Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, MUP uz podršku svih drugih državnih organa nadležnih za oblasti o kojima danas razgovaramo je radilo intenzivno u prethodnom periodu na izradi normativnih rešenja koja se danas nalaze pred vama, koja treba da poboljšaju uslove za očuvanje bezbednosti u Republici Srbiji.
Pre svega, pred nama su neki potpuno novi predlozi zakona koji su novi u pravnom sistemu naše zemlje, a koji uređuju vrlo važno materije sa aspekta bezbednosti građana Srbije, očuvanja njenih vitalnih funkcija, kao i podizanje kapaciteta za reagovanje u akcijama zaštite i spašavanja ljudi i imovine. Dakle, imamo pred nama četiri zakona iz oblasti sektora za vanredne situacije koji će se ticati zaštite od požara, reagovanja u vanrednim situacijama, dobrovoljno vatrogarstvo, dakle o zakonima ćemo govoriti nešto detaljnije kasnije i šest zakona koji su u jednoj meri osim zakona koji se tiče žigosanja i označavanja oružja, u većoj meri izmene tih zakona gde se faktički otklanjaju neki nedostaci koji su primenjeni u primeni ili se ti zakoni usaglašavaju sa drugim pravnim aktima da imamo efikasniju primenu tih zakona.
Iako smo bili svedoci većeg broja elementarnih nepogoda koje su izazvane kako prirodnim, tako i ljudskim faktorom, smatrali smo da su uočene situacije na terenu zahtevale stalno sprovođenje akcije unapređenja kapaciteta Republike Srbije i reagovanja u zaštiti i spašavanju, bilo da se radi o praksi koju smo uočili da se radi u našoj zemlji, bilo da smo uočili dobru praksu koju su sprovodile druge države u našem regionu ili negde drugde u svetu koje su se pokazale kao efikasne u zaštiti stanovništva.
Sada ću preći na svaki od zakona koji smo pripremili za danas. Prvo ću govoriti o Zakonu o smanjenju rizika od katastrofe i upravljanju u vanrednim situacijama, jer je ovo zakon kojim se vrši nadogradnja postojećeg sistema definisanog Zakonom o vanrednim situacijama. Predlog zakona otklanja ono što se u praksi učinilo i smatramo da je nedovoljno efikasno i neka rešenja su pojednostavljena i inovirana kako bi bila lakša za primenu.
Nedovoljna svest o značaju preventivnih aktivnosti i samo ne preduzimanje preventivnih aktivnosti od strane subjekata sistema je jedan od ključnih nedostataka koji se pokazao u prethodnom periodu. Poznavanje i razumevanje različitih rizika ključno je za identifikaciju njihovih uzroka i za proces planiranja i reagovanja u slučaju katastrofe. Procenu rizika od katastrofe i plan zaštite i spašavanja, kao i osnovne dokumente do danas je izradio izuzetno mali broj jedinica lokalne samouprave i privrednih društava, zbog čega želimo da novim zakonskim rešenjima pomognemo subjektima sistema da prevaziđu prepreke u postojećim kapacitetima i da razviju mere za smanjenje rizika od katastrofa.
Dakle, sve ono što smo imali prilike da vidimo što se tiče značaja uspostavljanja sistema smanjenja rizika od katastrofa najbolje smo možda videli na primeru poplava iz maja 2014. godine u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina. Ta poplava je ugrozila živote, zdravlje, imovinu za više od 1,6 miliona ljudi, u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji.
Ključno obeležje ovog zakona predstavlja stavljanje preventive u prvi plan i prema svim podacima kojima raspolažu UN i druge relevantne međunarodne organizacije koje intenzivno prate investiranje u preventivu, ukazuju da novac koji se investira u zaštitu u oblasti preventive u smanjenju posledica u smislu katastrofa i negativnih pojava u vanrednim situacijama može čak da ide u odnosu 1:8 u smislu vraćanja tog novca. Dakle, jedan uloženi dinar u zaštitu i preventivu može višestruko da nas zaštiti u smislu potencijalnih nepogoda i katastrofa.
