Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6977">Nebojša Stefanović</a>

Nebojša Stefanović

Srpska radikalna stranka

Govori

Moramo da krenemo od početka, a to je od uređenja ove oblasti.
Potpuno sam siguran da ste se vi detaljno pripremali, da ste ušli u sve pravilnike, kao što je na primer Pravilnik o obuci, možemo da razgovaramo o obimu tog pravilnika koliko strana ima, koliko članova sve ćete videti. To je jedan ozbiljan pravilnik, veoma obiman na kome je radila grupa stručnjaka.
Trebalo bi da izračunamo u stvari kolika nam je izgubljena dobit od 2000-te godine, kao što ste vi rekli to me je navelo na to, do 2013. godine do donošenja ovog zakona za neuređenje oblasti od tih godina. Sve one vlade koje su bile neodgovorne, apsolutno neodgovorne, brutalno neodgovorne prema građanima Srbije, koji su učinili da država, građani i zaposleni u ovim kompanijama i te kompanije izgube dobit od 2000-te do 26. novembra 2011. godine. Dakle, koliko je izgubljena dobit, koliko su propatili radnici koji nisu imali radno pravnu zaštitu, koliko su propatili radnici koji u tom periodu nisu imali pravo na minimalnu zaradu, koliko su propatili oni ljudi koji u ovom periodu nisu imali pravo na minimum ljudskog dostojanstva jer su radili u neuređenoj oblasti u kojoj se prethodne vlasti nisu udostojile, ne da ne donesu zakone, apsolutno za 155 meseci nisu doneli jedan član zakona, ne pravilnik daleko bilo, nisu doneli apsolutno jednu tačku ovog zakona. Toliko o uređenju i o tome.
Moj prethodnik u MUP i ja smo radili na tome da se ovaj zakon donese, da se donesu pravilnici ali ne tako što ćemo mi sesti, doneti, napisati ono što bi ministar mogao da uradi, pošalje Narodnoj skupštini ako ima većinu, većina to usvoji i idemo dalje. Ne, konsultovali smo se sa Privrednom komorom, konsultovali smo se sa Ministarstvom finansija, sa civilnim društvom, konsultovali smo se sa predstavnicima privrednih kompanije koje su radile i na kraju naravno sa Ministarstvom finansija, sa našim zakonodavstvom koje je sve ovo moralo da usaglasi.
Privrednici su se žalili isto na tempo i njima je potrebno više vremena. Mi smo izdali 29 ovlašćenja za sprovođenje obuke, 29 kompanija je ovlašćeno da može da sprovodi obuku, u procesu još deset, dakle 40 kompanija će vrlo brzo biti u potpunom sistemu i sposobni da sprovode obuku, potpuno sposobni da sprovode obuku za sektor bezbednosti, odnosno za privatno obezbeđenje koje je ovom namenjeno.
Naravno, nije moguće donositi podzakonske akte pre nego što zakon bude usvojen, jer vi nikada ne znate koji će finalni oblik zakona biti, šta će biti sve izmene, pa zato pisanje podzakonskih akata unapred nema baš puno pravničkog smisla. Međutim, naravno da ono što treba da dođe kad se pišu podzakonski akti morate da sagledate čitav okviru u kome se društvo nalazi, u kome se ova oblast nalazi.
Pošto je ona bila neuređena, imali smo, kao što sam rekao danas prazan papir. Ništa, nulu, minus. Apsolutno neuređenje. Postojanje bezbednosnog sektora, ali bez uređenja, apsolutno i želje da se to uredi. E, onda smo mi to uredili, doneli zakon i sada je kritika na tome – izvinite, naša neodgovornost, mi nismo 13 godina šali za shodno da to uredimo, ali sada ovo odlaganje od šest meseci, to je užasno, to je najgore nešto na svetu i bolje da nismo donosili zakon, bolje da smo ostavili neuređeno, bolje da je to bilo devastirano, bolje nego da se, sada zamislite odlaže šest meseci i to na zahtev privrednika i na zahtev ljudi koji treba da prođu obuke i na zahtev onih koji su ustanovili da nam je potrebno više vremena da to uradimo na kvalitetan način.
Što? Trebalo je da zbrzamo, da uradimo kao što se radili kada smo ostali bez 400 hiljada radnih mesta, kada su kompanije odlazile u stečaj. Kada su nam obećavali da ćemo od krize još da profitiramo. Pa, se sećamo kako smo profitirali od krize 2008. godine. Jel tako trebalo da postupi Ministarstvo unutrašnjih poslova i ova Vlada.
Mi tako nećemo da radimo. Nećemo da radimo da obećavamo akcije od 1.000 evra da bi neko pobeđivao na izborima, na pada nam na pamet. Mi smo Vlada koja je došla do toga da od budžetskog deficita koje je bio enorman, rekordan u ovom delu Evrope, dođemo do toga da je on danas za 40% manji, gotovo upola manji od onoga što je MMF predvideo, optimističkim prognozama za ovu godinu. Dakle, mi smo došli do toga da MMF menja svoju procenu da ćemo danas već promenili sa minus 0,5 rasta BDP na nulu. Već očekujem da će do kraja godine prognozirati rast. Ova Vlada je pokazala da ume da vodi zemlju ekonomski. Ova Vlada je pokazala da ume da se brine i o građanima Srbije.
Nažalost u sektoru bezbednosti nije bilo ni dovoljno sluha u prethodnom periodu. Nije bilo dovoljno sluha i da se ovaj zakona donese, prosto niko nije brinuo o tome. Mi smo se potrudili. Ova vladajuća većina, ja sam tada bio predsednik parlamenta, ova vladajuća većina se potrudila da ovaj zakon vidi svetlo dana, da počnemo da uređujemo.
Da li je sve u Srbiji idealno i da li sve ide onom brzinom kojom bismo voleli? Siguran sam da ne. Apsolutno sam siguran da ne, ali je mnogo bolje. Znate, mnogo je bolje kada imate zakon koji nešto uređuje. Mnogo je bolje kada imate ljude koji su spremili 45 ispitivača kroz 10 komisija. Mnogo je bolje kada ste u stalnom kontaktu sa tim ljudima iz privrede koji mogu da zaposle ljude, koji mogu da obezbede i minimalne zarade i radno pravnu zaštitu nego za sve one godine kada je rezultat bio nula. Apsolutna nula i kada ti ljudi nisu imali čemu ni da se nadaju.
To je bio rezultat tada, a ovo je rezultat sada. E, to je bila neodgovornost i to vrhunska, brutalna neodgovornost vlasti i prema građanima i prema bezbednosnom sektoru i prema svim onim ljudima koji nisu imali ni radno pravnu zaštitu, ni minimalni način rada, ni kvalitetnu obuku, i izloženi rizicima, jer su nosili oružje i učestvovali u obavljanju posla koji je izuzetno težak.
Želim da kažem da su ovi ljudi i žao mi je što ovde to ljudi potcenjuju, neki ljudi koji su isticali ovde takve reči, ljudi iz MUP naporno rade. Uopšte nije važno ko je ministar. Ovi ljudi zaista naporno rade i trude se da profesionalno urade svoj posao, da stopa kriminala u Srbiji bude manja, da se obaveze prema državi obave. Pročitao sam malo pre i nije mi teško ponovo, sve zakone koje smo samo u poslednjih godinu dana doneli, a koji će pomoći da se zaštite životi, obezbedi bolji i sigurniji okvir za sve građane Srbije. Uveren sam da će ljudi videti, i ovi da kažem muškarci i žene u uniformi i ovi koji to rade van uniforme MUP, posvećeni ovom poslu i misle o građanima Srbije kada ih čuvaju svakoga dana.
Prvo, Strategija nacionalne bezbednosti, na koju se pozivate, doneta je pre svega za oblast odbrane. Da li znate koliko je imala članova Strategija za nacionalnu bezbednost? Ne znate. Ne, ne, vidim da ne znate. Vidim da ne znate. Hoću da vide građani Srbije da su to uglavnom, kao i uvek, paušalno iznete primedbe bez ikakve suštine.
