Dame i gospodo, građani Srbije, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o azilu, član 67. stav 1. tačka 1), 3) i 4).
U članu 67 – 1) ministar nadležan za unutrašnje poslove doneće propise o sadržini i izgledu obrazaca zahteva za azil; 3) ministar nadležan za socijalnu politiku doneće propise o socijalnoj pomoći za lica koja traže, odnosno kojima je odobren azil; 4) ministar nadležan za zdravlje doneće propise o zdravstvenim pregledima iz člana 39. stav 2. ovog zakona.
SRS smatra da propise mora da donosi ministarstvo, a ne ministar. Ministar se ne može izjednačavati, pa čak postavljati iznad institucije ministarstva. SRS principijelno se zalaže da se propisi iz nadležnosti određenog ministarstva, u ovom slučaju MUP-a, donose od strane tog ministarstva, a ne od strane ministra kao pojedinca. Za to postoje mnogi praktični razlozi. Navešću vam jedan od njih.
Gospodine ministre, vi ste juče i prekjuče imali neka neodložna posla, bili ste sprečeni da budete u parlamentu, tako da može da se desi da obaveze koje imate recimo po članu ovog zakona da neko od pojedinaca vezan za taj zakon ne može da reši svoje životno pitanje. Ako se prihvati ovaj amandman, do takvih slučajeva neće doći. Ne samo u vašem ministarstvu, to je sada izgleda trend u Vladi Srbije, u sadašnjoj Vladi, da ste od ministarstva napravili feude, a da se vi ponašate kao feudalci. Sve je isključivo vezano za ministra, ne za ministarstvo.
Isto tako, može da se desi kod nekih drugih zakona ili propisa, gde je ministar isključivo po vama nadležan. Možete misliti, recimo, Velju Ilića, koji je trenutno u lokomotivi, Guči ili na nekom bageru, kod nekog asfaltiranja puta, a neophodno je njegovo prisustvo u ministarstvu da potpiše neki akt i donese neki propis.
Isto se odnosi i na Mlađana Dinkića, koji mora da bude začin i mirođija u svakoj čorbi što se tiče ove lopovske privatizacije ili nekog drugog problema, isključivo on ima sve nadležnosti potpisivanja, a mislim da je kulminacija slučaj ministra Cvetkovića, koji je sebi dao za pravo da određuje i visinu provizije. Hvala.

Dame i gospodo, građani Srbije, u ime Poslaničke grupe SRS-a, podneo sam amandman na član 49. Predloga zakona o Ustavnom sudu.
Gospodine ministre, ne postoji nijedan razlog da se odluke po ustavnoj žalbi ne objavljuju u "Službenom glasniku".
Po svom karakteru, ustavna žalba je nešto što treba da omogući građanima da se Ustavni sud pojavljuje kao poslednja instanca, a ne da se građani, samo zato što nisu obavešteni, javljaju Evropskom sudu za ljudska prava.
Znači, svaka ustavna žalba postaje javna stvar, a ako se kojim slučajem javlja pitanje koje zadire u privatnost, onda je neobjavljivanje zakonito i u skladu sa drugim zakonom, te član 49. Predloga zakona ne predstavlja nikakvu smetnju.
Povodom ustavne žalbe donose se odluke o esencijalnim ljudskim pravima i te žalbe, odnosno odluke, služe kao putokaz drugim državnim organima, pre svega, sudovima i organima uprave, na koji način treba rešavati određene pravne stvari u kojima se može izjaviti ustavna žalba.
To je još jedan razlog za publikovanje odluka po ustavnoj žalbi u "Službenom glasniku". Osim toga, objavljivanje ovih odluka bi u velikoj meri podiglo autoritet Ustavnog suda, koji je potpuno uništen 5. oktobra, pa do danas.
Konačno, ustavno je načelo da je rad državnih organa javan, a objavljivanjem odluka po ustavnoj žalbi obezbeđuje se javnost rada Ustavnog suda.
Ja vas pozivam da prihvatite ovaj amandman i zbog jedne druge stvari. Zalagali ste se za, kako vi kažete, transparentnost, javnost u radu, čak je zbog toga vaša politička opcija učestvovala u paljenju Televizije. Svedoci ste da je Srbija u opštem medijskom mraku, da HRT, 92, tj. "B-92" i neke druge televizije i dalje fabrikuju neverovatne laži, a vi ih ne palite, iako ste palili neke druge televizije.
Stoga je bitno da postoji javnost rada Ustavnog suda kao neke najviše pravne instance u državi. U tom slučaju bi bilo mnogo lakše pratiti rad drugih državnih organa. Hvala.

Dame i gospodo, građani Srbije, gospodine Mrkonjiću, član 225. i 226. Moj uvaženi kolega Petronijević iz SPS-a je ukazao na jedan stvarno aktuelan problem.
Danas su pokušali da isele porodicu Bjelić Mirka iz Ulice Pere Todorovića 34 na Banovom Brdu. To je opština Čukarica. Inače, da napomenemo da je to matična opština vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda, gospodina Alimpića, koji znamo kako je on došao na tu funkciju. Samo da napomenem, da su to stanovi DIPOS-a, u pitanju je pet solitera i u strašnoj je situaciji. Pravo da vam kažem, ti soliteri su zapušteni, ne održavaju se, a DIPOS uzima ekonomske kirije, od 100 do 400 dolara mesečno.
Svakako ću vam ukazati na još jedan problem. Gospodin Bjelić Mirko je izbeglica iz Republike Srpske Krajine, bio je u zarobljeništvu u ustaškom logoru. Problema ne bi bilo da im je bilo omogućeno da svi, kao i ostali zaposleni u DIPOS-u, a oni kao dugogodišnji korisnici tih stanova, te stanove i otkupe. To im nije omogućeno.
