Gospodine Albijaniću, to su članovi 225. i 226. Poslovnika.
Gospodine ministre, jedno pitanje za vas. Šta se dešava sa istragom protiv gospodina Danilovića koji je, zapravo, grubo prekršio Zakon? Jer ovde stalno pričamo o navijačima, a ne o rukovodstvu klubova u koje je ušla DS i DSS. Šta se desilo sa napadom na zvanična službena lica na utakmici u Vršcu? Ovde stalno pričamo o navijačima i vaša rasprava ide u tom pravcu da, u stvari, bukvalno pravite jedan rov između navijača i policije. Navijači i policija treba da sarađuju.
Ja sam danas čuo od vas, za ovom govornicom, kako vi niste učestvovali u donošenju ovog zakona 2003. godine. Ali, sada ste mogli da predložite mnogo kvalitetnije amandmane, da se otklone bitne razlike u saradnji između navijača i policije. Naime, ovde ima još jedna vrlo opasna situacija, koja nije otklonjena, po bezbednost učesnika, zapravo, navijača, na sportskim priredbama, to je član 15. stav 2, a odnosi se na odgovarajuće ograde za sprečavanje ulaska gledalaca na sportski teren.
Ja bih vas podsetio na nemile događaje i nesreće na sportskim stadionima tipa "Hejsel" i stadion "Liverpula", pre 20 godina, kada je UEFA naložila svim organizatorima velikih fudbalskih manifestacija da se te ograde bezbednosno prilagode navijačima. Vidi se da su ovaj zakon i amandmane, nažalost, pisali ljudi, koji nikada nisu bili na sportskim terenima i utakmicama.
Podsetiću vas i na ovaj član 4. o kojem se raspravljalo, za transparente, da na svakoj međunarodnoj utakmici fudbalskog kluba ''Barselona'', možete videti veliki transparent preko cele jedne tribine, ispisan na engleskom jeziku da Katalonija nije Španija i ne smatra se uvredljivim.
Podsetiću vas na slična dešavanja kada igra i "Atletik-Bilbao", znači, baskijski klubovi i da ovaj amandman mog kolege Slaviše Topalovića treba prihvatiti, hteo sam i to da vam kažem.
Znate i sami da sportske federacije ili konfederacije tipa UEFA ili FIFA propisuju da gostujući timovi treba da dobiju 10% ulaznica za svoje navijače. Evo vam primer. U regionu FK ''Partizan'' je politički kažnjen, to moramo da naglasimo. Treba reći da nije jedna velika grupa navijača došla iz Beograda, da je dosta navijača došlo iz Republike Srpske. Znači, klub ne može biti odgovoran za ponašanje navijača koji dolaze neorganizovani na utakmicu.
Druga stvar, znate i sami da je nemoguće da na toj utakmici hiljadu navijača ''Partizana'' izazove nered protiv 10 hiljada navijača ''Zrinjskog''.
(Predsedavajući: Vreme.)
Izgleda da je jedini motiv i ono što se plašim, završavam, hvala, jeste da se provlačenjem ovih članova koji se tiču transparenata, uvreda i mržnje, provlači i zabrana skandiranja imena sadašnjih haških optuženika i srpskih heroja.

Dame i gospodo, građani Srbije, u izmenama i dopunama Zakona o duvanu, kao i u obrazloženju amandmana moje koleginice Marine Raguš, stoji da zakon menjate, kako vi navodite, zbog usaglašavanja našeg zakonodavstva sa pravilima i zakonima EU, Svetske trgovinske organizacije i CEFTA sporazuma.
Po ovom članu 4, samo da se podsetimo, predlažete da se ukine obavezan otkup, odnosno proizvodnja domaćeg obrađenog duvana proizvođačima duvanskih proizvoda i to objašnjavate ravnopravnim tretmanom sa stranim proizvođačima.
Vi ste na ovo tržište pustili kompanije koje su jače i od pojedinih država, "Filip Moris", moj kolega Stefanović se osvrnuo na to, "Bat", i gospodin Dinkić bi mogao da nam napiše u memoarima dok bude u zatvoru svoje veze sa Japan Tobakom. Nadam se da će ti memoari vrlo brzo izaći, da će on biti u zatvoru, da ćemo imati prilike i to da pročitamo.
Pošto kažete da se ovaj zakon menja i usaglašava zbog potpisivanja CEFTA sporazuma, moram još jednom da napomenem koliko je taj sporazum štetan trenutno po našu privredu. Daću vam primer, zapravo, daću vam zvaničan podatak Privredne komore Srbije.
Prema njenim podacima, samo sedam predstavništava preduzeća iz Srbije radi u Hrvatskoj, dok u Srbiji hrvatske firme imaju više od 190 predstavništava.
U periodu od 1998. do 2006. godine hrvatske kompanije su uložile u Srbiju 328,6 miliona evra, a u poslednje tri godine 100 miliona. Ulaganje Srbije u Hrvatsku iznosi svega 80 hiljada evra. Morate priznati, stvarno minorno.
Samo ću još napomenuti da je deficit u razmeni robe široke potrošnje sa Hrvatskom 14,8 miliona dolara.
Znači, potpisuje se ovakav jedan sporazum sa zemljama iz okruženja, pre svega sa Hrvatskom, a znamo unapred da taj sporazum Hrvati neće sprovoditi. Znate da sa Hrvatskom imamo nerešene mnoge druge sporove. Pre svega, znate da je Republika Srpska Krajina privremeno okupirana. Mi srpski radikali ne priznajemo tu okupaciju, normalno. Hrvati nikad nisu obeštetili žrtve genocida iz Drugog svetskog rata, srpske žrtve, nisu to uradili ni u ovom ratu.
Napomenuo sam i jak argument, to je deficit u razmeni sa Hrvatskom. Na taj način otvarate širom vrata, kroz ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, Tvornici duhana "Rovinj", koja je nekvalitetan proizvođač duvana.
Normalno da je duvanska industrija nezdrava i ne mogu pohvaliti kvalitet neke kompanije u odnosu na njih, otvarate im širom vrata, pustili ste prvo zapadne kompanije, poput "Filip Morisa", "JTI" i "Bata", treba njima da objasnite zašto će akcize na njihove cigarete biti veće, a manje na uvozne cigarete, rovinjske.
Osvrnuću se na još jedan podatak, iako Slovenija nije članica CEFTA, isto strašan deficit u odnosu na robnu razmenu robe široke potrošnje, i ako moj kolega Stefanović kaže, da na hrvatskim sajtovima se preporučuje da se ne kupuje srpska roba, ovim želim da apelujem na potrošače u Srbiji da ne kupuju hrvatske proizvode, jer time finansiraju neke zločinačke projekte protiv našeg naroda, da ne kupuju slovenačke proizvode, jer Slovenija se zalaže za nezavisno KiM, da razmisle dobro pre nego što na polici pogledaju njihov proizvod i odluče se za to.
Još jedno, gospodine ministre, moram da obavestim javnost Srbije o štetnosti CEFTA sporazuma, vi, gospodin Vlahović, Đelić, Cvetković, Dinkić ponajviše, učestvujete u jednom zločinačkom udruživanju protiv naše privrede i finansijskog sistema.