Kakva je Strategija nacionalne bezbednosti bila i kakvi su bili rezultati? Imali smo jednog Čumeta, Kosmajca i Šarića koji su bili ugledni građani i koji su investirali u ovoj zemlji. To je bila politika te Strategije nacionalne bezbednosti. To je bila ta politika i to je bio način kako ste posmatrali Srbiju i njene građane.
Drugo, ja uvek mogu da znam, kao što vi kažete, kakva ćete pitanja da postavite, pošto su ona uvek ista. Uvek su ista. Znate li koliko me narodnih poslanika pozvalo od prošle godine, u ovih poslednjih godinu dana, da me pita dokle smo stigli sa Zakonom o privatnom obezbeđenju? Nula. Nijedan zainteresovan za to, nijedan. Niko me nije pozvao da pita, ni mene, nikoga. Koliko ih je išlo u druge kompanije da proveri? Znači, zainteresovanost je samo onog dana kada se to nađe na dnevnom redu iz dnevno-političkih razloga. To je isto pravo narodnih poslanika, ali bar da onda pokažemo građanima ko je zaista za šta zainteresovan i iz kojih razloga.
Danas razgovaramo, dao sam hiljadu argumenata. Akreditovali smo 29 i u procesu je još deset institucija koje mogu da vrše obuku ovih lica. Ako mislite da je to bio lak proces, dođite i slobodno razgovarajte sa ovim ljudima koji su bili stručno uključeni u to i da vam objasne kako se to radilo i šta su sve bili preduslovi i pretpostavke da se krene od apsolutne nule koju ste nam vi ostavili. Od apsolutne nule, jer vi ste sve započinjali, ali nikako da završite. To je bila iskrena želja da se nešto završi, samo što nikako da se završi.
Drugo, Ivica Dačić, koga pominjete, je deo ove Vlade. Ovo što je napravljeno, napravljeno je u zajedničkom radu. Ova Vlada ume zajednički da radi. Ne odričemo se ni jednog dobrog projekta, ali ovo nije bio projekat koji ste vi započeli, niko od vas, a podrška koju ste davali, pokazuju rezultati od 2012. do 2013. godine, nije mogla da se nađe na dnevnom redu. Za godinu dana, posle odluke Vlade, nije mogla da se nađe na dnevnom redu Skupštine. Toliko vam je bio važan Zakon o ovoj oblasti, apsolutno.
Trudimo se da donosimo dobre podzakonske akte. Šest podzakonskih akata je usvojeno u poslednjih nekoliko meseci. Ti podzakonski akti će omogućiti normalno funkcionisanje i bolje funkcionisanje ovog sektora. Ostale ćemo doneti kada budemo zajedno sa našim partnerima iz privrede, civilnog društva, zakonodavstva, finansija procenili da je to najbolje za građane Srbije i za razvoj ovog sektora. Potpuno sam uveren da će nam trebati manje vremena, kao što sam objašnjavao nekom od vaših kolega, a vezano za podzakonske akte za čiju primenu nije potrebno toliko vremena, kao što su podzakonski akti vezani za primenu sredstava za zamenu uniformi. Za to nije potrebno usklađivanje, već se primenjuju direktno. Dakle, zbog toga će nam trebati manje vremena.
Da li je moglo brže? Naša privreda nije spremna na to. Prvi put se srećemo sa materijom koja nikada nije bila uređivana, a sada se uređuje. U ovom trenutku sam uveren da ćemo, bio sam spreman da prihvatim amandman kojim će to biti pomereno do aprila 2016. godine, kako bismo imali sigurnost da ćemo veći broj ljudi da obučimo. Nadam se da će se ljudi prijavljivati. To više ne zavisi od Ministarstva unutrašnjih poslova. To zavisi od tržišta, od konkurencije, od onih ljudi koji sprovode obuku, od uslova, od želje ljudi koji rade u sektoru bezbednosti da budu akreditovani i da prođu određene obuke. Obuke će biti rigorozne, propisi će biti rigorozni. Potrebno je da ljudi koji rade u ovom sektoru prođu takvu vrstu edukacije, obuke, kako bi na ulicama imali ljude koji nose oružje, a koji su potpuno spremni za obavljanje ovako teških zadataka.
Hvala gospodine Kovačeviću.
Potpuno zahvalan na konstruktivnim primedbama koje ste dali, zaista mislim da to doprinosi, a imaćemo u narednom periodu kada počne puna primena zakona, priliku, naravno, siguran sam, čini mi se da je Slovenija osam puta, Hrvatska pet puta menjala ovaj zakon. Prosto, kada je nešto potpuno nova materija uvek se iz prakse pokažu neka kvalitetnija, bolja rešenja koja treba unapređivati i primenjivati.
Ono što samo hoću da vam kažem, mi smo počeli da pripremamo, ja nisam ranije izlazio sa tim u javnost, ali vi ste to pomenuli, novu strategiju unutrašnje bezbednosti. Takva strategija nikada nije donošena u Srbiji do sada. To će biti prvi put da Republika Srbija donosi strategiju o unutrašnjoj bezbednosti i svakako da ću konsultovati i naravno poslaničke grupe i ljude poput vas sa velikim iskustvom iz ove oblasti kada budemo donosili ovu strategiju, jer mislim da je to veoma važno za našu zemlju.
Shvatam vašu zabrinutost i sam sam razmišljao o tome. Mi imamo doduše kroz Zakon o odbrani i Zakon o vanrednim situacijama regulisan način kako da Ministarstvo odbrane, koje u određenoj situacijama preuzima, da tako kažemo, laički, komandu nad svim i ne prepoznaje gde ko radi, već naravno ima po zakonima prava da mobiliše i da, kažemo uputi određeni broj ljudi za rešavanje takve neke situacije i naravno, Zakon o vanrednim situacijama koji predviđa mogućnost upotrebe viška zaposlenih, ali nije dovoljno precizni i nije dovoljno dobro i ostavlja mnoga pitanja, kao što ste rekli, o nekim osetljivim situacijama - šta se dešava sa ljudima koji su, zaista naoružani i koji mogu biti element, ne mogu biti, nego jesu element u sagledavanju unutrašnje bezbednosti.
Svakako će to biti i jedna od tema u našoj strategiji o unutrašnjoj bezbednosti i pozvaću vas vrlo rado da o tome zajedno prodiskutujemo. Hvala vam u svakom slučaju na sugestijama.
Moram da kažem ono što je potpuna činjenica, znam da to boli, ali rezultat i brutalna neodgovornost Vlade koja je vladala u to vreme Srbijom i koja je za 155 meseci donela nula članova, ni jedan nije usvojen u tom periodu, možete da zamislite koliko su oni sporo radili, prosto ni jedan član ne biste mogli da pročitate. Ni jedan član za tolike godine nisu mogli da sednu da napišu, ni jedan član. Makar da su napisali jedan. Razumem, nisu svi istih mogućnosti, ali jedan da su napisali, jedan pravilnik, pa da kažu – stali smo kod jednog pravilnika, nismo mogli više, naravno nisu oni doneli ni zakon niti ih je to zanimalo, naročito pošto je stajao u skupštinskoj proceduri. Mogao je da stoji što se njih tiče, da se kiseli još jedno deset godina, apsolutna nezainteresovanost, apsolutna neodgovornost. Ta reč postala je potpuno nepoznata u rečniku tih ljudi koji su imali 650 sednica Vlade, od čega 500 telefonskih. Mrzelo ih je da dolaze i na sednice Vlade. To govori o odgovornosti, kako se naporno radilo i mnogo se tada stručno razmišljalo i donosili su se rezultati koji su doveli do toga da pola Srbije ostane bez posla.
Međutim, ono što nije rečeno ovde, a to je da su sastavni delovi npr. ovog pravilnika bili programi obuke. Programi obuke su sastavni delovi pravilnika. Pravilnik ima 10 članova, ali svaki je praćen programima obuke koji su rađeni na osnovu toga što su ljudi koji su ozbiljni, stručni, sedeli, pisali, doveli do toga da ljudi koji se sutra obučavaju imaju kako da se obuče, imaju gde da se obuče i način kojim je to precizno definisano prati ovaj pravilnik. Naravno, i za to je potrebno znanje da biste to znali, da biste bili stručni za to, da biste imali kako da diskutujete o nečemu što je materija koju ne može se reći da puno ljudi u ovom parlamentu veoma dobro poznaje.