Upravo zbog svega navedenog, mi smo pažljivo razradili norme koje uređuju planska dokumenta u oblasti smanjenja rizika od katastrofa. Takođe unapređenje procesa saradnje i dijaloga između različitih instituta na nacionalnom nivou, uspostavljanje nacionalne platforme za smanjenje rizika od katastrofa, a takođe, naglasak je i na međunarodnoj saradnji, kako u domenu prevencije, tako i u domenu humanitarne pomoći i pružanja ili primanja međunarodne pomoći radi zajedničkog odgovora na posledice elementarnih i drugih nepogoda.
Želim da istaknem još jednu stvar. Građani često ne prepoznaju svoju ulogu kada govorimo o vanrednim situacijama i ulozi koju svako od nas ima u toj situaciji. Vrlo često se i delovi sistema ponašaju inertno, očekujući da će to uraditi neko drugi. Mi smo želeli da taj izostanak pravovremenog reagovanja građana i određenih institucija koje ne doživljavaju sebe kao deo sistema zaštite, istaknemo u ovom smislu i da propišemo obavezu učešća građana u zaštiti i spašavanju, po pozivu nadležnog štaba, ali naravno na bazi iskustva prilikom spašavanja građana u poplavama, predviđena je i obaveza postupanja građana po naredbi za evakuaciju.
Na žalost, imali smo situacije da su ljudski životi nekada bili ugroženi i da je bilo potrebno mnogo značajnije angažovanje policije, ljudi iz sektora za vanredne situacije i drugih državnih organa, upravo odbijanje ljudi i prihvatanje te vrste odgovornosti da napuste mesto stanovanja kada su njihovi životi mogli biti ugroženi poplavom, požarom ili nekom drugom vanrednom situacijom.
Naravno, važnu novinu predstavlja i činjenica da smo ovu obavezu koja se odnosi na lokalne samouprave proširili i na gradske opštine grada Beograda, što nije bilo slučaj do sada jer se kao lokalna samouprava tretirao samo grad Beograd i često je to dovodilo do sporosti u reagovanju, nedoumica i raznih drugih nedostataka u sistemu. Zato smo to sada predali i na jedinice koje su opštinske u gradu Beogradu, dakle koje nisu lokalna samouprava, ali imaju prenete nadležnosti, dakle imaju odluke lokalne samouprave i značajne su sa aspekta spašavanja.
Takođe, dali smo mogućnost u slučaju neblagovremenog reagovanja lokalnih štabova za vanredne situacije u lokalnim samoupravama, dali smo mogućnost da Republički štab za vanredne situacije raspusti te štabove i da uspostavi hitne vanredne štabove na mesto tih, kako bi se omogućilo delovanje u slučaju kada lokalni štab ne deluje, nepravovremeno deluje ili donosi odluke koje nisu u najboljem interesu spašavanje života stanovništva. Tako da smatramo da je to dobar mehanizam za reagovanje države u slučajevima kada su u pojedinim lokalnim samoupravama životi građana ugroženi, a nadležni organi ne reaguju na adekvatan način. Bolje nego da čekamo da se dogodi neka teška havarija, a onda da se preduzimaju neke druge mere iz nadležnosti države.
Što se tiče Zakona o kritičnoj infrastrukturi, ovo je materija koja je blisko vezana sa Predlogom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i faktički je jedan od potpuno novih zakona u našem pravnom sistemu. Pojam kritične infrastrukture nije nepoznat u jednom setu zakona koje smo već predlagali Narodnoj skupštini, ali se u nekim delovima, u nekim zakonima kritična infrastruktura pominje kroz neki drugi termin, da li kao sistem, objekti i mreže, delovi sistema itd. koji su od tolikog značaja za funkcionisanje društva da bi njihovim uništenjem, oštećenjem ili prestankom funkcionisanja nastupile ozbiljne posledice po zdravlje i bezbednost građana, njihove imovine odnosno funkcionisanja organa i organizacija Republike Srbije.
Imajući u vidu navedeno, prepoznata je potreba da se ovaj pojam identifikacije zaštite sistema, mreže i objekata označenih kao kritična infrastruktura uradi na jedan celovit i jednoobrazan način sa ciljem da se smanji rizik od poremećaja elemenata kritične infrastrukture koji mogu uticati na život stanovništva.
