Vlada prihvata ovaj amandman.

Suma novca nije prepreka, ali ono što je važno - ovde mi imamo i mehanizam koji je kroz proces da izabrani lekar ima obavezu, što piše u drugom delu obrazloženja koje je Vlada dala, da izabrani lekar ima obavezu da obavesti nadležni državni organ, odnosno najbližu područnu policijsku stanicu o promenama koje bi mogle uticati na to da mu se opozove izdavanje, odnosno dozvola za nošenje i držanje oružja, mislim da je dovoljno kvalitetno rešeno.
Mi ćemo videti kako će se i u praksi primenjivati ovo. Mislim da je ovo do sada mnogo bolje rešenje nego do sada kada smo imali taj samo u startu zahtev da se preda lekarsko uverenje, ali uveren sam da je na pet godina i način provere propisivati ministarstvo nadležno za zdravlje. Oni će proceniti kakve sve provere treba da se izvrše, a siguran sam da ne postoji toliko oboljenja koja će za godinu ili dve promeniti toliko karakter čoveka da mi treba da mu oduzmemo oružje.
Naravno, taj finansijski aspekt je bio jedan od aspekata, jer onda zašto ne na godinu dana? Hajde da stavimo na šest meseci, na mesec dana da proveravamo. Dakle, prosto postoji nešto što je nekako razumno vreme. Mi smo predložili da to bude pet godina. Videćemo da li će to stvarati neke probleme u praksi. Ja sam uveren da neće.

Pokušaću da budem koncizan. Nisam lekar, ali, bogami, ako je ozbiljna slabovidost, bojim se da i to može da utiče na odobravanje oružja. Znate, ako ne vidi ništa, to kažem kao čovek koji nosi naočare, ako imate takav problem, onda je pitanje da li bi... Ali, to nećemo odlučivati mi, odlučivaće lekarska komisija.
I sami smo uočili da postoje određene nedorečenosti i prihvatili smo tri amandmana na ovaj član. Kroz ova tri amandmana Dubravke Filipovski, Zlate Đerić i Velimira Stanojevića su rešeni ti problemi. Dakle, definisan je i razrešen je baš ovaj problem o kom ste vi govorili. Mi smo održali, bila je jedna duga javna rasprava, bogami skoro godinu dana je bila javna rasprava o ovom zakonu i to je bila dobra prilika da se svi uključe i da daju svoje mišljenje o ovome. Mislim da je to dobar princip i put. Ovaj zakon je u parlamentu skoro dva meseca. Dakle, imali smo jednu najdužu moguću raspravu, javnu raspravu, a zatim u redovnom postupku preko dva meseca je zakon ovde. Narodni poslanici su uočili probleme, uložili amandmane i ja sam ih prihvatio i mislim da smo time rešili. Vi ste u suštini u pravu oko ovoga.
Dakle, što se poreza tiče, nijedna vlast nije ukidala porez zato što prosto, znate, kada pričamo o porezima, sutra pričamo o pravima trudnica, porodilja, pričamo o pravima invalida, pričamo o izgradnji puteva, pričamo o infrastrukturi, taj novac ne pada sa neba, plaćaju ga građani, to je poreska politika. Ja bih mogao ovde da se bavim demagogijom, da vam pričam – hajde da ukinemo sve poreze. Nijedna vlast ni stranka, vaša stranke i te vlade koje je ona činila ranije nije ukidala taj porez. Prosto, smatrali su da je taj novac potreban da bi se ostvarila neka druga prava.
Što se tiče građana koji žele da otuđe oružje, oni kroz proces legalizacije imaju više načina šta mogu da urade. Ako imaju oružje u legalnom posedu, mogu da ga otuđe, mogu da ga prodaju, mogu da ga predaju besplatno nadležnom državnom organu i mogu da ga onesposobe i da to postane staro oružje, za koje više nema potrebe da traže bilo kakvu dozvolu, niti će plaćati taksu.