Dakle, ozbiljno je rađeno na ovome. Žao mi je što nismo radili još brže, ali za razliku od nula rezultata za 155 meseci, znam da to ne prija da se čuje, ali rezultat je zaista bio jedna velika nula, od te nule došli smo do toga da je oblast konačno uređena, da imamo novi zakon, da imamo uređen pravilnik i da ćemo završiti ovaj posao i naredne godine imati punu primenu zakona, a naravno, uveren sam, i menjati ovaj zakon u budućnosti kada sve ono što bude u praksi pokazano kao nedostatak ili manjkavost budemo otklanjali, nadam se što manje. Hvala.
Što se kontrola tiče samo Ministarstvo nije vršilo kontrole, s obzirom da je Zakon predvideo period prilagođavanja, upravo faktički do stupanja tih odredbi na snagu, nije ni moguće početi proces kontrole.
Što se tiče oružja nije izdavano oružje u skladu sa ovim Zakonom. Dakle, ovaj Zakon nije omogućio izdavanje novog oružja. Jedan deo oružja je vraćen. Ne znam sada tačno u komad koliko, ali ću vam dostaviti to koliko oružja je preuzeto od kompanija koje nisu imale osnov da ga zadrže, i tek će se nakon pune primene Zakona početi izdavanje oružja na osnovu ovog Zakona, u tom smislu. Ali, dostaviću vam, nemam sada tačan broj komada, dostavićemo to, nadam se u nekom najskorijem roku.
Zavisi, naravno šta je polje u radu za koji vršimo inspekciju, ako je to rad, ako je to inspekcija rada, inspekcija zaštite na radu, sanitarna inspekcija, dakle, različite vrste inspekcija.
Što se tiče samog delokruga rada mi ćemo nakon stupanja na snagu ovih odredbi na snagu kontrolisati onaj deo posla koji je u našoj nadležnosti. Tu se slažem, imaćemo rigorozniju kontrolu. O tome je i narodni poslanik Momir Stojanović danas nešto više govorio. I u pravu je, ako se to dešava, dakle, moramo iskontrolisati da li se striktno primenjuju i odredbe tog zakona.
Zbog istine, moram da kažem da naš rok još nije istekao, on ističe u junu. Dakle, mi bi mogli ovo nekoliko pravilnika koji postoje možda čak i da uspemo da donesemo do isteka roka, ali da li bismo uspeli da to primenimo, da li bi firme bile spremne, da li bi to bilo uređeno na kvalitetan način, to je sada pitanje.
Da bismo ispunili nešto što piše kao slovo na papiru, da bismo samo ispunili, biću protiv takve politike. Biću za politiku koja će praviti nekakve rezultate, a MUP je do sada napravilo ozbiljne rezultate u svom radu i nastavićemo da pravimo još bolje i ozbiljnije rezultate. Ne želimo da zbog bilo čega to baca senku da rad ovih ljudi koji se zaista izuzetno trude.
Mi, ako bismo striktno pravno gledano, videćemo da li će nam Skupština odrediti hoće li rok biti produžen ili neće, ne produžava ga ministarstvo, već narodni poslanici, što se nas tiče ako ga Skupština odbije, možda ćemo imati rok u junu mesecu koji ćemo morati da ispunimo. Ako ga Skupština produži, onda je sve urađeno legi artis, mi na osnovu odobrenja Narodne skupštine kao najvišeg zakonodavnog tela u skladu sa Ustavom Republike Srbije moramo tako da postupimo i da primenimo nove rokove i na najbolji mogući način, poštovani gospodine Pavićeviću, obavimo posao za koji nas je Skupština zadužila.
Što se tiče odgovora na pitanje, nisam upućen detaljno u materiju o kojoj pričate, ali mogu vam reći da sam detaljno upućen u materiju krivično-pravne čestitosti i voleo bih da o toj materiji isto tako imamo prilike da razgovaramo, pošto svi oni fini ljudi koji su uništili i opljačkali ovu zemlju, a nisu za to odgovarali, mnogo bi bolje bilo kada bi oni odgovarali, kada bi se o tome više vodilo računa, bilo bi bolje i za Republiku Srbiju i za sve njene građane.
Moram da kažem samo, pošto smo malopre taj deo, nisam nameravao da se javim, ali pošto smo taj deo malopre raspravili ne mogu da kažem u prvoj rečenici da su rokovi prošli kada oni zaista nisu prošli. Imamo još vremena za te rokove.Dakle, da li će Narodna skupština odlučiti da nam da više vremena zavisi od Narodne skupštine. O tome ne odlučuje MUP, već većina narodnih poslanika koji su građani birali na izborima.
Ono što ste dobro rekli, važna je još jedna reč, a to je provera kada se radi o proveri poverenja. U životu jedne Vlade, jedne poslaničke većine, bilo kakve većine postoje povremeni, vanredni izbori na različitim nivoima gde se testira poverenje. Da vidite šta građani misle o toj politici, šta misle o ljudima koji vode te politike koje vode određene institucije.
Mi smo imali nedavno izbore u Mionici. Na tim izborima u Mionici izašlo je skoro 70% ljudi koji tamo imaju pravo glasa. Na tim izborima SNS dobila je 60% glasova. Značajno više nego i na izborima, parlamentarnim izborima 2014. godine. Dakle, poverenje građana u politiku koju predstavlja Aleksandar Vučić, SNS, naši koalicioni partneri raste. I, to poverenje očigledno građani prepoznaju kao rezultat jednog dobrog rada Vlade, ja se nadam da će i nakon narednog ciklusa.
Imaćemo, ja se nadam, konačno nekada izbore u Vojvodini. Iskreno se nadam, ne, nisam siguran više da li će izbori u Vojvodini ikada biti, pošto nekako mi se čini da jedino tu ne smeju da budu izbori, ali biće ih valjda nekada. Valjda ćemo ih dočekati u našim životima nekada. Pa, ćemo da vidimo šta kažu građani Vojvodine, kakvi su nam rezultati bili 2012. godina kada smo ih imali prošli put, kakvi će rezultati biti danas. Da li su građani shvatili da se ta vlast koja ih je u Vojvodini vodila bila sjajna, divna, bajna, fantastična, da žive divno i odlično u Vojvodini, da im je sve izgrađeno, da je sve odlično, da cvetaju i da su prosto zaposleni, da im prosto bude fantastično koliko im je dobro ili nije tako. I, videćemo naravno i u drugim sredinama u Srbiji na lokalnim izborima. Videćemo kako građani ocenjuju i rad tih lokalnih samouprava ali i rad čitave Vlade i svih drugih koji nisu deo Vlade, deo je Vlade u Vojvodini.
Dakle, pošto mi zaista ne možemo da kažemo da imamo mnogo stranaka u opoziciji danas. Uglavnom su svi u nekoj vlasti. Da li su vlasti u Vojvodini, da li su u vlasti u Republici, da li su u vlasti u nekim opštinama. Mi imamo u Beogradu jednu veoma šarenu sliku u opštinskim vlastima, da kažem, SNS vlada u manjem broju opština u Beogradu nego što ih ukupno ima, dakle vladamo u mislim osam od 17 beogradskih opština. Nije ta situacija uvek vrlo jasna ko je vlast, ko je opozicija. Uglavnom su svi na neki način učestvovali u vlasti. U vlasti u pokrajini Demokratske stranke, na primer, u vlasti tamo 15 godina i to je, da kažem, potpuna činjenica pri čemu pokrajinsku Vladu vode od 2004. godine.
Ali, imaćemo izbore i ta reč poverenje i provera mislim da su veoma važni. Kada građani kažu na nekim narednim izborima šta misle o svima nama, o načinu kako vodimo ovu politiku znaćemo da li su ove reči koje smo govorili ovde bile prave. Da li su one politike koje smo zastupali bile u interesu građana i da li su oni to tako doživeli.