Mi smo na ovom Predlogu zakona radili sa Fakultetom za bezbednost, Privrednom komorom Srbije, Stalnom konferencijom gradova i opština, Asocijacijom menadžera korporativne bezbednosti i drugim subjektima, pored svih državnih organa i mislim da smo došli do dobre analize, uporedne analize kako se ova oblast reguliše ne samo u našem neposrednom okruženju, već i u EU i da na takav način faktički opredelimo koncept koji će urediti pojam i obavezne sektore u kojima se određuje kritična infrastruktura, kao i mogućnost da se na predlog nadležnih ministarstava doda određena kritična infrastruktura koja može biti određena i u nekom drugom sektoru.
U svakom slučaju, vrlo je važno da su i jedinicama lokalne samouprave i državnim organima i AP i drugim pravnim licima koji upravljaju relevantnim sistemima, data im je mogućnost da uzmu aktivno učešće i da suvereno svako u svojoj oblasti predloži kriterijume i opredele šta se smatra kritičnom infrastrukturom da bismo na takav način imali jedan širi obuhvat.
Što se tiče Predloga zakona o dobrovoljnom vatrogascu, ovo je jedan potpuno nov zakon u pravnom sistemu. Cilj zakona je bio formiranje dobrovoljnih vatrogasnih društava, pre svega operativnog karaktera, čiji su članovi spremni da učestvuju u gašenju požara, ali i u vanrednim situacijama kada je potrebna pomoć profesionalnim jedinicama MUP-a, odnosno Sektora za vanredne situacije, čime se doprinosi efikasnosti profesionalnog sastava. Time se naravno i Srbija uvršćuje u red onih zemalja koje počinju da grade ili nastavljaju neke tradicije koje imaju na delu svoje teritorije vezane za dobrovoljno vatrogarstvo, ali je ovde uvedena jedna potpuno nova stvar.
Dakle, najznačajnija novina nije samo formiranje dobrovoljno vatrogasnih društava kojih ima dosta na teritoriji Republike Srbije, ali su suštinski nefunkcionalna, već se ovde obezbeđuje mogućnost formiranja vatrogasne jedinice koja će faktički imati tu jednu dobrovoljnu operativnu vatrogasnu jedinicu što se tiče dobrovoljnih vatrogasnih društava, za čije osnivanje je potrebno naravno jedno navalno vatrogasno vozilo što je jedan od uslova, gde vi omogućavate da se ta dobrovoljna vatrogasna društva ne formiraju kao nekakve organizacije koje služe svemu i svačemu, a ne gašenju požara, već suštinski imaju potrebu da imaju jedinicu koja ima vozilo, koja ima dovoljne uslove i da može da se uključi i da pomaže stanovništvo na teritoriji na kojoj je formirana, kao i u profesionalnom sastavu Sektora za vanredne situacije.
Mi smo predvideli da takođe ovaj predlog zakona ostane na sistemskom konceptu finansiranja dobrovoljnih vatrogasnih društava kroz programe od javnog interesa, sticanje imovine kroz članarine, subvencije, donacije, pokloni i druge načine propisane zakonima koje uređuju udruženja, kroz obavljanje privredne i druge delatnosti kojim se stiče dobit i iz budžeta Republike Srbije, jedinica AP i lokalne samouprave kroz sredstva za podsticanje programa ili nedostajućih dela sredstava za finansiranje programa koje realizuju udruženja.
Ono što će Ministarstvo unutrašnjih poslova uraditi, a svakako mi planiramo da u narednih, mi smo taj proces započeli, ove godine smo u naše jedinice primili novih 15 vatrogasnih vozila, do kraja avgusta sledeće godine, da kažem, će još postepeno od već januara pa na dalje, biti negde još otprilike još 45 novih vatrogasnih vozila i do sredine 2020. godine ukupno na to još nekih 70 ili 80 novih vatrogasnih vozila. Dakle, jedan veći broj vatrogasnih vozila koja će zameniti vozila koja više nisu dovoljno efikasna u gašenju požara, ali su još uvek operativna i upotrebljiva za dobrovoljna vatrogasna društva. Te ćemo mi ta stara vozila izvršiti kao donaciju dobrovoljnim vatrogasnim društvima koja se budu osnivala, pa će oni faktički na osnovu postojanja navalnih vozila moći da formiraju jedinice i koje će se naći kao pomoć građanima, a faktički će rasteretiti i korišćenje Sektora za vanredne situacije kada to nije potrebno, naravno, ili biti od pomoći u slučaju nekih većih požara.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, ovde se pre svega radi o novom konceptu. Dakle, ono sve što smo radili zajedno sa Narodnom skupštinom i zakon koji je usvojen ovde 2016. godine predvideo je novi koncept karijernog napredovanja kroz koncept karijernog napredovanja i u sistematsko rešavanje pitanja usaglašavanja plata u MUP, pre svega plata za policijske službenike. I ovaj novi sistem će početi da se primenjuje vrlo brzo.
