Nažalost, ovde nema nikakve pravne logike.
Zdravstvena legitimacija nije nešto što neko odštampa kod kuće na štampaču pa ponese. Uređeno zakonom, zakon definiše ko ima pravo da stekne ovo na koji način i šta ovde piše, a ovde vrlo jasno piše, jedna kolona u kojoj piše – osnov osiguranja. Ako neko ovo falsifikuje, ide u zatvor.
Osnov osiguranja može da piše i nešto drugo. Može da piše drugi osnov osiguranja, ali taj koji ima drugi osnov osiguranja on nema taj problem, na njega se ovaj predlog mog zakona uopšte i ne odnosi. Njegova prava su regulisana i članom 22.
Međutim, svako ko u koloni ima 10 – 10 koji kaže – da je osnov osiguranja zaposleno lice, na osnovu toga što je zaposleno lice na njega se primenjuju odredbe iz člana 17. koje kažu – dodatno u članu 30. da ta prava možete da ostvarite samo ako su doprinosi uplaćeni, i to je vrlo, vrlo jasno u zakonu, ne u zdravstvenoj knjižici. To ne piše ni na koricama zdravstvene knjižice, ni sitnim slovima na naslovnoj strani, piše u zakonu, i zakon se tako tumači, ne zato što to kažem ja, nego zato što je to naprosto tako.
Voleo bih da su ljudi koji su donosili taj zakon, možda nisu primetili, možda im je jednostavno to promaklo, ja ne mislim da je neko imao zlu nameru da je ovu kategoriju stanovništva oštetio, ali se desilo da su ljudi oštećeni, jer oni dođu sa ovom zdravstvenom knjižicom u skladu sa zakonom knjižica im se pogleda, kažu osnova osiguranja – zaposlena lica, pogledaju pozadi nemate markicu, izvinite mi možemo da vas primimo na naš obraz, ali prva zdravstvena ustanova onda ne može da fakturiše ovo Fondu ako leči te ljude bez zdravstvenog osiguranja ili neki nesavesni lekar može tog pacijenta da vrati kući, u skladu sa zakonom.
Da bismo to ispravili, mi ćemo nadam se u danu za glasanje doneti zakon. Vašu raspravu smatram korisnom. Vi ste mi pomogli da objasnim ove stvari koje možda nisu jednom delu narodnih poslanika, možda ni javnosti bile do kraja jasne, ali sam samo hteo da vam pokažem iskreno, evo najiskrenije, ljudski ne da nisam imao nameru, nadao sam se da ćemo sad već preći na sledeću tačku dnevnog reda. Iskreno, kao predsednik parlamenta verujte mi da vodim računa o rasporedima kad ministri dolaze, kad ne dolaze, vi znate da ne vodimo raspravu kada ministara nema i da bi njima mogao isto bolje dogovorim te termine, nadao sam se da ćemo mi ovo završiti.
Međutim, imao sam potrebu da pokažem da ovo nije bio uzaludni zakon ili ponavljanje nekih prethodnih zakona. Ovo je jedna šupljina, možda suptilna, fina, mala kojom se kreće po ivici, ali nažalost u skladu sa zakonom ova kategorija našeg stanovništva u ovom trenutku je ostala bez osiguranja na osnovu toga što im poslodavci nisu uplaćivali doprinose i ostala uskraćena za zdravstveno osiguranje.
Mi ovim zakonom to rešavamo, idemo dalje, i spreman sam da i sa vama i sa svima drugima radimo, hajde da poboljšamo još, hajde još i druge kategorije stanovništva, hajde da vidimo šta još ne radi u našem zdravstvenom sistemu. Hajde da imamo javno slušanje u kome ćemo i sve druge stvari da otklonimo, odnosno da pokušamo da otklonimo.
Naravno da pokušamo da nađemo i realne izvore finansiranja. Meni je trebalo nešto vremena, jer sam sa gospodinom Babićem, direktorom Fonda radio na tome da li ćemo imati sredstva za to. Mogao bih da predložim još 50 drugih zakona, možda i boljih i kvalitetniji od ovog. Ali, ako ne mogu da obezbedim finansiranje nije u redu da ja to prebacujem nekom drugom u dvorište i da kažem – e, mi smo naše obavili, digli smo ruku, a vi sad pronađite novac. Jednostavno ne mogu tako neodgovorno da se ponašam prema zdravstvenom sistemu. Hvala i na vašoj raspravi, hvala na podršci na zakon. Znači mi što će vaša poslanička grupa glasati, jer smatram da smo na dobrom putu.