Uveren sam da će ova politika koju vodi ova Vlada, koju vodi premijer Vučić doživeti apsolutnu podršku građana Srbije, da će izborni rezultat koji budemo postigli narednim izborima biti još ubedljiviji, još uverljiviji od onog koji smo postigli 2014. godine i da će nam to dati mandat da nastavimo sa reformama, da pojačamo rad, jer i ono što je sam gospodin Vučić, a što mislim da svi verujemo u ovoj sali, ako ne radimo, ako tu snagu ne koristimo za reforme, ako tu snagu koju nam građani daju ne koristimo da napravimo nešto dobro, onda je to protraćeno vreme i protraćena energija.
Uveren sam da su ljudi videli u ovih prethodnih godinu dana da ova Vlada nije traćila ni vreme ni energiju, da smo uspeli da postignemo rezultate kako sa drastičnim smanjenjem budžetskog deficita. Er Srbija je danas pozitivna kompanija koja uplaćuje novac u budžet Srbije, a ne trošimo na nju 35 miliona evra godišnje. Dobili smo veliki broj kompanija, da sada ne nabrajam sve, koje sam u ovoj Skupštini vrlo rado nabrajao, da se ne ponavljam, prosto koje su zaposlile, a možda je to nedovoljan broj ljudi, ali danas je manje od 17% ljudi u Srbiji nezaposleno po svim statistikama koje su pokazivale 26,8% u avgustu 2012. godine.
Dakle, puno rezultat. Ovaj zakona o kome danas govorimo, dakle, nadam se, pošto ću gledati da se više ne javljam, da ovo bude i moje završno obraćanje, puno rezultata je iza nas i u Ministarstvu. Ovo je oblast za koju ću vam biti zahvalan svima koji se budu uključili suštinski da je regulišemo na najbolji mogući način i da u narednom periodu primena Zakona o privatnom obezbeđenju bude potpuna i takva da možemo da dobijemo prave odgovore na prava pitanja. Da ljudi koji rade u tom sistemu budu i dovoljno zaštićeni, da imaju dovoljno obuke i da znaju šta rade, pogotovo jer se rade o ljudima koji nose vatreno oružje, ali naravno i da mi posmatramo primenu ovog zakona.
Naravno, uvek prihvatam i reči kritike od strane Narodne skupštine. To jeste naš posao jer nas bira Narodna skupština, bio sam predsednik parlamenta i znam šta to znači. Mi prihvatamo reči kritike. Nadam se da ćemo i kroz nadležni odbor moći da diskutujemo, kao što smo više puta i zahvalan sam predsednici odbora i ovom prilikom, na prilikama da više puta u toku prethodnih godina dana razgovaramo i u zgradi Narodna skupština Republike Srbije, ali i van nje o važnim temama koje zahvataju stvari koje se tiču MUP. Hvala još jednom svim narodnim poslanicima koji su danas uzeli učešće u raspravi. Zaista sam zahvalan na ovome što smo danas mogli da uradimo.
Nakon ovih konsultacija što ste rekli, ja razgovaram sa kolegama iz Ministarstva. S obzirom da u velikoj meri ovo ne zavisi od nas, hoću da kažem od Ministarstva unutrašnjih poslova, dinamika kojom će se dalje prijavljivati zainteresovani, jer možda se u narednih šest meseci prijavi hiljadu zainteresovanih, a onda nakon šest meseci 30.000. Dakle, to stvarno ne zavisi od nas niti mi možemo da predvidimo kako će se kojom dinamikom ljudi…
Ja ću se konsultovati danas sa kolegama da li da taj rok bude da kažem produžen čak i na 1. januar 2017. godine, jer to je stvar kojom ćemo privredi dati više vremena i onda ćemo vas obavestiti. Sutra ćemo imati sednicu Vlade i ja se nadam da ćemo sa stručnim službama te pravne dileme organizaciono razrešiti i onda ćemo verovatno možda biti spremni da prihvatimo možda i vaš amandman. Hvala.
Istini za volju, plate je smanjivala ona Vlada koja je neodgovornom politikom dovela do ogromnog zaduženja, ogromnog budžetskog deficita koji je bio i po dve i po milijarde evra godišnje. Naravno, nakon takve politike, šta očekivati, nego da ljudi budu dovedeni u užasnu situaciju, u ogromne dugove. U ovu situaciju kada jedini kapital koji je ulazio je bio dokapitalizacija banaka, izgradnja od strane Šarića i slično. Tada je bezbednost bila na vrhunskom nivou. Imali ste sve one kriminalce koje niko nije smeo da pomene u Skupštini. Nije smeo niko da ih pomene od strane organa koji su se bavili tim poslom. Niko nije smeo da izgovori, da prošapuće njihova imena. U snu, kada su sanjali njihova imena, oni su se trzali iz sna, budili se, samo da ih ne sanjaju više. Tada je bezbednost građana bila divna kada su nam narko karteli vladali Srbijom. Valjda su građani tada bili najsrećniji i bilo im je najbolje kada se plenilo po pet kilograma droge godišnje, ukupno. To je bilo divno vreme, prosto fantastično za bezbednost.
Ovde je izrečena jedna interesantna stvar. Kaže – ozbiljna Vlada kada predlaže neki zakon trebala bi već da pripremi i da ima podzakonske akte…
(Janko Veselinović, s mesta: Nacrt.)
… nacrte, a onda iz iste Vlade čujemo da je taj zakon bio 2011. godine u proceduri, da ga je Vlada usvojila i poslala u proceduru. Dakle, tada vrlo neozbiljna Vlada nije imala nacrte, ako ćemo tako da posmatramo, nije imala čak ni ideju, pošto se to sada mora uzeti u istoj ravni, ili je ta Vlada bila vrlo neozbiljna i nije pripremala nikakve nacrte, pa smo to morali da uradimo mi, ili je ta Vlada mislila da treba prvo da sačeka usvajanje zakona, što nije uspela da uradi, pa da onda uz potpun zakon, koji će imati svoju finalnu pravnu formu, da uredi podzakonske akte u saradnji sa nekim drugim. To što su neke vlade uspešnije, pa to urade, a neke ostave u domenu šta bi bilo kad bi bilo, i to će građani ocenjivati i videti ko je efikasniji, sposobniji da nešto uradi.
Što se tiče sportskih klubova, Ministarstvo unutrašnjih poslova radi na sprečavanju svih narušavanja javnog reda i mira, a naročito kada se to radi u većem obimu, vi biste videli, i to su svi stručnjaci rekli, da je reakcija žandarmerije bila pravovremena i brza. Ograničili smo dejstvo na takav način da niko nije ozbiljnije povređen. Žandarmerija je to mogla da uradi oštro, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali nismo želeli da povredimo bilo koga. Uradili smo tako da niko ne bude ozbiljno povređen, da svi oni koji su krivi i podnete su krivične prijave protiv svih koji su odgovorni na napad na policiju, što smo potpuno žestoko osudili. Kažem vam da se neću smiriti dok svi oni koji misle da mogu da se iživljavaju nad policijom ne budu tamo gde im je mesto.
Što se tiče, naravno, redarskih službi i privatnih obezbeđenja, oni po zakonu imaju svoju ulogu u sprečavanju nasilja na sportskim manifestacijama. To prosto ne može da se prenebregne. Više puta sam izlazio sa predlozima, ako su oni nesposobni, nemaju kapacitet ili ne mogu to da urade, hajde da menjamo zakon, da taj novac ide Ministarstvu unutrašnjih poslova, da se umesto redarskim službama uplaćuje MUP-u, MUP će obavljati te dužnosti i imaćemo to tako. Ali, to mora da se uradi zakonski.
Ako ćemo abolirati da svi oni koji učestvuju dobijaju novac, neke redarske službe budu postavljene a onda imamo baklje, pošto policija ne kontroliše unošenje baklji na teren. Mi to ne radimo, to rade redarske službe. Ako oni dozvole unošenje baklji, šta tu policija da radi? Da uđemo na tribinu sa pet ili 10 hiljada ljudi i da izazivamo incident velikih razmera, da im oduzimamo to, potpuno je nemoguće. Da praznimo stadione, da igramo pred praznim stadionima, mislim da to nije ni u interesu naše zemlje, ni našeg sporta.
