Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6977">Nebojša Stefanović</a>

Nebojša Stefanović

Srpska radikalna stranka

Govori

Pošto se više puta i u načelnoj raspravi i u današnjoj raspravi o amandmanima poteže se to pitanje, vezano za odgovornost, pročitaću vam, a i u skladu je sa ovim amandmanom, šta je navedeno u izveštaju revizora, što je uzeto kao argument za neuzimanje sredstava za plaćanje strelaca ove godine. Kaže revizor - da se lica, za obavljanje poslova ispaljivanja  protivgradnih raketa, strelci, iz oblasti protivgradne zaštite, i dalje angažuju od strane RHMZ na osnovu ugovora koji su zaključeni u ime i za račun Ministarstva unutrašnjih poslova, bez prethodno pribavljenog akta Vlade o davanju ovlašćenja za zaključenje ugovora.
Dakle, revizor ne kaže da je to nezakonito, samo traži da Vlada, da taj RHMZ traži odobrenje Vlade i da oblast protivgradne zaštite u pogledu finansiranja i angažovanja izvršilaca za poslove ispaljivanja protivgradnih raketa, odnosno strelaca, nije posebno uređena propisima koji regulišu materiju borbe protiv grada, zato što tog zakona nije ni bilo.
Dakle, RHMZ u trenutku kada je trebalo da angažuje sredstva za plaćanje strelaca, trebalo da pošalje Vladi dopis i da traži odobrenje sredstava. Dakle, RHMZ to nije učinio i na poziciji za plaćanje strelaca nije imao novca. Kada je počela protivgradna sezona, oni su se toga setili. Ministarstvo unutrašnjih poslova, koliko god se ovde svi trudili da to prebace na leđa ili Peđe Marića ili mene i Ministarstva unutrašnjih poslova, to naprosto ne mogu da urade, jer je Ministarstvo unutrašnjih poslova svoj deo posla uradilo.
Sad, zašto ovi ljudi nisu trebovali sredstva? Zašto nisu opredelili? Strelci su se 48 godina plaćali sa tog računa i iz te institucije, 48 godina. Ja znam, pošto ovde su se mnogi upirali - nemojte u RHMZ, nikako kod njih, nije to normalno, dajte da zaštitimo te ljude, ja vam sada kažem, to je Vladina institucija, napravila je grešku, nije se konsultovala. To je moje viđenje, niti sam sudija, niti donosim presude. Izveštaj revizora jasno kaže, ne kaže da je to bilo nezakonito, nego predviđa način. Revizor vrlo jasno ukazuje kako da to bude zakonito, a 48 godina se radi tako.
Ja, nažalost, ne mogu da se složim sa vama, zato što kada pominjete lokalnu samoupravu, vi kažete šta bi se dogodilo kada bi lokalna samouprava došla, recimo, u sistem privremenog finansiranja. Ništa se ne bi dogodilo što se tiče sistema odbrane zaštite od grada. Taj sistem će funkcionisati u RHMZ, koji će nabavljati rakete, plaćati strelce iz Republike Srbije i time ispunjavati svoje zakonske obaveze.
Lokalna samouprava može da pomogne tome, ne mora ako nema sredstava i mi ne namećemo lokalnoj samoupravi obavezu onu u skladu sa zakonom o lokalnoj samoupravi, ima obavezu uređenja lokalnih puteva, prilaza lansirnim rampama i drugim objektima infrastrukture, kao što to zakon predviđa, uređenje tih puteva, uređenje objekata, izgradu nasipa za odbranu od poplava i to je njena obaveza koju ima svakako i bez ovog zakona i to je normalno da ima.
Dakle, neće ovaj zakon ni na koji način narušiti taj sistem. A, što se tiče lokalnih samouprava, one na ovaj način imaju samo dodatnu zakonsku mogućnost da ih ne bi kažnjavali zbog nenamenskog trošenja sredstava.
Dakle, Vlada ostaje pri tome da je izveštaj važnija i ozbiljnija forma podnošenja ovakvog oblika informacija zato što želimo da damo značaj, ali se potpuno slažemo i sa vama, a o čemu smo govorili u načelnoj raspravi, jer postavlja se pitanje šta će se dogoditi ako niži organ ne usvoji taj izveštaj, ne možemo na takav način da zaustavimo sistem protivgradne zaštite. Tu ste potpuno u pravu. Zato smo imali rešenje amandmanom odbora da se taj deo izmeni. Postoji amandman odbora koji predviđa da se izbacuje izveštaj, dakle usvajanje izveštaja, samo postoji podnošenje izveštaja. Dakle, lokalna samouprava prima izveštaj, ali ga ne usvaja i time se praktično prihvata suština, duh onoga što ste vi želeli da predložite, tako da vam hvala na tome.
