u mogućnosti da mlađi ljudi, sposobniji ljudi popune njihova radna mesta.
Radiće se o nekoliko stotina službenika, što na 35.000 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, ne radi se o značajnom broju pripadnika Ministarstva, ali svakako će osloboditi prostor za lakšu koordinaciju rada.
To je ono što smo ukratko pripremili vezano za ove izmene i dopune zakona.
Što se tiče novog zakona policiji, mislim da je to tema koja svakako interesuje i građane i narodne poslanike. Novi zakon o policiji je u najvećoj meri gotov. Sa sobom sam doneo jedan primerak zakona. Dakle, on je u Nacrtu u potpunosti urađen. Mi smo malo duže vremena uzela, što nije strašno, s obzirom da godinama radimo po ovom starom zakonu i uglavnom se nije usaglašavalo ništa do sada. Trebalo nam je više vremena, nego što sam planirao, da o ovom zakonu razgovaramo sa profesionalnim udruženjima, sa sindikatima, sa međunarodnim faktorom, sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, sa Savetom Evrope, sa svima u našem ministarstvu, sa svim linijama rada i zainteresovanom javnošću.
Imali smo više javnih rasprava, i to traje već nekoliko meseci intenzivno i želeli smo da, kada taj zakon bude donet, on bude nešto što nećemo menjati često, nešto što će na sveobuhvatan način predvideti sve izmene vezane za rad Ministarstva unutrašnjih poslova. Zahvalan sa i onim narodnim poslanicima koji su svojim mišljenjima, predlozima i sugestijama pomogli da ovaj zakon bude bolji.
Što se tiče samih rokova, ne mogu da kažem tačan dan, jer to zavisi. Spremni smo. U ovom trenutku se prevodi i mi šaljemo ovaj Predlog zakona Evropskoj komisiji. Nakon mišljenja Evropske komisije, Ministarstvo unutrašnjih poslova će to poslati Vladi, a nakon toga naći će se pred Narodnom skupštinom.
Ovaj Predlog zakona biće razmatran u redovnom postupku i insistiraćemo da to bude najduži mogući rok da svi narodni poslanici imaju vremena da se upoznaju. Naravno, već u verziji prednacrta čim ga pošaljemo Evropskoj komisiji objavićemo i na sajtu ministarstva kao što smo radili i do sada i svi narodni poslanici, ali i zainteresovana javnost moći će da ga čita na sajtu MUP, kao i naravno da se pripremi za raspravu u parlamentu koja će biti, zavisno od komentara koje Evropska komisija bude uputila na Predlog zakona.
Dakle, očekujemo da će to biti, mi smo u Akcionom planu za Poglavlje 24 predvideli da to bude do decembra 2015. godine. Dakle, svakako pre tog roka, ja mislim već na jesen, ali mi je žao što smo malo duže probili od onih rokova koje smo sami sebi zadali. Nemamo obavezu ni prema kome da to bude ni dan ranije, pošto sam čuo neke komentare kako sam ja izjavio da će biti ne znam ovog meseca, zašto to kasni. Izvinite, to su rokovi koje smo sebi dali. Uradili smo više posla od drugih. Ovo nije obaveza na bilo koji način da donesemo u bilo kom mesecu. Mi smo sebi dali kao obavezu da donesemo do decembra. To je zvanična obaveza Republike Srbije kroz Akcioni plan. Do tog roka će biti doneto, ali je mnogo važnije od bilo kakvog datuma da to bude kvalitetan zakon koji će omogućiti da MUP bude efikasnije nego što je danas.
Hvala vam na pažnji i nadam se da ćemo u današnjoj raspravi imati priliku da govorimo o ovih šest tačaka o kojima smo pričali.

Želim da se zahvalim, naravno, na ovome što ste rekli. Naravno, obaveze je MUP-a i svih nas da se trudimo da policija bude efikasnija.
Želim još jednom da istaknem samo, baš kao što ste i vi to istakli, član koji menjamo, a vezan za član 72, u našim izmenama i dopunama član 4. koji se tiče potrage za nestalim licima, odnosno ubrzanje policijskih procedura. Ministarstvo unutrašnjih poslova duguje veliku zahvalnost Igoru Juriću, ocu Tijane Jurić, koji je ogromnom energijom i zalaganjem motivisao mnoge ljude i, da tako kažem, pokrenuo mnoge procese, nevezano samo za ovu izmenu i dopunu, ali podigao svest ljudi o svemu što se dešava.
Nadam se da ćemo u saradnji sa Ministarstvom pravde, ali naravno i sa Skupštinom pre svega, napraviti kvalitetne izmene i dopune drugih zakona, koje će nam omogućiti da potrage za pre svega maloletnim, ali i drugim licima možemo da sprovodimo brzo i efikasno, da pokažemo da naša zemlja nije tu kao poligon da nam neko otima ili krade decu, već da su naša deca u Srbiji bezbedna. Hvala još jednom.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Vi ste u načelu u pravu i to su možda i najteži momenti kada pratimo kada se prijavi nestanak maloletnog lica, kada se prijavi nestanak deteta. Nema nikoga od nas, verujem, ni u sali ni u Srbiji ko ne pomisli na svog nekog najbližeg, na nekog koga poznaje i da oseti, to je užasna situacija. To je zaista užasna situacija, od situacije sa Tijanom, preko male Maše, do ovog poslednjeg slučaja u Kikindi sa ovom tragedijom koja se dogodila.
Nažalost, imali smo između tih stotine drugih slučajeva za koje javnost nikada nije saznala, gde su bili lažni nestanci. Ode, ne javi se roditeljima, oni prijave, policija uloži ogromne resurse i nađemo posle dan ili dva tu osobu koja je negde sa drugarima. To su srećne okolnosti. Mi smo srećni kada se to dogodi, iako smo potrošili i resurse i novac. Malo su ljuti ovi operativci što nisu spavali dva-tri dana, ali onda se ispostavilo da je bila šala, ali smo svi srećni jer je dete živo i zdravo. Najteža je kada se završi tragično. Naš posao je, kao Srbije, da pronalazimo sve efikasnije metode.
Mi smo uspeli da sprečimo da nam decu iznose iz zemlje, da nam ih kradu iz naše zemlje, to nećemo da dozvolimo. Videli ste da policija vrlo brzo i efikasno takve slučajeve rešava i ponosan sam na te momke koji su učestvovali u tome, koji su to zaista uradili munjevito i fantastično. Naravno, što više policija imala mogućnosti, radićemo više na toj brzini da te potrage, čim počnu, da se završe što ranije.
Naravno, nije uvek sve lako. Nisu sve istrage jednostavne, nisu sve iste. Neke se iskomplikuju na ovaj ili onaj način. Kao što ste vi rekli, nekad ta medijska pažnja ume da odmogne, ume da stvori pritisak i na ljude koji rade, ume i da uzbuni javnost na način da se i otmičari povuku, da ne možemo na neki način koji bi možda regularno iskoristili da do njih brže dođemo.
Ono što je, naravno, dobro je da u ovoj godini imamo, u ovih prvih šest meseci, 4,5% više rasvetljenih krivičnih dela generalno u Srbiji, što govori o povećanju efikasnosti rada. Statistika, naravno, kada sam govorio i o prošloj godini, gde smo zabeležili jako dobre rezultate, skoro 10% smanjenje kriminala u odnosu na prethodne periode, uvek sam govorio da brojevi nisu presudni. Nisu brojevi jedino što je važno. Nekom kome ukradu televizor iz kuće, možda je to njemu najveća tragedija koja se dogodila jer ceo život je štedeo i vredno radio da bi to kupio i njemu je to veliki gubitak. Naravno, da ne govorim o teškim krivičnim delima.
Ali, naš posao je, verujem da ćemo i ovim zakonom to postići, da budemo bolji, da naša policija bude bolje opremljena, da bude efikasnija, da ima više prava. Mogu vam reći da stvarno veliku zahvalnost dugujem i nekima od ljudi, naravno, svim saradnicima i ljudima iz Ministarstva unutrašnjih poslova, ali nekima iz sindikata. Mi smo razgovarali, možda i najteže, najtvrđe pregovore imali sa Nezavisnim sindikatom policije, gospodinom Lukićem, koji su bili vrlo tvrdi. Ti ljudi su insistirali i na posebnom kolektivnom ugovoru i na aneksu, koji ćemo, nadam se, uskoro zaključiti, i uvek sam ih molio da razumeju da Ministarstvo nema uvek sredstva. Lako mi je da kažem – sve vam obećavam i sve ću dati, ali prosto, ako za to nema resursa mi ćemo posle toga dugovati tim ljudima, nećemo imati da im isplatimo ni putne troškove, ni sve ostalo.
Znači, trudimo se da naša obećanja i ono što budemo radili budu veoma srazmerni. Ali, zahvaljujući radu velikog broja ljudi u Ministarstvu unutrašnjih poslova i mislim da ovaj dan treba da bude posvećen i njima jer ti momci i devojke u plavom su oni zbog kojih i postoji ostatak Ministarstva i koji čine da naš posao bude efikasniji, zahvaljujući vama u Narodnoj skupštini jer ja znam koliko je ovaj posao ozbiljan i odgovoran, to neki ljudi ne znaju, ali ja zaista, kao bivši predsednik parlamenta, to jako dobro znam, zahvaljujući vama i naporima i svemu onome što se uradilo, mislim da dobijamo sve kvalitetnije i primenjivije zakone. To je u suštini i važno da bude u jednom zakonu, da taj zakon bude primenjiv, da mi kada izglasamo neki zakon, kada on bude usvojen, da neki državni organ, da građani mogu da ga primenjuju i da imamo bolji i efikasniji aparat. Mislim da tako Srbija postaje bolja, a naše društvo bezbednije mesto za život. Hvala vam još jednom.