Ali, da li se slažem da nešto treba preduzeti, da ne mislite da sam neko ko ne vidi da ti problemi postoje, potpuno se slažem. Ja sam prvi koji je o tome više puta govorio, evo i sada kažem otvoreno, potpuno sam spreman da preuzmem i svoj deo tereta, pa i tereta onih drugih koji to možda ne mogu da urade iz tih sportskih klubova i manifestacija.
Razgovaraću sa ljudima iz FS i sa ljudima iz klubova da vidimo šta možemo da preduzmemo. Ako mi treba da zapečatimo sve prolaze, otvore, kancelarije i prostorije iz kojih se, suštinski svi to znaju, odakle se unosi pirotehnika, ne pada sa neba nego se to radi u saradnji sa klubovima, u saradnji sa upravama, sa navijačima, sa ovima i sa onima. Dakle, kako se unosi ta pirotehnika, to treba reći potpuno otvoreno ljudima, ne pada ona sa neba.
Jednostavno, šta god da je potrebno ja ću pokušati, nije samo pirotehnika u pitanju, moramo da pošaljemo jasnu poruku, a to mora da uradi i srpsko pravosuđe. Onaj ko napadne policajca mora da dobije žestoku, oštru kaznu. Onaj ko upadne na stadion, uđe na teren, onaj ko napravi bilo šta što nije dolično i ono što ugrožava bezbednost građana Srbije apsolutno treba žestoko da odgovara za to i onda onom sledećem neće pasti napamet.
Svi moramo da se uključimo u to. Policija može samo da privede te ljude, može da podnese krivične prijave. Ne možemo, naravno, ni da presuđujemo, ni da odlučujemo o kvalifikaciji njihovih dela, to rade drugi organi. Ja se nadam da će i oni podržati napore policije da se ovo zlo, moram tako da kažem, suzbije. Jer, ono što sam ja gledao na derbiju i ono što ste vi gledali, ne samo tada nego i u mnogim godinama unazad, prosto, nije dobra slika za Republiku Srbiju. Nažalost, šaka pojedinaca ili manjih organizovanih grupa nanese veliku štetu celom ugledu srpskog fudbala i čestitim ljudima koji dođu na stadion da se raduju sa svojim klubom i da navijaju za svoj klub.
Dakle, to je posao za koji ćemo se svakako dobro pripremiti i ubuduće raditi sa svima. Nadam se da, celo društvo ako se uključi u to, možemo da napravimo rezultat. Samo policija, ne može samo policija ni da vaspita te mlade ljude kod kuće, niti može da kontroliše apsolutno svaku prostoriju na stadionu. Morali bismo da imamo 24 časa obezbeđenje svih stadiona, a onda bi to neko morao da plati. Mi, prosto, u ovom trenutku sa budžetom MUP-a nismo u mogućnosti da igramo, da kažem, da toliki broj ljudi angažujemo na tim poslovima.
U svakom slučaju, mislim da ćemo imati u budućnosti mnogo više razumevanja. Pošto su ljudi videli šta se sve dešava, imaćemo razumevanja kada budemo i oštrije primenjivali policijska ovlašćenja. Samo da se tada priča ne okrene, kao što znate, kada nekad odgovara, onda šta radi policija a kada primenite policijska ovlašćenja, onda kažu eto, vidite, policijska brutalnost, pogledajte šta policija radi.
Policija ne može da dozvoli da ugrozite život tim ljudima, da ih gađate kamenom kockom, od kojih neki od tih ljudi ostaju invalidi, prebacuju se u bolnice i njihove porodice ostaju bez funkcionalno sposobnih članova porodice.
To je nešto sa čim moramo da se obračunamo i ja vas za to molim za podršku u tom smislu i za podršku pripadnicima policije.
Budite uvereni da premijer snažno podržava rešavanja ovog problema. Ja tu zaista iskreno verujem u lično odgovornost. Ne želim da generalizujem, ne mogu da kažem – kriva je navijačka grupa ova ili ona, ima tu ljudi koji su tu samo da bi navijali za svoj klub, koji vole svoj klub i koji navijaju za njega. Da li oni koji misle da će dilovanjem droge na tribinama, da li oni koji misle da će bavljenjem krivičnim delima i da će zavrnuvši sebi plašt bilo koji navijački, politički, neko ko se bavi politikom zato što je činio krivična da bude aboliran? Neće. Onda posle da kuka – mene je hapsio zato što sam član političke stranke. Ne, hapsite zato što si osumnjičen da si krao novac. Tebi hapse ne zato što si navijač, nego zato što si dilovao drogu na stadionu. Zato, kada to budemo raščistili, kada u društvu budemo imali potpuno podršku da se obračunamo sa onima koji krše zakon, onda nećemo imati problema.  Slažem se, apsolutnu posvećenost i Vlade i MUP-a ćete videti, ali za to tražimo i čvrstu podršku društva jer se u tako ozbiljnim zemljama rešava.
Danas sam razgovarao sa predstavnicima švedske policije dosta dugo o nečemu što se zove „policija u zajednici“ i na čemu insistira MUP, to je nekoliko segmenata, obaveštajno vođenje rada policije i policija u zajednici kao dva osnovna segmenta pretpostavki da imamo bezbedniju zemlju i društvo.
Oni kažu vrlo otvoreno – bez podrške zajednice, bez podrške opština, bez podrške lokalnih saveta za bezbednost, u Srbiji nažalost manje od 40% opština nije formiralo savet za bezbednost. To je nadležnost lokalnih samouprava, naravno ne policije. Mi ih ohrabrujemo da to urade. Bez podrške svakog prodavca u prodavnici koji će ozbiljno da prijavi taj kriminal koji će uticati na zajednicu. Nije samo policija represivni ogran, ni u jednoj zemlji nema dovoljno policajaca da mogu da čuvaju svaki ćošak u zemlji. Ni u jednoj zemlji ni u jednoj policiji. Ali, ako zajednica utiče na te ljude i ako njihovo okruženje i komšije i svi ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi se okrenu i kažu – ljudi nije dobro to što radite, rušite naš grad, cepate našu opštinu, rušite naše stadione.
Ko profitira od toga što navijači nekog kluba ili mali deo navijača nekog kluba polomi stolice na tribinama i da bude još veći paradoks, na strani svog kluba lome stolice? Prosto, tada mora da bude uticaj tih ljudi koji imaju veći upliv do njih, oni koji mogu da utiču i na ličnoj osnovi na njih da im pokažu da je to pogrešno. Onda smo na pravom putu neke korekcije i prevencije.
Kao policija mi možemo uvek represivno da delujemo i to će policija da radi. Samo kažem da kada sudstvo pokaže ozbiljnu nameru da te počinioce žestoko kazni više te ljude neće zanimati da li u klubovima mu neko kaže da radi ovo ili ono, ako on zna da će ići u zatvor na veći broj godina. Onda će dobro razmisliti svaki čovek šta radi na stadionu, zbog čega se bavi tim poslom i zašto je dobro da se tim poslom ne bavi na takav način. Onda ćemo imati mirne stadione kao u Engleskoj posle godina tuča, sekira, lanaca i svega. Sada ko kroči stadion dobije pet godina zatvora i nikog ne interesuje zašto je on to radio. Da li je ovo ili ono, ne možete da uđete na teren, nemoguće je, ne gazite na travu, sledi ozbiljna žestoka zatvorska kazna. Nema tuča, nema oružja, nema pirotehnike.
Tako moramo i mi da uradimo to je jedini način. Ali, za to će biti potrebno da radimo sa svima. Prosto, predugo to traje da bi za noć moglo da se reši i problem je presložen da bi naivno mogli da zamislimo da će donošenjem neke pravne norme oni to od sutra ujutru prestati da rade. Moramo da se pobrinemo da to bude problem koji možemo, da kontrolišemo 24 sata, hajde da kažemo tako, da to sa stadiona ne bude u okolnim ulicama oko stadiona kada je to mnogo teže i sa moguće težim posledicama. Bolje da taj problem kontrolišemo na takav način.
Hvala gospođo predsednice.