Ono što smo mi uradili faktički, ovaj novi sistem plata treba da reši neku vrstu interne nepravednosti i uspostavljanje sistema, gde će se za obavljanje istih poslova u različitim delovima ministarstva, pre svega za policijske službenike, uspostaviti isti nivo plate. Imali smo situacije gde su se, mi smo naravno morali da uradimo više prethodnih radnji koje su dale opise radnih mesta, koje su dale bazične kompetencije, gde smo ustanovili šta je radno mesto u svakom segmentu Ministarstva, šta je njegov konkretan opis, da se ne bi dešavalo da se samo drugačijim nazivom u sistematizaciji radnih mesta dolazi do te vrste nejednakosti. Pa, da li je neko administrativni tehničar ili asistent u obradi materijala ili je već neki treći naziv, a da primaju za 20%, 30% različite plate na istovetnim poslovima u celom ministarstvu, što je ostvarilo jednu vrstu neujednačenosti i, da kažem, nepravde za te zaposlene. Mi smo došli do gde smo to sve u najvećoj meri uspeli da uradimo i to hoću da se zahvalim kolegama iz Ministarstva koji su danonoćno radili, pre svega i Sektoru ljudskih resursa i Sektoru finansija, zajedno sa Direkcijom policije, da su došli do toga da mi možemo da počnemo uskoro sa primenom sistema.
Ono što ja želim da kažem zbog policijskih i drugih službenika u Ministarstvu, mi smo došli do modela koji ne podrazumeva da se bilo kome u Ministarstvu smanji plata. Dakle, nikome plata neće biti smanjena ni za jedan jedini dinar. Ono što ćemo uraditi, to je da ćemo faktički povećanje plata i ove godine će biti, u 2019. godini se planira povećanje plata za pripadnika MUP-a, za te kriterijume, za one čija je plata vrednovana kao niža na određenom radnom mestu u odnosu na onu koju sada prima, njima se plata neće smanjivati, već će faktički njihov stepen uvećanja u narednim godinama biti manji u odnosu na one čija plata je vrednovana kao viša, a trenutno primaju nižu platu. Dakle, oni će imati manji procenat uvećanja plata sve dok se te plate ne izjednače. Jednog trenutka kada te plate budu izjednačene, njihov napredak će biti jednak.
Dakle, nikome neće biti umanjena plata, ali će nekima plata rasti sporije, jer danas primaju neuporedivo veću platu od ljudi koji rade isti posao na sličnim radnim mestima.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tu je nekoliko izmena. Svakako da smo ocenili da su efekti zakona koji je donet i koji smo i mi u ovoj Narodnoj skupštini menjali da je dobar i da je uticao na smanjenje broja poginulih na putevima u Srbiji značajno.
Ono što sada menjamo, pre svega se radi, pošto smo doneli Pravilnik o tehničkim pregledima vozila, koji je počeo da se primenjuje u julu 2018. godine, obezbedio je faktički jedan visok standard u tehničkim pregledima vozila, jer ne želimo da se događa da se ta vozila pregledaju samo pro forme, a da se suštinski ne uradi tehnički pregled i onda kada se dogodi saobraćajna nezgoda, onda svi pitaju – a zašto taj pregled nije urađen kako treba? Danas postoji video nadzor, postoje različite procedure, mehanizmi kontrole i vrlo je teško na takav način izvrgnuti ruglu primenu ovog zakona i Pravilnika.
Što se nas tiče, imali smo u zakonu iz 2010. godine normu koja je predviđala da se za obavezu šestomesečnog tehničkog pregleda, za vozila starija od 15 godina, što bi značilo faktički da ta vozila imaju obavezu tehničkog pregleda dva puta godišnje. Ta mera nikada nije zaživela, ali nismo želeli da ostavimo nedoumicu kod građana da bi se primenom bilo kakvog pravilnika to moglo dogoditi. Mi vam predlažemo, baš zato što smo smatrali da je to nepravedno oštra mera, predlažemo Narodnoj skupštini da je ukine i da se sva vozila faktički upućuju na tehnički pregled jednom godišnje, da kažem, kako se faktički primenjivalo i do ovog trenutka.