Moram da napomenem, da javnost zna, da 26. oktobra je Srpska radikalna stranka pomogla iz te zgrade porodici Šujica da ne bude prisilno iseljena. Danas je isto moj kolega Zvonko Mihajlović pomogao porodici Bjelić. Moram da napomenem još jedan problem na Čukarici, u pitanju je azbestno naselje. Nemajući kud posle ratnih dejstava, posle agresije NATO pakta na našu zemlju i Kosovu i Metohiji, porodica Bulatović Branko, Tatjana i dvoje slepe dece od 14 i 13 godina njihove, Luka i Jovana, našli su utočište u azbestnom naselju, u Ulici Komovska 5. Najavljeno je i njihovo iseljenje. Deca su slepa, pohađaju specijalnu školu u Zemunu.
Gospodin Bulatović Branko je bio pripadnik MUP-a specijalne jedinice Republike Srbije, ranjen je na Kosovu i invalid je. On je doživeo da mu se oduzme i službeno oružje, nema nikakvu nadoknadu za to što je ranjen i preti im se iseljenjem. To naselje više nije za stanovanje i veoma je opasno stanovati u azbestnom naselju, ali jednostavno ta porodica nema kud.
MUP nema nikakvo rešenje i ne žele da im daju privremeni smeštaj, a prema nekim našim informacija jedan opštinski stan u Ulici Žarka Pucara na Čukarici je ispražnjen i neko ga je tipovao od zaposlenih u opštini, tj. neko od rukovodstva opštine, završavam, hvala, ne dajući mogućnost da se ta porodica privremeno smesti. Inače, mali Luka, iako je slep, dobitnik je brojnih nagrada i medalja, kao jedan mlad i perspektivan šahista.
Treba pomoći ovoj familiji i treba svakako, gospodine Mrkonjiću, da se obavesti i gradska uprava i svi nadležni da se ovoj porodici nađe neki privremeni smeštaj, jer je u katastrofalnom stanju. Gospođa Tanja ne radi, gospodin Branko radi, čak po nekoj informaciji bio je i blizu suspenzije, ni kriv ni dužan, nikakvih sredstava za život nemaju, deca su slepa i dobijaju po 5.000 dinara pomoći za njihovu bolest, što je strašno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih podsetio još na neke stvari. Kada je bila načelna rasprava, a i tokom današnjeg dana imali ste priliku da čujete pojedine poslanike pozicije, pre svega mislim na kolegu iz Nove Srbije koji je ovde tako fanatično branio izmene i dopune Zakona o osiguranju, čak direktno optuživši deo poslanika SRS da ne žele promene, boljitak naših mlađih generacija. Nažalost, ja to moram sad da nazovem glupostima, a reći ću vam i zbog čega.
Ja ću se opet vratiti na Zakon o privrednim društvima, član 3. stav 2: ogranak je organizacioni deo privrednog društva koji nema svojstvo pravnog lica i registrovan je u zemljama odakle dolazi. Vidite, vi ste u vezi sa ovim amandmanom gospodina Momira Markovića dali objašnjenje da se deset posto sredstava odvaja u garantni fond. Mislim da je mnogo pametnije i mnogo bolje obavezati strana osiguravajuća društva da odgovaraju svojom imovinom. Pomenuli ste ovde reciprocitet. Ako je to zahtev STO, ako je njihov zahtev da se uđe, onda bih to razumeo. Stvaramo onaj vakuum od pet godina o kome ja pričam i u kome osiguravajuća društva, odnosno ogranci osiguravajućih društava neće imati nikakvu odgovornost ovde.
Hteo bih još da vam kažem o odlaganju od pet godina i stvaranju tog vakuuma i reciprociteta koji negira načelo STO, i to vam je primer gde možete primeniti reciprocitet. Ja ne mogu da vidim nekoga od građana Srbije ko će imati polisu "Kroacija osiguranja" ili "Triglav osiguranja" i pomenuo sam zašto. Možemo tu primeniti reciprocitet, znači, dolazi iz nama neprijateljskih država, rekao sam i razloge, jer Hrvatska je okupirala Republiku Srpsku Krajinu, izvršila genocid, dok se Slovenija otvoreno zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije. Daću vam još jedan argument: i "Kroacija osiguranje" i "Triglav osiguranje" nisu neke kuće sa renomeom, za razliku od nekih drugih osiguravajućih društava koja ulaze na naše tržište. Vi morate primetiti da se odgovornije ponašaju na našem tržištu.
Evo šta sam predložio, pominjao sam vam kako je problem uređen u Austriji, gde osiguravajuća društva od premija ulažu u tzv. nerizične fondove, u nekretnine, u visini premije čak do 20 posto, u saobraćajnu infrastrukturu. Ne bi nas bolela glava danas zbog stranih koncesionara za put Horgoš-Požega i Velja ne bi bio, bar po ovim našim medijima, nacionalni heroj, već bi se to rešilo na taj način.
Što se tiče privatizacije, očekivao sam raspravu poslanika pozicije, konkretno Nove Srbije i DSS-a, pošto sam ih juče prozvao da se izjasne o procentu privatizacije. Pričaju toliko da su neka nacionalna opcija, međutim, ja ne vidim ništa od toga, jer oni se zalažu da naša osiguravajuća društva sa 70 posto kapitala pređu u ruke stranih osiguravajućih društava, konkretno kod ovih ogranaka.
