Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je zakon kojim se nastavlja politika Narodne skupštine da štiti posebno osetljive kategorije našeg stanovništva. Sam Ustav je predvideo da su deca, samohrani roditelji, majke, trudnice i porodilje kategorija kojima je potrebna zaštita i mi ovim predlogom zakona činimo korak dalje u poboljšanju zdravstvenog i socijalnog sistema naše zemlje.
Naime, ovim zakonom se omogućava svoj deci, svim osobama do osamnaeste godine starosti, svim trudnicama i porodiljama, i do godinu dana posle porođaja, da im se obezbedi pružanje zdravstvenih usluga, bez obzira da li su im overene isprave o zdravstvenom osiguranju ili nisu.
Suštinski događalo se u prethodnom periodu da se, naravno zbog teških socijalnih uslova, zbog teške situacije i u privredi, dešavalo se da se ne uplaćuju određeni doprinosi za radnike i da oni kada dođu da overe svoje zdravstvene knjižice, te knjižice ne mogu da im se overe i da na osnovu toga ne mogu da ostvare neka od svojih osnovnih prava, kao što je pravo na zdravstvenu zaštitu. Da se to ne bi dogodilo, u razgovorima Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje došli smo do rešenja.
Republički fond, zahvaljujem se direktoru Fonda, gospodinu Babiću, što je to uspeo da realizuje, pronašli su dovoljno sredstava u Fondu da se pokrije ovakva vrsta odluke, odnosno ovakav zakon koji će omogućiti da se svim trudnicama, porodiljama i svakom detetu obezbedi zdravstveno osiguranje, bez obzira na ove kategorije.
Videli ste, ne želim da navodim sve zakonske i ustavne razloge koji nam omogućuju da to činimo, ali želim da kažem da je članom 66. Ustava Republike Srbije, posebno vodeći računa o ovom predvideo da se garantuje posebna zaštita u podršci majci pre i posle porođaja. Mislim da je to veoma važno da uvek imamo u vidu. Dakle, ovo je samo još jedan od zakona koji smo doneli u prethodnom periodu, da kažem, koji su omogućili kvalitetniju zaštitu ove kategorije stanovništva.
Razgovarajući sa kolegama u Odboru za zdravstvo, koji su lekari, koji neke od ovih segmenata poznaju mnogo bolje nego ja, došli smo do toga da će možda biti potrebno i u nekom budućem periodu, posebno kodifikovati sve propise iz ove oblasti u jedan, možda opširniji zakon i da tako definišemo kvalitetniju i bolju zdravstvenu zaštitu, ali to je posao koji je tek pred Narodnom skupštinom.
Ovo nije poziv, na ovaj način, donošenjem ovog zakona ne znači aboliranje onih poslodavaca od odgovornosti za neizmirene doprinose. To je nešto čime će morati da se bavi i poreska uprava i drugi državni organi. Međutim, mi omogućavamo jednaku zakonsku zaštitu dece, trudnica i porodilja i ne želimo da oni koji nisu svojom krivicom dospeli u ovakvu poziciju snose neku vrstu odgovornosti, odnosno da se na njima prelomi težina situacije koja vlada u nekim kompanijama.
Mi smo, da kažem, i u skladu sa konvencijama i rezolucijama UN koje su ratifikovane u ovom parlamentu, gde smo se faktički obavezali, naročito istakli potrebu da se obezbedi zdravstvena zaštita deci, kao nedvosmisleno pravo na najviši mogući stepen zdravstvene zaštite, ispunili ovakvu vrstu međunarodnih obaveza, a ne samo obaveza, već i dužnosti koju osećamo i koju treba da ispunimo prema građanima naše zemlje.
Dakle, još jednu stvar bih želeo da istaknem, a to je da je sve ono što sam video u dosadašnjem toku rasprave u Odboru za zdravstvo me uverilo da postoji izuzetno visok stepen konsenzus u ovoj Narodnoj skupštini. Bio sam ponosan što su svi narodni poslanici prepoznali, ili da kažem većina oni koji su bili prisutni na Odboru za zdravstvo su prepoznali ovo kao važnu stvar koju radimo za našu zemlju. Dakle, ovo je stvar o kojoj ćemo, naravno razgovarati danas, ali ja se nadam da ćemo na kraju kada budemo u danu za glasanje odlučivali o ovoj temi, sa najvećim mogućim stepenom zajedništva doneti ovu odluku i pokazati da Srbija želi da bude zemlja koja štiti svoje građane, koja štiti osetljive kategorije stanovništva, i time svoju budućnost. Hvala vam.