Hvala vam na sugestijama.
Što se tiče ovog amandman, dakle čitava intencija zakona, mi smo sada promenili mnoge stvari. Sada više na jednom oružanom listu, dakle na jednoj kartici ćete imati podatke za svako oružje, što je dobro. Za svako oružje ste imali poseban oružni list. Znači, onaj plavi list onaj plavi dokument za svako oružje dobijate poseban onaj kartonski obrazac. Sada imate jednu kao vozačku dozvolu biometrijski obrazac na kome će biti upisano svako oružje koje dobijate. U ovom trenutku tehnički smo ograničeni na rok od 10 godina. Dakle, čip podržava, naše baze podržavaju takvu vrstu evidencije. Mislim da to nije preveliko opterećenje.
Vi ste rekli 350, 400 ljudi, na 27 policijskih uprava, puta policijske stanice, nije to više od jednog čoveka dnevno na šalteru samo za ovo. Dakle, ne kažem da, naravno bolje da ne postoji pritisak bilo kakav, ali policija je uspela za kratko vreme da izda i negde i tri i po miliona pasoša, možda i više. Evo, gospođa Kasalica me ispravlja, šest miliona pasoša za relativno kratko vreme kako su se pojavili kao birometrijski dokument u prethodnom periodu.
Tako da verujem da postoje kapaciteti u Upravi za upravne poslove da izađe na kraj sa ovakvim izazovom. Slažem se da u budućnosti ako se tehnologija bude izmenila možemo da radimo na tome, možda se ovaj rok produži možda i na 20 godina sa čim nemaju ni stručne službe problem, ali videćemo kako se bude inoviralo. Kako što sam rekao neću biti protiv toga da se u ovom parlamentu raspravlja o izmenama i dopunama i u tom smislu.

Statistika je statistika i to su činjenica koje su takve svidelo se to nekome ili ne. Naravno, kao što sam vam rekao i onda sam apsolutno nesrećan kada dođe i do jednog izvršenja krivičnog dela. Imamo krivična dela koja se izvršavaju. Policija radi na rasvetljavanju. Dakle, trudićemo se da budemo što efikasniji u tom smislu.
Što se tiče vlasti, verujte obavljajući ovu dužnost, evo devet meseci sam ministar unutrašnjih poslova, nijedan dan u tih devet meseci mi nije bio lak. Ni u jednom nisam uživao niti se nešto dešava, nažalost u ovom ministarstvu što vas čini srećnim i razdraganim, uglavnom se radi o najtežim stvarima koje mogu da se dešavaju i sa kojima morate da suočavate. Dakle, što se mene tiče ne moram ni sutra ujutru da budem ministar, neće mi uopšte teško pasti. Trudiću se da ono što radim u poslu koji radim obavljam na način da ljudi u ovoj zemlji budu zadovoljni, da zaista nešto inoviramo i menjamo i trudim se i kroz zakone koje predlažem i kroz druge mere koje radimo da ljudi vide da policija, odnosno MUP napreduje.
Mi ćemo razgovarati i sa Ministarstvom finansija i kada taj momenat dođe na dnevni red. Ja ću vas zamoliti sve za podršku da se određena sredstva preusmeravaju ka Ministarstvu unutrašnjih poslova kada se radi, recimo, o obezbeđenju određenih događaja preko onoga što Ustav propisuje u smislu obezbeđenja, bezbednosti i sigurnosti. Dakle, da takvu stvar nadoknadimo samo troškove koje MUP ima, da kažem, prekovremenim angažovanjem ili da kažem angažovanjem koje nije bilo redovno predviđeno za obezbeđenje tih skupova za transporte određenih materija itd.
Mi šaljemo ljude, svaka utakmica koja se proceni da ima povišeni rizik, vi znate kako to ide, uvek ide više ljudi i tu su onda njihovi putni troškovi, transporti i autobusi i sve ono što ide. Dakle, na kraju krajeva angažovanje tih ljudi, tako da će to biti dobra prilika da obezbedimo stabilnije finansiranje, pa ako neko želi da organizuje različitu vrstu manifestacija neka pored ostalih ima i onaj trošak koji ima, ali ćemo se truditi da modernizujemo zaista sve više.

