Poštovana gospođo Čomić, vi ste ovde izneli nekoliko interesantnih argumenata i mislim da vrede da se tome obrati pažnja.
Svakako, srećom što zaista postoje u svetu društva koja su restriktivna, koja svojim građanima uskraćuju pravo da napuštaju svoju zemlju i srećom što Srbija nije jedno od tih društava.
Srbija svakom svom građaninu omogućuje da dobije putnu ispravu, čak i onima koji gube pasoš, a složićete se, da neko izgubi dva pasoša u roku od pet godina, da nije baš čest slučaj i ja nisam čuo ni za jednu osobu koja je to uradila i kojoj se to desilo slučajno.
Zakon predviđa, kada vam pasoš neko ukrade, kada pasoš neko pocepa, kada vam nestane tokom izvršenja krivičnog dela, kada nestane na bilo koji drugi način osim da ga izgubite, tada se pasoš izdaje normalno u roku važenja od 10 godina kao što to zakon i predviđa.
On samo kaže da, kada neko izgubi pasoš u roku od pet godina, dva ili više puta, a praksa koju ministarstvo, ja sam ministar tek nešto više od 30 dana, praksa koju su svi ovih godina ljudi imali je pokazivala da je bilo mnogo lica koja su namerno bacala svoje pasoše, da ne bi mogao da se dokaže njihov identitet u inostranstvu i onda tražile, odnosno predstavljali se kao lažni azilanti i tražili da im se takav status prizna.
Dakle, čak nisu hteli da prijave i kada taj pasoš nisu bacali, nego su ga samo oglašavali kao nestao i to više puta. U skoro svim tim slučajevima je to bio pokušaj zloupotrebe, a nekada je to teško dokazati, ali vi imate mehanizam da neko ko na ovaj način dobije pasoš u trajanju od godinu dana, nakon toga mu se izdaje ponovo pasoš ako ga ne izgubi u tih godinu dana, i onda mu se pasoš izdaje ponovo na 10 godina.
Pasoš izdaje Uprava za upravne poslove MUP, odnosno oni vode postupak kojim se pasoš izdaje i pošto se zna tačno ovlašćeno službeno lice koje pasoš izdaje, u skladu sa Zakonom o upravnom postupku, protiv te odluke, dakle, može se voditi upravni spor pred nadležnim sudom.
Dakle, svako lice u ovom postupku ima pravo na žalbu sudu i sud kao osnovna institucija koja o ovome daje svoj sud, kao poslednja, koja odlučuje o tome, može odlučiti da tu odluku preinači i ministarstvo je dužno da po tome postupi.
Dakle, radi se o Upravi, ne radi se o diskrecionoj volji ministra, jer ministar u ovom poslu nema nikakvu ulogu, čak nije ni obavešten o tome.
Što se tiče samog zakona, Evropska komisija je dala pozitivno mišljenje o ovom zakonu, čak i o ovom stavu, jer ovaj stav je preuzet iz nekih država koje su već članice EU i evropsko zakonodavstvo ga tretira kao nešto pozitivno.
Mislim da je naš cilj da usaglasimo što više naših odredbi sa odredbama koje Evropska komisija i druge evropske države smatraju pozitivnim i tako smanjimo mogućnost zloupotreba koje nažalost čine neki naši građani.
Upravo je to razlog zbog čega smo se odlučili za ovu meru.
Uveravam vas da niko u MUP, pogotovo što to rade profesionalci, koji se tim poslom bave mnogo godina i bez obzira na bilo kakvu političku opciju, koju predstavlja ministar ili bilo ko drugi u ministarstvu i te poslove rade na način da se trude da omoguće zakonitost i trude se da spreče što veći broj zloupotreba.
Zbog toga mislim, ako su oni procenili da je to nešto što je praksa pokazala kao dobro, kao mehanizam prevencije i preventive, a vi znate da u zakonu piše da nosilac putne isprave ili bilo kakvog drugog ličnog dokumenta, dužan je da vodi računa o putnoj ispravi, odnosno da ne dozvoli da u posed dođe drugog lica ili da se zloupotrebi ili da se koristi u izvršenju krivičnog ili bilo kakvog drugog dela, da na ovaj način opominjemo i sve one koji imaju putnu ispravu i da povedu računa o tome šta rade sa putnim ispravama.
Kada vam to nestane jednom, može se desiti svakom čoveku, da izgubi putnu ispravu, dobijate novu, to je normalno.
Ako vam se u pet godina desi da dva puta izgubite putnu ispravu, a ja ne znam ni jednu osobu kojoj se to desilo slučajno, onda to dovodi u sumnju da li ste vi to uradili i onda vam država ne uskraćuje, čak vas ne tretira, niti vodi neki krivični postupak protiv vas ili bilo šta slično.
Država kaže, u redu, ali onda ti izdajemo putnu ispravu sa kraćim rokom važenja i nakon tog perioda od godinu dana ti ponovo izdajemo putnu ispravu sa normalnim rokom važenja.
To je utemeljeno u zakonu.
Mislim da je ovo mera koja će povećati, odnosno smanjiti broj zloupotreba i povećati pravnu sigurnost naše države i na takav način ojačati ovaj zakon.
Što se tiče službenih, odnosno diplomatskih putnih isprava, to je ono o čemu smo i na početku govorili. U ovom slučaju zakon predviđa da diplomatske pasoše izdaje MUP. Ministarstvo unutrašnjih poslova čak nema ništa sa tim. Zavod za izradu novčanica štampa obrasce, a Ministarstvo spoljnih poslova ih izdaje. Ministarstvo unutrašnjih poslova sa diplomatskim pasošima nema nikakav kontakt, osim što se odredba o izdavanju faktički nalazi u sastavu ovog zakona, a uredbom Ministarstva spoljnih poslova se definiše, način i pravo korišćenje diplomatskih pasoša.