Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6977">Nebojša Stefanović</a>

Nebojša Stefanović

Srpska radikalna stranka

Govori

Poštovana predsednice, vraćamo se na jedno od pitanja koje je u današnjoj raspravi postavljeno, a to je važno pitanje, to je pitanje alternative.

Pošto, rekao je narodni poslanik koji je govorio, pre predsednika Vlade, da je projekat sprdnja. Ja se ne bih previše osvrtao na to, samo hoću da kažem da kao neko ko je rođen u Beogradu, ko voli ovaj grad, mislim da je zaista sprdnja to što 70 ili 100 godina nismo bili u stanju da očistimo nekoliko hektara možda najboljeg građevinskog zemljišta, najlepšeg dela Beograda koji je na reci, nismo bili u stanju da sredimo bezbrojne kanalizacione cevi koje se izlivaju u naše reke, nismo bili u stanju da se rešimo šlepova i udžerica.

Prosto, bilo me je i sramota kada pogledate kroz istoriju da nismo imali energije, u Beogradu se nije okupilo negde ni 10, ni 20 ljudi za mnoge godine bivših vlasti i da kažu – izvinite, ja se ne slažem sa ovim.

Hajde da nešto menjamo, ovo je užasno što se dešava. Hajde da očistimo, hajde da se mi skupimo, ne mora to da plaća nikakva država, hajde da odemo da počistimo makar ono smeće, hajde da izvršimo pritisak na nekog iz grada da odvuče ove šlepove, da pokupi ono što nije legalno, da legalizuje ljudima imovinu, da bilo šta uradi.

Nikakve energije nije bilo. Onda, kada se pojavi energija, kada se pojavi alternativa, kada se pojavi rešenje, onda je ogromna energija samo protiv toga i vi kažete u prvom delu, deklarativno da niste protiv projekta, ali onda kroz čitavo vaše izlaganje, u stvari ja shvatam da je najbolje da mi od toga odustanemo.

Najbolje je da ostavimo sve ovo kako jeste ili ne znam ni ja šta, i da pustimo da bude onako kako je bilo do pre dve godine, tri, pet, jer prosto postoji alternativa.

Sada, rekao bih da imamo na kraju u ovom trenutku ljude koji u Srbiji razmišljaju o tome kako će izgledati budućnost i ovog grada i ove zemlje i ja sam uveren da će se pokazati da postoje ljudi koji umeju nešto da urade, koji su pokrenuli projekte koji će biti urađeni i kada budete videli prvi temelj, prvi bager, prvu lopatu i prve radnike, videćete da je ovo potpuno javno. Hvala.
Ja ću se truditi da budem što koncizniji.

Voleo bih da kažem kamo sreće da je prethodna Vlada ili prethodna gradska vlast dovela bar jednog ovakvog investitora, pa makar on povećao vrednost svoje kompanije. Ovako su povećane vrednosti nekih drugih privatnih kompanija u vlasništvu ljudi iz DS, ali nije se povećavala vrednost u gradu Beogradu niti su Beograđani imali nešto od toga.

Ne slažem se sa premijerom u jednoj stvari. Premijer je u jednom od prethodnih obraćanja rekao – nije znala leva šta radi desna. Mislim da su i leva i desna dobro znale šta rade, a radile su. Prekovremeno, kaže jedan kolega.

Žao mi je što nisu slušali ono što je narodni poslanik Vladimir Marinković pričao, čovek koji je veoma detaljno obrazložio gde su sve investirali ovi ljudi, i da samo šoping-mol u Dubajiu ima godišnje 80 miliona posetilaca. Samo šoping-mol.

To me je zaparalo u raspravama, jer se nekoliko puta pominju u negativnoj konotaciji ti šoping-molovi. Sada razmišljam, u Srbiji, pre 2012. godine, samo jedan čovek je mogao da gradi šoping-molove. Zvao se, zove se još uvek Miroslav Mišković. Sada taj čovek više ne gradi šoping-molove, ali ako neko drugi hoće da gradi šoping-molove odmah dobijete neku kritiku. Sada, da li je to povezano ili nije, zaključiće ljudi.