Za ovo se ne slažem sa vama, za ovaj, i mislim da u svakom članu predviđamo malo po malo nove troškove, na kraju ćemo onda doći do toga da će te takse biti tolike da će ljudi odustati od toga.
Želeo bih da se vratim na ovaj prethodni, nisam pravovremeno reagovao jer sam želeo proceduralno da se konsultujem. U načelu se slažem sa vama. Dakle, vaše obrazloženje je dobro i ja mislim na pozivanje na nekakvu postojeću praksu.
Nisam nikad video kako izgleda gasni metak. Sada su mi kolege objasnile da on ima faktički samo drugačiji kalibar od osam milimetara u odnosu na standardni pištoljski metak koji koristi policija od devet milimetara, ali on isto ima mesinganu čauru koja bi teorijski ubacivanjem drugačijeg zrna mogla da se prepravi u bojevo zrno i pošto bi stvorilo veliku proceduralnu teškoću ako bih ja prihvatio vaš amandman, morali bi da napravimo pauzu da se Vlada o tome izjasni, da imate mišljenje, ja ću samo predložiti kolegama iz vladajuće većine da glasaju za u danu za glasanje za ovaj vaš amandman na taj član. Ako to budu usvojili, mislim da je to poboljšanje zakona.

Prihvatamo ovaj amandman.

Evo, da budemo tu jasni. Ja sam, kada je tekla rasprava o amandmanu na član 24, prihvatio sugestijom da se glasa za amandman na član 21.     

Brišemo 24, ostaje 21. Preprodajne gasne municije, to je suština.
Što se tiče ovoga, mi u članu 2. Predloga zakona kažemo: „Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na državne organe koji nabavljaju, drže, nose i prevoze oružje i municiju u skladu sa posebnim propisima“. Dakle, ne na državne organe. Što se tiče privatnog obezbeđenja, oni imaju poseban zakon kojim se to uređuje. Dakle, mi smo se već ovim zakonom izuzeli. Znači, ovaj zakon se ne odnosi na te… kao što je na primer sudska straža koja je u tom smislu, tako da u tom smislu nema potrebe da se… Vidim da to razumete. Hvala.

Ja sam otac maloletnog lica. Doduše, moje dete je dosta mlađe. Ali, ono što hoću da vam kažem, imali smo situaciju do trenutka kada ovaj zakon stupi na snagu, ovo deluje faktički bilo predmet krivičnog kažnjavanja, svako ko je nosio ovako nešto.
Mi danas pravimo iskorak. Omogućujemo licima starijim od 16 do 18 godina, u tom uzrastu da budu vlasnici tih uređaja, ali ih ne mogu nositi sa sobom. Dakle, služi im kao zaštita u njihovim domovima. Znam da je to nekada pitanje, jer pravo da vam kažem, razmišljate kada se vraća neko sam, ali isto tako, ako bude mogućnosti nekih zloupotreba, ne mislim samo na zloupotrebe koje će uraditi savesna deca, ima onih koji će pokušati da takvu vrstu, a imali smo sve pokazatelje i treba reći to tako, da imamo jedan blagi porast maloletničke delikvencije.
Postavlja se samo pitanje – da li ćemo time napraviti veću štetu? To je jedna dilema koja zaista postoji u meni kao ocu i u meni kao ministru unutrašnjih poslova, kao i kod svih nas, jer vidim da svi razmišljamo. Svi ovde žele da obezbedimo da ulice budu sigurnije, ali da li će ako sada tu decu budemo naoružali i dozvolili da deca od 16 godina krenu da nose elektrošokere po školama, da li će to izaći na dobro? Jer, kada se prvi incident desi, kada se dogodi prva situacija da jedno dete iskoristi elektrošoker ili gasno oružje na svom drugu iz odeljenja, prvo što će reći je – kako ste ovo mogli da dozvolite, haos itd.
Dakle, ipak smo se odlučili da to bude licima od osamnaeste godine moguće da ga nose. Lica do osamnaeste godine će moći da ga poseduju.