Tvrdim da bi se mnogo odgovornije ponašala ta osiguravajuća društva da se privatizuje samo 49 posto, da država gazduje sa 51 posto. Time bi se stvorio zdrav ambijent tržišne konkurencije, a ovako, ako osiguravajuća društva progutaju naša, moći će bukvalno na našem tržištu da rade šta hoće.
Pozivam vas da razmotrite dobro amandmane SRS. Jedan kolega je govorio i juče i danas da smo mi pominjali samo brisanje članova. Čuli ste koleginicu Jorgovanku Tabaković – da posledice ne bi bile mnogo pogubnije po finansijski sistem naše države, predložili smo brisanje određenih članova, iako neki od tih amandmana, mogu reći, negiraju ceo Zakon o osiguranju. Imate vremena, ne vidimo razlog zašto se ovaj zakon donosi po hitnom postupku, pogotovo što je rok za pridruživanje pet godina od dana pridruživanja STO. Hvala.

Dame i gospodo, građani Srbije, u ime SRS podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, koji glasi: "U Zakonu o osiguranju u članu 3. stav 1. posle reči 'delatnosti' umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju reči 'kao i ogranak stranog društva za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti'." Naš amandman je da se član 1. briše jer je u suprotnosti sa Zakonom o privrednim društvima.
Ovim članom predviđate mogućnost da ogranak stranog društva za osiguranje, uz dozvolu nadležnog organa, odnosno Narodne banke Srbije, obavlja delatnost osiguranja. Primena je vezana za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, sa rokom za usklađivanje od pet godina. U Zakonu o privrednim društvima član 3. stav 2, koji se odnosi na ogranak, glasi: "Ogranak je deo privrednog društva koji nema svojstvo pravnog lica. Ogranak ima mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa trećim licima obavlja u ime i za račun privrednog društva."
Tu se, dame i gospodo poslanici, građani Srbije, otvara mogućnost stranim osiguravajućim društvima da posluju na teritoriji Srbije bez ikakvog finansijskog rizika. Šta ako ogranci imaju problema sa bonitetom, uđu u finansijske probleme, ko će snositi eventualnu odgovornost kada su njihova matična preduzeća registrovana u drugim državama po nekim svojim zakonima o preduzećima? To imate i u Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji je definisao da je ogranak izdvojen pravno zavisan organizacioni deo osnivača, koji na teritoriji Republike Srbije trajno obavlja delatnost za koju je osnivač registrovan u zemlji sedišta.
Vi se sve vreme samo pozivate na to da je to zahtev Svetske trgovinske organizacije, a da će se ovaj zakon primenjivati tek po isteku pet godina od dana pristupanja Republike Srbije toj organizaciji. Do tada pravite jedan vakuum u kome se ne možete u spornim situacijama pozvati ni na pravila Svetske trgovinske organizacije. Otkuda rok od pet godina kada vam se toliko žuri u EU i evroatlantske organizacije?
Pozadina cele priče je očigledno privatizacija naših osiguravajućih društava od strane inostranih, preko njihovih ogranaka u Srbiji. Naša osiguravajuća društva raspolažu nekom imovinom i kapitalom. Pitam vas, koju imovinu i kapital su, po Zakonu o privrednim društvima, prijavili ogranci stranih osiguravajućih kompanija u Srbiji?
Znate li, gospodine ministre, zašto je veći broj naših građana koji imaju polisu životnog osiguranja te polise odradio direktno u inostranstvu, bez obzira što te osiguravajuće kompanije imaju svoje ogranke u Srbiji? Zato što u tim državama mogu biti obeštećeni za sve eventualne probleme koji nastanu u Srbiji. Ti ogranci ne raspolažu kapitalom srazmerno broju komitenata koje imaju.
Da se razumemo, mi nismo za to da se naši građani osiguravaju u inostranstvu, već da se naša osiguravajuća društva čvrsto stave na noge, da se privatizacija sprovede u procentu ne većem od 49%, a da država gazduje sa 51% osiguravajućih društava, da u toj privatizaciji ministar ne određuje proviziju, visinu naknade, da se tačno precizira šta su troškovi privatizacije.
Srpska radikalna stranka se zalaže za to da na tržištu vlada jedna zdrava konkurencija, ali ako hoćemo da budemo država koja drži do sebe moramo sprečiti u svim privrednim granama, a u ovom slučaju i u osiguranju, privatizaciju od strane kompanija koje dolaze iz zemalja koje se zalažu za dalje rasparčavanje Srbije i koje su činile i podržale genocid nad srpskim narodom. Tu pre svega mislim na Hrvatsku, koja je okupirala i razorila Republiku Srpsku Krajinu, izvršila genocid nad Srbima i, naravno, Sloveniju, koja podržava nezavisnost Kosova i Metohije.
Problem je i to što Vlada Srbije od pobede DOS-a do danas nema jasnu strategiju ni u jednoj oblasti privrede, pa ni u osiguranju. Kada smo raspravljali o izmenama i dopunama ovog zakona ja sam, gospodine ministre, naveo primer Austrije, koja ima izuzetno uređenu ovu oblast, zato što osiguravajuće kompanije ulažu novac od premija u nerizične fondove.
U Srbiji je problem što nema pravog tržišta kapitala, tako da osiguravajuća društva, penzioni fondovi i drugi ne mogu plasirati svoj kapital od premija na tržište i podeliti dobit sa svojim komitentima. Tek pre par meseci su u Srbiji počeli da rade investicioni fondovi, ali normalno, kao komercijalni, tj. rizični fondovi. Znate da naspram tih rizičnih fondova postoje nerizični, u koje osiguravajuća društva mogu da ulažu novac od premija bez rizika, u cilju ostvarivanja dobiti u svoje i ime komitenta. Ti nerizični fondovi su ulaganje u nekretnine, rentijerstvo, hipotekarni krediti sa visokim stepenom obezbeđenja, ulaganje u infrastrukturu putem državnih obveznica i hartija od vrednosti. Ti nerizični fondovi su, rekao sam vam već, jedini način da ta osiguravajuća društva mogu da zarade neku pristojnu dobit koju mogu da podele sa komitentima.
