Mislim da je član 104, izvinjavam se, nisam poneo Poslovnik sobom, pogrešno tumačenje.
Mi smo odlučili da se više ne javljamo i nećemo se javljati više, ali postoje neke teze, koje su ovde rečene, koje nisu tačne. Na to moramo da odgovorimo. Pre svega, ne bune se ostali zbog naftno-gasnih sporazuma zato što su njihovi naftno-gasni sporazumi dobri i cela naša kritika nijednog trenutka nije išla u svrsishodnost izgradnje gasovoda u Srbiji. To je zamena teza kojom se pokušava sakriti odgovornost za ono što je tim sporazumom dogovoreno u ime naše strane.
Mi kritikujemo od početka Vladu Vojislava Koštunice, zatim Vladu Mirka Cvetkovića, na tome šta je srpska strana postigla u tom sporazumu. Jedino kod nas u zemlji se postavlja pitanje mogućnosti izgradnje Južnog toka zato što niko drugi nije dao svoju naftnu industriju unapred, pa oni neće ni propasti ukoliko se Južni tok ne izgradi ili se ne izgradi dovoljno brzo, da tako kažem.
Naše pitanje i danas nije protiv izgradnje Južnog toka u Srbiji, već je pitanje, kada se razmatrao sporazum mi smo rekli da je on loš, da ne liči ni na jedan sporazum koji su potpisale baš te zemlje koje ste spominjali: Bugarska, Grčka, Italija, svaka zemlja.
Naša strana nije tražila dovoljno, pa nije ni dobila dovoljno, vodeći računa o interesima ruske strane. Nijedna od tih država nije poklonila svoju naftnu industriju, nijedna u zajedničkoj firmi koja se bavi izgradnjom gasovoda nema manjinski paket, nego jednak paket i utiče na odluke. Mi smo to kritikovali u sporazumu.
Sam sporazum nije dobar i to se danas pokazuje. Da je vezana prodaja NIS-a ili da je odvojena od Južnog toka, danas mi ne bi mogli ništa da kažemo, zato što izgradnja Južnog toka u Srbiji jeste zajednička investicija. Predstavnici vlasti su dolazili ovde i rekli nam, banalizujem, ali suštinski - mi poklanjamo NIS da bi dobili Južni tok. Sada vas pitam, pošto nije izvesno da će Južnog toka biti, ili je sigurno da ga neće biti sada zbog svetske ekonomske krize, čak ni sada niko od nas ne dovodi u pitanje volju da se taj gasovod napravi, zato što postoji svrsishodnost za to, ali nema novca za to i rokovi će biti probijeni. To znaju svi u ovoj sali. Mi vas pitamo: dobro, iako ste izglasali da poklanjate NIS, da li morate da ga poklonite pet godina ranije nego što dođe gasovod?
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite, nećemo se više javljati, ako možemo još par sekundi.
To je suština naše kritike i mi se potpuno slažemo da sve te stvari raščistimo sutra. Još jednom hvala predsednicima odbora koji izlaze u susret, ali mora se tu situacija raščistiti. Nije ovde stvar u Rusiji, stvar je isključivo u Srbiji i Vladi Srbije. Sve naše kritike se odnose samo na Vladu Srbije.

Član 77. stav 3. i član 103 – rušenje dostojanstva Narodne skupštine.
Član 77 – molim vas da sazovete u što je moguće hitnijem roku sednicu Odbora za industriju. Pošto zamenjujete gospođu predsednicu Parlamenta, u obavezi ste to da učinite.
U međuvremenu je objavljeno, kako agencije saznaju, da je dogovor sledeći – da se do kraja godine potpiše ugovor za NIS, da se onda, u nekoj perspektivi, potpiše sporazum o osnovnim uslovima izgradnje gasovoda "Južni tok", pa da se zatim potpiše memorandum ''Gasproma'' i ''Srbijagasa'' o izgradnji skladišta gasa ''Banatski Dvor''.
Naizgled, sve je u redu, Naftno-gasni sporazum je ispunjen, ali, naravno da je laž u pitanju. Samo je ugovor o prodaji NIS-a validan dokument. Vlast je pribegla još jednom onome što radi već nekoliko meseci od kada je konstituisana.
Tražimo da hitno dođe ministar Škundrić i da nam objasni – zašto su prekršili zakon, time što su odstupili od mandata koji im je dala Skupština Srbije? Oni su ovde došli i tražili podršku Skupštine za jedan tekst ugovora. Iako je LDP glasao protiv toga, većina je glasala za to.
Šta se desilo u protekla tri meseca i ko ima pravo da sada potpiše drugi ugovor? Šta je sadržina tog ugovora? Koji su razlozi za to? Zašto jedna potpredsednik Vlade, Mlađan Dinkić, kaže da neće biti ''Južnog toka'', a drugi kaže da će biti? O ovim mafijaškim novinama da ne govorim. U njima je danas izašlo da je ''Južni tok'' već sagrađen. Ko to radi?