Vlada prihvata ovaj amandman.
Kada bi hteli da teramo mak na konac, onda bi mogli da kažemo da je Skupština kriva, jer ona donosi zakone. Izvinite, ako Skupština nije donela zakon unazad 15 godina, onda je kriva Skupština. Svi poslanici, a i vi ste bili narodni poslanik koji je sedeo ovde, niste doneli taj zakon, niste ga predložili, niti vas je tada to zanimalo. U tom smislu, Narodna skupština je kriva, a ne Vlada.
Sa druge strane, ako pričamo ozbiljno o ovoj temi, lokalna samouprava ne može da dobije nadležnost, jer ne postoje dovoljna finansijska sredstva u većini lokalnih samouprava da im se nametne obaveza da se bave zaštitom od grada.
Vaš amandman ne možemo da prihvatimo, jer on faktički podrazumeva da jedinice lokalne samouprave obezbeđuju finansijsku podršku sistemu odbrane od grada i, u skladu sa godišnjim planom odbrane od grada, da faktički predlog zakona ne predviđa ovu kategoriju godišnjeg plana odbrane od grada. To je jedan od formalno pravnih razloga.
Drugo, kada kažete – ove godine nisu obezbeđena sredstva za protivgradnu zaštitu. Gde to? Gde to nisu obezbeđena sredstva? Pitam vas – gde to nisu obezbeđena sredstva? U MUP-u jesu. Gde to nisu obezbeđena sredstva? Kažete – prvi put nisu obezbeđena sredstva. Gde? Na kojoj tački? U kom delu budžeta, za koju instituciju? Za MUP jesu. Ministarstvo unutrašnjih poslova je obezbedio. Ako imate problem sa nekom drugom institucijom, a teško vam je jer su vam možda bliži ideološki, morate to da kažete. Ministarstvo unutrašnjih poslova je obezbedio sredstva. Znam da to mnogo boli, znam da je užasno. Neki novi savetnici u nekim novim institucijama, koji su poslednjih nekoliko dana angažovali i uzmuvali da objasne kako nisu krivi, nažalost imaju samo problem zato što moraju da objasne ljudima kako nisu obezbedili sredstva. Ministarstvo unutrašnjih poslova apsolutno jeste.
Kao načelnik štaba za vanredne situacije, odnosno komandant štaba i gospodin Marić, kao načelnik štaba, smo u februaru doneli sve potrebne akte koji su važni za ovo, a MUP svojim planom godišnjeg budžeta, koji je ova Narodna skupština usvojila. Znači, vi ste nam odobrili sve to u decembru mesecu prošle godine i složili se, Narodna skupština smatra da je to bilo dobro. Čim je Narodna skupština to usvojila, ko smo mi da drugačije to radimo, ali MUP je usvojio i obezbedio sredstva.
Hvala.
Dakle, mi smo prihvatili, saglasni i ako je to bila metodologija Ministarstva poljoprivrede koje inače u proceni štete podrazumeva procenu u roku od sedam dana. Prihvatili smo amandman koji je kolega Jovanović podneo, gde se faktički preleminarna procena štete vrši u roku od sedam dana, a onda konačna u roku od 45 dana najkasnije. U svakom slučaju sličan amandman onome što ste vi predložili, saglasni da je nekada realnost na terenu što se tiče rada lokalne samouprave drugačija, pa smo mi hteli samo da prepišemo normu Ministarstva poljoprivrede da bismo bili saglasni, kako ne bi svako ministarstvo i svaki zakon imao drugačije normiranu oblast.
S obzirom da je argumentacija bila od strane svih poslanika i da je to nešto što je logično, izašao sam u susret i prihvatili smo ovaj amandman.
Prihvata se amandman.
Nemam ništa protiv da jednog dana započnemo i najskorije raspravu o tome kako da uredimo sistem zaštite u vanrednim situacijama i sve slično. Mi ćemo imati novi zakon o vanrednim situacijama nadam se veoma skoro pred Narodnom skupštinom, ali to ni na koji način neće, ponoviću koliko god je puta potrebno danas, ne dotiče zaštitu od grada. Vanredne situacije bilo agencija ili sektor nemaju nikakvu vezu sa zaštitom od grada ne u Srbiji nego ni u jednoj zemlji Evrope i sveta.