Hvala.
Što se tiče novog Zakona o policiji, dakle, to je zakon na kome zajedno i kroz radne rasprave radimo sa čitavim društvom. Meni je drago da se takva pažnja pridaje ovom zakonu i to me čini zadovoljnim, zato što vidim da jedan deo javnosti izuzetno vodi računa o tome šta se dešava. Nama je to veoma važno, jer policija mora biti efikasnija i bolja u svom radu i to je naš zadatak.
U svakom slučaju, mi te zakone koje donosimo, donosimo zbog građana Srbije i uvek je najbolje da ih donesemo u jednoj dugoj proceduri u kojoj će svi da učesnici iz našeg društva, ali naravno i iz međunarodne javnosti imati priliku da kaže šta misle i da poprave taj tekst zakona, nego da ih donosimo na prečac. Onda te zakone hiljadu puta popravljamo, kao što se mnogo puta dešavalo i u ovoj Narodnoj skupštini, unazad mnogo godina.
Dakle, ovo treba da bude dobar i kvalitetan zakon koji će nadam se kao i ovaj današnji prihvatiti čitava Narodna skupština, pokazati da podržava rad Ministarstva unutrašnjih poslova, jer to je ono što Skupština može, a kažem izvršni organi ne mogu i mislim da je to nešto što će biti dobro za sve nas.
Mi smo zaista napredovali, napravili dobre rezultate u Akcionom planu 24, koji je prihvaćen od Evropske komisije u svojoj trećoj radnoj verziji, dakle, mnogo bolji nego većina zemalja u našem okruženju. Napravili smo dosta dobre rezultate u tom smislu.
Nekad imam samo dilemu da li narodni poslanici od mene traže da se uključim direktno u istrage, da kao ministar, nemam ništa protiv, da kao ministar, ali da mi onda ne prebacuju ako se uključim u neke operativne stvari da kažu - što je ministar bio tamo, itd; ili traže od mene da to radi policija, a da ja kao ministar kontrolišem njihov rad. Pa onda ako je tako, onda da mene pitaju o istragama i šta sam uradio, da li sam išao da saslušavam osumnjičene, itd, ili, ako to hoće ja sam spreman i na to, ako to hoće, onda da dozvole da ja uzmem da radim to operativno na takav način.
Dakle, šalu na stranu, policija je bila dosta efikasna. Pohvaljujem rad ovih ljudi, bez obzira koliko se neki u našem društvu trudili da govore loše o policiji, o njihovom radu. Da li ima ljudi koji su tu loši? Ima. Protiv preko 150 ljudi smo podneli krivične prijave i u prethodnoj godini, u nedavnoj akciji uhapsili 29 ljudi osumnjičenih za određene stvari na graničnim prelazima. Ali, u tako velikom aparatu, potrebno je stalna kontrola društva, stalna kontrola policije i tužilaštva nad radom policijskih organa. Mi to i sprovodimo, pokazujemo da se borbom protiv korupcije borimo ne selektivno, borimo se potpuno posvećeno i pokazujemo da svi oni koji se ogreše o zakon, ne mogu da računaju da će ih zaštititi ni značka, ni društveni položaj, ni politička pripadnost, ni društveni status, bilo ko. Ko god bude osumnjičen za bilo kakvo krivično delo, odgovaraće pred zakonom i sudovi će odlučivati šta će se događati sa tim ljudima.
Što se tiče SAJ-a i PTJ, šta se dešava? Dešava se i to je povezano sa onim pitanjem koje ste postavili vezano za prijem, dakle, ne radi se o novom prijemu striktno samo u smislu novih ljudi, nego kada imate pripadnika specijalne jedinice koji ima 50 godina starosti, nije realno da taj čovek može da ispuni sve zahteve koje jedinica stavi pred njega. Zašto je to bilo tako do sada? Ne znam, ali nije uvek starosni prag dobar i treba nam novih ljudi u specijalnim jedinicama. Svuda u svetu se to obično odredi ili starosni kriterijum ili su u primeni ugovori od po tri godine unutar organa u kome rade i nakon godinu, dve, tri, zavisi kako u kojoj jedinici, vrše se posebne provere koje utvrđuju da li to lice može i dalje da ostane, da li je podobno da bude pripadnik specijalne jedinice.
Mi ćemo se truditi da jedan deo ljudi koji odu, da popunimo i iz redova policije, jer pripadnik specijalne jedinice ne može biti primljen tek s ulice. U ovom trenutku kada bismo hteli da primimo jednog policajca, on mora da završi kurs COPO koji traje godinu dana, mora da završi pripravnički staž od šest meseci. Dakle, on tek za godinu i po dana od ovog trenutka postaje neko ko može da bude primljen u policiju sa činom mlađeg policajca, dakle, u svoj prvi policijski čin ili, naravno, ako završi Kriminalističku policijsku akademiju, nakon četiri godine.
Tada kada bi zatrebalo 500 policajaca, imali bi ih za godinu i po dana. Da bi taj čovek dospeo do specijalne jedinice, potrebno je, ne mogu da kažem koliko, ali grubo bar pet godina. Sve i kada bi hteli da primimo 10, 20, 50 specijalaca, to bi potrajalo mnogo duže nego što ljudi uopšte pretpostavljaju. Ti ljudi se regrutuju iz redova policije ili iz vojske, ali pre svega iz redova policije, iz onih jedinica koje već postoje. Kakav će biti njihov sastav? Jedinice će biti približne veličine kao današnji SAJ. Pre svega, to je posao koji treba da odrade profesionalci. Tu postoji tim profesionalaca koji se bave time. Nije na meni da određujem kolika je jedinica potrebna za Srbiju, kako treba da bude njihovo naoružanje, šta treba da budu njihove karakteristike. To rade ljudi koji se time bave i ja sam to njima prepustio.
Što se tiče zakona, u ovom delu koji govori o direktoru policije, mi inače imamo u zakonu deo koji govori o direktoru policije, gde se kaže da direktor policije upravlja direkcijom policije. Nije sporno da ponovim. Mi ćemo da prihvatimo to da piše da direkcijom policije upravlja direktor policije. Uopšte nije sporno i to se ni u jednom slučaju ne dovodi u pitanje. Na kraju krajeva, ko bi drugi rukovodio direkcijom policije? Nije sporno da prihvatim takav amandman.
Što se tiče novca, otpremnine koje su obezbeđene, one su već obezbeđene u budžetu na poziciji koja postoji kod ministra Kori Udovički, dakle, u Ministarstvu za državnu upravu, novac koji je predviđen za otpremnine i odlazak jednog dela ljudi u penziju. To je već nešto što je plan Vlade i o tome smo govorili.
Dakle, ne radi se ovde o neravnopravnosti pripadnika MUP u odnosu na ostale ljude. Radi se o posebnosti posla koje ovi ljudi obavljaju. Obišao sam mnogo policijskih stanica širom Srbije. Jedna od najupečatljivijih stvari koju vidite kad uđete u hol policijskih stanica, vidite fotografije ljudi, 10, 20, 30, zavisi od stanice do stanice. To su ljudi koji su dali svoje živote, to su ljudi koji su poginuli. To su ljudi koje su ubili teroristi. To su ljudi koji su dali živote da mi koji sedimo danas ovde i naše porodice budu bezbedne. Zato je to posebno, zato je drugačije i zato oni idu i ranije u penziju, zato što ti ljudi, obavljajući svoj posao, bukvalno svakoga dana rizikuju svoj život i to je nešto što moramo da pozdravimo. To je nešto što ovo društvo mora da vrednuje i to je nešto što ovo društvo mora da nagradi.
Poštujući svačiji posao, ovo je najsloženiji posao. Ovo je posao koji zahteva od ljudi da nekada daju svoj život. To je nešto što Republika Srbija hoće i mora da poštuje u svakom trenutku, a ja se nadam i ova Narodna skupština.
Što se tiče penzija, nažalost, penzije su smanjenje kada je vaša neodgovorna vlada donela takve ekonomske poteze koji su faktički uništili penzioni sistem, koji su nas doveli do toga da se bez ikakvog ekonomskog opravdanja zadužujemo i onda nakon nekoliko godina dođemo do toga da više ne možemo da isplaćujemo ni penzije ni plate.
Mi danas imamo rekordno nizak budžetski deficit. Danas imamo mnogo bolje ekonomske pokazatelje, što nam priznaju svi. Ne postoji više niko ni u svetu, ni u Srbiji, ko ne može da kaže nešto dobro o ekonomskim potezima Vlade. Svi su rekli dobro, od MMF-a do Angele Merkel i to je nešto što je međunarodno priznato. Svako ko hoće da kaže drugačije, može da kaže šta god hoće, ali oni koji se pitaju za to, oni koji su apsolutno pozvani da kažu svoje mišljenje, kažu da Vlada vodi dobru ekonomsku politiku. To je činjenica.
Što se tiče štrajka sindikata, kad god se najavi da ćemo uskoro potpisati, da kažem, ovaj aneks, mi smo poslednji kolektivni ugovor već potpisali sa Nezavisnim policijskim sindikatom, koji je o tome najduže pregovarao sa stručnim ljudima, kad god najavimo, a MUP inače ima 26 sindikata i kad god najavimo da ćemo potpisati nešto i kada se očekuje da će to biti, recimo, na sednici Vlade sutra ili prekosutra, onda se pojavi neki sindikat koji dan ili dva pre toga kaže – mi sad zahtevamo to, inače ćemo krenuti u štrajk i vi kada to potpišete, oni kažu – vidite, naša pretnja štrajkom pritisnula ih je da bi uzeli neki poen. I to shvatam i to je u redu. To je njihov način borbe. Oni misle da čine dobro. Mi ne mislimo. Mi smatramo, u saradnji sa onima koji su ozbiljni, koji hoće da daju svoj doprinos na najodgovorniji način, da napravimo zajedno, jer meni je u interesu da svaki pripadnik policije bude i bolje plaćen i da ima više uslova za rad.
Imali smo slučajeve od Smajila Tarića 2008. godine, Lazarević u Valjevu, gde su tri ubistva na ulici bila 2008. godine, u Valjevu ranjavanje, bacanje bombe, Laza bombaš takozvani, rušenje kafića bagerom, podmetanje požara. Sada se bar nikome ne ruše kuće na ulici u Srbiji i da to država gleda i posmatra, pa da joj treba jedno šest meseci da se organizuje da reaguje. Da vam ne pričam o svemu onome, mogao bih sada da navodim ovde više slučajeva. Dakle, ko se sve ubijao, ko je kome podmetao bombe, rušili bagerom, organizovali paravojne policije, bar nam se to više ne dešava u državi. Najgore stanje smo imali 2006, 2007, 2008, 2009. godine. To su bile godine u kojima smo imali po broju najveći broj izvršenih ubistava, posle 90-ih, najveći broj, drastični slučajevi ubistava. Da vam ne pričam o svim onim tragičnim ubistvima koja su se dešavala, sa opisima itd.
Ne treba da nam to bude parametar. Ja to vrlo retko pomenem. To pomenem kada neko kaže da mu pokažem da postoji kontraargument, ako ćemo o tome da pričamo, ali izvršenje teških krivičnih dela je izvršenje teških krivičnih dela. Nama je važno da se svi oni koji počine ta teška krivična dela pronađu, nekada to ide brzo, nekada ne ide brzo, nekada su istrage vezane za neke druge istrage. O tome ne možemo baš direktno da obavestimo javnost. Ali, videli ste na kraju, za sve, za najteža ubistva smo uglavnom pronašli sve počinioce. Ostalo je još jedno ili dva nerešena. Verujem da ćemo u slučaju tih teških ubistava te stvari razotkriti.
Za ove slučajeve o kojima često govorimo u javnosti, ja kažem, odbio sam da komentarišem tok istrage, jer kad god smo pričali o tome i kad god smo davali neke konkretnije podatke, kada smo želeli da uverimo javnost da se istraga kreće i da nešto radimo, ti podaci su zloupotrebljavani i u tim zloupotrebama smo možda imali, da kažem, usporenije istrage. Ja sam odlučio da više ne dajemo nikakvu ni naznaku. Naravno, nikada nismo govorili o podacima koji bi mogli naškoditi istrazi iz krivičnog postupka. Nekada to ne uradi niko zvanično. Nekada se to uradi u dobrim odnosima između medija i pripadnika policije ili tužilaštva. Ja mogu samo da apelujem da se to ne radi. To sam apelovao na kolege iz medija. Ako ne postoji njihova zainteresovanost da objave podatak koji će naškoditi istrazi, onda neće biti ni zainteresovanosti nekog da im taj podatak da i obrnuto.
Molio sam pripadnike policije, naredio, ukazao na zakonske posledice da svako otkrivanje podataka iz istrage može da naškodi istrazi i da ta istraga bude loše urađena. Nadam se da ćemo uspeti, kao društvo, da se izborimo, to nije stvar vas kao parlamenta, već je to više stvar izvršne vlasti, mentaliteta, društvene situacije. Moramo naučiti ljude da su podaci iz istraga nešto što ne treba da objavljuju, da su podaci iz istraga nešto što može da upozori počinioce na bilo koji način i da te stvari ne radimo.
U svakom slučaju, trudićemo se da u narednom periodu poboljšamo svoj rad, da zaslužimo poverenje parlamenta, jer mi odgovaramo pred građanima Srbije i pred ovim parlamentom. Da ovo poverenje koje parlament ima u nas opravdamo, bez obzira na političku pripadnost i na broj poslanika koji podržava ovu ili onu opciju. Trudićemo se da opravdamo poverenje kao MUP i da pokažemo zaista, a ja vam to ne kažem kao neko ko je ministar, već kao neko ko hoće da zastupa ove ljude koji rade danas najteži posao u Srbiji, da oni zaslužuju vašu podršku i poverenje. Trudićemo se da im obezbedimo više opreme, nove uniforme, vozila, da ih modernizujemo, kako bi izvršenje njihovih zadataka bilo lakše. Hvala.