Zato sam vam i pomenuo primer Austrije, jer tamo postoje jasna pravila gde osiguravajuća društva ulažu kapital u nerizične fondove, gde se sredstva od primene premije ulažu i do 20% u nekretnine. Tako se finansira i saobraćajna infrastruktura, izgradnja i popravka puteva, železničke mreže, gde su domaće finansijske organizacije koncesionari tih saobraćajnica.
Kada bi Vlada imala jasnu strategiju u osiguranju i našem finansijskom sistemu bilo bi mnogo manje tajkuna, a verujte mi da Velimir Ilić ne bi imao baš nikakav argument da ubeđuje narod kako su strani koncesionari jedini izvor finansiranja za izgradnju autoputa Horgoš - Požega.

Gospodine Mrkonjiću, ja sam kulturan čovek, pa ne vičem u parlamentu. Kolega iz DSS-a je zapamtio samo - briše se, nije me pažljivo slušao ili ne može zbog nekih svojih znanja iz oblasti finansija da me pažljivo sluša da bi mogao da donese neki svoj sud.
Ja sam ovde naveo vrlo konkretno zašto treba ovaj amandman usvojiti. Dajete jedan prostor da ogranak može na teritoriji Srbije da radi bukvalno šta hoće, bez ikakvog rizika i finansijske odgovornosti.
Druga stvar, stalno se priča o CEFTA sporazumu, Zakonu o duvanu, Zakonu o osiguranju, prilagođavanju zakona Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a da li smo mi član Svetske trgovinske organizacije? Nismo, ali kada budemo, onda ću razumeti, usaglasićemo zakon. Stvarate i tu jedan vakuum. Pet godina mogu strana osiguravajuća društva da rade ovde šta god hoće.
Druga stvar, kolega, ja razumem vašu nervozu, ide privatizacija osiguravajućih društava, spremate se za još jednu pljačku unutar finansijskog sistema, i to je jasno kao dan. Zašto krivite SRS, kada je gospodin Labus vedrio i oblačio kada je u pitanju "Dunav osiguranje", radio je šta je hteo. Vrlo nekorektno se ponašate.
Pominjete ovde izbore, a zamislite kada bih ja vama pomenuo, samo što još niste uzviknuli ovde - živeo predsednik vaše stranke. Ja ću vas, kolega, podsetiti, kada se toliko zalažete za izbore, ovo ću citirati, pre neko veče na utakmici Zvezda - Bajern ceo stadion je skandirao – spasi Srbiju i ubij se, Koštunice!

Gospodine Duliću, članovi 101, 104. i 105. Vratićemo se na temu. Gospodin Matić i gospodin Nikolić me očigledno nisu pažljivo slušali. Za gospodina Nikolića ne znam šta je po profesiji, pa sumnjam da je mogao da me prati.
Još jednom ćemo ponoviti zašto smo izrazili bojazan i predložili da se ovaj član briše – baš zato što strana osiguravajuća društva preko svojih ogranaka ovde nemaju nikakvu odgovornost. Stvara se vakuum od pet godina od dana usvajanja tog zakona i pristupanja STO. Za tih pet godina ti ogranci ovde mogu da rade šta hoće.
Kolega, sami ste pomenuli da, po Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, pravno zavisni organizacioni deo osnivača koji na teritoriji Republike Srbije trajno obavlja delatnosti za koje je osnivač registrovan u zemlji sedišta, znači ne u Srbiji... To znači da mogu da rade ovde šta hoće.
Kolege iz DSS-a, čekam vas kad dođemo do amandmana o visini privatizacije, o procentu.
Kažete da ste državotvorna stranka, pa da vidimo da li ćete prihvatiti amandman SRS da se privatizacija obavi 49%, a 51% da ostane državi. Nemojte a priori odbijati sve amandmane Srpske radikalne stranke. Mislite da su zakoni o osiguranju, o spoljnotrgovinskom poslovanju i Zakon o privrednim društvima dobri. Nisu dobri i treba ih menjati. Strašno me čudi da je ovde danas Demokratska stranka Srbije branila ministra više nego članovi Demokratske stranke. Zaista mi je čudno.

Dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, u vezi sa članovima 225. i 226. obavestio bih javnost Srbije i one neobaveštene iz vladajuće koalicije da je na poslednjoj sednici gradske opštine Čukarica šest odbornika iz stranke Nebojše Čovića prešlo u Demokratsku stranku; da, gospođe Nade Kolundžije i verovatno je tu gospođa Kolundžija i bila neka spona. Evo da objasnim. Kada vladajuća koalicija ne deluje pripadnicima MUP-a, deluje novcem. Vrlo je interesantno da je na toj sednici tačka dnevnog reda bio rebalans budžeta za 2007. godinu. Evo, da vide građani Srbije, a pre svega Čukarice, gde odlazi njihov novac, kao poreskih obveznika koji plaćaju svoje obaveze prema državi. Znači, da odlazi i na kupovinu drugih odbornika.