Međutim, jedno važnije pitanje od toga je – koliko nas košta izgubljena dobit zbog toga što u poslednjih 15 godina ništa nije urađeno, recimo, samo na ovom prostoru? Koliko manje poreza, koliko manje taksi, akciza, koliko manje turista, koliko manje generisanog prihoda u privredi zato što 15 godina niko nije hteo da jedan ašov tu zabije? To je pitanje koje bi neko trebao dobro da izračuna i da nam kaže koliko na je neodgovornost ljudi koji su vodili grad i državu u tom periodu, koštala, jer je to egzaktna stvar koja može da se izračuna i da pokažemo zbog čega smo danas tu gde jesmo.

Zašto nam je groblje, koje je pokazao i gospodin Babić i svi ostali koji su danas učestvovali u raspravi, brodova bio simbol kada je gospodin Đulijani dolazio u Beograd, kada nije mogao da veruje svojim očima da tako izgleda najbolji deo Beograda. Nije mogao da veruje. On kaže – ljudi, ja sam imao užas na Menhetnu, grafite, prljavštinu, morao sam policijom to da čistim, a ovo što sam ovde video je skandalozno. Čovek koji je napravio od Njujorka ono što on jeste danas.

Bio je jedan film „Strava u ulici Brestova“, tako su ga naši preveli, noćna mora u ulici Brestova. Ta noćna mora je bila divna stvar prema onome što su ljudi od 2008. do 2012. godine imali. Dve stotine sedamdeset sedam radnih mesta se gubilo dnevno. Dve stotine sedamdeset sedam porodica je dnevno ostajalo bez posla u ovoj zemlji. To je bila noćna mora koju su, nažalost, živeli.