Što se tiče drugih novina, imamo i pitanje prvog tehničkog pregleda za novo proizvedena vozila. Ovim predlogom zakona se odlaže obaveza prvog redovnog tehničkog pregleda za novo proizvedena vozila, prvi put registrovana u Republici Srbiji, najkasnije do isteka roka od dve godine od datuma prve registracije u našoj zemlji. Dakle, omogućujemo vlasnicima, potpuno novih vozila, da nemaju odmah onaj prvi obavezni tehnički pregled, već se obavezuje proizvođač i uvoznik vozila da dostave neophodnu tehničku dokumentaciju, jer se radi o vozilu koje je potpuno novo, koje je izašlo iz fabrike, da se dostavi sve ono što treba da uradi proizvođač i uvoznik, kao i sankcije i za proizvođača i za uvoznika ukoliko postupe suprotno propisanim obavezama, te faktički ne izlažemo te ljude novom trošku. S druge strane oni su dužni da pribave dokumentaciju kojom garantuju da su sva tehnička svojstva vozila dovoljno dobra za prolazak tehničkog pregleda.
Na kraju, zakonska rešenja vezana za pooštravanje kaznene politike koja se odnose na prekršaj prekoračenja brzine van naselja, jer smo vođenjem detaljne evidencije prekršaja koji su izvršeni na putevima u Srbiji utvrdili da se to prekršajno delo prekoračenje brzine van naselja čini sve češće, te smo predložili spuštanje praga tolerancije uz ostavljanje istog nivoa kazni. Dakle, novčane kazne su ostale iste, ali smo pribegli umanjenju mogućnosti, da kažem, da je faktički mogućnost povećanja brzine manja. Dakle, negde gde je bilo 20 kilometara preko ograničenja, sad je samo 10. Dali smo oštrije norme koje moraju da se poštuju pri čemu smo smatrali da su kaznene mere, dakle, da su finansijske kazne potpuno adekvatne, te nije bilo potrebe da se one povećavaju.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju i Zakona o detektivskoj delatnosti, oni se usaglašavaju, između ostalog, i sa Zakonom o opštem upravnom postupku i inspekcijskom nadzoru, ali se, takođe, unapređuju postojeća zakonska rešenja. Postoje neki uočeni nedostaci o kojima smo i pričali u ovoj Narodnoj skupštini. I, naravno povećavamo efikasnost primene ovog zakona. Takođe, ovim zakonom će se, odnosno izmenama, u znatnoj meri doprineti jasnom definisanju prava, obaveza i dužnosti subjekata u ovom sektoru bezbednosti, racionalizovati određene procedure i uvesti novine tamo gde se pokazalo to kao celishodno, kao i urediti rad samih policijskih službenika na sprovođenju ovih zakona.
Prvi put se uvode pojmovi – bezbednosne provere i bezbednosne smetnje za potrebe baš tih zakona, čime će se napustiti supsidijarna primena nekih drugih zakona u kojima se ova materija do sada regulisala, čime se povećava i pravna sigurnost i predvidivost za sve subjekte koji podpadaju pod ova dva zakona.
Kada govorimo o privatnom obezbeđenju, imamo i dve nove licence, licencu za samozaštitnu delatnost i licencu za vršenje poslova obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki u obavljanju samozaštitne delatnosti, čime se pravi jasna distinkcija između pravnih lica ili preduzetnika koji imaju organizovanu unutrašnju službu obezbeđenja u odnosu na subjekte koji mogu da pružaju uslugu drugima na tržištu. Takođe, izvršeno je razgraničenje licenci za vršenje poslova fizičko – tehničke zaštite, sa ili bez vatrenog oružja, što je bitna činjenica prilikom utvrđivanja uslova za izdavanje ovih licenci.
Nova stvar i nova licenca za obavljanje poslova redarske službe, zato što smo želeli da oni koji vrše održavanje reda na školskim manifestacijama i određenim sportskim priredbama to mogu raditi samo kada su redari i kada se na ovaj način može obezbediti mirno održavanje skupova.