Sada tamo DS, zahvaljujući tome, jedan odbornik te Čovićeve stranke je već od ranije prešao u DS, ima apsolutnu većinu i može da radi šta hoće. Zašto? Vratiću vas na onaj slučaj svih marifetluka u JP "Poslovni prostor" Čukarice. Znači, direktor je bio iz Čovićeve stranke, a predsednik opštine je bio Zoran Alimpić, predsednik UO iz DSS-a. Sada treba, znači, sve dokaze, papire, pred predstojeće lokalne izbore, sve tragove zamesti i skloniti i zbog toga sada prave jednu takvu većinu, znači novcem poreskih obveznika, kupovinom, rebalansom budžeta.
Još je interesantno napomenuti, prošle godine u opštini Čukarica je napravljen u prizemlju informacioni centar koji je koštao 26 miliona dinara, što je po sadašnjem kursu oko 340 hiljada evra. To je šalter sala i da li možete da verujete da toliko košta. Normalno da ne možete. Znači, treba prikriti sve marifetluke i zato se svuda na lokalu služite takvim stvarima, nečasnim, kupovinom mandata ostalih odbornika.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, član 104.
Neverovatno koji su cinizam ispoljili poslanici pozicije u poslepodnevnom nastavku zasedanja. Potkrepiću konkretnim primerima. Znamo da je pre podne SRS počela raspravu po amandmanima. To je činjenica. Da bi bili optuženi da svojim amandmanima vršimo opstrukciju parlamenta, što je neverovatno i izgleda smešno.
Sad čujem od kolege Vukovića iz DS kako nam treba omogućiti sada, kako je krenula rasprava po Poslovniku, da razgovaramo o amandmanima, kako su pravno mogući.
Izađe kolega Boško Ristić pa lupi kako su pravno nemogući, kako ne treba raspravljati o njima i kako mi opet pravimo opstrukciju parlamenta sa amandmanima. Neverovatan cinizam.
Gospođica Lovrin želi da pohapsi sve poslanike SRS, da im začepi usta, preti tu silom, sudom, najavila je neke tužbe. Znači, vama bi odgovaralo da niko ne sedi u ovom parlamentu, pa da nastavite nesmetano pljačku po Srbiji, da vršljate, delite etikete kakve god hoćete.
Gospodin koji voli da gostuje na Studiju B, koji je ekspert za fašizam, držao nam je tu pridiku o nekoj fobiji od žutice. Tačno je, gospodine, žutica se dobija od prljavih ruku, od isprljanih ruku, od ruku ogrezlih u prljavštini, krađi i kriminalu.
Na kraju, gospodo, mi srpski radikali smo srećni što smo bili kontraši, tj. kontrarevolucionari vašoj tzv. petooktobarskoj revoluciji.

Dame i gospodo, građani Srbije, članovi 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Od mojih uvaženih kolega iz SRS čuli ste zakonske osnove za raspisivanje izbora za gradonačelnika grada Beograda. Pokušaću da vam objasnim zbog čega DS i njenim političkim saveznicima nije sada do raspisivanja izbora za gradonačelnika.
Moj uvaženi kolega Nemanja Šarović je već počeo da čita stenogram sa sednice Skupštine grada, gde gospodin Alimpić, v.d. gradonačelnika, nije ništa rekao o svojoj karijeri.
Hteo bih da ponovim, zarad javnosti u Srbiji, da se zna da je gospodin Alimpić od 1996. do 2004. godine u dva mandata bio predsednik gradske opštine Čukarica.
Evo po čemu je poznat i po čemu je obogaćena karijera gospodina Alimpića, to sam napomenuo, ali pošto je u Srbiji jedan medijski mrak, nijedno glasilo, bilo elektronsko ili pisano, pod kontrolom vlasti, to nije htelo da objavi. Zabrinjava i to što nije reagovalo ni tužilaštvo, ni MUP, niko nadležan za ovaj problem.
Naime, za vreme vlasti gospodina Alimpića, dok je bio predsednik opštine Čukarica u dva mandata, desila se neviđena pljačka Javnog preduzeća Poslovni prostor Čukarica, gde po poslovnim knjigama je zabeležen gubitak od 39.621.000 dinara, a posle nalaza Nezavisne revizorske agencije "Euroaudit" zabeležen je gubitak od 53 miliona dinara.
Ta revizorska agencija u tom izveštaju kaže da se podaci nisu istinito i objektivno prikazali, što je krivično delo. Krivično je delo svakako izraziti ovakav gubitak, a tek je krivično delo prikriti ga, a gubitak je mnogo veći.
Normalno da marifetluci u gradu moraju da se nastave po DS i njenim satelitima; gospodin Stanojević, gradski sekretarijati.
A evo, da javnost u Srbiji zna i kako deluju gradski sekretarijati: po bilo koje rešenje, bilo koju dozvolu, po bilo šta da dođete u bilo koji gradski sekretarijat - oni sad gledaju da legalizuju pljačku, da uvedu tokove novca u legalne tokove - vi se pojavite, tražite odobrenje, npr. Sekretarijata za saobraćaj, oni vas upute na neku svoju agenciju koja radi elaborate, vi platite dve-tri hiljade evra preko računa da se taj trag prikrije, a sa računa te agencije se isplati fizičkim licima. Hvala.

Dame i gospodo, građani Srbije, držeći se dnevnog reda, hteo sam da postavim jedno pitanje resornim ministrima. Pošto je članstvo u COTIF suspendovano 1992. godine uvođenjem sankcija, želim da postavim pitanje resornim ministrima - šta u slučaju ako se sankcije, ne daj bože, ponovo uvedu, zbog toga što Srbija eventualno ne pristane na nepovoljno rešenje statusa Kosova.