Mislim da smo dovoljno o korupciji danas govorili, ali ako narodni poslanici insistiraju, mogu ja još. Međutim, mislim da su ljudi to dobro videli i ne povratile se nikada te godine.
Moram da kažem da se ne slažem sa vama zbog dve stvari.
Prvo, ako pogledate Zakon o ministarstvima i Zakon o Vladi, videćete da delokrug, odnosno proizvodnja, ako pričamo prvo o proizvodnji oružja, ne spada u delokrug rada MUP.
Pod dva, ako se vratimo na ovo što ste vi pomenuli, recimo, da neko ko bi želeo da iskoristi jednu šuplju cev, da od nje napravi oružje, on će doći pod udar član 347. Krivičnog zakonika, koji definiše kako se ovakvo delo kažnjava. Zaprećena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
Smatrali smo da ne treba dva puta da ponavljamo istu normu koja postoji u Krivičnom zakoniku, zato što je to krovni akt, krovni zakon, koji faktički definiše ovu materiju. Nema potreba da ponavljamo i u ovom zakonu. Ali, shvatam ovo dobronamerno, da ste želeli da popravite zakon i zato vam ovo objašnjavam na ovakav način. Hvala.
Evo zbog čega mislim da niste u pravu. Kada bi govorili samo o članu 347, gde zaista postoji deo koji kaže da neko ko izrađuje oružje, a zna da će biti izvršeno, odnosno da će biti upotrebljeno za vršenje krivičnog dela, može da se kazni, vi biste bili u pravu. Međutim, ima i član 348. koji decidirano kaže – ko neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, njegove delove, municiju ili eksplozivne materije, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
Dakle, mi imamo Krivičnim zakonikom apsolutnu zabranu neovlašćene proizvodnje. Mi nemamo potrebu da Zakonom o oružju i municiji, definišemo bilo šta dodatno. Dakle, nema materije koju treba regulisati. Krivičnim zakonom neovlašćena proizvodnja, držanje delova, municije i na bilo koji način ilegalno posedovanje oružja su zabranjeni. To je opšti akti koji to definiše.
Dakle, mi nemamo uopšte nedoumicu da, ako neko uzme da proizvede oružje, da li će se kazniti ili neće. Znači, ovlašćeni će biti samo oni koji će imati dozvolu nadležnog državnog organa da se bave svime ovim, svi ostali će biti kažnjeni kaznom zatvora.
U ovom slučaju norma je takva da je apsolutna zabrana, tako da u Zakonu o oružju i municiji nema potrebe da dupliramo tu normu.
Prihvatamo ovaj amandman.
Ovaj poslednji deo o kome ste govorili smo već usvojili drugim amandmanom.
Što se tiče nedoumice koja je bila, o tome smo razgovarali sa raznim udruženjima, nošenje kratkog oružja u lov. Postoje situacije kada lovac želi da olakša životinji, na primer, koja je pogođena, ali imali bismo nedoumicu, kada nekog uhvatimo sa pištoljem i kaže – da, ali ja sam baš krenuo u lov, da dokažemo, a nema dozvolu za nošenje oružja, da li je krenuo u lov ili je krenuo da uradi nešto drugo. Kada bi došlo do prvog izvršenja takvog krivičnog dela, onda bi svi pitali – izvinite, što policija nije to pooštrila. Tako bismo omogućili svakome da zapaše pištolj i da kaže da je krenuo u lov, pa ako na putu do lovišta ponešto uradi – šta da radimo?
Svako ko je imalac dozvole za nošenje oružja može poneti svoju kratku cev u lov i to mu zakon u potpunosti omogućava, ali nismo mogli da izađemo u susret tome, jer bismo otvorili moguće polje zloupotreba. Dakle, zakon je morao da predvidi tu mogućnost.
Na kratko da se osvrnem na ovaj prvi deo. Šta je uvek bilo razmišljanje? Čovek koji nosi lovačku pušku će biti uočljiv. Ako je nosi u skladu sa zakonom, nosiće u određenom koferu ili posebno napravljenoj torbi koja je onemogućuje za trenutno dejstvo, a pištolj se može nositi prikriven i to je suštinska razlika zbog čega smo odlučili da razdvojimo ova dva, kada se omogućava nošenje.
Sam Zakon o lovstvu je predvideo da lovočuvar ne može da nosi kratko oružje. Dakle, čak i lovci su u svom Zakonu o lovstu predvideli da lovočuvar nosi samo dugo oružje. Tako da ne bi bili iznad toga mi smo isto vođeni time i opet o mogućnošću zloupotreba koje su mnogo veće sa oružjem koje se lakše nosi prikriveno smo se odlučili za ovo.