Što se tiče fizičkih lica, novi uslovi za izdavanje licenca, kako za službenike privatnog obezbeđenja, tako i za detektive, jeste prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Pored toga, službenici privatnog obezbeđenja koji posao obavljaju sa oružjem moraće da dokazuju da su zdravstveno sposobni za držanje i nošenje oružja.
Predloženim izmenama i dopunama zakona značajno će biti unapređeni i nadzor nad sprovođenjem njihovih odredbi, biće konkretizovane uloge određenih organa i tela koja će ubuduće zajedno sa MUP-om se starati o adekvatnoj primeni ovih zakona.
Što se tiče Zakona o detektivskoj delatnosti, pored već pomenutih izmena i dopuna, imamo i obim podataka koji su detektivi u obavljanju poslova ovlašćeni da prikupljaju, proširen je sa tri nova ovlašćenja i biće im omogućeno da prikupljaju i podatke o kandidatima za zapošljavanje samo uz njihov pisani pristanak, o krivičnim delima koja se gone po privatnoj tužbi i o učiniocima ovih krivičnih dela, kao i o povredama radnih obaveza ili radne discipline.
Značajno za uvođenje većeg reda u ovom delu bezbednosnog sektora i efikasniji rad policije jeste jasno propisivanje uslova pod kojima se pravnim licima, preduzetnicima, odnosno detektivima licenca može i oduzeti. Zakon o detektivskoj agenciji, odnosno delatnosti u ovom delu je ostao nedorečen u sadašnjem zakonu i nedovoljno jasno uređen, što ćemo, smatramo, prevazići izmenama i dopunama.
Predviđamo i rasterećenje nekih administrativnih procedura. Ukida se obaveza za pravna lica i preduzetnike da policiji podnosi izveštaje o upotrebi sredstava prinude. Sada će se to raditi samo u slučaju zahteva nadležnog državnog organa, dakle, ukoliko postoji povreda tih prava ili kršenje zakona.
Jedna novina je i napuštanje koncepta obaveznog pripravničkog staža za detektiva kako bi bio u mogućnosti da nosi legitimaciju, jer je uočeno da su, faktički, najveći broj detektiva, odnosno onih koji rade u ovim agencijama prethodno radili u službama koje su poput policije, vojske ili drugim službama koje imaju u potpunosti ispunjene uslove, te smo smatrali da je pripravnički staž nepravedno otežavanje njihovih mogućnosti rada i nije se pokazao kao celishodan u prethodnom periodu, te predviđamo njegovo ukidanje.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, želeli smo da se bezbednost na ovim manifestacijama podigne dodatno na viši nivo i sve moguće posledice tako nekog negativnog ponašanja svedu na minimum.
Mi smo, kao MUP pratili stanje javnog reda na sportskim priredbama, kontinuirano i faktički ne samo način primene pravnih akata, odnosno pravnih propisa koji regulišu oblast održavanja sportskih priredbi u cilju usaglašavanja primene i adekvatnog odgovora već i preventivno delovanje i sve ono što može da unapredi rad policije i redarske službe koje imaju zakonske nadležnosti u održavanju javnog reda i mira i očuvanja bezbednosti.
Zbog nedorečenosti ovog zakona do sada počinioci krivičnih dela i prekršajnih dela su faktički prolazili sa ne adekvatnim kaznama jer su im kazne bile izricane po drugim zakonima što ne ide u prilog borbi protiv huliganizam.
Što se tiče policije, mogu da vam kažem da je za održavanje jednog skupa poput derbija visokog rizika potrebno od 2.500 do 3.000 policajaca kada sve uzmete u obzir, sve službe koje se angažuju u celokupnog periodu pre, za vreme i nakon održavanja meča, pa možete da shvatite koliko je to i trošak za državu, koliko je to upotreba pripadnika policije. Smatramo da bi generalno prevencijom koja bi se ostvarila kaznenim odredbama ovog zakona mogao da se umanji i taj broj angažovanih policajaca i da jednim preventivnim radom i upozoravanjem svih koji bi mogli da budu počinioci prekršajnih krivičnih dela utičemo i na umanjenje broja dela.
