Hvala.
Da vam kažem, evo, da krenemo od ovoga. Vi kažete – razumete argumente koje sam izneo da oni stoje. Razumete pravnu formulaciju, slažete se sa integracijom sistema. Slažete se da MUP nije imao odgovornost nikada, ni u ovom trenutku, za strelce, ali ne možete da se otmete utisku da mi pokušavamo da prebacimo odgovornost. Ja prosto to ne razumem. Te odgovornosti koje nemamo, pokušavamo da je prebacimo.
Dakle, prvo, Republički hidrometeorološki zavod nije privatna institucija, nije nezavisna institucija. Republički hidrometeorološki zavod je, po zakonu, posebna organizacija Vlade Srbije. To je Vladin servis. Dakle, to je institucija kojom upravlja Vlada Republike Srbije, obrazuje za neki deo poslova. On ima upravni nadzor Vlade kroz Ministarstvo poljoprivrede. Dakle, nema izbegavanja odgovornosti Vlade. Samo što ja ne mogu da se otmem utisku da vama nekako smeta što nećete imati nekog ministra da prozovete za to direktno, kao da vam to fali politički, nego onako direktor koji vam je možda simpatičan i dirljiva mi je ta veza sa direktorom RHMZ-a i DS pošto je, zaista, to bila, ne, cenim to, nema šta, čovek je našao kanal da do vas dođe, smekšao vaša srca, da vam objasni o toj teškoj situaciji, prosto, odjednom nešto se dešava u RHMZ što se nikad nije dešavalo ranije.
U stvari, kada pogledate da se od 1968. do 2011. godine protivgradna zaštita nalazi u RHMZ-u, 44 godine, a poslednje četiri u MUP-u, sada odjednom RHMZ-u se daje nešto što oni, prosto, jao, Bože, kako odjednom nešto im se daje novo? Bože, ima li te, zavapiše ljudi, spasi nas od ovoga. Izvinite, pa valjda Vlada Republike Srbije može da odredi, tako je, zakon daje mogućnost, šta će da predloži Narodnoj skupštini. Nemojte zaboraviti da ćete vi, kao narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, konačno odlučiti da li će ovo biti ili neće. Vlada ovo ne može da odluči. Samo Narodna skupština može doneti zakon i vi koji ste izabrani od strane građana Republike Srbije na parlamentarnim izborima, slobodnim i demokratskim, ćete, svojim glasovima odlučiti kako će to biti uređeno u Republici Srbiji. Pošto je ovo prvi put da ovo uređujemo posle svih tih godina, pretpostavljam da će Narodna skupština, ne mogu da utičem na glasanje, naravno, mogu samo da zamolim da tako odluči. Ako Narodna skupština tako odluči, kakav jedan direktor, šta ministar može da kaže na to, nego da posluša i da kaže – naravno, tako će se postupati, tako će se raditi.
Dakle, istina je da je obezbeđeno pet miliona evra, da znate vi konkretno tačan podatak, 540 miliona dinara, pet miliona evra koji će služiti za protivgradnu zaštitu. Ja se nadam da nam neće trebati više od toga. Ako bude trebalo, biće. Mi smo, inače, svi budžetski korisnici. Da li se to radi o RHMZ-u, Ministarstvu poljoprivrede, MUP-u, odbrani, kulturi, svejedno, svi smo budžetski korisnici. Kada se pravi budžet za narednu godinu, apliciraćemo za ta sredstva pa svejedno gde, iz iste kase ide. Neće RHMZ biti oštećen zato što je zavod, pa neće moći da koristi neka sredstva ili će MUP biti oštećen zato što je MUP. Dakle, samo što zaista, sada kažem bez ikakve ironije i bez sarkazma, nije prirodno da se protivgradna zaštita nalazi u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Prosto, to nije prirodno. Da je prirodno, imala bi bar jedna druga zemlja na svetu, bar jedna bi imala. Nijedna nema.