Hvala. Prekoračio sam vreme od dva minuta, ali potrudiću se da budem koncizan.
Zato smo i shvatili da postoji potreba da se takva vrsta oružja dozvoli. Dakle, sprejevi, elektrošokeri i zbog toga smo omogućili da bi ljudi bili sigurniji, da mogu da to koriste. Može i danas da se dogodi da ga neko zloupotrebi, i gasno oružje, i elektrošokere, ali je on do danas krivično odgovarao. Od trenutka kada ovaj zakon stupi na snagu, on neće za to krivično odgovarati. Zbog toga postoji jedna latentna pretnja od povećanja broja zloupotreba u svakodnevnom životu. Smatrali smo da navršetkom 18 godine, kada je društvo shvatilo da ljudi od te godine, uslovno rečeno, najveći broj ljudi od te godine postaje zreliji, svesniji odgovornosti koju nosi upotreba ili zloupotreba bilo čega, vodili smo se time i odlučili se za ovo rešenje.
Naravno, videćemo u praksi kakve će rezultate ovo dati. Ne mislim da čekamo predugo. Posle nekoliko meseci možemo da analiziramo primenu zakona, šta smo uradili, da li je to dalo očekivane rezultate. Ako se složimo da treba ići u dalju liberalizaciju, nakon nekog vremena, kada su se ljudi već navikli na postojanje svega toga, ovo je sve novo za naše društvo, ovo je novina koja se unosi, kada zajedno budemo procenili da smo spremni za sledeći korak, mislim da onda možemo da idemo dalje.

Što se tiče prethodnog amandmana, s obzirom da se amandman ne odnosi na uređaje za izazivanje elektrošokova, amandman se odnosi samo na gasne uređaje i smatramo da to ipak možemo da prihvatimo, s obzirom da se radi samo o sprejevima, tako da ćemo zamoliti sve poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman, pošto je to jedini proceduralni način za to.

Samo jedna molba. Kada dođe do ovog amandmana, treba da se uradi pravno-tehnička redakcija, jer amandman kaže „gasne uređaje“, a zakon poznaje „gasne sprejeve“. Treba da piše „gasni sprejevi“ da bi bilo potpuno jasno o čemu se radi.
Razumem vašu brigu gospođo Obradović. Moja dilema je od prvog trenutka bila upravo to. Prevladala je u meni upravo mogućnost da spasimo neki život. Mislim da su svi narodni poslanici imali tu dilemu. Kao otac maloletne trogodišnje devojčice, razumem da će se to dete jednog dana samo vraćati iz škole, pa čak i ako se koristi za napad od nekog psa lutalice. Bolje da to dete ima neki sprej, nego da se vrati kući izujedano ili, ne daj bože, nešto više. To je jedino što je prevladalo u meni, ali ostaje zadatak MUP-a da veoma detaljno prati upotrebu i zloupotrebu svega ovoga. Ja ću prvi pred vas doći ako budem pogrešio, ako se ovo pokaže kao greška sa molbom da ispravimo ovaj deo zakona i neće mi biti teško da to uradim.

Samo hoću da kažem da smatram da je svaki zakon ovde briga o našoj deci. Svaki zakon koji donosimo je u perspektivi briga o Srbiji, briga o našoj deci i ja ga tako i posmatram. Vaše dete neće moći još dve godine ni da poseduje, ni da nosi. Sin koleginice Obradović, po našem predlogu, bez amandmana, bi mogao. Svakako verujem da vi, ona i ja brinemo o tome da naša deca i sva druga deca ove zemlje budu sigurna. Bio sam predsednik Odbora za brigu o deci, tako da meni to prirodno dolazi.

Dogodila se zaista jedna redakcijska greška kada je sastavljan zakon i vi ste u pravu to je bilo potpuno nelogično. Šta se dogodilo? Mi smo usvajali amandmane nismo gledali, verujte vidite da smo prihvatali amandmane svih poslaničkih grupa, uopšte nismo gledali ko ga predlaže, jer nama je važno samo da se ispravljaju greške i mi smo već prihvatili amandmane koji su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Janko Veselinović, Snežana Malović, itd, i koji je identičan u tekstu smatram kao da smo prihvatili vaš, identičan je tekst, identična je suština i time se menja sve ovo što ste vi rekli potpuno prihvatamo i time se to menja.
Dakle, jeste, da kažem, u istovetnom tekstu je predložen amandman, prihvatili smo onaj koji nam je bio prvi u nizu nismo preskakali, pa sad da ne bude prihvatamo jedan iz vlasti, a nećemo iz opozicije ili obrnuto, uopšte nismo gledali iz koje je poslaničke grupe, radile su stručne službe, ja sam samo imao sugestije da ono što ste i vi rekli da imamo funkcionalniji zakon, ali ovo što ste vi rekli potpuno stoji ja vam se na tome zahvaljujem.