Hvala vam. Vi ste korektni, kao i uvek, i pogledaću, naravno, pomoći ćemo sve što budemo mogli oko novosadske policije. Pokrenuli smo proces povećanja bezbednosti u Novom Sadu, koji je bio dosta  izložen u prethodnim godinama i ne kažem da je to stanje idealno, ali idemo ka boljem stanju. Naravno, ono o čemu smo pričali danas isto je vezano za sve to. Bez karijernog napredovanja, bez razvoja tog policajca, bez pravog policajca na pravom mestu i samim brojem ljudi na terenu nećemo napraviti očekivani rezultat. Međutim, sa dobrim ljudima i ja verujem u načelnika koji mislim da je veoma sposoban čovek i, prosto da kažem, jedan veći broj privedenih za kriminal u toku Exit-a, pre svega za narko-trafiking, za uživanje narkotika i stranih i domaćih državljana, ali naravno i povećanje obima javnog reda i mira u ovom periodu jesu za pohvalu. Trudićemo se da to bude, naravno, i bolje.
Što se tiče samog zakona, hoću da se osvrnem na nekoliko stvari samo koje ste rekli, što se tiče bezbednosnih provera. Odnose se pre svega bezbednosne provere na ona lica, kada se radi o zapošljavanju, koja žele da se zaposle u MUP-u, zašta Ministarstvo, naravno, vrši svoje provere, kada hoće određena lica koja ne mogu vršiti bezbednosne provere, a postoje određena radna mesta koja zahtevaju da se proveri da li je to lice osuđivano, da li je učinilac nekog krivičnog dela, da li je bilo kakva bezbednosna smetnja, da kažem, za koju postoji osnov da ne bude zaposlena na tom mestu. Na primer, iz državnih organa, carine, poreske policije ili iz agencije za privatno obezbeđenje, detektivska agencija, oni se mogu obratiti MUP-u i to je, da kažem, ovaj član sada zakona koji mi donosimo, da se obraćaju MUP-u i da MUP za njih izvrši bezbednosne provere, da se kaže da li ta lica imaju bezbednosne smetnje, naravno, u skladu sa Zakonom o zaštiti informacija o ličnosti. Dakle, sve one informacije koje oni nemaju pravo da dobiju, neće dobiti. One informacije koje imaju, u skladu sa zakonom, imaće pravo da ih dobiju.
Što se tiče penzionisanja, dakle, u ovom slučaju se radi o ljudima koji su tek bukvalno godinu ili dve pred penzijom. Ti ljudi bi za dve godine išli u redovnu penziju u MUP-u, sa 54 godine i četiri meseca staža. Radi se o ljudima koji su najveći deo svog života proveli na radnim mestima gde im se staž računa sa uvećanim trajanjem, upravo zato što su radili složene i teške poslove. Mi, da bismo uspeli sada, pogotovo prilikom ovih preraspodela i organizacionog restrukturiranja Ministarstva, da jedan deo ljudi koji su pripadali određenim jedinicama i više nemaju osnov da budu u tim jedinicama, a nije korektno da ih stavimo da rade u stanicama, razgovarao sam sa njima. Išao sam da razgovaram direktno sa tim ljudima. Napravio sam u svim jedinicama neke grupne sastanke, gde su oni meni rekli – izvinite, ministre, u životu nikada nismo ušli u stanicu, nismo radili u stanici, naš posao je bio potpuno drugačiji. Danas, da se vratimo u stanice i da radimo ovaj posao koji ne poznajemo dovoljno dobro i nismo dobri, a idemo za dve godine u penziju, prosto, nemamo motiv za to. Prosto nisu ni motivisani. A to da primaju platu i da sede negde sa strane, da popunjavaju broj, nije dobro ni za policiju ni za građane Srbije. Onda je, čini mi se, najbolje rešenje da upravo te ljude obezbedimo da odu dostojanstveno u penziju, a da MUP dobije priliku da iz svojih redova, sa nekim ljudima koji se polako penju ili popunjavaju, sposobniji, mlađi, brži, efikasniji, to je neminovnost u specijalnim jedinicama. Prosto, niko ne može da se ljuti što dolazi neko sposobniji, da ti ljudi popune ta mesta i da budemo spremni na sve izazove.
Što se tiče ovog, vi ste potpuno u pravu. Mi smo napravili poseban član u novom zakonu, to je postupanje policije u slučaju nasilja u porodici, gde se kaže da su policijski službenici dužni, u saradnji sa drugim nadležnim organima, da odmah preduzmu potrebne mere i radnje, u skladu sa zakonom, u cilju sprečavanja daljeg vršenja nasilja, koje za posledicu može da ima nanošenje telesnih povreda ili lišenje života. Dakle, mi smo uveli potpuno novi član u Zakon o policiji koji će govoriti o postupanju policije u slučaju nasilja u porodici, kao i, naravno, uz podzakonske akte koje policija već ima i pravilnike o postupanju u ovim slučajevima. Naravno, ovo je važna tema i o njoj ćemo neki drugi put.
Želim samo da kažem da cenim i napore svih ljudi iz parlamenta koji su pomogli u ovom smislu jer mislim da skretanje pažnje i otvaranje očiju javnosti da taj problem postoji je prva važna stavka koja se dogodila. Niko ne može da negira da to postoji kao problem u društvu, ja sam to govorio. Nije to problem policije pa sad policija treba da ga rešava, najtužnije je kada dođe do toga da ga policija rešava, ali je to problem čitavog društva, razmišljanje o prijavljivanju ili neprijavljivanju nasilja, bilo da se radi o žrtvi ili članovima porodičnog domaćinstva ili prijateljima ili komšijama koje to vide i čuju, naravno, do toga da kada je žena žrtva i ekonomske eksploatacije zato što nema gde, pristaje da se vrati kod nasilnika, jer nema gde da živi, nema gde da nastavi svoj život, povlači te krivične prijave, sve to, i onda mi imamo problem da, faktički, policija ostaje vezanih ruku. Znate, kada žrtva povuče krivičnu prijavu, tužilaštvo prekida istragu i mi prestajemo sa postupanjem.
Ono što će policija svakako da radi, i to stoji u našim pravilnicima, na bilo kakvu prijavu mi odmah preventivno oduzimamo oružje koje postoji u legalnom posedu. Nažalost, često se krivična dela izvrše nekim oruđem ili oružje koje nema potrebu da na bilo koji način bude registrovano, ili je nelegalno, tako da se tu oslanjamo na to da ćemo kroz rad društva uspeti da poboljšamo to.
Što se tiče ovih vaših primedbi, mi ćemo ih sagledati. Desetak amandmana je podneto na ovaj Predlog zakona. Mi smo neke već prihvatili. Gospodin Kovačević je neke predložio tokom jučerašnjih konsultacija i hvala vam za korektnost u tom smislu. Mi smo tokom jučerašnjih konsultacija shvatili da za neke stvari postoje bolja rešenja. Gospodin Živković je predložio jednu izmenu koju ću ja isto prihvatiti, koja je isto bila dosta dobra. Nekoliko tih stvari ćemo gledati stvarno da popravimo jer meni se čini, iz onog što sam čuo, ljudi su bili ubedljivi, sa tim izmenama zakon će biti bolji. Trudićemo se da to usvojimo. Moram da vidim sa kolegama šta smo do sada otprilike razmatrali, šta smo usvojili. Videću šta ćemo sa ovim. Svakako da ćemo neke odredbe primeniti.
Ono što ste vi rekli samo za nemogućnost obavljanja nekog drugog posla nakon penzionisanja, tu nam malo Ustav smeta, u smislu ravnopravnosti ljudi da obavljaju bilo koju delatnost. S druge strane, postoje neki zakoni, poput Zakona o privatnom obezbeđenju, koji faktički predviđa mogućnost da neko ko je penzionisan u MUP-u ima neke određene prednosti da nema potrebe za vršenjem bezbednosnih provera tog tipa. Međutim, naravno da ćemo vremenom, uvek sam uveren i video sam ovde, bio sam svedok da smo mnoge zakone donosili pa nas je vreme popravljalo i činilo da, kako su se okolnosti menjale, budemo drugačiji, prilagodljiviji. Nekad je za to potrebno vreme. Prosto, i ovo što je do sada urađeno, mislim da je svaki jedan ovakav potez bolji za Ministarstvo i za državu, a onda, naravno, videćemo kako se situacija razvijati i u nekim ranijim godinama, kako se okolnosti budu menjale, prilagođavati se tome i davati još sve bolje i životnije predloge. Naravno, videćemo i kako će zaživeti Zakon o privatnom obezbeđenju. Čeka nas realizacija Zakona o oružju i municiji. To su sve veliki i važni zakoni koji čine sistem bezbednosti.
Završavam time, ono što je rekao gospodin Kovačević, to je, mislim, nešto što nedostaje, a to je strategija o unutrašnjoj bezbednosti, kao deo sistema nacionalne bezbednosti. To još nikad nismo donosili u Srbiji. Nadam se da ćemo je imati, zajedno da ćemo napraviti jednu strategiju o unutrašnjoj bezbednosti, pošto niko nije predvideo npr. gde je sistem FTO, odnosno Agencije za obezbeđenje u sistemu unutrašnje bezbednosti, niti ko zna kako da te ljude angažujemo u slučaju nekih potreba i zato nam je taj deo bezbednosti, kao što ste vi rekli, nije to više neki bauk, službe bezbednosti, policija, vojska, dakle, ovo je sad jedno ministarstvo koje pre svega razgovara sa ljudima o efikasnosti. Što smo efikasniji, to je bolje za sve.