Dame i gospodo istini za volju koliko me sećanje ne vara imali smo danas dosta rasprava i o pokrajinskom budžetu i o razvojnim projektima i o tome šta se sve dešavalo od 80-ih pa na ovamo i potpuno je prirodno da rasprave u parlamentu zahvate te teme. Važno je da znamo zašto se danas nalazimo i ono što mi je bilo veoma upečatljivo, ono što je rekao ministar Vujović, zašto se posle mnogo godina nalazimo na istom mestu gde smo i bili. To je vrlo važno da utvrdimo. To je zato što neki ljudi nisu radili svoj posao, nisu činili da Beograd bude bolji, nisu učinili da bude čistiji, nisu učinili da postoje projekti koji će učiniti da ljudi u Beogradu dobiju radna mesta. Mislim da je to veoma važna stvar.

S druge strane, nažalost ne čujem kontra ideje i već danima se trudim da saslušam sve koji imaju nešto da kažu protiv projekta „Beograd na vodi“ i ne čujem šta je alternativa tome. Alternativa je šta? Da ostavimo ovako? Da ostavimo onih 50 šlepova? Da zamolimo Gradsku čistoću umesto na Vinču da đubre tera tamo pa da istovaramo tu? Šta je alternativa? I, na kraju krajeva ako postoji alternativa imali smo vlasti i vlasti pre svega DS onda i ostalih koje desetinama godina imaju priliku da to urade i ne rade. Prosto, ništa nisu uradili po tom pitanju. Apsolutno ništa.