Dame i gospodo, građani Srbije, pre nego što prokomentarišemo biografije kandidata za savet ove institucije, malo bih podsetio i na neke poslove, uslove za izbor članova, program revizije, kao i na pokretanje prekršajnog postupka što se tiče članova ovog saveta.
U okviru svoje nadležnosti Državna revizorska institucija obavlja sledeće poslove, samo ću navesti neke: planira i obavlja reviziju, u skladu sa ovim zakonom, donosi podzakonske i druge akte radi sprovođenja ovog zakona, podnosi izveštaj u skladu sa čl. 43. i 44. ovog zakona.
Kako ne bih nabrajao i druge poslove koje ova institucija obavlja, osvrnuću se na članove 43. i 44. koji su i te kako interesantni. "Institucija izveštava Skupštinu podnošenjem godišnjeg izveštaja o svom radu, posebnih izveštaja u toku godine", i evo, jedan vrlo interesantan način, "izveštaja o reviziji završnog računa budžeta Republike, završnih računa finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i konsolidovanih finansijskih izveštaja Republike". Takođe, institucija izveštava skupštine lokalnih vlasti.
Daću vam primer opštine Čukarica sa koje dolazim, koja ako nije na prvom mestu po korupciji onda je svakako u vrhu. Želim da vas podsetim, vlast opštine Čukarica čine DS, DSS, G17, jedna fantomska koalicija Karićeve stranke, Seljačke stranke Srbije i taj treći odbornik, neidentifikovani, jednostavno, njegova stranka više ne postoji. U novije vreme, evo, imamo primer i gospođe Nade Kolundžije koja je prebegla iz Čovićeve stranke u Demokratsku stranku. Tamo je odbornička grupa Čovićeve stranke, stranke koja se raspala, prebegla isto u DS.
Evo zašto je bitan ovaj član 44. Na pritisak odbornika Srpske radikalne stranke pre dve godine opštinska vlast je angažovala jednu revizorsku agenciju da utvrdi pravo stanje poslovanja Poslovnog prostora opštine Čukarica. Šta je utvrdila? Iako je i vlasnik te agencije član Demokratske stranke, utvrdili su manjak od 29 miliona dinara. Zbog neistinitog podnošenja finansijskih izveštaja u bilansu stanja i bilansu uspeha, tadašnji predsednik opštine Alimpić i direktor Poslovnog prostora iz redova Čovićeve stranke krivično nisu odgovarali. Zašto? Zato što je javni pravobranilac iz stranke G17 plus koja sada participira na vlasti u opštini Čukarica.
Znači, izbor ovih članova ove institucije prividno će stvoriti neku sliku kontrole budžetskih korisnika, a u stvari neće dovesti ni do čega novog. Nastaviće se i dalje nekontrolisano isisavanje budžeta u džepove kriminogenih grupa i, normalno, korumpiranih vladinih činovnika.
Što se tiče izbora za članove ovog saveta, treba podsetiti da je nespojivo da neko ko je zaposlen i ko je plaćen iz budžeta Republike Srbije bude i član ovog saveta. Tu se krši direktno Zakon o sukobu interesa i niko od ovih kandidata ne ispunjava taj uslov. Samim tim, ako se ti kandidati izaberu, stiču se uslovi, po članu 22. tačka 3) - preuzimanjem posla ili funkcije koji su nespojivi sa funkcijom člana ovog saveta može doći do opoziva ovih članova. Znači, svih pet kandidata imaju nespojivu funkciju i ne mogu biti članovi ovog saveta.
Stoga su vas poslanici SRS pozivali da ovaj izbor odložite. Nažalost, vi činite većinu u Skupštini Srbije, verovatno ćete izglasati njihov izbor. Ovim izborom ćete zatvoriti krug korupcije i kriminala svih kriminogenih grupa koje potkradaju poreske obveznike Srbije, tj. vas, građane Srbije, nekontrolisanim trošenjem sredstava iz budžeta putem svih kriminogenih radnji korumpiranih vladinih činovnika, i svakako, tajkuna u Srbiji.
Iskoristiću ovu priliku dok sam za govornicom da se javno zahvalim koleginici Vjerici Radeti, kolegi Aleksandru Vučiću i svim srpskim radikalima koji su razotkrili jednu nečasnu ulogu Vlade Divca oko kupovine akcija manjinskih akcionara kompanije "Knjaz Miloš". Zahvaljujem se u ime zaposlenih kompanije "Knjaz Miloš" iz koje dolazim, a tamo sam menadžer za logistiku u trejd marketingu, mi u srpskom jeziku imamo lepšu reč - u prodajnom marketingu. Još jednom se zahvaljujem. Treba razbiti famu oko gospodina Vlade Divca koji je istovremeno, treba reći, igrao i na kartu "Koka kole"; ono što nije uspelo sa kompanijom "Knjaz Miloš", nažalost, "Koka kola" je ostvarila kupovinom "Vlasinske rose".

Dame i gospodo, građani Srbije, pred nama je još jedan u nizu loših i nepovoljnih međunarodnih sporazuma po našu državu - Sporazum CEFTA 2006. Vlada Srbije kao predlagač predložila je da se on donese po hitnom postupku, iako za državu postoje mnogo važniji prioritetni zakoni i problemi.
Ovaj sporazum je vrlo nepovoljan po našu državu, a javnost se preko medija u Srbiji danima priprema kako je neophodno ratifikovati ovaj sporazum, jer će on omogućiti našim proizvođačima prodor na tržišta u regionu. Kako znamo da mediji u Srbiji nisu slobodni, već strogo kontrolisani, čast nekim izuzecima, tako je istina sasvim drugačija, nego što je predstavljaju glasnogovornici Vlade i predsednika Srbije. Ovim ugovorom se forsiraju uvoznici, to jest uvozni lobi, a ne domaći proizvođači. Ja ću vam daći nekoliko primera. Tržište Hrvatske, jedna od zemalja koja pristupa ovom sporazumu, skoro da je hermetički zatvoreno za robu, usluge i kapital koji donosi Srbija.
U Srbiji se nesmetano prodaju hrvatski proizvodi, a hrvatska preduzeća kupuju naša ''Frikom'', ''Dijamant'' i imate i ostale primere.
Gospodin ministar nije u sali, pošto ne poštuje narodne poslanike, ali ja bih mu postavio pitanje – da li je moguće da neke naše proizvode, poput mineralne vode "Knjaz Miloš", čokolada "Simka" ili "Pionir", prerađevine od mesa i domaćih proizvođača hrane, naše mlečne, alkoholne, proizvode ili tekstilni džins iz Novog Pazara, možete kupiti u Hrvatskoj?