Želim samo da vam se zahvalim na jučerašnjem danu i na današnjoj diskusiji.
Mislim da smo kroz iskustvo ljudi i vi koji ste obavljali tu funkciju u MUP, u prethodnom periodu i imate uvid u dosta stvari koje se dešavaju u Ministarstvu i kako izgleda naša organizaciona struktura, kroz dobre konsultacije, kroz dobru i kvalitetnu razmenu argumenata, mi smo došli do dobrog zakonskog rešenja.
Zamoliću sve narodne poslanike, pa i vas naravno, možda kao neko ko to bolje razume nego drugi koji se tim poslom nisu bavili, da kada dođe na red novi zakon o policiji, taj zakon dobro pogledamo, da pokušamo da sva najkvalitetnija rešenja primenimo, da ne smanjimo operativnu mogućnost policije da radi svoj, a da faktički dobijemo nešto što je efikasnije i bolje nego što je bilo ranije. U svakom slučaju zahvaljujem se na korektnoj raspravi.

Evo što se tiče nekoliko ovih primedbi koje ste rekli, svakako da mi nije intencija nikada kada postavljamo čoveka onako iz drugog grada da on trajno ostane tamo, a verujte ni tim ljudima. Sa njima sam razgovarao više puta i oni svi vole da se vrate naravno u mesto odakle su došli jer tu im je život, tu im je porodica.
Nekada to bude, prosto ne nađemo dovoljno kvalitetnu zamenu i to je naravno i posao njihov da pripreme tu zamenu kroz operativni rad, vide ko se od ljudi ističe i ko ima kapacitet da bude i na tome ćemo svakako raditi.
Ja ću se truditi i da to bude i u Nišu i u Novom Sadu, da ovi ljudi koji obavljaju trenutno privremeno funkcije načelnika jer su upućeni na ta radna mesta, da se oni vrate na svoja radna mesta, odnosno svoje gradove, a da se na ta mesta dovede neko iz tih sredina koji bolje može da u kontaktu sa građanima razume čitavu situaciju.
Što se tiče ovog pitanja, pripadnici Žandarmerije koji su, da kažem, pred sudom, imaju sva prava kao i svi drugi građani Srbije. Dakle, oni imaju pravo da zatraže pravnu pomoć bilo koje vrste i svaka takva pravna pomoć će im biti pružena, a što se tiče ovih vaših, da kažem, saveta koji su bili vezani za operativno funkcionisanje policija, za ne komentarisanje istrage, ja se vodim tim i pokušavam da javnosti pružim samo one podatke koji su važni, naravno da ih Ministarstvo zbog javnosti podeli, ali ne želim nikada da kažem – e imamo tog i tog, držimo ga na merama, sada ćemo mi, itd.
Kao što ste videli, otkako sam ministar, do današnjeg dana nikad unapred nije najavljeno bilo kakvo hapšenje, bilo kakva realizacija slučaja, ni jedno u napred nije najavljeno, ni jedno.
Vrlo često su mediji bili u potpunoj zabludi povodom čega održavamo konferencije za štampu, a uvek ih održavamo možda nekad nekoliko desetina minuta, ali nikada pre, uvek posle realizacije akcije. Dakle, kada izvršimo privođenje tih ljudi, onda smo obaveštavali javnost da su ti ljudi privođeni, barem što se tiče mog Ministarstva i što se tiče onog posla koji ja radim.
Videćemo naravno šta ćemo uraditi sa budućim slučajevima, ali opet kažem te operativne istrage neću komentarisati, uvek ću im reći da je istraga u toku i da ne mogu da dajem informacije kao što to i radim.
Ali, daću informacije kada se istraga završi i kada budemo imali dovoljno informacija ili kada se radi o slučajevima kada počinioce imamo, da kažem, kada je on priveden u skladu sa zakonom, odnosno kada tužilaštvo da nalog za njegovo zadržavanje, a pretežni interes javnosti je da podelimo neke informacije o slučaju, zbog, da kažem, uzbuđenja javnosti, kao što je kod otmica deteta ili tako nešto, da javnost zna policija određene stvari preduzima.

Evo pre svega samo nekoliko rečenica. Prihvatam ovo što ste rekli za član 20. u sistemu subordinacije. Dakle, taj amandman je podnet od strane odbora i mi ćemo taj amandman prihvatiti. Dakle, bolje je definisano, slažem se.
Što se tiče ovih penzija, mi smo juče razgovarali i rekao sam vam da se ne odnosi na njih jer je član zakona tu vrlo jasan i on kaže da se odnosi na ljude koji su imali 52 godine života i 30 godina proveli na poslovima sa uvećanim trajanjem osiguranja, gde se uvećano obračunava osiguranje.
Dakle, prosto, ti ljudi su već po posebnoj uredbi penzionisani i sada bi faktički vi penzionisali ljude koji su već penzionisani, što bi bilo pravno nemoguće, ali ćemo morati da pronađemo neko drugo možda rešenje gde ćemo tražiti, ne kroz ovaj zakon, ali u saradnji sa Ministarstvom za rad, boračka i socijalna pitanja šta su najbolji modeli i sistemi s obzirom da je jedan deo ljudi integrisan u KPS, a da ćemo faktički morati da vidimo šta da radimo sa ovim ljudima koji nisu još uvek integrisani, tako da se ovaj zakon ne može odnositi na to i ne donosi se za pripadnike civilne zaštite. Pre svega se odnosi na ono što smo pričali tokom današnjeg dana, na pripadnike MUP-a koji su radili na posebnim zadacima.