Da bismo uporedili neke stvari, a nije ova Vlada ni opljačkala ovu zemlju, nije ova Vlada izvršila ni jednu lopovsku ni pljačkašku privatizaciju, radile su to Vlade pre nje. Hoću da vam kažem samo nekoliko stvari važnih za Beograd, vezanih za Beograd da se ne bi zaboravile, a koje su dovele do toga da Beograd pre dolaska Siniše Malog kao gradonačelnika ima budžetski deficit od 20% što je nezabeleženo u istoriji Beograda, a to je bio budžet koji je imao budžetski deficit pod upravom DS.

Naime, ja sam bio i odbornik Skupštine grada 2006. godine. Godine 2006. je Grad Beograd uzeo 405 miliona evra kredita za izgradnju mosta na Adi. Samo 2006. godine od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj 405 miliona evra sa svakim dokumentom koji postoji je uzeto kredita koji vraćamo svi mi koji smo iz Beograda. Kredita. To sa pristupnim saobraćajnicama, a to je posle izašlo, teško je utvrditi da li više i od 800 miliona evra, ali to je projekat koji su platili svi Beograđani za jedan most. Super, trebaju nam mostovi da ne mislite nešto da imamo protiv mostova. Trebaju nam mostovi, mostovi su divna stvar, ali to je kredit koji smo uzeli za jedan most. Ovde gradimo novi grad.

Premijer je predložio investiciju koju plaća neko drugi u koju neko drugi ulaže svoj novac. Mi ulažemo trećinu ili samo četvrtinu onoga što smo uložili samo u izgradnju jednog mosta, a dobijamo novi stambeni poslovni centar, dobijamo generisanje radnih mesta, dobijamo budućnost za mnoge mlade ljude koji će raditi u ovom gradu.

Međutim, zašto to nismo mogli da uradimo između ostalog iz sopstvenih sredstava i zašto smo 2012. godine kada smo došli na vlast zatekli zemlju koja je gotovo u bankrotu? Zašto nam u Beogradu ide ovako loše. Hoću da i zbog onih ljudi koji to ne znaju i zbog onih ljudi koji toga možda ne mogu da se sete, hoću da im kažem - imali smo velikih afera u Gradskoj čistoći gde su osumnjičeni ljudi za krađu 230 miliona dinara samo u ovom preduzeću. Imamo rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra ili nekadašnjeg Bulevara Revolucije, zaboravili su ljudi sa štetom od 5,3 miliona evra, jer je tadašnji skoro 630 miliona dinara. Samo šteta 5,3 miliona evra na jednoj ulici u jednom gradu.

Što se tiče vodovoda, ne moram da vam pričam previše podsetiću vas na afere koje smo imali sa nabavkom specijalizovanih vozila gde su trostruko uvećavani iznosi, a postoji samo jedna fabrika u svetu koja pravi te rezervne delove, a dobila na tenderu ne ta fabrika, nego dobio podizvođač sa trostruko većom cenom iako se takmiči domaći „Vatrosprem“ sa tri puta nižom i odbijen je jer nema sertifikat za rezervne delove koji se prave iz iste te fabrike.

E, zato nemamo nova. Dvesta osam miliona dinara na pljačkama na Aerodromu Beograd privedeni ljudi sa osnovama sumnje, naravno, ali jedan monstruozan slučaj koji je ja mislim potresao svakog normalnog čoveka, desio se u Novom Bečeju. Pljačka na Dvorcu Heterlend tzv. 113 miliona dinara gotovo milion evra na izgradnji jednog velikog centra. Samo pokušavam da objasnim, možda neki poslanici to ne razumeju, pokušavam da objasnim zašto je Srbija došla u ovu situaciju i zašto neki drugi nisu ovo hteli da grade i čime su se u stvari bavili, gde je išlo i njihovo vreme, a naš novac.

Postoje osnovi sumnje da je za ukraden novac sa objekta namenjen za potrebe smeštaja boravka dece ometene u razvoju u Novom Bečeju i to je uradio osumnjičeni za to predsednik opštine Novi Bečej tadašnji Milivoj Vrebalov član predsedništva DS. Tako se domaćinski i dobro upravljalo. A pročitaću vam jednu stvar i izvinjavam se neće trajati duže od jednog minuta, a nažalost mogao bih da čitam sat, nažalost, a videćete i zašto. Privredno društvo „Dunav Grupa Agregati“ a.d., „Agrohem“ doo, „Jugoalat“ a.d., „Jugodent“ a.d., SMV Motins, preduzeće za ugostiteljstvo i turizam „Centroslavija“, Holding „Centroslavija“ za trgovinu za malo i veliko, „Centroslavija transport“, „Petar Drapšin“, „Milan Vidak“, „Limprodukt“, „Garant promet d.o.o“, „Neimar“, „Sigurna budućnost“, „Mlin budućnost“, „Inter servis“, „Agrovojvodina“, „Novkabel“, „Pobeda holding“, „Eurobazar“, ATP Pioniršped, „Novotrans“, „Neobus“, „Fidip standard“, Akcionarsko društvo „Standard“, fabrika stočne hrane i tako dalje.

Ovo su društva, privreda društva i preduzeća koja su otišla u stečaj i likvidaciju u tom periodu. U ovim preduzećima bila ona državna ili privatna, radili su neki radnici. Radili su neki ljudi i nadali se nekoj budućnosti. Ta budućnost im je takvom nedomaćinskom politikom i ono što sam vam rekao za Grad Beograd i za ono što nismo imali nažalost sve ove projekte koje smo morali da imamo urađeni u gradu Beogradu i novac koji je morao da ide u naše vodovode i kanalizaciju i asfaltiranja, odlazio je u nečije džepove. Tako se domaćinski pod navodnicima vodila politika i u Srbiji i u Beogradu, da smo mi na jedvite jade uspevali da isplatimo ljudima plate i penzije i isplaćivali smo svaki mesec bez dana kašnjenja.