Naime, ovo je primer kako je vlast u Hrvatskoj sprečila kupovinu Karlovačke mlekare od Investicionog fonda ''Salford'', koji je vlasnik više mlekara u Srbiji, pod izgovorom kako je taj fond samo registrovan u Londonu, i kako iza njega stoje ruski kapital, i kako on pospešuje srpska preduzeća. Skoro je i predsednik najveće opozicione partije, Socijaldemokratske partije ili Stranke Hrvatske, pozvao na otvoreni bojkot svih naših proizvoda, pod izgovorom da još nije vreme da srpska preduzeća, pre svega, kupuju hrvatska preduzeća i da plasiraju svoje proizvode u Hrvatskoj.
U aneksu 1. ovog sporazume piše: ''Potvrđujući svoju obavezu prema principima tržišne ekonomije koja predstavlja osnovu njihovih ekonomskih odnosa''; ili Poglavlje 1. član 3. koji se odnosi na količinska ograničenja, a kako Hrvatska i dalje primenjuje protekcionizam u odnosu na nas, da li vi verujete da će oni primeniti ova načela. Imamo primer, pričali smo u Parlamentu, da i muslimanski deo Bosne i Hercegovine krši bilateralne sporazume sa Srbijom.
Zašto je nedopustivo potpisati ovaj sporazum? Zato što ovaj sporazum u ime Kosova i Metohije potpisuje UNMIK i njihova administracija. Po Rezoluciji 1244 znamo da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Kako to može UNMIK potpisivati sporazum u ime jednog dela teritorije Republike Srbije? Ne treba ga potpisati, zato što je jedan od potpisnika Hrvatska, koja sprečava uvoz srpskih proizvoda, promet usluga, kapitala i svega što dolazi iz Srbije.
Ne treba ga potpisivati zbog toga što Hrvatska uporno negira genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, poslednjem ratu devedesetih godina 20. veka, što nije obeštetila žrtve etničkog čišćenja od strane hrvatskih paravojnih i vojnih formacija i što sprečava povratak srpskih izbeglica na svoja vekovna ognjišta. Jedan od razloga je da je 2006. godine sa Hrvatskom zabeležen deficit u razmeni robe široke potrošnje u visini od 14,8 miliona američkih dolara i da se taj deficit ispoljava svake godine.
Ovde je ministar Dinkić izneo podatak da sa zemljama koje potpisuju CEFTA Sporazum mi učestvujemo sa 30% u izvozu, a 8% samo u uvozu.
Treba reći da taj iznos predstavlja izvoz neprerađenih poljoprivrednih proizvoda, znači sirovih, žive stoke, čime se uništava stočni fond ove države i eventualno poluproizvoda. U Srbiju se vraćaju gotovi proizvodi i to vam je tipičan primer kolonijalnog ponašanja u ekonomiji.
Prema tome, ovaj podatak koji je izneo ministar Dinkić u procentima jeste tačan, ali treba navesti strukturu robe. Dokle god se ne rešavaju sva sporna pitanja sa zemljama u regionu, pre svega sa Hrvatskom ne treba potpisati ovakav Sporazum, a prioritet treba da ima povratak svih Srba na svoja ognjišta u Republiku Srpsku Krajinu, koja je privremeno okupirana na teritoriji Republike Hrvatske. Ovde sam čuo od nekih poslanika kako kažu dobrosusedski odnosi. Koliko znam, Srbija nije sused sa Hrvatskom, već sa Republikom Srpskom Krajinom, koja je privremeno okupirana. Zamolio bih poslanike da se bar dobro obaveste i bar pogledaju karte i nauče geografiju.
Slovenija nije potpisnik Sporazuma CEFTA, treba istaći da je deficit u razmeni robe široke potrošnje sa Slovenijom u 2006. godini iznosio 40,4 miliona američkih dolara. Prema podacima Privredne komore Slovenije u Srbiji postoji 320 slovenačkih firmi, a u Sloveniji nijedna srpska. Građani Srbije, ako se pri tome Slovenija zalaže za nezavisno Kosovo, zašto bismo mi kupovali slovenačke proizvode. Treba navesti kako je Slovenija preko svojih paradržavnih fondova sprečila kupovinu ljubljanske mlekare i kupovinu ''Istra Benza'' ''Delti''.
Ne želim da branim ''Deltu'', stvar je samo principijelne prirode. Pošto se tiče CEFTE i zakona o dopuni Zakona o duvanu, u objašnjenju navodite da ga menjate zbog usaglašavanja našeg zakonodavstva sa pravilima Evropske Unije, Svetske trgovinske organizacije i CEFTE, pod izgovorom stabilnog razvoja domaće duvanske industrije. U članu 4. se predlaže ukidanje obaveze otkupa, odnosno proizvodnje domaćeg obrađenog duvana proizvođačima duvanskih proizvoda. To objašnjavate ravnopravnim tretmanom sa stranim proizvođačima duvana. To sigurno ne odgovara domaćim proizvođačima duvana.
Vi ste i Zakon o akcizama promenili na taj način što će se akcize na domaće cigarete povećavati više nego akcize na uvozne cigarete. Znamo da ste u Srbiju pustili kompanije poput ''Philip Morris'', ''British American Tobacco'', čuveni GPI i time gurate prst u oko stranim investitorima, što otvarate širom vrata ''Tvornici duvana Rovinj" – pre svega nekvalitetnom proizvođaču cigareta.
Zato treba odlučno i na sve načine sprečiti dalju ekonomsku okupaciju Srbije od strane Slovenije i Hrvatske bojkotom njihove robe i suprotstavljanjem daljoj prodaji naših preduzeća firmama iz Slovenije i Hrvatske.
Treba konačno sprečiti one koji kod nas u Srbiji pospešuju i podržavaju takvu ekonomsku okupaciju, a to su pre svega ministri iz Dosovih vlada (Milosavljević, Vlahović, Đelić, Cvetković, a pre svih Dinkić) i optužiti ih za zločinačko udruživanje protiv privrednog i finansijskog sistema Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada u obrazloženju ove revidirane konvencije, koja je stupila na snagu 3. februara 2006. godine, kaže da je Konvencija u skladu sa osnovnim principima Svetske trgovinske organizacije. Da napomenem da Srbija nije član STO, još uvek.         Tu je zakonodavstvo, standardizovane procedure i ubrzanje carinskih reformi, kroz modernizaciju carinske administracije i podizanje njihovih kapaciteta. Sve je to lepo rečeno, a gde je danas naša uprava carine?
Od svog nastanka, odnosno od maja 1804. godine, kada je Karađorđe Petrović u Ostružnici ustanovio carinarnicu sa skelom, pa sve do današnjeg dana, nikada korupcija i neefikasan rad Uprave carina nije zabeležen u takvoj meri kao danas, tj. u poslednjih sedam godina od kada je DOS na vlasti. Pošto problem uvek dolazi sa vrha, tako i svih ovih godina problem dolazi od ljudi koji su političkim zaslugama, u revoluciji 5. oktobra, dobili svoja rukovodeća mesta u Carini.
Normalno je da se ovo sve ne odnosi na svih 3.200 zaposlenih u Upravi carina, ali mora se napomenuti da je Carinska služba organizovana da se razvija samo u skladu sa potrebama i mogućnostima ove aktuelne vlasti DOS-a. Takođe se može reći da je stručno osposobljavanje i usavršavanje carinskih radnika samo slovo na papiru. Ponoviću da je jedino merilo sposobnosti u Upravi carina - partijska knjižica nekih stranaka koje pripadaju DOS-u. Time se stvaraju zatvoreni klanovi i kriminogene grupe unutar Carine, što dovodi do čestih afera, a samo jedan deo tih afera dospe pred sud ili u javnost.