Potpisujemo ove konvencije, nigde reči o tome, za ta članstva se plaćaju i neke članarine, mislim da sam u materijalu našao negde što se tiče COTIF da je negde oko 50.000 švajcaraca, možda nešto i niža. Želim da vam postavim pitanje - šta u tom slučaju, ko će snositi posledice i ko će nadoknaditi ekonomsku štetu poštama i železnicama u tom slučaju?
Pitanje je vrlo ozbiljno. Mi smo tu situaciju devedesetih godina već imali. Ovo je vrlo ozbiljno pitanje. Nigde u Konvenciji nisam našao, u slučaju nepridržavanja te konvencije i suspendovanja članstva jednom članu, ko nadoknađuje tu štetu.
Nažalost, ministre, moram da vam dam jednu opasku, da je Ana Karenjina naš savremenik, sigurno bi ostala živa i zdrava, i da živi u Srbiji, jer ne bi dočekala taj voz da skonča svoj život.

Članovi 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Dame i gospodo, građani Srbije, kolega Vujadinović iz Demokratske stranke pominjao je ovde da treba razgovarati o konkretnim podacima i ciframa. On je, doduše, dao jedan statistički tačan podatak o visini prosečne zarade, ali hoću da podsetim njega, DS i celu javnost u Srbiji šta je cena svega toga. To je, gospodine Vujadinoviću, da je spoljni dug od 2000. godine, od kada ste vi na vlasti, do sada narastao na rekordnih 19 milijardi američkih dolara, godišnjom prosečnom stopom od 11,1 posto. To je podatak vaše Narodne banke. Tačno je i to da je nezaposlenost došla na rekordnih 26,6 posto ili preko 2,5 miliona nezaposlenih građana Srbije. To je cena podataka koje ste vi izneli.
Hoćete li da pominjemo ovde privatizaciju "Sartida", svih velikih preduzeća, armiju nezaposlenih, uništen bankarski sistem? Znate li zašto je bankarski sistem uništen? Zato što sada strane banke pod hipotekom drže celu privredu Srbije. To je cena toga i tih podataka koje vi pominjete.
Juče sam pomenuo građanima Srbije kako se DS bori protiv korupcije. Opet je u pitanju Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika, kako je izabran čuli ste od svih mojih kolega. Obećao sam da ću doneti izveštaj revizorske agencije "Euroaudit", koja je radila reviziju JP "Poslovni prostor". Od 1996. do 2004. godine predsednik opštine je bio gospodin Zoran Alimpić iz Demokratske stranke. Gospođu Nadu Kolundžiju ću podsetiti da je direktor "Poslovnog prostora" bio desna ruka Nebojše Čovića, gospodin Vlada Manojlović. Vlada Manojlović, niste ga pomenuli ovde, gospođo Kolundžija, bio je na vlasti od 1992. do 1996. godine, pa od 1996. godine u vašoj političkoj opciji, sa Demokratskom strankom, Demokratskom strankom Srbije i ostalima.
Evo šta je najznačajniji zaključak te revizorske agencije. U izveštaju nezavisnog revizora se kaže: "Po našem mišljenju, zbog efekta pitanja razmatranih u paragrafima 1. i 3. ovog izveštaja, priloženi finansijski izveštaji pre revizije ne prikazuju istinito i objektivno stanje imovine, kapitala i obaveza preduzeća sa stanjem na dan 31. decembra 2004. godine", znači do dana kada je Zoran Alimpić bio predsednik opštine, kao najodgovorniji čovek.
(Predsedavajući: Vreme.)
Vi znate da je to krivično delo. Gospodine Gavriloviću, zašto se ne borite protiv korupcije, kako ste obećali? Zašto gospodin Jočić nije pokrenuo krivične prijave na osnovu ovih izveštaja? Zašto se na o tome ćuti? Sve ove obaveze koje pominjemo i ovaj spoljni dug vraćaće se iz budžeta Republike Srbije, od ionako opljačkanih građana Srbije.

Gospodine Albijaniću, član 225. i 226. Poslovnika. Naime, ja bih nešto rekao o gospodinu Zoranu Alimpiću. Dakle, javnost u Srbiji treba da zna da je gospodin Alimpić bio predsednik opštine Čukarica, sa te opštine dolazim i opštinski sam odbornik. Bio je izabran 1996. godine i 2000. godine; od 1996. do 2004. godine nastavila se agonija, mogu reći, u opštini Čukarici, a ja ću vam dati jedan vrlo konkretan primer, jer, po meni, uvek je najodgovorniji predsednik opštine.
Naime, 2000. godine SO Čukarica imala je 53 odbornika i svi su bili iz sastava DOS-a, jedna široka koalicija. U to vreme, direktor Poslovnog prostora SO Čukarica bio je gospodin Vlada Manojlović, mogu slobodno reći, desna ruka Nebojše Čovića.
Predsednik Upravnog odbora Poslovnog prostora bio je predstavnik DSS-a, a predsednik opštine demokrata Zoran Alimpić, o kome danas isto pričamo. Po nalazu revizorske kuće, utvrđen je manjak od 39 miliona dinara u Poslovnom prostoru Čukarica. Dakle, 39 miliona dinara.
Gospodo draga, svi znate da je krivično delo prikrivati tačnost i verodostojnost finansijskih podataka o bilansu stanja i bilansu uspeha.
Zbog toga niko nije odgovarao, a gospođa Korać koja je pravobranilac u SO Čukarica, kaže da je sve bilo transparentno i iskazano na opštinskom sajtu i dala je vrlo nevešt odgovor da, navodno, za istragu nema argumenata, nema ni potrebe.
Ovom prilikom bih postavio pitanje gospodinu Jočiću, ministru unutrašnjih poslova: da li MUP zna za ovaj slučaj u SO Čukarica, zašto nije pokrenuta istraga i ko je sprečio istragu da se pozove na krivičnu odgovornost?
