Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Ovaj zakon donet je 1. oktobra 2007. godine i bio je jedan od ključnih uslova za viznu liberalizaciju, koja je bila jedna od ključnih stvari naše države na njenom putu ka EU.
Na ovaj način dostigli smo jedan zaista zavidan nivo, jedan najviši nivo zaštite putnih isprava u standardima evropskog prava. Danas naše putne isprave spadaju u red najzaštićenijih.
Danas je izdato oko 4.850.000 putnih isprava, dakle, gotovo pet miliona putnih isprava, što je bio jedan veliki posao od 2007. godine.
Najznačajnija izmena koja je danas pred nama se odnosi na ukidanje viza na brodarsku i pomorsku knjižicu, čime bi ove dve knjižice prestale da postoje kao putne isprave, s obzirom na to da evropsko pravo ne poznaje institut izlaznih viza. Naime, Zakonom o putnim ispravama bilo je predviđeno da su vize kao odobrenje za putovanje u inostranstvo potrebne samo radi unošenja u brodarsku ili pomorsku knjižicu. Na ovakav način, ove brodarske, odnosno pomorske knjižice postale su nešto kao pasoš i na takav način su ljudi koji su bili njihovi nosioci mogli da napuštaju našu zemlju.
Naravno, vi shvatate da su brodarske, pomorske knjižice mnogo nižeg stepena zaštite, nego što je to pasoš, i da smo na ovaj način, pogotovo što se u praksi utvrdilo da je određeni društvenim grupama izdavan neočekivano veliki broj ovih knjižica, imali i zamerke, primedbe da se ova knjižica zloupotrebljava kao pasoš, odnosno kao dokument koji se koristi za izlazak iz zemlje. Ovim izmenama ostaje da se izdaju po posebnim propisima, jedino što ukidanjem viza gube svojstvo putne isprave. Dakle, što i jeste cilj ovog zakona.
Takođe, ostale izmene su da prilikom podnošenja za pasoš detetu mlađem od 12 godina se ne uzimaju otisci prstiju, kao ni potpis. Licu kom se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju, pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana.
Lice koje u periodu od pet godina izgubi dva ili više pasoša, u roku od tih pet godina, novi pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana. Dakle, ni na koji način mu se ne uskraćuje mogućnost da putuje, ni na koji način mu se ne limitira broj puta, ukoliko može svaki put dobiti pasoš. Njemu se pasoš ne uskraćuje. On ima pravo da putuje u skladu sa Ustavom i našim zakonima. Jedino što kada neko za pet godina dva ili više puta izgubi pasoš, onda to ukazuje na određene mogućnosti zloupotreba, zbog čega se pasoš onda izdaje na godinu dana.
Precizirano je da je putna isprava, pre svega pasoš, javna isprava koja se državljaninu naše države izdaje i služi mu za prelazak državne granice radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u zemlju, ali i za dokazivanje identiteta, kao i dokaz o državljanstvu Republike Srbije. Propisana je i prekršajna odgovornost, tj. novčana kazna od tri do 30 hiljada dinara ili kazna zatvora do 30 dana za lice koje preinači izbriše ili na drugi način falsifikuje lične podatke koji su upisane i elektronski unete u putnu ispravu, preinači ili izbriše ili na drugi način falsifikuje beleške i oznake koji su u putnu ispravu naknadno unela službena lica.
Dodatnim izmenama ovog zakona predlažemo da se zahtev za pasoš koji se predaje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, policijska uprava za Grad Beograd, ne izdaje sve te pasoše već samo za ona lica koja nemaju prebivalište u Republici Srbiji, a da se za lica koja imaju prebivalište u RS ovi dokumenti izdaju na teritoriji policijskih uprava gde oni imaju boravište, što se faktički smatra kao olakšica za građane, a i za naš sistem.
Olakšice za građane se ogledaju u tome da lice koje je u inostranstvu ostane bez putne isprave ne mora lično da podnese zahtev za putni list, ukoliko diplomatsko-konzularno predstavništvo može neosporno da utvrdi njegov identitet.
Osim toga, kada se traži pasoš za maloletnu dete roditelj može podneti zahtev bez saglasnosti drugog roditelja, ako je drugi roditelj pravno ili fizički sprečen da vrši roditeljska prava.
Precizira se da se prethodna putna isprava poništava prilikom preuzimanja novog pasoša, što doprinosi dodatnoj pravnoj sigurnosti.
Takođe, pošto smo primetili u praksi u MUP i Ministarstva spoljnih poslova, omogućavamo poništavanje, odnosno da se mogu poništiti i diplomatski i službeni pasoš koji njihovi imaoci ne vrate u roku od 60 dana od dana prestanka pravnog osnova zbog kojih su izdati. Dešavalo se da lica kojima su izdate ovakve vrste putnih isprava, u trenutku kada je prestao osnov zbog čega su te putne isprave izdate, status diplomatskog lica ili službenog lica, nastavili da koriste te pasoše i na takav način zloupotrebili pravo, ili kada se radi o vraćanju po osnovu sporazuma o readmisiju, odnosno zemlju porekla, odnosno posle zvanično prijavljenog boravka pred nadležnim organom izjavljivali da su pasoš izgubili, čime se otvarala mogućnost za stvaranje novih tokova iregularnih migracija.
Dakle, još jedan razlog, možda ne manje važan, ali kao zaključak ovog uvodnog dela. Jedan od razloga zbog čega donosimo ove izmene i dopune zakona je usaglašavanje ovog zakona sa drugim zakonima koji su u međuvremenu doneti. Na takav način se propisuje dužnost da svi pravosudni organi, ne samo sudovi, kao do sada, već i tužilaštva, MUP dostavljaju podatke od značaja za odbijanje zahteva za izdavanje pasoša itd.
Mislim da su ove izmene i dopune samo usavršavanje dosadašnjih zakona i da na ovakav način usaglašavamo naše zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom, čime povećavamo pravnu sigurnost za naše građane, a sprečavamo mogućnost zloupotreba, a o kojima sam govorio u prethodnom delu. Hvala.