Osnovni problem je u Vladi koja forsira uvozni lobi.
Gospodine ministre, da vas podsetim, kada je bila rasprava o Zakonu o akcizama, bio je amandman SRS-a, koji sam ja obrazlagao, da se ne ukida akciza na uvozne napitke i sokove.
Vi ste tada, u svom obrazloženju, napomenuli da je to domen carine i, evo, sada prilike da ispravite svoju grešku i da pomognemo domaćim proizvođačima, na taj način što ćete uvoznike opteretiti većom stopom carine.
To se odnosi na svu robu široke potrošnje, a ja vam po treći put kažem, iako nije vaša nadležnost, ali vi ste ovde predstavnik Vlade, da po treći put zahtevam odgovor o tome koliki je spoljnotrgovinski deficit robe široke potrošnje sa bivšim republikama SFRJ.
Ovo o čemu pričam nije samo protekcionizam, jer moram da vam napomenem da svetske ekonomske sile, poput SAD, EU, štite svoje tržište.
Daću vam primer da SAD ima carinsku stopu na pojedine delove nameštaja koji se uvoze iz Kine između 300 i 400 posto. Znači, ja vas ovim putem pozivam, iako smo to mogli učiniti u Zakonu o akcizama, hajde da se složimo i, kada ste već prebacili pitanje carinske politike, da ovde nešto ispravimo i učinimo.
Da bismo potpisali bilo koji međunarodni sporazum, pre svega, onaj koji nije štetan po državu, moramo srediti stanje u Upravi carine, ali to je, očigledno, moguće posle sledećih parlamentarnih izbora, kada SRS pobedi i, samim tim, organizuje vlast, tj. postavi nekoga baš u toj upravi ko će moći da sredi situaciju.
Jako je bitno sređivanje stanja u Upravi carina, jer, složićete se, na graničnom prelazu carinik predstavlja izgled i naličje jedne države u koju ulazite. To za sada nije slučaj sa našom carinom i našim službenicima.
Što se tiče ove konvencije, treba reći da je nju prihvatio veći broj zemalja, ali onaj obavezan deo Konvencije, dok je samo osam zemalja prihvatilo i neka druga poglavlja ove konvencije.
U dodatku, prvom, ove međunarodne konvencije, članovi 2. i 3. su u kontradiktornosti.
Član 2. kaže da se svaka strana ugovornica obavezuje da će raditi na uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka i da će se u tom cilju, a u skladu sa odredbama ove konvencije, pridržavati standarda, standarda sa prelaznim rokom i preporučene prakse, koji su navedeni u prilozima uz ovu konvenciju, i da strane ugovornice ništa ne sprečava da odobre veće olakšice.
U članu 3. se kaže da odredbe ove konvencije ne isključuju primenu zabrana ili ograničenja.
Zašto se potpisuje takva konvencija? Ja razumem velike ekonomske sile koje potpišu takvu konvenciju sa državama, trenutno, kao što je Srbija, pa mogu da rade šta hoće i da primenjuju tu konvenciju, međunarodne ugovore, kako hoće i kako smatraju da treba da ih primenjuju.
Normalno da SRS ne može da podrži takvo potpisivanje ove konvencije, a Vlada, umesto što potpisuje razne sporazume, međunarodne deklaracije, neka sredi, prvo, alarmantno stanje u Carini, a drugo, hajde maksimalno primenite već potpisane bilateralne sporazume o saradnji sa Rusijom.
Da vas podsetim, granica sa Republikom Srpskom, što je bila jedna od tema Sporazuma o specijalnim i paralelnim odnosima sa Republikom Srpskom, ne dozvolite, upotrebiću domaći izraz, da granica sa Republikom Srpskom bude ''tvrda'', već meka granica, a u to ćete se uveriti prvom prilikom ako prelazite tu granicu, pa vas ne prepoznaju, pa da vidite da ta granica nimalo nije otvorena kako bi trebalo da bude.
Iako to nije vaš domen, moram da kritikujem rad pogranične policije, koja se više bavi ne gonjenjem kriminalaca koji prelaze sa jedne ili druge strane granice, već joj je osnovna delatnost da proverava da li ste na listi haških optuženika.

Hvala. Dame i gospodo, pozivam se na čl. 225. i 226. da bih gospodinu Jočiću, ministru policije, postavio tri pitanja.       
Gospodine ministre, koliko je tačna informacija da BIA ima odeljenje koje se bavi političkim strankama, znači, prisluškivanjem, praćenjem i svim drugim radnjama uperenim prema istaknutim članovima opozicionih partija, umesto da BIA opravda visok iznos sredstava koje dobija iz budžeta i bavi da se bezbednosnim poslovima značajnim za funkcionisanje države?
Drugo pitanje, molim vas, da nam odgovorite da li je istina da je svu opremu za službu informatike u vašem Ministarstvu, a u delu koji se nalazi u zgradi gradske policije u Ulici 29. novembra, instalirala nemačka obaveštajna služba, u cilju tobože neke policijske saradnje? Gde su se policijski službenici školovali, gde su išli na obuku, iz te službe?
Poslednje pitanje, da nam odgovorite, kakvi su rezultati i koliko je krivičnih prijava podneto protiv rukovodećih ljudi javnih komunalnih preduzeća i čelnika državnih institucija koji su bili predmet istrage kojim se bavi vaša Služba preventive i borbe protiv privrednog kriminala?

Dame i gospodo, SRS zna se programski je protiv zaduživanja države i uzimanja kredita, pogotovu za projekte koji mogu da se finansiraju iz budžeta. Evo, kolega iz Demokratske stranke je pomenuo da je najbolje pričati brojkama. Slažem se, evo počeću. Ovim putem bih, dame i gospodo, upoznao javnost i građane Srbije o trenutnom zaduženju države.
Stanje javnog duga, prema informaciji koju nam je dostavila Vlada Republike Srbije, uzmimo da su ti podaci tačni, na dan 31.05.2007. godine iznosi 9 milijardi 139 miliona 572 hiljade 633 evra. Od toga, direktne obaveze Republike Srbije iznose 8 milijardi 318 miliona 182 hiljade 506 evra i indirektne obaveze, objasnićemo šta su indirektne obaveze, znači, to su sve one obaveze koje država daje kao garanciju za zaduživanje svojih pravnih lica u inostranstvu ili za lokalne samouprave, trenutno su 821 milion 390 hiljada 127 evra.
Znamo da o jednom delu duga, normalno, brine Narodna banka Srbije, a o drugom, znači, direktno Vlada. Unutrašnji dug ili obaveze prema domaćim kreditorima, procentualno od ukupnog duga su 39,03 posto, dok je spoljni dug 60,97 posto.