Da počnem od ovog poslednjeg. Dakle, nikada nisam najavio hapšenje unapred. Nikada niste ni vi, niti je bilo ko u Srbiji mogao da zna, niko nije mogao da zna da će npr. sutra ujutru biti uhapšeno to i to lice. Nikada to niste čuli od mene. Nije da se nije dešavalo u nekim prethodnim vremenima. Od kako sam ministar unutrašnjih poslova, od mene to nikada niste niti ćete čuti. Možete da čujete posle hapšenja, kao što sam to i radio.
Ja uvek kažem, to jesu ljudi koji su osumnjičeni. Nećemo da ih zovemo kriminalcima, zvaćemo ih divnim ljudima koji su osumnjičeni za divna dela, poput ovog čoveka što je osumnjičen za divno delo da je opljačkao decu ometenu u razvoju u dvorcu Heterlend u Novom Bečeju. Divni čovek je osumnjičen za to, divni čovek. Da li ima u toj kvalifikaciji koju sam izgovorio nešto da je nezakonito, da je divni čovek osumnjičen za divno delo zloupotrebe novca od dece ometene u razvoju? To što je on član vaše stranke, član predsedništva DS, to bi trebalo da bude sramota vašu stranku što su takvi ljudi bili na takvim mestima. To je sramota.
Šta je sve izgovoreno u ovoj Narodnoj skupštini od strane pripadnika vaše stranke, šta ste sve izgovarali za ljude, kako ste ih sve kvalifikovali, kad bi uzeli samo u ovom sazivu Narodne skupštine, kad bi uzeli zapisnike i stenograme, da ne pričam kakvim ste sve epitetima častili ljude koji su članovi ovih klupa ovde i poslanike i potpredsednika Skupštine koji sada predsedava, šta je sve ovom čoveku izgovoreno, o tome neću ni da pričam.
Što se tiče zaposlenih, kada bismo uspeli samo da smanjimo vašim partijskim kolegama koje ste vi zaposlili u javnom sektoru, kada bi samo njima uspeli da smanjimo plate, koji danas rade u javnom sektoru, ne bi morali da smanjujemo ni plate ni penzije, pošto ste ih toliko zaposlili od 2008. do 2012. godine da je to apsolutno neizdrživo. Mi smo uspeli da smanjimo za 36.000 ljudi, toliko manje radi u javnom sektoru. Dakle, 36.000 ljudi manje radi u javnom sektoru danas nego 2012. godine. To je dramatično smanjenje, što prirodnim odlivom, što jednim delom ljudi kojim smo ukidali različite agencije. Nedovoljno, slažem se, ali ih mi bar nismo osnivali na takav način, a kod vas su nicali kao pečurke posle kiše.
Dakle, svake nedelje je bila po jedna nova, sa direktorom, tri zamenika, 15 pomoćnika i jedno 20 zaposlenih koji su pomagali jedni drugom da odu ranije na posao i do 12 odu na ručak, sa platama koje su bile mnogo veće od tih učiteljskih o kojima pričate, mnogo veće i od lekara i od nastavnika i od penzionera. Tada vam to nije smetalo, ni vama, a ni drugim ljudima iz vladajuće koalicije. Nikada nisu ustali da kažu – izvinite, što nam direktori iz naše stranke primaju ovolike plate, što su bogataši, što ne znaju šta će od novca, dajte da damo to penzionerima. Ne, tada je to bilo divno i sjajno. To je bilo perfektno tada. To vreme je bilo sjajno za te ljude, uživali su u luksuzu. Mi smo za 36.000 ljudi smanjili.
Nažalost, da vam kažem, ja vidim da vi niste nikada pregovarali sa MMF. Dakle, sve ono što se pregovara sa MMF, njihovi zahtevi kada razgovaramo su vrlo precizni. Oni ne govore paušalno, oni traže od određenih institucija određena smanjenja, jer se radi o broju ljudi.
Što se tiče onih ljudi koji imaju radno-pravni osnov, prosto kada neko više nije za specijalnu jedinicu ne znači da nije više da radi neki drugi posao, ali prosto više ne može psihofizički da odgovori zahtevima koji su takvi. Na kraju krajeva, rad u policiji je specifičan. Rad u službi za obezbeđenje, u Agenciji za obezbeđenje je mnogo manje zahtevan nego što je rad u policiji. Dakle, policija ima određena zakonska ovlašćenja i primenu ovlašćenja koju ovi ljudi nemaju. Znači, ovi ljudi ne moraju da primenjuju policijska ovlašćenja. Policajac u statusu ovlašćenog službenog lica je u obavezi da 24 sata primenjuje policijska ovlašćenja. Dakle, on kada vidi izvršenje krivičnog dela na ulici, on mora da bude spreman da reaguje. Nema – nisam bio na dužnosti, već je to njegova zakonska obaveza. Ljudi iz privatnog obezbeđenja nemaju takvu vrstu obaveze. Oni su u obavezi da ispune određene zakonske uslove iz svog zakona i da rade za firmu koja ih je zaposlila.
Naposletku, mislim da ste samo grubo rekli za ove ljude i zaista mi se to ne sviđa – ostavili su ljude da nekog ubiju, govoreći o nasilju u porodici. To se zaista ne dešava na takav način. Policija nije inkvizicija. Mi imamo zakon po kome moramo da delujemo i moramo zakon da poštujemo. Na kraju krajeva, vi znate da od oktobra 2013. godine policijsku istragu kontroliše i usmerava tužilaštvo. Mi za svaku akciju obaveštavamo tužilaštvo, za svaku posebnu radnju obaveštavamo tužilaštvo i ako tužilaštvo kaže da se ti ljudi ne privode, da nemamo osnov za njihovo zadržavanje, mi protivzakonito to ne možemo da uradimo. Policija je nekada imala pravo da odluči sama, ali sada više to ne može. Tužilaštvo odlučuje da li ćemo nekoga zadržati ili nećemo, da li će biti zadržan 30 dana, da li će biti zadržan duže, da li će biti predloženo sudiji za prethodni postupak da to odredi, ali policija tu ne može ništa.
Ono što policija može je da sa tim licem porazgovara, da podnese izveštaj tužilaštvu ili podnese krivičnu prijavu, a na tužilaštvu je da li će to lice biti zadržano ili će biti pušteno da se brani sa slobode. To je potpuno i isključivo u nadležnosti tužilaštva, odnosno suda. Ono što policija može i to radimo, tim licima se oduzima oružje ako ga imaju u legalnom posedu, a veoma mali broj ih ima u legalnom posedu. Kada smo govorili o ovom Zakonu o oružju i municiji, mogu da vam kažem da se manje od 6% ili 7% krivičnih dela izvrši oružjem koje postoji u legalnom posedu, a 93% se izvrši oružjem koje je u ilegalnom posedu.
Dakle, nije policija svemoguća i o tome smo često govorili. Policija se trudi, pokušavaju ti ljudi zaista svakodnevno da rade težak i odgovoran posao, ali oni ne mogu protivzakonito. Ja znam da bi građani, kada je potrebno da se policija angažuje, voleli da je policija mnogo moćnija nego što jeste, da ima mnogo više zakonskih ovlašćenja, ali onda neki drugi kažu – nemojte, to je ugrožavanje naših prava, sloboda, itd. Znači, prosto policija može šta može, ostalo je na pravosudnim organima, ja se nadam da će tužilaštvo i sudovi biti u odlučivanju. Kada prvi bude otišao zbog pretnji godinu dana u zatvor, ili već koliko mu sud odluči, onda će i drugačije društvo posmatrati sve ove pojave.
Dakle, ne može policija da upada nekome u kuću i da kaže – neko je rekao da si vršio nasilje, hajde ti, mi te vodimo u zatvor, to je prosto nemoguće. To nije zakonito. Policija može da dođe, da uzme izjave, konsultuje tužilaštvo i pita šta da radi, da li ga zadržavamo ili ga ne zadržavamo. Možemo da oduzmemo oružje, i to radimo, ali većina tih ljudi nema nikakvo legalno oružje. I nakon toga, imamo odluku tužilaštva šta dalje sa tim licem. Mi se trudimo, naravno, da uvek sugerišemo i razgovor sa Centrom za socijalni rad i da pokušamo sve metode kojima će se popraviti stanje u toj porodici, ali to nije lako. Kada dođe do policije, kada neko pozove policiju zbog nasilja, to je finalna faza, to je već kraj, onda su ti odnosi narušeni obično u takvoj meri da je veoma teško na miran način intervenisati. Tada tražimo podršku tužilaštva.
Što se mene tiče, uvek sam za što oštrije mere. Ja sam i sa Poverenicom za ravnopravnost razgovarao i doneli smo zaključak da počnemo da radimo na austrijskom modelu, koji austrijska policija primenjuje u tim slučajevima, koji nam daju šira ovlašćenja za neka postupanja, ali opet kažem, kao i u slučaju zadržanih podataka, ništa nećemo uraditi bez sudske, odnosno tužilačke odluke jer to i ne možemo, po zakonu. Ali, možemo da ubrzamo neke procedure i damo policiji više mogućnosti da operativno rade.
Mi samo tražimo, i kada se tiče zadržanih podataka, ne tražimo da to bude usmen nalog, jer to ne bi bilo zakonito, već da procedura u odnosu između suda i policije bude skraćena i da pisani nalog suda dok policija stigne brzo, da bi tu decu ili oteta lica mogli što pre da pronađemo. Hvala vam.

Tako je. U jednom delu se slažem. Imate karakter nekih, nikada nisam ljude kvalifikovao kao kriminalce, ja ih uvek ovde nazivam finim ljudima, vi ste mi svi svedoci. Ima nekih ljudi čiji je karakter takav, može na leđima da ih nosi žaba i kornjača i bilo šta slično, oni ne mogu a da ne gurnu svoju ruku negde. Vi znate gde je guraju. Gurali su je, nažalost, previše dugo. Nadam se da je više neće nikada gurati, pošto je od toga štete imala samo Srbija.
Što se tiče našeg rada, mi ćemo svoj posao raditi. Sve informacije koje sam dao su istinite. Znam da se nekome ne sviđaju, ali takav je život.

