Na žalost, kada sam postao ministar unutrašnjih poslova, kada sam završio detaljnu analizu svega što postoji u resoru unutrašnjim poslova, pa samim tim i sektora za vanredne situacije, video sam da postoji mnogo godina, da ne kažem i decenija, da se mnoge stvari nisu obnavljali, da nije bilo dovoljno sredstava.
Mogu da vam kažem jednu od glavnih razloga, jedna od stvari za koju smatram da treba da promenimo, jeste to što se toliko kralo u ovoj zemlji da za to nikada nije bilo novca. Svi oni koji su stavljali ruku u džep građana, koji su otimali besomučno pljačkali, bogatili se, postali milijarderi u raznim prethodnim vremenima, ali ne samo što su pljačkali, uvek imate ljude koji su spremni da nešto pljačkaju, nažalost. Samo sada postoji ozbiljna volja da se ti ljudi privode pravdi.
Sada postoji ozbiljna volja da im se sudi, da ih istražni organi gone bez obzira na njihovu političku, partijsku, drugarsku, bratsku, kumovsku pripadnost. To je stvar na kojoj moramo da insistiramo. Nema ozdravljenja ove zemlje bez tog jednog potpuno sistemskog pristupa borbi protiv korupcije, nečemu što je faktički uništilo mnogo novca građana Srbije.
Jedno vatrogasno vozilo košta prosečno, ako hoćete da uzmete da to bude pristojno vozilo oko 250.000 evra. Samo jedno vatrogasno vozilo, prosečno, ne spektakularno i ne specijalno. O helikopterima i drugim sredstvima neću ni da vam govorim. Prosečna starost naših helikoptera je maltene blizu mog godišta, što je zaista jedna loša stvar. Ti momci iz helikopterske jedinice i njihov komandant Kostić se toliko trude i toliko napora ulažu da to bukvalno sve funkcioniše da niko ne može da oseti da je to tako, ali to je zahvaljujući tome što su to profesionalci, što su to ozbiljni ljudi, a ne zahvaljujući tome što smo imali mnogo novca da uložimo u to.
Mi smo našli novca i još u prošloj godini platili popravku jednog helikoptera koji već neko vreme stoji u Nemačkoj. Dakle, taj novac smo obezbedili i taj helikopter nam se sad popravljen vraća. Našli smo novca da obezbedimo za prijem jednog broja vatrogasaca, spasilaca. Da li možemo da primimo sada još 5.000? Ne možemo, prosto nije realno, ali ćemo raditi na tome da to bude postepen prijem, da to bude prijem koji će odgovarati, da tako kažem najugroženiji od požara i nadam se da ćemo u narednom periodu uspeti da to rešimo.
Što se tiče skupštine stanara, znam da ti ljudi nisu u potpunosti obučeni za to, ali mi to i ne tražimo od njih. Mi ćemo u saradnji sa njima, Sektor za vanredne situacije preko svojih područnih jedinica će sa svakom skupštinom stanara i sa lokalnim samoupravama raditi na planovima evakuacije, planovima zaštite od požara. Prosto, mi ćemo pomoći, nema druge. Da čekamo da to padne sa neba, neće, glupo je da to radimo. Da očekujemo da će oni ljudi koji nemaju obuku za to i nisu profesionalci sami da to napišu i urade, ne mogu, nije realno. Jedino što je realno jeste da mi počnemo, da krenemo da radimo sa skupštinom stanara, jer oni su po zakonu pravna lica koja jesu odgovorna. Mi da idemo od stana do stana, prosto i to nije realno.
Dakle, pokušaćemo da mobilišemo ljude što više, jer je to na kraju krajeva i u njihovom interesu. Oni žive u tim stambenim zgradama i u njihovom interesu je da postoje ti planovi da svi ljudi budu upoznati. Nekada je ta civilna zaštita bila još efikasnija i funkcionalnija nego što je danas. Nadam se da ćemo i nekim izmenama koje mi planiramo u narednom periodu uspeti da malo obezbedimo više sredstava za sektor i da kroz te planove ojačamo civilnu zaštitu kao jednu od struktura kojom raspolažemo.
Onda ćemo imati više mogućnosti, ali svakako molim i sve narodne poslanike da to uvek imaju u vidu kada govorimo o svim budućim zakonima koji se tiču MUP. Nama je vaša pomoć potrebna. Dakle, meni je potrebna pomoć upravo zato što nisam nasledio divnu i fantastičnu i perfektnu, kao što ni država nije, a MUP je delilo sudbinu države. Pokušavamo da te ljude ne ostavimo bez sredstava i da oni ne budu kolateralna šteta, ali naprosto kada se radi o tako skupim nabavkama. Mi ne kupujemo ništa, MUP ne kupuje ni vozila, ne kupuje automobile za vožnju, jedino što kupujemo, kupovaćemo ona sredstva koja su nam neophodna za svakodnevni rad.
Nešto dobijemo od donacija od lokalnih samouprava, što je sledeća faza razvoja, jer svakako bez lokalne samouprave i to je sledeći zakon koji će se verovatno naći ovde u Skupštini, a to je Zakon o protivgradnoj zaštiti, gde će jedan deo tereta morati da preuzmu lokalne samouprave i to je nešto što je potpuno realno.
Naravno, najveći deo tereta će preuzeti Ministarstvo poljoprivrede. Besmisleno je da MUP štiti zasejane površine. To stvarno niti znamo, niti se bavimo time, a podaci stižu o tome od Hidrometerološkog zavoda, i naravno da je logično da oni koji daju procenu gradonosnih oblaka budu direktno uključeni u zaštitu, jer besmisleno je da mi kupujemo rakete, lokalna samouprava plaća strelce, a Hidrometerološki zavod daje procenu gradonosnih oblaka. To je neodrživ sistem. Ko je onda kriv? Naravno, razmišljali smo o modelima finansiranja da to bude održivo, ne samo presipanje šuplje u prazno, ali slična je stvar, mnogo problema koje smo nasledili, mnogo stvari koje treba rešavati, rešavamo jednu po jednu.
Uspeli smo dve milijarde dinara starih dugova da vratimo prošle godine i to nije mala stvar, dve milijarde dinara za MUP je velika cifra. Ja ću nastaviti tako da se ponašam i nadam se kada ja budem predao Ministarstvo nekom sledećem ministru, da će njegovi dugovi biti nula i da ćemo onda imati mnogo više novca, država se oporavlja, ide ka jednom boljitku, ne može za noć, prosto nije realno.