Evo, spomenućemo samo neke obaveze Republike Srbije. Osvrnuo bih se baš na ove indirektne obaveze, pod koje spada i ovaj kredit. Trenutno imamo ovde od zajmova, vidite, Evropske banke za obnovu i razvoj za projekat energetskog sektora 100 miliona evra, za projekat sanacije Koridora 10, Železnice Srbije, 57 miliona, kao da će kroz Srbiju proći TŽV za šest meseci, pa projekat obnove puteva.
Osvrnuo bih se na drugi podatak, a to je da je vrlo interesantno da je trenutni dug prema Nemačkoj banci za obnovu i razvoj 96 miliona 129 hiljada 187 evra. Znači, to je trenutno. Gde su sve plasirani ti krediti i zašto se država zaduživala kod Nemačke banke za obnovu i razvoj? To je za REI Kolubaru, za Termoelektranu Nikola Tesla, za Tamnavu, znači sve gde je u pitanju energetski sistem Srbije.
Ovaj put vas pitam, jer vi tražite da podržimo dalje zaduživanje zemlje, otvoreno vas pitam - da li ćemo pasti u dužničku krizu, a samim tim i u dužničko ropstvo, znajući da sva zaduženja idu uglavnom ka, bar što se tiče domaće privrede i domaćih građana, znači fizičkih lica, austrijskim i nemačkim bankama koje trenutno posluju na teritoriji Srbije.
Malopre ste čuli i koleginicu Jorgovanku Tabaković. Znači, da Nemačka banka za obnovu i razvoj uglavnom svoje projekte sprovodi preko banaka tipa - Mikrofajnens banka, Unikredit, Rajfajzen banka.
Ovaj dug od 9 milijardi i 200 miliona evra izražen je u evrima, mada se doskora taj dug izražavao u dolarima, i zbog psihološkog dejstva, jer u evrima bi taj iznos bio mnogo veći.
Ovih dana su se u medijima pojavile informacije o dugu fizičkih lica ili građana Srbije. Po nekim ekonomistima, taj dug je skoro na nivou spoljnog duga Srbije. Sada zamislite u kakvu situaciju ova država može da dođe kada su fizička lica toliko zadužena, kada je cela privreda, onaj preostali deo koji radi, pod hipotekom banaka, trenutno poslovnih banaka tipa Rajfazen, Unikredit i ostalih na teritoriji Srbije.
Da li to znači totalna okupacija Nemačke, ali u nekom drugom smislu, i znate mene vrlo plaši pominjanje imena Frankfurt na Majni, iako poznajem taj grad, iz jednog prostog razloga što je tamo sedište Bundesbanke, i što je tamo finansijska berza, i što je sedište svih poslovnih banaka svetskih u Evropi i, što je najgore, za Frankfurt je dobro imati informaciju da predstavlja prihvatni centar američke vojske za Evropu.
Da li će se istorija ponoviti i da li će se okupacija ponoviti, ovaj put kroz mnogo moćniji vid, ne vojni, već ekonomski i finansijski, jer ćemo vrlo brzo i mogu slobodno da kažem doći u jedan ropski odnos u odnosu na Nemačku.
Još nešto samo da ponovim. Mislim da 12 miliona evra nije problem bilo finansirati iz budžeta. Sam gospodin ministar se ovde hvalio rezervama od pet milijardi evra. Pogotovu što postoji u Srbiji taj investicioni fond u visini od 44 milijarde dinara.
Gospodine ministre, moram nešto da primetim, jedini sam poslanik koji nije dobio odgovor na pitanje. Naime, na prošloj raspravi, kada je bila rasprava o Zakonu o akcizama i porezu na dodatu vrednost postavio sam konkretno pitanje, na koje još ni danas kroz materijal nisam dobio odgovor. Pitao sam vas - koliko je spoljnotrgovinski deficit što se tiče robe i konkretno široke potrošnje u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju.
Gospodine predsedavajući, za vas, dobili smo materijal o završnom računu za 1006. godinu, ali je toliko bilans sitno iskucan, a verujte mi imam odličan vid, ali ne mogu ni lupom da pročitam bilansne stavke. Molim vas da nam hitno stručna služba iskopira novi materijal, kako bismo mogli da se spremimo i konačno raspravljamo o završnom računu za 2006. godinu.

Dame i gospodo, evo konkretnog pitanja za ministra i za celu Vladu. Molim vas da mi odgovorite, ali vrlo precizno, pošto ovde jedan uvaženi kolega iz Demokratske stranke pominje da je cifra najbolji prijatelj; evo, baš za raspravu: koliki je spoljnotrgovinski deficit u razmeni robe široke potrošnje sa Hrvatskom, a koliki sa Slovenijom?
Naša bivša braća su se toliko upinjala, trudila, čak putem rata, da izađu iz Jugoslavije. Sada se trude da se maksimalno vrate na to tržište. Mogu slobodno da kažem građanima Srbije i javnosti da je Srbija danas okupirana njihovim kapitalom. Pokupovali su naša preduzeća, preplavili naše tržište svojom robom.
Ja sam vas juče pozvao, kada smo pričali o kafi, da se ne ponavljam, o tečnom gasu i o svemu, da ako ne možete da zadržite akcize na uvozne sokove bar uvedete kvotu na robu koja dolazi iz okruženja, konkretno mislim na Hrvatsku i Sloveniju.
Moje je pravo i sloboda čiju ću robu kupovati. Ja njihovu robu pre svega ne kupujem jer smatram da nije kvalitetna za tu cenu za koju se prodaje ovde.
Pomenuću konkretan primer, to je Fabrika duvana Rovinj. Fabrika duvana Rovinj ući će od 2008. godine, biće akciza izjednačena sa cigaretama koje se proizvode u Srbiji. Moram da primetim da ste vi time prevarili i strane investitore. Da se razumemo, kompanije u proizvodnji duvana, poput "Filipa Morisa" i "Rotmansa", nisu kupile fabrike u Hrvatskoj i muslimansko-hrvatskoj federaciji, već su kupile u Srbiji, zbog kvaliteta duvana, zbog same prerade duvana i zato što u Srbiji postoji tradicija proizvodnje najkvalitetnijeg duvana, što virdžinije, to se zna, što orijentalnih vrsta duvana.
Vi sada uvodite na naše tržište, dobro ste napisali u obrazloženju, loše cigarete, i jeftine. Rovinj ulazi na ovo tržište pre svega sa dampingom i direktnim švercom na tržište Srbije, obarajući cene domaćih cigareta, koje su kvalitetnije. Vi verovatno znate da se njihove lajt cigarete prskaju sumpornom kiselinom da bi dobile aromu i da bi se ubio uticaj, navodno, nikotina, a dobija se mnogo nezdraviji produkt.
Znači, molim vas, konkretne brojke, spoljnotrgovinski deficit, pa da vidimo gde smo sa robnom razmenom. Njih Srbija nije zanimala. Sada ih zanima da se što više preduzeća u Srbiji kupi, da se obezvredi i ono malo proizvođača u Srbiji, da se bukvalno pravim stampedom stušte na srbijansku privredu. Ne čudi me, to je moj kolega, uvaženi gospodin Krasić, juče rekao, videćete njihove reklame na televiziji HRT 92, B92, nema razlike, videćete ih. Bukvalno se zna kako se ulazi na naše tržište, a to je pod uslovom ovih lobista, uvoznika njihove robe koji sebe predstavljaju njihovim velikim prijateljima i čine veliko zlo našoj privredi.