Ruska Federacija ima celo ministarstvo, ogromno ministarstvo za celu teritoriju Ruske Federacije koje se isto tako bavi zaštitim vanrednih situacija, ali se ne bavi zaštitom od grada. To prosto nije prirodna nadležnost Sektora za vanredne situacije. Ja to mogu da ponovim, koliko god puta se iznese, neće mi biti teško. Svaki put ću ponoviti ovo i radi se o dve različite stvari, vanrednim situacijama i zaštiti od grada. Zaštita od grada prirodno ide u instituciju koja se bavi hidrometeorološkim prognozama, prati nastanak razvoja oblaka, predviđa, snima radarima i kaže – tu dejstvujte da bismo zaštitili plodove i useve, a prirodno, upravni nadzor ima Ministarstvo poljoprivrede koje je najviše pored seljaka, odnosno ljudi koji su vlasnici oranica, zainteresovano za protivgradnu zaštitu. To je onda jedan prirodan sistem.
Takođe, mi moramo ohrabrivati građane naše zemlje jer znamo da je protivgradna zaštita najbolja moguća na svetu uspešna samo 70%. Dakle, 30% se uvek može desiti štete uz svo dejstvo protivgradne zaštite te moramo ohrabrivati ljude u našoj zemlji da budu ozbiljniji u smislu osiguravanja onoga što čini njihov život, ono od čega žive, ono što je njihova, da kažem, osnovna imovina. Osiguravamo svi automobile zato što je tako propisano zakonom a ne osiguravamo svoju letinu, ne osiguravamo svoje njive.
Moram samo da vam kažem da mi se čini da vi ne razumete najbolje sistem državne vlasti Republike Srbije.
Ne usvajam ja zakon, Ministarstvo, odnosno Vlada ga samo predlaže, Narodna skupština ga usvaja. Možete da pričate do sutra ujutru šta god poželite, zakon je tu vrlo jasan i Ustav. Narodna skupština je ovlašćena da vi možete sada da kažete – ovo nije dobro. Narodni poslanici koje je narod birao na neposrednim demokratskim izborima mogu da kažu – ovo nije dobar predlog zakona, mi se sa ovim ne slažemo.
Ako ga Narodna skupština usvoji, to znači da se Narodna skupština slaže da je ovo dobar predlog zakona. To nije bežanje od odgovornosti. Mi smo ga predložili, dakle, mi ovim uređujemo materiju koja ne postoji od 1992. godine. Niko je nije uređivao, nije bilo želje, nije bilo ovog ili onog, svejedno. U svakom slučaju, sada se uređuje, prebacuje se u instituciju koja se od 55 godina borbe protiv grada 48 godina bavila tim poslom. Siguran sam da je to akumulirano znanje, iskustvo, sve ono što se dešavalo sada mora dati rezultate, apsolutno.
Bilo je potpuno neprirodno da se stavi u jedinu instituciju gde nigde u svetu ne postoji. Apsolutno nigde u svetu MUP se ne bavi zaštitom od grada. To zvuči apsurdno kada kažete ljudima na ulici da se stavlja policiji zaštita od grada, to zvuči smešno, to zvuči apsolutno groteskno, potpuno nelogično. To nigde ne postoji, čak niko nije ni eksperimentisao, pa da proba da vidi kako će biti, osim u Srbiji i nije se pokazalo kao dobro.
Ljudi iz Sektora za vanredne situacije imaju zaštitu od požara, imaju zaštitu od poplava, imaju hiljadu drugih vanrednih situacija kojima moraju da se posvete, a pri tome toliko pocepano da je MUP-u dato, odnosno Sektoru za vanredne situacije da nabave rakete. Sav besmisao toga se pokazao u prethodnih nekoliko godina i mi smo došli do rešenja koje će biti svakako bolje nego što je bilo do sada.
Jasno je da su poslanici DS glasali za ovaj zakon 2011. godine, jer da oni nisu glasali on ne bi bio usvojen. Dakle, DS je kao tada većinski partner većinski odgovorna za ovaj smešan i loš zakon koji je donet. Sve da ga je predlagao i bilo ko drugi, ja i dalje mislim da je to loš zakon i loše rešenje. To se u praksi i pokazalo. Uopšte me ne interesuju ni motivi, niti ko ga je predlagao.