Što se tiče ovog drugog dela, što se tiče vašeg amandmana, mi smo zakonom predvideli dve kategorije. Dakle, imitacije koje postoje, imitacije oružja koje se mogu potpuno legalno kupovati, dakle to su plastične sablje, plastični pištolji, bilo šta slično,i funkcionalne kopije koje mogu da se upotrebe kao oružje, ili mogu da se preprave zato ima onaj deo konvertibilnom oružju.
Ovde kaže – imitacije oružja su predmeti koji su po spoljašnjem izgledu slični ili jednaki oružju, ali ih nije moguće upotrebiti i prepraviti u vatreno oružje. Čovek koji nosi takvu vrstu oružja, da li je to igračka ili bilo šta slično, ne može ni na koji način da odgovora. Ne radi se tu onda o samovolji državnog organa ili arbitrarnoj proceni, već o zakonito uređenom rešenju. Tako da mislim da samo u tom smislu ovo nismo mogli da prihvatimo.
Što se tiče amandmana, mislim da smo imali dobru raspravu u načelu i trudio sam se da prihvatim što veći broj amandmana i zaista su sve poslaničke grupe, pa i vaša, učestvovale u tome i mislim da je to kvalitet ovog novog zakona, zato što smo mnoge stvari popravili, otklonjeni su neki nedostaci, čak i posle duge javne rasprave.
Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima. Jednom sam i ja bio narodni poslanik, znam koliko je ovo odgovorna stvar i hvala vam na tome.
Ima tu dosta nedoumica, pogotovo što se kada razmišljamo o ovoj temi mnoge stvari prepliću. Na primer, ljudi koji za obavljanje svog posla, rekao je malopre prethodni govornik, recimo, momci i devojke koje se bave mačevanjem, koji mogu da ponesu to na trening. Oni u skladu sa zakonom to oružje kategorije D, hajde da kažemo hladno oružje koje može da se nabavlja i drži bez isprave i prijave nadležnom organu, oni ako to rade u skladu sa zakonom, kao i lovačku pušku, lovci imaju lovnu kartu, oni imaju člansku kartu sportske organizacije, mogu da prevoze, nose do mesta gde obavljaju svoju sportsku aktivnost i neće biti nikakav problem.
Što se tiče onih koji su ljudi koji se recimo bave nekom mesarskom delatnošću ili sličnom delatnošću, koja zahteva da nose neku vrstu alata sa sobom, oni neće moći samo to da rade sa sečivom koje je kratko. Potrebni su im noževi različitih vrsta. U svakoj kuhinji, imate u supermarketima sočiva koja su duža od toga i koja se kupuju za različitu obradu mesa.
Malo bismo ušli u veliki problem, jer bi policija onda morala da uđe u detaljno ispitivanje svakog – izvinite, šta radite sa tim? Ali, slažem se sa vama, i mi smo uočili da postoje stvari koje su izvršene sa hladnim oružjem, pre svega noževima. Ja se uvek pitam šta će nekom, kada ga uhvatite u gradu, šta će mu nož? Šta će mu nož u izlasku, u kafiću, sečiva takve vrste?
Mi smo do kraja godine predvideli održavanje više seminara i obuka za pripadnike policije, gde ćemo detaljno razraditi, zato i jeste dobra stvar što će ovaj zakon imati odloženo dejstvo od godinu, da bi ljudi koji rade u policiji i tužilaštvu mogli da se upoznaju sa svim detaljima, da se naprave dobre pripreme i kako će se sprovoditi zakon. Jer, kao što znate, zakon bez dobrog sprovođenja nije uvek dobar. Trudićemo se da na takav način postupimo i u budućnosti.
Poštovana predsednice, poštovane kolege, drago mi je, malo po malo, uspeli smo da definišemo neke stvari. Meni je drago da smo shvatili ko su napredni poslanici u ovom parlamentu i to mi je veoma drago. Meni je drago što pripadam toj stranci. Ono što je dobro je da, bez obzira kada se nekad desi greška u kucanju, postoji uvek, i u parlamentu pre nego što se uputi zakon na usvajanje, jedna detaljna pravno-tehnička redakcija, ali naravno da je dobro i kada to uoče narodni poslanici. Ovom prilikom se svakako zahvaljujem na svim doprinosima, kakvi god oni bili, na bilo koje od članova zakona.
Mi smo o tome razgovarali u načelnoj raspravi i ja sam se složio sa tim.
Vlada prihvata amandman.
U načelu nemam ništa protiv da u budućnosti menjamo i jedan i drugi u smislu produžavanja roka. Šta je međutim problem?
Pošto imamo onda faktički Zakon o prekršajima, predviđa brisanje evidencije nakon četiri godine, dakle da postoji apsolutna zastara i mi, da kažem, pitanje je da li možemo da produžimo taj rok na deset godina samo zato što ćemo time faktički prekršaje izjednačiti sa krivičnim delima, ali hoću samo da vam kažem još jednu stvar.