Gospodine ministre, o amandmanu, šta vas je rukovodilo time da povećate cenzus? Može da se da jedan prostor. Prvo me zanima ko vas je izlobirao za takvu vašu odluku, jer znate da u ovu kategoriju ljudi najčešće spadaju pored advokata i stomatologa i raznorazne agencije.
Evo jedan primer. Lokalna samouprava, recimo, konkretno za Grad Beograd, za svaki sekretarijat kada se obratite kao preduzetnik ili kao pravno lice za neku dozvolu, upute vas na neku agenciju koja će vam uraditi elaborat. Takvih agencija ima more.
Daću vam još primer iz vremena vladavine Gradom Beogradom SPO-a i DS-a, DSS-a tzv. celog demokratskog bloka. Da biste dobili saglasnost da postoji u toj ulici saobraćajni znak, Sekretarijat za saobraćaj vas uputi na svoju agenciju "Jugino stin", koja vam je u to vreme uzimala 2.000 maraka, sada je to 2.000 evra. Zašto niste ovim amandmanom predvideli da taj cenzus bude predviđen samo za proizvodne organizacije, za male radionice i zanatlije?
Ovo obrazloženje zemlje EU, mislite da nam deluje fascinantno. Uopšte. U tim zemljama postoje jake esnafske organizacije i komore advokata, raznih tih agencija, koje mogu da izlobiraju vrlo uspešno zakon, a vi to sada radite na osnovu pojedinaca.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako treba podržati amandman koji je predložio kolega Rajko Baralić, a sličan amandman ja imam o članu 8. Samo bih se nadovezao na raspravu mojih prethodnika za govornicom. Gospodin Baralić je napravio jednu analizu zaštite, pre svega, neposrednog poljoprivrednog proizvođača, domaćeg proizvođača vode i sokova.
Evo, šta se dešava. Podsetiću vas na jednu paradoksalnu situaciju od pre tri, četiri godine, kada je istaknuti član DS, gospodin Đorđević, vlasnik ''Si&Si'' Company, da bi zahtevao da se na ''Rauch'' proizvode, austrijska firma, lepe posebne etikete na kojima stoji da je to proizvod od voćnog ekstrakta, a ne voća. Normalno, to znaju danas i deca.
Gospodine ministre, ako vi niste znali da vas obavestim, kao i premijera, baza za proizvodnju voćnih sokova su bundeva i šljiva i onda se boji sa prirodnim aromatima. Normalno, gospodin Đorđević, kao istaknuti član DS, tada u to vreme uspeo je da zaštiti sebe kao domaćeg proizvođača. Međutim, vreme se promenilo. Većina proizvođača sokova i mineralnih voda u Srbiji je privatizovano. Tu privatizaciju sada ne bih komentarisao, to će sigurno biti tema rasprave kada bude pitanje o nepoverenju Vladi. Šta se sada dešava? Većina tih proizvođača su, počev od prve srpske kompanije "Knjaz Miloš", "Vrnjci", ''Si&Si'' Company, proizvođači i sokova. Vi na ovaj način sada idete kontra pričom.
Odjednom nagla briga, možemo imenovati, za ''Rauch'', za ''Pago'', koji su već prisutni na našem tržištu, za štetne energetske napitke tipa red-bul, a ovom akcizom na uvoznike mogli ste da uspostavite apsolutnu kontrolu nad domaćim proizvođačima energetskih pića, koji se na nesreću, mogu slobodno da kažem, i dalje vode kao refresh osvežavajući napici. Ne, ne stoji ova vaša argumentacija da je to usaglašavanje sa zakonom EU. Zbog čega? Daću vam konkretan primer.
Tržište EU je vrlo zatvoreno tržište. EU i te kako štiti svoje tržište, što od kineske robe, robe drugih zemalja EU, drugih evropskih zemalja koje nisu u EU, a posebno se štiti od američke robe. A, vama smeta akciza na uvozne sokove. Samim tim napravićete prostora da već kompanije poput ''Rauch'' i ''Paga'', a ja se plašim da ste izlobirani ovaj put od slovenačkog "Fruktala", ne počistite tržište domaćih proizvođača. Kažem vam, kakve god su privatizacije bile u tim kompanijama radi par hiljada ljudi. Hrane svoje familije. Zarade u tim kompanijama nisu tako male. Vi ovim direktno gurate u propast. Na taj način vi nećete privući ni stranog investitora.
Ko je blesav da u Srbiji uloži novac, kada zna da ćete nekom metodom, koja veze nema sa slobodnom ekonomijom, za godinu, dve, maltene da mu zatvorite fabriku. Zašto ne zadržite akcizu pa samim tim prinudite strane ulagače da privatizuju i da on direktno kupe neku fabriku u Srbiji, da urade dobar socijalni program, da zadrže radnike, da nastave sa proizvodnjom toga i da tako budu konkurentni na domaćem tržištu, pa da se na taj način tretira kao i domaći sok. Plašim se da će već stvarno za tri, četiri meseca po našim prodavnicama da budu prisutni samo "Fruktalovi" sokovi.
Inače, moram da vas obavestim da ta kompanija ima vrlo zastareli metod proizvodnje sokova u odnosu na naše kompanije. Zanima me samo, dokle ćete dopuštati takvim merama nekontrolisan priliv, pre svega, slovenačke robe, njihovih proizvođača.
Još ću vam povući jednu paralelu. Forsirate u ovom slučaju austrijske proizvođače, u Srbiji su prisutne austrijske banke, pa, da li će Guzenbauer za godinu dana da bira i predsednika države, gospodina Tadića. Verovatno. Dolazite u jednu situaciju ropstva. Plašim se, gospodine ministre, ne plašim se, već se iskreno nadam da ćemo jednog dana gospodina Dinkića, Vlahovića, Milosavljevića, ovim slučajem i vas, optužiti za delo zločinačkog udruživanja protiv srpske privrede. Uveli ste novu temu u srbijansko pravosuđe, a to je ''terorizam u privredi''.

Član 226. Gospodine Vlahoviću, nemojte vređati članove SRS. Naše prvo radno mesto nije rad u  ministarstvu, nije ni vaše, ali većini vaših pomoćnika jeste. Mi svi dolazimo iz jakih firmi. Ja sam 17 godina u privredi. Da vas obavestim, pričate, evo koliko vi ne poznajete tržište, "Kolinska" iz Slovenije je već prisutna na tržištu Srbije, tu je i "Palanački kiseljak" i u strašnim su problemima. Gospoda iz "Kolinske", služe se jednim reklamnim trikom, pošto je voda "Karađorđe" njihovo rodno ime, ona se slabo prodavala, zato što je vlasnik slovenačka firma, dosetili su se, pa je bio jedan reklamni slogan – ''dobro je, srpsko je''.