Ono što je apsolutna činjenica, većina Vlade, predsednik Vlade, predsednik Narodne skupštine, u tom periodu Slavica Đukić Dejanović, svejedno, bio je pre toga gospodin Dulić, dakle, svi ti ljudi su imali kao deo tadašnje vlasti ideju da podrže Vladu, onog ko je predlagao u ime Vlade. Opet moramo da kažemo da je to bio Zakon o ministarstvima koji se tada predlagao. U Zakonu o ministarstvima se ne navodi, kao što mi danas rešavamo, sistem protivgradne zaštite. Dakle, tu se samo stavlja nadležnost, što mislim da je pogrešno, ko god da je preuzeo, da li je to gospodin Dačić ili bilo ko drugi. Mislim da je pogrešna procena bila da to preuzme MUP.
To što nemamo od 1992. godine zakon, to je problem, jer mi ovim zakonom rešavamo sistem protivgradne zaštite. Onim Zakonom o ministarstvima rešavamo samo ko je nadležan. Isto tako je moglo da piše i Ministarstvo odbrane, a moglo je da piše i bilo koje drugo ministarstvo. Ali, ovim zakonom, koji ćemo nadam se danas usvojiti, odnosno koji će Narodna skupština usvojiti, mi rešavamo pitanje protivgradne zaštite na novi način. Potpuno je neprirodno da bude u MUP, biće u RHMZ, što je mnogo prirodnije. Što se tiče vanrednih situacija, videćemo u budućnosti.
Samo zbog ljudi koji pažljivo prate ovu raspravu, moram da kažem da naravno da Vlada ne može doneti bilo kakvom uredbom ili odlukom odluku kojom se zakon stavlja van snage. To može samo uraditi Narodna skupština posebnim zakonom, kao što je to uradila 1992. godine, a „Službeni glasnik RS“ broj 18/92, Zakon o prestanku važenja Zakona o protivgradnoj zaštiti.
Dakle, ako je Narodna skupština usvojila Zakon o prestanku važenja Zakona o protivgradnoj zaštiti, a do danas nije usvojila novi, meni bi bilo interesantno da mi neko pravno objasni kako onda taj zakon postoji. To je pravno, čini mi se, vrlo interesantna tema i siguran sam da će pravnici dati neki odgovor na to pitanje.
Zakon o ministarstvima, i meni zaista neće biti teško da to ponovim koliko god puta bude bilo potrebno danas, ako neko misli da ću biti lenj, zaista neću, to bi bilo isto kao kada ne bi usvojili Zakon o policiji, a rekli Zakon o ministarstvima i MUP je zadužen za obavljanje tih i tih policijskih poslova, ali ne treba nam Zakon o policiji, to je potpuno normalno, piše u Zakonu o ministarstvima. Imamo zakon i onda smo džabe usvajali Zakon o poljoprivrednom zemljištu i planiranju i izgradnji. Sve je to urađeno bezveze. To je trebalo samo da se stavi u Zakon o ministarstvima, pobrojte nadležnosti i institucije koje su nadležne za to, a oni onda neka podzakonskim aktima i kako god im padne na pamet uređuju tu materiju. Šta će nam zakoni u ovoj zemlji?
Dakle, ne može se na takav način posmatrati sistem. Zakon ne postoji. Odgovornost je na svim onima koji godinama nisu hteli da donesu zakon o protivgradnoj zaštiti, na svima onima koji su gledali ove štete koje su bile, pa i po Zahariju Trnavčeviću, i stotinu miliona evra za jednu godinu. Svi ti koji su to gledali i nisu donosili zakon su odgovorni i pred narodom i pred državom i od te odgovornosti neće pobeći.
Slažem se oko ove poslednje rečenice, to ja tvrdim od prvog dana rasprave u načelu.
Što se tiče ovog vašeg drugog pitanja, znači, precizna informacija - 2001. godine jedna raketa je plaćena 440 maraka tadašnjih, u to vreme. Precizan podatak, jedan čovek koji se bavio time mnogo godina, bez poreza na promet plus porez, 440 maraka plus porez. Ne, bilo je oslobođeno poreza, ali plus porez bi bio plaćen na
ovo da nije oslobođeno poreza. Tačno, evo ga čovek koji se bavi time, evo, sedi na dva mesta od mene, bavio se time 20 godina. Ja se stvarno nisam bavio time, ovo je prvi put.