Dopustite mi da vam dam još jedan argument. Molim vas, gospodine predsedavajući, da se ne oglušavate o njega. Sada citiram, pa molim da mi vreme zaustavite: "... da govorim veoma jednostavno, da li bi Srbija u nekom odnosu mogla da dođe do veće cene da je išla na odvojeni tender i da prodaje NIS u tranšama u sledećih 15 do 20 godina, nalik onome što su radile, primera radi, Mađarska i Austrija? Odgovor je "da".
S druge strane, veoma jasno, u pregovorima je Ruska Federacija rekla da ona vidi Energetski sporazum kao celokupni sporazum, da oni žele da grade gasovod sa nama, ali da žele istovremeno da uspostave odnose u domenu naftne industrije. To je cela priča i to je cela realnost. Zbog toga ovaj sporazum treba gledati u njegovoj celosti. Lako je naći manu u jednom delu, ali ako ga pogledamo u celini, a nisam ni govorio o geopolitičkom značenju itd."
To je rekao potpredsednik vaše Vlade Božidar Đelić, tražeći od nas da glasamo za ratifikaciju Gasnog sporazuma sa Rusijom. Mi sada tražimo da ne ignorišete stvarnost, ne bavite se manipulacijama, nego da dođu ministar Škundrić, Božidar Đelić, Ivica Dačić, ko je već sve umešan u to, i da objasne šta je sadržaj ovih dokumenata. Ako je mogao da bude potpisan ugovor za NIS, zašto nije potpisan ugovor o izgradnji ''Banatskog Dvora'', zašto nije potpisan ugovor o izgradnji ''Južnog toka'', ili, ako to nije bilo moguće, zašto je morao NIS da bude prodat do kraja ove godine?
Mi tražimo ta objašnjenja od Vlade, jer nas ne zanima vaše tumačenje šta je zloupotreba, šta je upotreba. Ovo je kontrolna funkcija Parlamenta. Želeći da vam kažem šta je još rekao jedan, ne znam da li je još uvek poslanik, gospodin Bajatović, verovali ili ne, oni su uspeli da se dogovore i da ''Jugorosgas'' ostane posrednik u prodaji gasa u Srbiji.
Gospodine potpredsedniče, ovo su jako važne teme. Molim vas da iskoristite svoje pravo i zakažete Odbor za industriju i pozovete nadležnog ministra da nam objasni tačnu sadržinu ovih ugovora, sporazuma, memoranduma. Kao što vidite, potrudili su se da svega ima, da nam objasni sadržaj i njihov obavezujući deo.

Želim da zahvalim što ste prihvatili našu inicijativu, ali ima još par stvari koje bismo želeli da kažemo u vezi s tim. Prvo, pored toga da bude održana sednica Odbora, mi bismo voleli da dobijemo uveravanje da će neko od nadležnih biti prisutan na toj sednici, što mislim da se podrazumeva, zato što je to u političkom smislu važno. Nama je jasno šta se desilo. Znači, zbog toga što su ti razgovori, na izvestan način, propali, ne krivicom nikoga posebno, prosto, globalna finansijska kriza, kao što znamo, najviše je pogodila firmu iz Rusije, ''Gasprom'' je oštećen za preko, ako se ne varam, možda i grešim, 50 milijardi dolara, vrlo je izvesno da taj gasovod neće biti građen. To je ono što oni govore.
Sada, pošto je očigledna namera da se paralelno potpišu jedan validan dokument i dva lažna, zbog tzv. PR-a, da bi moglo da se kaže, evo, kao što sam ja već dobio vesti sa B-92, da je potpisan ugovor o izgradnji ''Južnog toka'', što, naravno, nije tačno, mi ne želimo da se ovo pretvori u raspravu za i protiv Rusije, pošto je prilično besmisleno da mi, kao Parlament Srbije, raspravljamo o ulozi i interesima druge države. Ovde se, isključivo, radi o odgovornosti Srpske vlade. Ruski potezi u ovim pregovorima su bili, sa stanovišta njihovih interesa, perfektni. Naš je problem što, za razliku od Tita, na čiji se pomen svi smejete, koji je 1948. godine rekao "ne" Staljinu, nema nikoga u ovoj državi ko sme tom nekom Mileru da kaže "ne". Znači, to je naš problem.
Mi insistiramo da neko dođe i da, ako vi budete tvrdili, kao što već tvrdite u medijima, da će sva tri dela ovog sporazuma biti poštovana, želimo da neko ko je politički faktor, premijer, zamenik premijera, ministar energetike, dođe i javno obeća svim poslanicima rokove i vreme kada će se to uraditi. Na osnovu toga ćemo mi pokazati, ili će vreme pokazati, da li smo u pravu mi koji tvrdimo da nije realno da se taj gasovod gradi, ne zbog nečije volje, prosto, tako je, ili ste u pravu vi.