Bez obzira što policija neće imati evidencije nakon četiri godine, mi ćemo moći operativnim radom da utvrdimo jer nema toliko zahteva za držanje i nošenje oružja, moći ćemo da operativnim radom utvrdimo da li postoje bezbednosne pretnje , odnosno kakvo je bilo ponašanje tog lica, pa ako je to neko ko je sklon nasilju u porodici ili nečem sličnom, svakako da ta provera neće biti pozitivna, ali se u načelu slažem da bi trebalo razmisliti možda da se i Zakon o prekršajima menja u tom smislu i onda da vidimo šta možemo da pojačamo u smislu kaznenih odredbi.
Samo jednu rečenicu da kažem gospodinu Babiću.
Dakle, bar ono što mogu da vam kažem iz mog resora, znači ono što se tiče domena unutrašnjih poslova. Ja pozivam sve narodne poslanike, nemojte čekati da ministarstvo predloži zakone. Vi ovde imate češće priliku da o njima debatujete i možda uočite neke stvari koje su ili se vremenom promenile, pa više ne odgovaraju činjeničnom stanju, da ne ponavljamo neke greške iz prošlosti koje sada opterećuju određene zakone, a onda zbog tih krovnih zakona ne možemo da menjamo neke druge zakone ili bi to izazvalo neku vrstu nesaglasnosti u našem sistemu.
Ja vas pozivam da nam pomognete, bar ja mogu da govorim u ime MUP-a, svi zakoni za koje sam nadležan, pozivam vas da dođete da razgovaramo, sve što treba da menjamo, ako treba da imamo sednice svakog meseca u kojima ćemo popravljati stvari. Mnogo je bolje nego da imamo loše uređenu materiju i da onda sležemo ramenima zato što nismo uspeli da to popravimo. Dakle, to je na vama. Ja vas molim da pomognete u tom smislu.
Ja ću se truditi kao ministar, naravno, da otklonim sve što ja budem uočio, ali pošto ovde ima mnogo više ljudi i mnogo više iskustva u zakonodavnoj materiji, ja bih molio da nam pomognete u tome, a mi ćemo se truditi i kroz ovaj novi Zakon o protivgradnoj zaštiti i novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju, koji će se uskoro naći pred Narodnom skupštinom, i naravno Zakon o policiji, da mnoge stvari popravimo. Uvek je to živa stvar, život ide i uvek moramo to da menjamo.
Dakle, pozivam vas da imamo jednu intenzivniju aktivnost u popravljanju stvari, ako tako mogu da kažem. Hvala.
Pa, evo da pokušam ja, da se vratimo nazad na zakon, na važnu materiju koja uređuje naš današnji predlog.
Naravno, svestan sam da je deo parlamentarnog života i skupštinske rasprave se nekada malo otrgnu i poslanici imaju pravo da na svoj način protumače neke stavove. Neki će pamtiti da li je deficit Grada Beograda bio 20% u prethodnih pet, šest godina, pa su Beograđani bili užasno zaduženi. Danas je manje od 10%, što smatram da je neuporedivo bolje, ali šta će ko pamtiti, videćemo po rezultatima rada.
Voleo bih da mi sa današnje sednice izađemo usvajajući i jedan deo amandmana i ako odlučite da danas bude dan za glasanje, da mi već danas uputimo dobru poruku građanima Srbije, a to je da smo usvojili dva dobra zakona i faktički, počeće proces izrade i podzakonskih akata i što pre da dođemo do toga da oni počnu u potpunosti da se primenjuju.
Nadam se da ćemo u narednih nekoliko sati uspeti to da uradimo. Ni na koji način ne pretpostavljam da mogu ovde da kažem bilo šta. Svaki narodni poslanik ima pravo da kaže šta god želi, samo da ne shvatite to u tom smislu, samo je moja molba, zbog građana i zbog važnosti ovih zakona, da se što više posvetimo radu na ovim amandmanima. Hvala.
Mi smo predvideli u Zakonu o policiji jedan član koji će obezbediti mogućnost donošenja podzakonskih akata koji će definisati način vršenja bezbednosne provere. To ćemo na jedan vrlo detaljan, definisan način da ljudi vide kako se to radi, da to ne bi bilo ostavljeno i postoje mogućnosti raznih zloupotreba.
Što se tiče ovog drugog dela, mislim da ste videli da je samo stvar u nameri, jer ako on kaže da namerava da se bavi lovom i nabavi pušku, a nikad ne ode ulov, onda je faktički slovo zakona izigrano. Donese nam lovnu kartu ili donese potvrdu sportskog udruženja i onda će imati mogućnost da nabavi oružje.