Pošto ste izneli nekoliko ozbiljnih primedbi i razmišljanja da mi faktički smanjujemo borbenu gotovost policije i kapacitete za reagovanje, i faktički ste izneli kritiku i ovo je bila jedna od najozbiljnijih kritika dosadašnja ove izmene i dopune zakona, ali ću vam reći da smatram da niste u pravu. Reći ću vam zbog čega to smatram.
Nažalost, ja nisam znao dok nisam došao, niti možete da imate sva saznanja o stanju naše borbene tehnike, opreme i svega onoga kako to izgleda u MUP-u i možete da imate koliko god hoćete opremljenih ljudi, ako oni nemaju oklopne transportere, borbena vozila, termovizijske uređaje, znate, da ih pustite da po noći idu kao u 18. veku po šumi, srednje obučen strelaca sa 500 metara može svakog od njih da skine, bez problema.
Dakle, nije broj, tu, ljudi. kada ste govorili o uspesima, vi ste govorili o uspesima žandarmerije, pošto je PTJ formiran 2007. godine i bio je formiran kao tadašnja težnja unutar MUP-a da se uspostavi politički balans između nekih jedinica.
Ovde sede ljudi iz Ministarstva koji su bili svedoci toga tada. Dakle, uz svo dužno poštovanje prema ljudima iz PTJ, ni za sekund ne umanjujem njihov doprinos i ja sam to rekao danas više puta, i za otadžbinu i za sve što su radili za Srbiju, za sve zadatke u borbi protiv terorizma, i isto tako neću da smanjim ni ono što su radili momci iz SAJ. To su isti momci, meni potpuno jednaki, kao ministru unutrašnjih poslova.
Da li neko ima lične preference prema jednima ili drugima, ja ne smem da ih imam. Oni su pripadnici MUP, oni su vaše specijalne jedinice i naše i to su specijalne jedinice policije Republike Srbije.
U ovom trenutku, neće se formirati SAJ, tako kako oni, pošto prepoznajem, u vašim rečima reči prijatelji iz PTJ, neće se to formirati na takav način da SAJ postoji kao jedinica koja je sada takva, pa sada nekoliko pridodamo iz PTJ, i to je nova jedinica.
Ja sam rekao, formirali smo radnu grupu i reći ću vam ko me je savetovao. Savetovao me je general Živković, koji je moj savetnik, bivši komandant specijalne brigade, učesnik u našim ratovima, komandant kopnene vojske, vanredno dobar profesionalac, bolji od mene i od vas. Dakle, sa mnogo više vojničkog iskustva je to radio i o tome pričamo. Bili smo svedoci, on je komandovao, on je radio, konkretnim informacijama, specijalnom brigadom, jer niko od nas do sada nije komandovao specijalnom brigadom, on jeste.
Komandant je naših specijalnih jedinica i govorimo o konkretnim, ja sam njima prepustio da predvide kako da naše jedinice budu efikasnije. Naša najsnažnija jedinica, jer ja znam da u zemlji postoji fascinacija sa specijalnim jedinicama. Najsnažnija jedinica je policija žandarmerije, bez premca, sedam ili osam puta brojnija nego SAJ ili PTJ, bez premca koju policija ima i oni nose 99% tereta u kopnenoj zoni bezbednosti, oni su ti koji su u rotacijama u kopnenoj zoni bezbednosti, oni su ti koji obezbeđuju pojas. Mi sada imamo, jedna deo PTJ, ne mogu da kažem koliko ali jedan deo koji je raspoređen isto tamo, ali oni služe kao jedinica za podršku i nikad borbena jedinica ne može da se bavi preventivom.
Što se tiče nekih rešenja ovde koji ste pominjali vezano za obaveštajne komponente, tu se slažem i tu ćemo raditi, ne samo za ove jedinice, nego po sistemu koji vojska ima i pokušaćemo da napravimo jedan ozbiljniji kontraobaveštajni element unutar policije da znamo da su naše jedinice zaštićene, ali ne na način koji je to bilo do sada, da kažem, da svaka jedinica ima svoju jedinicu za zaštitu koja odgovara komandantu jedinice. To je besmisleno. U vojsci je to VBA i da taj bezbednjak, da ga tako kolekvijalno da nazovemo, iz jedinice odgovara komandantu, odnosno direktoru VBA, on sarađuje sa komandantom jedinice, ali direktor VBA dobija informaciju o stanju u jedinici i može da proceni kvalitet rada komandanta.
Takve metode i takve stvar ćemo primeniti, kažem, uzeo sam sposobnog čoveka iz vojske, uzeo sam najsposobnije ljude iz policije i zajedno radimo na tome. Mi imamo i odeljenje za terorizam unutar Uprave kriminalističke policije. Ti ljudi nisu dovoljno eksponirani i ne pominju se često u javnosti, ali oni su mozak operacije borbe protiv terorizma.
Borbene jedinice u redu, one deluju kada se nešto možda preventivno postavi ili se deluje kao odgovor na akt terorizma, ali oni ljudi koji vide šta će se dogoditi, koji procenjuju rizik, koji uočavaju određene ličnosti koje mogu izazvati terorističke pretnje, su ovi ljudi.
One prave procene bezbednosti, pre svega, vezanih za terorizam i oni su ti koji reaguju i daju viziju, viđenje, a mi dajemo nalog policijskim jedinicama, specijalnih ili posebnih namera, da reaguju u borbi protiv terorizma.
Još hoću da kažem da smo zahvaljujući, to moram da kažem, da zahvalim Vladi Republike Srbije, Aleksandru Vučiću i ovo ne govori kao bilo kakvo dodvoravanje, nego zato što su imali viziju da bez obzira na teška ekonomska vremena odvoje dovoljno novca da mi započnemo proces modernizacije, jer jedan deo tehnike ste mogli da vidite u Danu policije, uz pomoć i da se zahvalim SDPR kao kompaniji koja je pomogla i prepoznala naše potrebe i mi smo zahvaljujući tim naporima uspeli da modernizujemo jedan deo tehnike i jedan deo tehnike u modernizaciji, da oklopna vozila imaju kupole koje imaju spregnute kamere i protiv pešadijske mitraljeze i topove do 20 milimetara, bez toga da strelac izlazi van vozila, u kupolu ili bilo koji sličan sistem koji to prati iz unutrašnjosti vozila i time povećavamo bezbednost naših pripadnika policije.
Još uvek nemamo u dovoljnom broju, ali radimo na tome.
Dakle, modernizacija tehnike, to će poboljšati pre svega borbene mogućnosti policije, pošto možete imati ljudi koliko god hoćete, ako vam tehnika nije na dobrom nivou, vi ne možete danas da se uspešno suprotstavite protivniku.
Naravno da smatram da je borbeno iskustvo i da su iskustva ljudi izuzetno dragoceno, ali ne mogu biti specijalci sa 50 godina, prosto nigde u svetu ne mogu, pa ne mogu biti ni u Srbiji. Da vas ne lažem, jedan deo ljudi iz specijalnih jedinica se bavi poslovima obezbeđenja raznih štićenih ličnosti ili objekata. U kojoj zemlji specijalne jedinice obezbeđuje objekat? Ni u jednoj. Ne postoji.
Dakle, ja hoću da ti ljudi, kada završe karijeru u specijalnim jedinicama pređu u jedinicu za obezbeđenje, kako ste vi rekli, svo timove ili kod nas het timove, svejedno, pa će ljudi sa iskustvom mnogo većem nego što ima obična policija, jer ljudi koji su proveli u redovima jedinica policije svoj radni vek, moći da se bave poslovima obezbeđenja, nadzora, takvih vrsta poslova koji su povećanog nivoa rizika, ali nisu za specijalne jedinice. Specijalne jedinice se time ne bave.