Da vam kažem, i te kako mi znamo šta je akciza, a šta je carina. Hoćete da disciplinujete bivšeg ministra da bih mogao da završim, ali nije problem, gospodin me nije zbunio i nastaviću, ali da vam kažem, privreda Evropske unije, privreda Srbije, normalno da nisu iste. Mi vam predlažemo da još neko vreme zadržite tu akcizu, jer naša privreda radi u otežanim uslovima, a jednog dana, ako uđemo u EU, pa onda prilagodite zakon i ukinite. Do tada morate da zaštitite domaće proizvođače.
Mi smo još nešto predložili kada smo raspravljali o budžetu i o ovim zakonima. Dobro se sećate, gospodine ministre, da smo predložili da na flaširanu vodu ukinete PDV. Srbija ima problema sa pijaćom vodom, da se ne lažemo, štitite uvozni lobi, što kaže kolega "San pelegrin" i "Evijan", uvozite neke vode koje dolaze kod nas iz sumnjivih punionica. Doživećemo za godinu dana da ovde pijemo "San pelegrin", umesto "Akva vive" i to je sramota. Apelujemo još jednom na vas, i dosadićemo, da zaštitite domaćeg proizvođača, inače ćemo njih uputiti pred vašu kancelariju sa njihovim porodicama i sa svima.

Dame i gospodo, neću svojim kolegama oduzimati vreme i biću vrlo kratak. Svedoci smo da poslednjih godina, poslednje dve-tri godine, korišćenje tečnog naftnog gasa doživljava pravu ekspanziju u Srbiji.
Znamo odakle se uvozi tečni naftni gas, iz Rusije. Sada, gospodine ministre, moram da izrazim jednu sumnju i da to iznesemo pred građane Srbije. Moja sumnja je da li je tu uticaj naftnog lobija koji uvozi sirovu naftu, ne iz Rusije, već iz drugih zemalja, a znamo da je jako veliki uticaj bio uvoznika, pogotovo prerađenih naftnih derivata i znamo da su se ti derivati uvozili uglavnom iz zapadnih kompanija.
Izražavam sumnju da se ovim sapliću uvoznici tečnog naftnog gasa, pre svega jednog ekološki podobnog energenta i da se forsiraju, kako naftaši kažu, prljavi naftni derivati. Izražavam sumnju i opet moram da izrazim sumnju da je došlo do lobiranja uvoznika naftnih derivata od strane zapadnih kompanija.

Dame i gospodo, može se reći identičan amandman kao sa amandmanom broj 2. koji je podneo narodni poslanik Rajko Baralić. Već smo o tome raspravljali. Samo bih se osvrnuo na još neke stvari koje smo ovde pomenuli, zapravo, koje nismo pomenuli.
Prvo da razjasnimo jednu stvar, niko se od nas nije pozivao na bojkot slovenačke robe, kako želite to da predstavite, ali je mnogo draže kupovati robu od domaćih proizvođača, uostalom od toga i živimo, od toga se i puni ovaj budžet.
Ukazao bih na još jednu stvar. Dajte da vas nateramo da budete zapadnjaci, da primenite princip reciprociteta, pa, ako već ukidate akcizu na uvoz bezalkoholnih napitaka, pa koliko ''Fruktal'' sokova uđe u Srbiju, a toliko, molim vas lepo, da se izveze u Sloveniju. Zbog čega?
Svedoci ste, ulazite u bilo koji kiakaunt ili veliku trgovinu, veliki megamarket, videćete jednostavno na rafovima poplavu robe široke potrošnje iz Slovenije.
Tako nešto, ako ste skoro bili u Sloveniji, nećete videti, čak ni od onih, kako vi volite da kažete, brendova, a ja to kažem robno ime tipa srpskog kajmaka, sjeničkog sira, domaćih proizvođača mesa, a pogotovo u ovom slučaju proizvođača napitaka.
Možda ću vam dosaditi, ali moram još jednom da apelujem na vas da se ova akciza zadrži u neko dogledno vreme, da zaštite domaće proizvođače.
Verujte mi, reakcije su u ovih poslednjih sat vremena stvarno bile burne.
Kontaktiralo nas je dosta domaćih, uglavnom menadžment i zaposleni domaćih proizvođača i verujte, stvarno će ispuniti ono obećanje da će protestovati ispred vaše kancelarije, da će naći način da uđu u Vladu. Ostavićete na ulici veliki broj zaposlenih i njihovih familija.
Evo kažem, o ovom slučaju raspravljaćemo ponovo sigurno za dva-tri meseca. Verujem da je efekat poguban.
Možda sam preoštro kvalifikovao da se bavite terorizmom u privredi, možda i nisam. Daću vam još jedan primer iz Japana, zemlje spoja tradicije i nove tehnologije. Tamo se jedan od resornih ministara ubio, izvršio harakiri.
Da li ćete vi, gospodine ministre, ako bude negativnih efekata u privredi, ne morate izvršiti samoubistvo, ali učiniti bar neko časno delo i podneti ostavku, kao i predsednik Vlade kojoj pripadate?
(Aplauz.)

Dame i gospodo, prvo da razjasnimo jednu stvar. Normalno da mi apriori nismo protiv sniženja akcize, ali jesmo kada se ta akciza smanji za 10% za kafu, a optereti sa tečnim naftnim gasom. Evo, da se osvrnemo još na promet kafe u Srbiji.
Naime, znamo "Droga Portorož" preko koncerna "Kolinske" kontroliše 90% tržišta Srbije, što se tiče kafe. Moram nešto da vam kažem, kafa koja se uvozi, koju "Kolinska" uvozi, tj "Droga Portorož" je najnekvalitetnija ''Robusta'' iz Vijetnama, znači najjeftinija.
Pri tom, ovim sniženjem akcize od 10%, znate da je kafa berzanska roba, neće doći do znatnog pojeftinjenja kafe, jer će se proizvođači, konkretno u ovom slučaju "Droga", pravdati time da je, recimo, kafa na berzi tog dana poskupela, a kažem da uvoze najgoru ''Robustu'' iz Vijetnama.
Primera radi, nekada, svojevremeno, dok ste svi odrastali stasali ste na C kafi, nije reklama. Ta kafa je bila izuzetno dobrog kvaliteta, pričam o tradicionalnoj kafi, i to od ''Robuste'' iz Indije. Još nešto moram da napomenem, trenutno u Srbiji radi malo domaćih proizvođača kafe.
Pre svega, to su neke lokalne pržionice i od ovih značajnijih proizvođača tu je "Bambi", tj. "Paskalin" iz Požarevca i "Intermeco" iz Beograda, koji je baš zapao u probleme zato što nije hteo da bude prodat "Drogi" tj. "Grandu" i ovoj izraelskoj kompaniji, koja je kupila "Don".
Druga stvar, ovaj uvoznik apsolutno kontroliše celokupno tržište specijalnim kafama, to su filter kafe i espreso, uslovljava svoje krajnje potrošače sa kvotama prodaje te kafe, kada vas uslove i uzimanjem aparata za tu kafu.