Ovaj projekat „Beograd na vodi“ nešto je što čini mi se biće toliko atraktivan za ljude, ne samo u Beogradu već i u čitavoj Srbiji, da će učiniti Beograd jednim potpuno novim centrom u ovom delu Evrope. Znam da mnogima to smeta, ne samo u našoj zemlji, ali videćete, ja se nadam već do kraja ove godine kada krenu prvi objekti koliko će to generisati novih radih mesta, ali koliko će to učiniti da budemo ponosniji i na ovu Vladu i na ljude koji su ovaj projekta predložili. Hvala vam.
Samo da kažem, ja nisam tražio repliku, javio sam …
Ja znam, gospodin Živković sigurno dosta zna o krađi i siguran sam u to. Ne znam zašto neki poslanici negoduju, možda pogrešno tumače moje reči, ali pričali smo o kreditima i vraćanju kredita. To je jedan deo gospodina Živkovića, pored onog kredita koji Demokratska stranka nije vratila, to je Demokratska stranka na čijoj listi je bio gospodin Živković, evo Vlada nažalost, imala je obaveze da vrati mnogo milijardi evra kredita koje je zadužila prethodna Vlada Demokratske stranke i to onih kredita koji su uzimani po kamatnim stopama od 8,5 i više posto, a to su užasni krediti za vraćanje i mi i ove godine vraćamo ogromne tranše tih kredita i to mislim samo premijer i ministar finansija znaju kako izgleda sve ovo što mora da se obavi od naših obaveza.

Međutim, nažalost, ja sam razumeo, slušao sam pažljivo šta je gospodin Živković rekao. Rekao je danas, da je došao da nam kaže dve stvari da teško razume maketu „Beograda na vodi“ i da misli da tu više ništa ne može da se gradi. To su ključne poruke i ja stvarno te poruke slabo razumem. Ne mogu da razumem da neko ne želi da se raduje dobroj stvari koja se dešava u Srbiji. Stvar koja se gradi, jedan novi grad, koji se grade neka nova radna mesta za neke mlade ljude koji treba da rade i ovde i svi oni koji će, a danas sam slušao od ljudi koji o tome znaju više od mene, i o građevinskoj industriji i svemu ostalom, koji će generisati nova radna mesta širom Srbije, ne samo ovde u Beogradu.

To su stvari kojima treba da se radujemo, međutim, ja gospodine predsedavajući, rekao bih to i gospođi Gojković, pošto se više puta i u javnosti čulo, imamo na delu jednu stvar, a to je da u delu javnosti imamo potpunu satanizaciju ljudi koji se raduju kada se nešto dobro dešava u Srbiji. Dakle, potpunu satanizaciju. Ako se ti ljudi raduju i kažu da je nešto dobro, ako se okupe da proslave nešto što je dobro za narod, nešto što je dobro za stvaranje radnih mesta, ako se okupe da pohvale nešto, odmah se pojave ljudi u javnosti koji govore najgore stvari o tim ljudima, apsolutno najgore. To je stvarno užasna stvar.

Borim se za pravo da ljudi imaju pravo da kažu i kada je dobro i kada je loše. Kao ministar unutrašnjih poslova nisam zabranio ni jedan skup, dolazili su ljudi ispred parlamenta različitim povodima, prolazili, marširali, okupljali, neki se skupljali ovako, neki onako, nisu ometali ništa, nisu kršili ništa vezano za bezbednost i prosto uvek je bila procena da je bolje pustiti ljudi da kažu ono što misle i da to nikome ne može da smeta. Ali smeta onda kada ti ljudi kažu nešto dobro za Vladu ili za projekte koji se dešavaju u zemlji ili kažu nešto dobro za stvari koje su zaista pozitivne za budućnost ove zemlje. Umesto da se radujemo budućnosti, to je nešto što svi moramo da menjamo, mi smo počeli ili većina tih nekih koji pokušavaju da puste ovakve glasove, počeli su da kritikuju sve ono što je dobro za Srbiju. Prosto ne shvatam zašto to rade, jer ovo je dobra prilika, projekat „Beograd na vodi“ je prilika da se raduju svi oni ljudi koji će biti zaposleni u građevinskim firmama, koji će moći da vide i neke nove turiste koji će generisati novi prihod i za ovaj grad i za ovu zemlju i na kraju krajeva, koji će ostaviti nešto za budućnost, ako ne nas, onda svih ljudi koji dolaze posle nas. Hvala.
Pošto su ovde iznete neke stvari koje zaista ne odgovaraju istini, moram da kažem samo nekoliko činjenica.

Prvo, premijer je danas govorio u svom uvodnom izlaganju preko sat i 20 minuta, gotovo sat i po o „Beogradu na vodi“, sa konkretnim podacima, projektom, iznosom i svim onim što će biti predmet rada u narednim godinama, i u prvoj fazi u narednih godinu dana i tri, četiri i svim narednim godinama.

Takođe, kada sam govorio i kada sam izlagao danas koristio sam isključivo reči koje su koristili moji prethodnici, govornici koji su govorili pre mene. Onda im se te reči nisu svidele. Nisu im se svidele zato što ih nisu izgovarali oni. Kada ih oni izgovore, kada ovde kažu narodnim poslanicima „stoko jedna“, onda je to demokratija, onda je to super i onda u medijima objašnjavaju kako je to u stvari bilo odlično i kako je to u stvari fino što su častili svoje kolege tim izrazima. Jer, „stoko jedna“, to je demokratija koja je upućena drugim kolegama narodnim poslanicima. E, to je lekcija iz demokratije.

Što se tiče ostalih primedbi, nijednu činjenicu koju sam izgovorio vezano za bivši i sadašnji režim, pokrajinski ili stranke koje čine taj režim, nisam promenio ni za reč, ni za zarez u odnosu na potpunu istinu i na ono što su utvrdili nadležni istražni organi, ono što utvrđuje policija, ono što utvrđuje tužilaštvo. Uvek sam izgovorio da postoje osnovi sumnje. Ja bih voleo da sudovi rade brže, ali ne mogu da utičem na to, niti mi pada na pamet da se mešam u pravosuđe, u sudske odluke. Neka sud radi svoj posao prema zakonu i slobodnom sudijskom uverenju, svaki sudija, a mi ćemo se truditi da pomognemo da građani Srbije imaju više novca, manje korumpiranih kriminalaca na ulicama Srbije, da se uspešno obračunamo i sa korupcijom i kriminalom i sa svima onima koji misle da stave svakom građaninu Srbije ruku u džep i da opljačkaju našu i budućnost naše dece. Hvala vam.