Dakle, hoću da vas uverim da sve što radi MUP, radimo da policija bude efikasnija. Moj cilj kao ministra je kad više to ne budem, da iza mene ostane Ministarstvo koje je bolje, koje je sposobnije, efikasnije i koje ima dovoljno sredstava da se suprotstavi svakom izazovu kom policija treba da se suprotstavi u Republici Srbiji.

Naravno, Ministarstvo nema nikakve nadležnosti nad medijima, niti Ministarstvo može šta da preduzme u tom smislu. Ako postoji element u krivičnom delu u delovanju bilo kog pojedinca, tužilaštvo je dužno da reaguje i tužilaštvo će, ja sam uveren, i reagovati.
Što se tiče ovoga što ste rekli, moram da kažem da nekada nisam siguran u parlamentu da li nas optužuju za jednoumlje ili nas optužuju za to da postoje različita mišljenja unutar Srpske napredne stranke, pa prosto nisam uvek u stanju to da shvatim.
Međutim, kao što ste videli dva narodna poslanika su iznela određene predloge, sugestije, vezano za jedan mali uski segment, a to su specijalne jedinice, pre svega za borbu protiv terorizma. Ja sam to shvatio kao najbolju želju da Ministarstvo poboljša svoj rad u borbi protiv terorizma, kao što sam shvatio većinu današnjih diskusija. Dakle, želja je ovih ljudi da to bude bolje. Naravno, da li oni to vide na isti način kao ja? Ne, ali ja sam ministar već godinu dana i detaljno sam upoznat sa sistemom funkcionisanja Ministarstva unutrašnjih poslova i zato im odgovaram na način da ih uverim da je ono što smo predložili bolje od onog što oni predlažu.
Istovremeno, ja znam da nekad u javnosti postoji fascinacija specijalnim jedinicama, ali ja moram da kažem da ljudi iz policije, poput dvoje naših kolega koji se nalaze ovde danas za mene, su kičma policijskog posla u Srbiji. Dakle, oni su ti koji urade najveći deo posla: policija opšte nadležnosti, policija koja radi u policijskim stanicama, policija u zajednici. To je, sa Direkcijom policije, kriminalističkom policijom, ona policija koja najviše posla uradi.
Na kraju krajeva, Direkcija policije specijalnih jedinica i posebnih jedinica manja je od jedne sedmine. Šest sedmina su ovi momci i devojke saobraćajci i policija opšte nadležnosti tog tipa, koji rade posao policije. Policija, pre svega, ima posao da obezbedi bezbednost i sigurnost na teritoriji naše zemlje, da se obezbedi borba protiv korupcije i kriminala, da obezbedi sigurnost svakog građanina u našoj zemlji.
To ne mogu ekskluzivno raditi specijalne jedinice. Da, u borbi protiv terorizma, povišenih rizika, žandarmerija jeste formirana kada je postala potreba da se obezbedi kopnena zona bezbednosti, a da se snažnije policijske jedinice zbog primene policijskih ovlašćenja upute u taj deo. Mogla bi to da radi i vojska, ali onda kako da vojnik preduzme određene mere koje spadaju u policijsko ovlašćenje kada na to nema pravo. Zato je formirana jedinica koja može svojom većom moći da odgovori na izazove koji postoje u kopnenoj zoni bezbednosti, a da istovremeno može da primenjuje policijska ovlašćenja.
Što se tiče tih primera, što se tiče svega onog, ja mislim da možemo da nađemo dobro rešenje i ono što je narodni poslanik Momir Stojanović rekao za broj. Ne znam u ovom trenutku. Dakle, to će biti predlog radne grupe koja radi. Svakako će se ići u pravcu da logistike budu manje, jer to nam je inače zadatak na nivou celog ministarstva, a da onaj kor jedinica, koje se bave tim poslom, budu veće i da faktički te jedinice budu samostalno sposobne da obave sve zadatke koje se pred njih stavljaju. Međutim, naravno, treba imati uvek u vidu koji su izazovi u našem okruženju i mi tako i koncipiramo kada pravimo bezbednosne procene, koncipiramo snage prema svim tim izazovima i spolja i iznutra.
Ono što je bilo do sada, slučaj je da smo imali da se nekad specijalne jedinice policije koriste nenamenski, da se koriste za zadatke koje bi mogli da obave redovne jedinice policije. Mi smo polako počeli. Postoji jedinica koja se zove Policijska brigada. Oni su jedinica Policijske uprave za grad Beograd, jedna iskusna, dobra jedinica policije, koja može u Beogradu, uveren sam potpuno, da izađe na kraj sa najvećim brojem dela iz oblasti javnog reda i mira i uopšte nema potrebe da nekad uvodimo žandarmeriju ili specijalne jedinice, već Policijsku brigadu, kojoj će se dati više prostora i da kažem njihov status, ovim uvodimo kao posebnu jedinicu kojoj će se dati mogućnost da pokaže da je sposobna da takve stvari rešava i sama uz, naravno, interventne jedinice koje postoje u Beogradu, koje su jedinice brzo reagovanje u slučaju borbe protiv kriminala na ulici, najdirektnije. Kao što sam rekao, kor, kičma policije je policija opšte nadležnosti, saobraćajna policija, policija koju viđate svaki dan u uniformi. To su ljudi koji neumorno rade, prikupljaju obaveštenja, patroliraju ulicama, čuvaju javni red i mir. Naravno, ni malo ne potcenjujem ove specijalne jedinice koje imaju svoje mesto i ulogu, ali ako pričamo o obaveštajno vođenoj policiji i o radu u zajednici, onda su ovo momci i devojke koji rade 90% posla. Bez njih, informacije koje oni ne prikupe, naravno u saradnji sa kriminalističkom policijom, ali to računam kao deo policijskih uprava, bez tih informacija mi nemamo oči i uši na terenu. Sve ovo ostalo bi bilo samo reaktivno delovanje.
Dakle, što se tiče ovoga što ste rekli, nemojte da imate na bilo koji način sumnju da ovo što budemo radili da ćemo raditi na način da policija bude efikasnija. Verujem da ćemo imati prilike da kroz novi zakon o policiji radimo i razgovaramo o novim poboljšanjima. Potrudiću se da taj zakon bude objavljen na sajtu čim bude preveden i pripremljen. Poslednji detalji se ubacuju. Ovaj nacrt koji je predamnom je 99% završen. Prosto ne želim i primio sam ozbiljno kritike koje je parlament imao na najsitnije greške koje smo imali u zakonima i hoću da to uradimo na način, barem kada dođe ovaj zakon pred Narodnu skupštinu, da ne možete da kažete da se nismo potrudili da uradimo maksimalno dobro. Da li će sva rešenja, siguran sam da neće izaći onakav kakav je ušao u parlament, da ćemo ga menjati amandmanski i mislim da sam ministar koji je do sada prihvatio veliki broj amandmana i na ovaj zakon ćemo barem pola amandmana, koji su predloženi, prihvatiti. Dakle, to je taj procenat, 30-40% uvek prihvatam, jer smatram da ta dobra rešenja, čak i kada se radi o jednoj reči ili rečenici koja dodatno poboljšava, uvek sam spreman da prihvatim.