Što se tiče vaših primedbi, neke ćemo svakako usvojiti, o tome smo pričali i sa kolegama i mislim da smo juče imali dobar i konstruktivan pristup svih grupa. Ja i ovu raspravu u Skupštini doživljavam kao želju da se nešto popravi. Svako ima neki svoj princip, neko, naravno, više govori politički, neko više stručno, što je isto normalno jer nismo svi stručni za sve oblasti.
Moram da vam odgovorim na dva pitanja koja ste vi postavili. Znači, jeste usaglašen sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju. Imamo u Grčkoj, Hrvatskoj i Bugarskoj sistem odvajanja od osiguranja. U Grčkoj je najveći od 3%, u Hrvatskoj i Bugarskoj ne znam koliki je iznos kod njihovih organizacija. Nešto je niži od toga, ali ne znam tačan procenat da vam kažem. Tako da tri članice Evropske unije imaju isti ovakav sistem. Dakle, ako oni to imaju, ne može biti protivno standardima Evropske unije.
Naravno da ćemo mi pratiti kako se sve ovo razvija. Prvi sam član Vlade koji će, razumejući ovaj problem, kada to bude i kada budemo razgovarali na Vladi o tome, kada budemo donosili budžet za sledeću godinu, podsetiti, uzimam na sebe tu obavezu da i ako neće biti formalno u Ministarstvu kojim ja rukovodim, da podsetim koliko je važno i da tražim i dodatna sredstva, jer se slažem sa svima i često smo to iznosili. Naravno, znate, uvek se država trudi da ispuni sve svoje obaveze i uvek smo upozoravali na to da je šteta od grada često veća, godinama unazad, od novca koji se izdvaja za protivgradnu zaštitu. To treba da razumeju svi koji se bave svim sistemima.
Zato je upravo dobro da tu nema 15 institucija. Biće jedna institucija koja je kapa nad čitavim sistemom. Oni su, inače, i manje izloženi kao Vladin servis jer nisu apriori politički organ, odnosno njihovi rukovodioci nisu apriori funkcioneri političkih stranki. Nekad se može desiti da jesu, ne znam tačno u ovom slučaju konkretnom, ali manji pritisak javnosti, mogu da se bave svojim poslom na drugačiji način nego što to rade neki drugi.
Što se tiče svega, jednostavno i oni mogu da prihvate deo odgovornosti. Kada pričam o odgovornosti mora se prihvatiti i ono što nije popularno, a to je obaveza svih nas koji se bavimo javnim poslom. Bio sam predsednik Narodne skupštine, donosi nekad teške propise, teške zakone o raznim vremenima i nije važno koja ih Vlada predlaže, narodni poslanik nije lak posao, nije lako zanimanje, što ljudi nekada uopšte ne razumeju.
Dakle, svaki od naših poslova ima ozbiljnu odgovornost, svako ko ima odgovornost mora da je prihvati. Oni ljudi koji se bave predviđanjem vremenskih prilika, oblaka, itd, treba da nam kažu i treba da preuzmu na sebe da te oblake gađaju.
Prosto je to nešto što je zdravo razumski u svim zemljama Evrope i da kažem posle 44 godine ovaj eksperiment od četiri godine se pokazao kao pogrešan. Da li smo to trebali da uradimo i ranije, ne znam zašto je to urađeno 2011. godine. Uveren sam razgovarajući sa saradnicima da to nije bila volja Ministarstva unutrašnjih poslova. Zašto su to prihvatili tada, zašto je to Vlada tako odlučila, nije ni važno u svakom slučaju, ne treba stalno da gledamo šta je bilo i kako je bilo.
U ovom trenutku treba da gledamo šta možemo da uradimo u budućnosti, a slažem se kada bude na dnevnom redu Zakon o budžetu Republike Srbije za narednu godinu, hajde da se setimo da se tada ne prepucavamo oko raznih stvari, oko kojih su se često političke stranke lomile koplja, koji su zaista manje važni za građane Srbije. Hajte, onda da razgovaramo kako da odvojimo dovoljno novca za protivgradnu zaštitu i verujem da će i tada ministar finansija i svi drugi koji se bave finansijama razumeti šta im u stvari tražimo, pogotovo kada se analiziraju rezultati, kada se analiziraju efekti od da kažem od štete od grada.