Druga stvar, 2003. godine je plaćeno negde oko 210 evra. Ove godine su rakete dometa do šest kilometara plaćene 22.000 dinara, što je nešto manje od tog iznosa, kada se pretvori u vrednost evra. Dakle, uvek su, od 2000. godine pa na ovamo, nabavljane domaće rakete, pošto su na tržištu, bar u ovo vreme koliko sam ja na čelu Ministarstva, znam da je to potpuno tačno, ali, evo, kažu ljudi da nisu ranije nabavljane, zato što kineske rakete nemaju ateste koji zadovoljavaju naše standarde. Eto, to je celokupna informacija, čisto da znate.
Hvala.
Moram samo da kažem kada govorimo o procenama stručnih ljudi, ti ljudi se nalaze u MUP, odakle su prešli. Ti ljudi nisu dali te procene. Ovi ljudi čije vi procene čitate nisu stručni za protivgradnu zaštitu, prosto se ne bave time. Baviće se, ali sada se ne bave. Ovi ljudi koji su bili u RHMZ, prešli u MUP i sada se u MUP-u bave time, nisu dali takvu procenu. To rade procenu ljudi koji žele da tim sredstvima pokriju sve svoje rupe, to vam je onaj idealan model. Dajte nam još jedno 500, 600 miliona, pa ćemo mi da vidimo šta ćemo sa tim sredstvima. To nije procena stručnih službi. Možda je nečija procena, ali ako pričamo o struci, struka se danas nalazi ovde, među ovim ljudima koji su sada u MUP i oni tu procenu nisu dali.
Tokom izrade zakona, naravno u opšeznoj javnoj raspravi ali i u kontaktima, mi smo razgovarali i sa Privrednom komorom Srbije i sa osiguravajućim društvima i sa udruženjima proizvođača, naprosto jedini način ako hoćete ozbiljno i odgovorno da ovo rešite, a da ne utičete na privlačenje kapitala u svoju zemlju, odnosno na nivo konkurentnosti, na različite lestvice u kojem se Republika Srbija postavlja, kada se objašnjava stranim investitorima kako se posluje u našoj zemlji, naravno, ta mogućnost da vam kažu da uvodite neke nove parafiskalne namete, što ne bi moglo da bude u skladu sa preuzetim obavezama iz Evropskog Akia. Mi smo se trudili da sve što radimo, radimo u skladu sa nekim dogovorom.
Na kraju krajeva, važno je reći da bi povećanje ovoga to prenelo i na krajnje korisnike. Sve što se oni više obavežu da daju državi, neće to raditi na svoju štetu, oni će to preneti na onog ko uplaćuje premiju, sama će podići nivoe cene premije, što će se na kraju preneti na proizvođače i onda će oni ako su plaćali do sada 80.000 dinara, oni će staviti 300 ili 400 hiljada dinara i oni će, što se njih tiče ostvariti ukupan iznos, ali će poljoprivrednom proizvođaču biti veći. Samo je to bio razlog zašto smo stavili ovaj broj.
Moram da kažem da su vas loše obavestili, mi za razliku od vaše vlasti plaćamo svoje račune sami, što se vidi i po troškovima koje trošimo za reprezentaciju kojih nema ili su minimalne, a u vaše vreme su se jeli ti jagnjeći ručkovi, jagnjići i prasići, tada je to bilo svakodnevna pojava, ne samo u Mladenovcu, nego i u drugim opštinama.
Međutim, nismo mi birali predsednike opština koji su na svojim privatnim pumpama točili gorivo za svu opštinu. Uostalom, za tog predsednika opštine oglasio se sud i to dva puta. U prvom stepenu i u drugom stepenu, gde je potvrdio presudu i sada imamo sudsku pravosnažnu presudu protiv tog predsednika opštine koji se zove Dejan Čokić.
Imamo sudsku presudu, ne partijsku, ne političku, moju ili vašu spekulaciju, onako paušalnu ocenu. Sada je sud rekao da je kriv, sud, a sudska odluka se mora poštovati. Mi nemamo takve predsednike opština. Vi ste, u vreme dok ste bili složni, jedna porodica, dok su vas različiti interesi vezivali, takve ste vi stavljali i zbog toga nema ni za strelce, zbog toga nema ni za prosvetne radnike, zbog toga smo bili, nažalost prinuđeni da smanjujemo plate i penzije i to plate u javnom sektoru, a penzije smo za 61% penzionera ostavili u istom iznosu i to pored ogromnih dugova i problema koji su ovi što su jeli jagnjiće i prasiće, što su to radili na zgarištima fabrika koje ste nam ostavili.