Moram da kažem, zamalo da budete u pravu. Malo je falilo, ali evo, niste ovog puta, bićete sledeće puta.
Pogledajte član 286. Zakonika o krivičnom postupku. Da li ste ga pročitali? Jeste, dobro.
Zakonik o krivičnom postupku, član 286. ovlašćenja policije – ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da odmah preduzme potrebne mere i da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koju mogu poslužiti kao dokaz, kao i da se prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka, a tužilaštvo obaveštava odmah, ili najkasnije u roku od 24 časa, ali najkasnije u roku od 24 sata.
Ja vam kažem – o preduzimanju radnji, policija odmah, a najkasnije u roku od 24 sata, nakon preduzimanja, ne pre preduzimanja, nakon preduzimanja, obaveštava javnog tužioca.
Šta radimo u tih 24 sata? Da pustimo da dete bude kidnapovano, isečeno i ubijeno, a mi kažemo, izvinite, čekam da se tužilac odluči, a imam ga tu za deset minuta i mi možda za deset minuta možemo da rešimo delo. Šta radimo u vakumu između trenutka kada je policija obaveštena do prvog sledeće momenta kada se tužilac javi? Da li su to dva minuta ili 40 minuta, šta je taj vakum i ko odlučuje o tom periodu, ko šta preduzima ili predlažete da policija sedi kod kuće, odnosno u stanici i da čeka?
To je vaš predlog. Dakle, vaš predlog je da ne postoji da odmah preduzima, dakle vi predlažete da mi ne preduzimamo ništa, da čekamo odluku tužioca.
(Vesna Martinović, s mesta: To nije tačno.)
Jeste, vi ste to jasno rekli i mogu da vam pročitam iz stenograma. Dakle, vi predlažete da čekamo odluku tužioca i da ništa ne preduzimamo.
Da vas citiram, rekli ste: „ako se primeni Zakon o policiji, krši se Zakon o krivičnom postupku“, a to znači da faktički ne primenjujemo ovu normu gde kaže da se odmah preduzimaju sve radnje i mere.
Vi predlažete da policija ne radi ništa, ali srećom je Zakonik o krivičnom postupku predvideo da se najkasnije u roku od 24 sata obaveštava tužilaštvo, a do tada policija može da preduzima sve mere i radnje samostalno. To se ne odnosi na zadržane podatke. Mi pričamo o merama i radnjama koje sam pročitao ovde, da policija može da preduzme potrebne mere, da se pronađu učinioci krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije, ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka, što nije malo.
Ali, što se tiče, ja sam ovde bio vrlo jasan i molim da se sa tim stvarima ne igramo. Ni jednog trenutka nisam tražio da policija prisluškuje, traži bez ikakvog naloga, uz nalog suda, niti bi se ko igrao sa tim, niti mi pada na pamet, ja sam samo tražio ubrzanje procedure. Ako treba sada posle svakog narodnog poslanika da to ponovim hiljadu puta, vi znate da meni to nije teško, ja ću to da ponovim svaki put.
Dakle, nikakve nezakonite radnje, samo nemojte molim vas oduzimati policiji ono što može da uradi u skladu sa zakonom. Mi ovde samo, uz veliki napor Igora Jurića, kojem se još jednom zahvaljujem, ovo je predlog koji je Igor Jurić poslao, ja ga potpuno podržavam, slažem i mislim da je ovo najbolje rešenje, da se da obaveza policiji da odmah počne sa postupanjem i neka se to osnaži kroz Zakon o policiji.
Naravno, vi imate pravo da u danu za glasanje glasate protiv. Ja sam uveren da ćete ipak glasati za i dati podršku i ovom zakonskom predlogu. Hvala.

Mi smo pripremili kao ministarstvo i poslaćemo ministru pravde predlog izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, s obzirom da se radi o kompleksnoj materiji Zakonika o krivičnom postupku, sa krivičnim zakonima je zaista krov krivičnog gonjenja i nešto što moramo veoma ozbiljno da razmotrimo, pošto je, svaka izmena toga mora biti plod ozbiljne rasprave, da nas ne biste onda optužili kako smo to uradili s brda s dola, a da niko nije obavešten. Pretpostavljam da će ministarstvo ipak morati za nekoliko dana da razmotri i usaglasi i donese ovakve izmene i dopune Krivičnog zakonika.
Međutim, ono što je važno da mi ovim izmenama Zakona o policiji dajemo ono pravo policiji, da može odmah da počne da postupa i čak ne ovlašćenje, nego nalog da odmah počne da postupa, naravno, držeći se zakona u roku od 24 časa, obaveštava tužioca najkasnije u roku od 24 časa.
Što se tiče zadržanih podataka, tražićemo ono rešenje koje će biti najefikasnije, a da bude u skladu sa zakonom. Ne mogu da kažem tačno kada će biti, pošto nisam ministar nadležan za pravdu, da mogu da predložim tu izmenu zakona, ne mogu drugim ministrima da namećem zakonska rešenja kojima smo mi već elaborirali, mi o ovome pričamo već dugo. Ja sam sa ministrom Selakovićem već razgovarao i uveren sam da će on vrlo brzo prihvatiti ovakve zakonske izmene.

Samo kratko.

Nije odgovor na pitanje gospodina Halima. Gospodin Živković je postavio pitanje vezano za „Sumaku“.

Dakle, što se „Sumakuma“ tiče, samo u najkraćem, završen je predkrivični postupak, određen je pritvor za tri lica koja su osumnjičeni. U toku je završetak prethodnog krivičnog postupka, ova lica se i dalje nalaze u pritvoru. Tužilaštvo završava, ajde da kažem, taj ključni deo istrage, i očekujem da će vrlo brzo biti podignute optužnice i nastaviće se glavne krivičnog postupka. U pritvoru su.