Znači, ponoviću vam, izuzetno veliki manjak prikazan je u zvaničnoj dokumentaciji Poslovnog prostora Čukarica. Zbog toga niko nije do sada odgovarao, a predsednik Opštine u to vreme bio je Zoran Alimpić.

Dame i gospodo, građani Srbije, evo, izmenama i dopunama Zakona o osiguranju dajete mogućnost stranim osiguravajućim društvima da u Srbiji otvaraju, kako ste naveli, ogranke.
Moram da priznam da meni, a i mnogim ljudima iz struke, nije jasan termin ogranak i šta on znači.
Ponavljate grešku kao kod tzv. rekonstrukcije finansijskog sistema banaka, samo sada s osiguravajućim društvima. Ta strana osiguravajuća društva, koja otvaraju ogranke u Srbiji, jednostavno, imaju minimalan finansijski rizik poslovanja u Srbiji. O čemu se radi?
Ne raspolažu ovde nikakvom imovinom, samo nekim, navodnim, položenim depozitom. Znači li to da će, eventualno, jednog dana, u slučaju njihovog ekonomskog poslovanja, doći do rizika, normalno, njihovih likvidacija, a da će svi oni koji su imali premije njihovog osiguranja biti obeštećeni ili ne?
Moja uvažena koleginica Jorgovanka Tabaković pomenula je primer Slovenije. Ja ću vam dati primer Austrije, gospodine ministre, zemlje koja se, isto, smatra zemljom koja je izuzetno dobro rešila problem osiguravajućih društava. Zašto ne obavežete osiguravajuća društva da izdvajaju procenat od premija osiguranja za razvoj infrastrukture u Srbiji?
Konkretno, u Austriji, sva osiguravajuća društva koja su sad i ovde prisutna, poput ''Vinera'', ''Gravea'', ''UNIKE'', šta znam koga još sve ne, ima obavezan procenat izdvajanja iz premije osiguranja u infrastrukturu Austrije. Zato, kad prolazite Austrijom, vidite da je sve što se tiče infrastrukture besprekorno sređeno.
Opet, jedno vaše objašnjenje, kao i sva druga, počev od CEFTE i od svih onih deklaracija koje su vrlo nepovoljne, da ovaj zakon usaglašavate sa Svetskom trgovinskom organizacijom, preciznije, s njihovim propisima. Neverovatno je koliko vam se žuri u Evropsku uniju i tzv. evroatlantske integracije, a da, pri tom, primenu čl. 1. i 2. odlažete narednih pet godina, pri ulasku u Svetsku trgovinsku organizaciju.
U članu 10. je interesantno da trenutno sužavate broj fizičkih lica koja mogu obavljati poslove zastupnika u osiguranju, i to u vremenu opšte nezaposlenosti, koja u Srbiji iznosi 26,6 posto. Da pojasnimo.
Pominjete - da biste sprečili multilevel, funkcionisanje po principu multilevel. Pa, ako osiguravajuća društva imaju jedinstvenu politiku na tržištu, pa propišu provizije zastupnicima, a ti zastupnici uposle što više ljudi u sklapanje ugovora u osiguranju, ne vidim da je to nešto loše. Znači, time se neće povećavati cena premije.
Druga stvar, što je pomenula moja uvažena koleginica Jorgovanka Tabaković, neverovatno je da lica koja obavljaju nadzor u oblasti osiguranja u Narodnoj banci Srbije ne snose nikakvu odgovornost. Pa, zamislite, u njihovim rukama je sudbina nekog osiguravajućeg društva, milioni evra, da ne kažem, zaposlenih u tim kompanijama i njihovih porodica. Prosto neverovatno.
Nedopustivo je da predviđate da se 70 posto društvenog kapitala privatizuje od strane stranih ulagača. Kao SRS, uvek smo principijelno za to da taj procenat ne može biti veći od 49 posto, da država mora da zadrži 51 posto akcija kapitala.
Na kraju, u članu 21, niste precizirali šta čini troškove prodaje društvenog kapitala, to nikad nismo mogli da saznamo. Uvodite pojam naknade, to jest provizije koju propisuje ministar finansija. Gospodine Cvetkoviću, zar vam nije bila dovoljna provizija od privatizacije ''Sartida'' i mnogih drugih privatizovanih preduzeća dok ste bili direktor Agencije za privatizaciju, nego i u ovoj oblasti uvodite provizije?

Dame i gospodo, građani Srbije, od kolega iz G17 očekivao sam konstruktivniju raspravu, a ne neke hvalospeve koje smo imali vremena da čujemo još iz vremena malog Jože. To sam očekivao ponajviše od gospodina Albijanića, koji je po profesiji matematičar, a i kolega iz njegove koalicije gospodin Vujadinović, juče je tražio, normalno, da svi  razgovaramo o ciframa. Moram reći da je gospodin Vujadinović juče pomenuo neke podatke iz makroekonomske podatke, koje je normalno gospodin Albijanić prećutao, već je krenuo na neke nerealne hvalospeve.
Prema zakonu, NBS je u obavljanju svojih funkcija samostalna i nezavisna i ne traži niti prima uputstva od državnih organa i drugih lica. Tako treba da bude po zakonu, ali u slučaju gospodina Jelašića to nije tako. On nije ni nezavisan, ni samostalan, i prima direktne naloge od Mlađana Dinkića.