Ono što je interesantno kod tradicionalne kafe, to možete pitati bilo kog kupca "Kolinske" tj. "Droge Portorož," kada kupujete tradicionalnu kafu za svoju prodavnicu, znači za dalju prodaju, sistemom vezane trgovine kršiće antimonopolski zakoni, zakon vas uslovljava da morate da kupite jedan određen procenat i "Bar kafe'', njihove kafe. Tako su na mala vrata ušli na tržište Srbije.
Znači, preko domaćeg robnog imena, kako vi kažete brenda oni forsiraju i svoje kafe, tako da u krajnjoj liniji jesmo protiv ovog sniženja akcize od 10%, sa 40 na 30%.
Znamo da neće doneti pojeftinjenje kafe, nastaviće se jedna tendencija pre svega konzumiranja i trošenja kafe lošeg kvaliteta, znači te ''Robuste'', koja se uvozi sa berze sa najjeftinijeg tržišta i pre svega smesa sa primesama ječma. Znamo da dok su funkcionisali domaći proizvođači kafe to nije moglo da se desi.
Dakle, još jedan u nizu loših predloga Vlade koji se zasniva pre svega na lobijima koji trenutno privređuju na tržištu Srbije, tj. na uvoznicima, konkretno i ovaj put, iz Slovenije. Hvala.

Dame i gospodo, pre nego što se osvrnemo na neke interesantne razdele iz budžeta, ja bih postavio pitanje gospodinu ministru.
Kako misli da se ostvari rast bruto društvenog proizvoda, smanji inflacija i pokrene snažniji investicioni prosek povećanjem javne potrošnje, planiranim spoljnotrgovinskim deficitom, isključivo oslanjanjem na uvoz, a ne na domaću privredu i njen razvoj?
Voleo bih da mi ministar odgovori na to pitanje. Evo nekih interesantnih stavki u budžetu.
U razdelu 3. tačka 4, gde stoji - Kancelarija za saradnju sa medijima, piše - 73 miliona 811 hiljada dinara, od čega plate, doprinosi i ostala davanja zaposlenima premašuju polovinu ovog iznosa. Verovatno, vrlo neopravdano visok iznos za tu kancelariju.
U razdelu 5. tačka 8, gde je Tužilaštvo za ratne zločine, ono će po ovom budžetu dobiti neopravdano velika sredstva od 72 miliona dinara, od čega preko 60 ide na zarade zaposlenih i njihove doprinose.
Šta ste rekli u obrazloženju za Tužilaštvo za ratne zločine? Rekli ste da finansiranje Tužilaštva za ratne zločine ima posebno mesto, s obzirom na našu stratešku orijentaciju prema evropskim integracijama i priključenju Evropskoj uniji.
Šta radi Tužilaštvo za ratne zločine? Da li je podignuta ijedna optužnica protiv zločina nad Srbima i građanima Srbije stradalim od šiptarskih separatista i protiv odgovornih iz NATO pakta za bombardovanje Srbije?
Da li će poreski obveznici Srbije i dalje finansirati samo pokretanje tužbi protiv srpskih patriota?
Za razliku od Tužilaštva za ratne zločine, za Vojno-obaveštajnu službu predvideli ste manji iznos, i to 65 miliona dinara. Da li se to nastavlja uništavanje Vojske i njene obaveštajne službe od strane Tadića, Ponoša, Šutanovca, a sada i od vas ministre, kroz projekciju ovakvog budžeta?
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza treba da dobije 232 miliona 673 hiljade dinara. Ova agencija predstavlja samo jedan vid isisavanja novca iz budžeta od strane vladajuće koalicije, putem marketinških agencija gospodina Đilasa, Divljana, Mekena, Eriksona i ostalih agencija koje imaju monopol u tim poslovima u Srbiji.
Vidim da je juče bio prisutan i ministar za lokalnu samoupravu. Pre nego što se raspravljalo u Republičkom parlamentu o republičkom budžetu, lokalne samouprave su raspravljale o svojim budžetima. To znači da su unapred osuđene na rebalanse, da su budžeti loši i da nisu usaglašeni sa republičkim budžetom.
Pošto je objedinjena rasprava, treba nešto reći i o drugim zakonima, pre svega, o Zakonu o porezu na dodatnu vrednost.
Prihodi od PDV-a bi bili, sigurno, gospodine ministre, veći, a poreska disciplina na najvišem nivou da je stopa PDV-a niža. To bi dovelo do rasterećenja privrede, a samim tim i građana. DOS je, uostalom, i obećao da će ta stopa biti 10%, pa, naravno, slagao.
U članu 8. Zakona o akcizama predvideli ste ukidanje akciza za voćne sokove, čime bi, kako kažete, izjednačili uvozne i domaće proizvođače, odnosno uvoznike i domaće proizvođače. To je dalje uništavanje domaće proizvodnje, a nikako stvaranje atmosfere zdrave konkurencije.
Time otvarate širom vrata stranim proizvođačima, koji će dampingom ući na naše tržište i, mogu slobodno reći - počistiti domaće proizvođače.
Sve je pod okriljem usaglašavanjem zakona sa Svetskom trgovinskom organizacijom i Evropskom unijom. Onoga trenutka kada Srbija, ako uđe u Evropsku uniju, onda usaglašavajte taj zakon.
Građane Srbije će sigurno neprijatno iznenaditi i promena člana 6. Zakona o akcizama, gde je predviđeno povećanje akciza na tečni gas, i to od 1. januara 2008. godine; biće 10 dinara.
Još jednu stvar bih rekao. Članom 23. Zakona o akcizama predvideli ste smanjenje opšte stope PDV-a za nabavku računarske opreme. Niste predvideli nešto što je mnogo veći problem u Srbiji, a to je, gospodo, pijaća voda.
Štiteći svoja javna preduzeća, komunalna, niste predvideli da opšta stopa za flaširanu vodu bude niža od 8%. Jer, Srbiji nedostaje pijaća voda. Narod neće moći da kupuje tu vodu po visokoj ceni i biće prinuđen da pije vodu koja nije bakteriološki ispravna.
Još nešto bih rekao gospodinu ministru, vrlo kratko. To je prilika da spreči veliki odliv novca iz Srbije.
Naime, 15. juna u Celju potpisan je sporazum lutrija iz zemalja u okruženju o zajedničkom priređivanju igre na sreću Loto.
Otkuda tako naglo interesovanje Slovenije, Hrvatske, Muslimansko-bošnjačke federacije, Makedonije, pa i Crne Gore za asocijacije te vrste, kada su i po cenu rata, sem Crne Gore, izašli iz Jugoslavije?
Vrlo prosto, gospodin Bojan Krištof, alfa i omega, siva eminencija Državne lutrije Srbije, radi na daljem siromašenju, izvlačenju novca građana Srbije.
Kome će ta asocijacija, gospodine ministre, da podnosi poresku prijavu? Gde će dobitnici i ta asocijacija plaćati PDV? Sprečite pljaku Srbije, jer Srbija je tržište od 10 miliona ljudi, a Slovenija od milion ljudi. (Aplauz)