Predlog je rađen paralelno sa izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, tako da je prepoznata uska povezanost primene novih odredaba kada je u pitanju oblast organizovane sportske manifestacije i naravno nadležnosti, odgovornosti redarskih službi koje su često na našim fudbalskim utakmicama i drugim sportskim manifestacijama bile, maltene, mogu da kažem, protokolarnog tipa, a ne suštinskog tipa. Dakle, redarska služba mora da radi svoj posao i mora i klub i organizator da preuzme svoj deo odgovornosti u organizovanju bilo kakve manifestacije. Naravno, MUP je tu da zaštiti zakona i javni red i mir.
Što se tiče Predloga zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije. Ovaj zakon koji je ostao na nivoima starih zakona koji su doneti 1995. godine, odnosno 2004. godine i ono što je dobro za građane Srbije, ovaj zakon će doprineti većoj bezbednosti građana prilikom manipulacija skladištenja i upotrebe oružja, naprave i municije.
Što se tiče jedan od uslova za donošenje ovog zakona jedan je od uslova pristupanja Republike Srbije Konvencije o uzajamnom priznavanju žigova za ručno, vatreno oružje 1969. godine i povratak Republike Srbije u stalnu Međunarodnu komisiju za ispitivanje ručnog, vatrenog oružja C.I.P. jer je faktički iako je Republike Srbije u formalnom smislu bila pravni sledbenik SRJ ona je 1992. godine prestala da bude članica C.I.P. Šta je to u stvari učinila? Učinila je da svo oružje koje se čak i od naših domaćih proizvođača i oružje koje se uvozi u našu zemlju žigoše i kontroliše u inostranim institutima i da domaći proizvođači i uvoznici plaćaju novac nekome van naše zemlje da se vrši takva vrsta kontrole. Naši žigovi iz Zavoda za ispitivanje oružja, municije iz Kragujevca se od 1992. godine ne priznaju. Srbija je pokušala neuspešno 2002. godine i 2006. godine da ponovo postane članica C.I.P. Nije to uspela zbog manjkavosti i pravnog okvira i drugih stvari i faktički od tada ovo je prvi pokušaj i donošenjem ovih zakona i određenih izmena mi ponovo vratimo u Srbiju C.I.P. i da postanemo, da imamo mogućnost naše državne subjekte, da postanemo oni koji mogu da žigošu i oružje i druge delove oružja i minucije, time bi se naravno ostvarila ušteda proizvođača oružja i municije u našoj zemlji.
Takođe, veoma važna činjenica za nas je, da bi se ovim obezbedila perspektiva Zavoda za ispitivanje oružja i municije u Kragujevcu, koji je osnovan 1969. godine i koji poseduje kapacitete za vršenje poslova ispitivanja i kontrole oružja i municije, ali danas je zbog svega što sam naveo faktički, neupotrebljen.
U skladu sa ovim zakonom Zavod bi samo promenio svoj organizacioni oblik i postao agencija za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije, nad čijim radom bi nadzor vršilo MUP, a mi bi faktički sa tim postojećim kapacitetima, usluge mogli da vršimo ne samo proizvođačima oružja i municije u našoj zemlji, već i svima drugima u regionu i neposredno u našoj blizini. Dakle, i svima ostalima naravno koji nemaju svoju nacionalnu instituciju, a imaju proizvodnju oružja ili municije, koji bi mogli biti žigosani.
Dakle, stvaramo jedan finansijski benefit za našu zemlju, smanjujemo troškove i, da kažem, finansijske tokove, izvlačenja deviza iz naše zemlje, plaćanjem prema inostranim institucijama koje su do sada vršile žigosanje i činimo jednu dobru stvar za bezbednije korišćenje oružja i municije, dakle, za sigurnost svih građana koji ga poseduju ili koriste.
To je ukratko ono što je Ministarstvo pripremilo u predlozima zakona koji se nalaze pred vama, i ja, naravno, još jednom koristim priliku da se zahvalim i narodnim poslanicima koji su učestvovali u davanju konkretnih i korisnih predloga. Naravno, i svima onima koji su i kroz amandmane koji će kada dođemo na raspravu u pojedinostima uticati da ovi predlozi zakona budu bolji, a vas naravno pozivam da date podršku da bismo i naš pravni okvir učinili boljim i naravno, bezbednost građana Srbije većim. Hvala.