Pre nego što kažem nešto o kapitalnim delima, odnosno nedelima Jelašića, moram pomenuti i njegove viceguvernere. Ana Gligorijević je diplomirala na Filološkom fakultetu, a na Institutu MMF u Vašingtonu završila je specijalistički kurs. Na osnovu tog kursa, gospođa Gligorijević vodi pregovore sa MMF, Svetskom trgovinskom organizacijom, grupacijom Svetske banke. Zaista, na osnovu jednog kursa, vidite kakvu kvalifikaciju gospođa ima da pregovara sa svim tim institucijama.
Dijana Dragutinović, kao docent na Ekonomskom fakultetu, pre svega kao kadar G17 plus i Mlađana Dinkića, prelazi u NBS kao član ekspertskog tima za nacionalnu politiku zapošljavanja i tu pokazuje rezultat da nezaposlenost u Srbiji u 2006. godini dostiže rekordnih 26,6%.
Mira Erić Jović, isto viceguverner, kako se kaže u njenoj biografiji - učestvuje u tzv. reformi bankarskog sistema Srbije, rekao bih, u zločinačkom napadu na finansijski sistem Srbije bankarskog sistema. To su viceguverneri i saučesnici Radovana Jelašića.
Evo malo da pričamo i o ciframa. U završnom računu NBS za 2006. godinu iskazan je gubitak od 30 milijardi, 92 miliona, 417 hiljada 95,27 dinara.
To je znači oko 376 miliona evra, što bi bilo dovoljno da se završi taj pominjani autoput Horgoš-Požega i ceo Koridor 10. Za ovaj gubitak normalno da je odgovoran Radovan Jelašić, jer guverner predstavlja i zastupa banku, rukovodi bankom i odgovoran je za sprovođenje odluka Monetarnog odbora i Saveta.
U godišnjem izveštaju o radu hvali se povećanjem prosečne neto zarade na 21.000 dinara i da je nominalan rast 24,4% u odnosu na 2005. godinu, ali realan rast je mnogo manji.
Juče je objavljen podatak u ''Blicu'', glasilo naklonjeno vladajućoj koaliciji, da je potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu 66.000 dinara. Čemu onda ove pohvale?
Prema podacima zvanične statistike, ukupan broj nezaposlenih u 2006. godini je u proseku iznosio 2.527.600 lica, a stopa nezaposlenosti je sa 25,3% porasla na 26,6%. Vrednost dinara je samo nominalno porasla u odnosu na evro i dolar, ali ne i realno. Devizne rezerve su povećane sa pet milijardi 842 miliona i 800 dolara na kraju 2005. godine na 11 milijardi 887 miliona dolara.
Ali, treba reći da su tom povećanju deviznih rezervi kumovale privatizacije, koje su imale jedan cilj - punjenje privatnih džepova čelnika DOS-a, a ostatak što ostane u budžetu da se servisiraju zelenaški krediti MMF i strani poverioci.
Ukupan spoljni dug, građani Srbije, Republike Srbije, krajem 2006. godine iznosio je 19 milijardi 606 miliona američkih dolara.
U periodu vladavine DOS-a od 2000-2006. godine spoljni dug u dolarima rastao je po prosečnoj godišnjoj stopi od 11% , da se razumemo rastao je u odnosu na evro. Učešće dugoročnog spoljnjeg duga u ukupnom dugu Republike Srbije krajem 2006. godine je bio 92% i rastao je od 2000. godine.
U 2006. godini, po ovom podacima koje ste dostavili, bankarski sistem Srbije su činile 37 banke, od čega 22 banke u većinskom vlasništvu stranih akcionara, 7 banaka sa privatnim kapitalom i 8 banaka u većinskom vlasništvu Republike Srbije. Vidite i sami da je na snazi totalna finansijska okupacija stranih banaka i banaka domaćih tajkuna.
Rečeno je već ovde za ovom govornicom da nerealan kurs evra odgovara samo uvoznicima, nikako izvoznicima. Podsetiću vas na reči kolege Vujadinovića iz DS-a pre dva meseca, kada je pomenuo da nerealan kurs, odnosno nizak kurs evra u tom trenutku ne pogoduje izvoznicima maline. Znamo koliko su malinari uložili novca za proizvodnju malina. Posle njegove diskusije, sutradan je kurs čak i korigovan, valjda zarad mira u toj koaliciji.
Inače, što se tiče marketinga Narodne banke Srbije, gde ćete veći marketing nego da je juče zabeležen u poslednje dve godine skoro najniži kurs evra. Znate li, građani Srbije, da su vam devizni ulozi kod poslovnih banaka, koje imaju dozvolu Narodne banke Srbije, osigurani samo na 3.000 evra. Čak i za taj osiguravajući depozit uzet je međunarodni kredit. Šta ako se desi da ta banka iz ekonomskih razloga prestane sa radom, a dobro znate da te banke nemaju imovinu u Srbiji, već samo položene depozite kod NBS.
Ima tu još, gospođa Borka Vučić je juče pomenula da i dalje ne funkcionišu doznake fizičkih lica sa inostranstvom. Znate na kakve sve probleme nailaze naši građani kada im rođaci iz inostranstva pošalju neki novac. Taj novac preko tih banaka koji se šalje, tipa Sosijete ženeral ili Rajfajzen, putuje po pet do šest dana, a najčešći odgovor na šalteru banke dobićete - da, gospodine, ali ovo je Rajfajzen ili Sosijete ženeral Srbija. Nema veze sa bankama u inostranstvu.
Da je gospodin Jelašić moralan čovek, podneo bi ostavku, ovako će da nastavi dalju agoniju finansijskog sistema, ali se nadam samo do sledećih izbora, posle kojih će srpski radikali imati najboljeg kandidata za guvernera Narodne banke Srbije.