Razloga za sumnju ima mnogo. S tom istom firmom "Jugorosgas" potpisan je ugovor o gasovodu na jugu Srbije. Gde je gasovod? Gde je taj gasovod? Šta se s tim desilo? Nikakve posledice.
Posebno pitanje koje želimo da otvorimo je pitanje "Jugorosgasa". Danas je Bajatović, predsednik, ili direktor "Srbijagasa", rekao da je Srbija vratila svoje vlasništvo "Gaspromu" na 49%. To je laž, Srbija nikada nije imala vlasništvo od 49%, imala je vlasništvo od 50%. To je način da utiče na odluku, način da, kada "Jugorosgas" kaže – gas poskupljuje sa 120 na 330 dolara, Srbija kaže – ne.
Sada je svejedno da li je 49 ili 25, radi se samo o količini novca koju neko uzima za sebe. To jeste tema, ali ne primarna. Primarna je da opet nije vraćeno vlasništvo, ili suvlasništvo nad firmom koja je direktno odgovorna za isporučivanje gasa Srbiji i samim tim je monopolista. To se dogodilo. Možemo od danas do ponedeljka uveče da pričamo o manjkavostima ovih sporazuma.
Hvala vam što ste prihvatili inicijativu. Molim vas da do ponedeljka poslanici dobiju tekstove ovih ugovora, sporazuma, memoranduma, šta god je potpisano; pominjao se i neki rusko-srpski sporazum o biznis dijalogu. Eto, koliko god zvučalo besmisleno, i to želimo da vidimo šta je. Molim vas da obezbedite prisustvo nadležnih, koji će preuzeti na sebe odgovornost i ne zaklanjati se sa ruske strane i reći – da, biće građen ''Južni tok'' tada, biće obnovljen ''Banatski Dvor'' tada. To je ono što želimo. Hvala.

Vaše je pravo, gospođo predsednice, da imate izraz lica kakav mislite da je najprikladniji, a ja mogu da mislim da nije prikladan, što i mislim.
Članovi 104, 225. i 226. Radi se o direktorima pet domova zdravlja. Izvinjavam se, nisam bio u sali, prepričali su mi šta ste rekli. Moram jednu stvar da kažem, jako ozbiljnu. Ovako: bila je zakazana sednica Skupštine grada za četvrtak. Ta sednica je pomerena. Te sednice neće biti u četvrtak. Ono što smo mi čuli, to je da G17 neće da glasa za smenu ovih pet direktora. Dozvolite da upoznam poslanike sa tim šta se, u stvari, dogodilo.
Pet direktora tih ustanova, pet domova zdravlja, tražilo je da se ukine tenderska procedura i da se steknu uslovi da se kupi tzv. medicinski nameštaj po tzv. hitnom postupku. To znači da je izbegnut tender i da je kupovano pomoću direktne pogodbe, odnosno tri ponude, od kojih se najpovoljnija uzima. Medicinski nameštaj je, u šta nas uveravaju ti direktori domova zdravlja, a i vaša budžetska inspekcija, medicinski čiviluk, medicinski sto za kompjuter, medicinska fioka. To je, po tumačenju tih direktora, medicinski nameštaj. Medicinski fikus, hvala. Po našem tumačenju i po tumačenju sekretarke za zdravstvo, to nije medicinski nameštaj, to je kriminal i zloupotreba. Vaš direktor je rekao da je taj nameštaj, zbog hitnosti, morao da plati četiri puta skuplje. Četiri puta skuplje!
Nijedan od tih domova zdravlja nema rendgen, nema medicinsku opremu koja im je potrebna, ali imaju italijanski nameštaj. Da li znate zašto imaju italijanski nameštaj, koje je zvanično obrazloženje? Zato što je Srbija na putu ka evropskim integracijama, pa pošto je Italija u Evropi, onda nameštaj mora da bude iz Italije.
To je zvanično obrazloženje tih direktora, a vi se usuđujete da izađete ovde i da ih branite zato što budžetska inspekcija nije našla ništa.
Verujte, sledeća sednica Skupštine grada je ključna sednica za ovu koaliciju. Ili neće biti tih direktora ili neće biti koalicije u Beogradu. To je vrlo jednostavno. Hvala.
Na izbore, ako budete tako stameno branili, kao vi, mladi gospodine... Izađite pa kažite to ovde, šta je problem? Šta ste rekli? Zašto mi ne kažeš sad, ne razumem?
(Predsednik: Vreme. Molim vas, nemojte s mesta, a vi privedite kraju.)
Hrabrost ove tihe većine u parlamentu je dokazana još u slučaju Bojana Krišta...
(Predsednik: Dobro, hoćete, molim vas, da privedete kraju? Završite rečenicu. Nastavite onda. Nastavite još tri minuta.)
Hvala. Sledeće pitanje je, kada raščistimo sa direktorima, ili ne raščistimo, izbor je vaš... Po sadašnjem dogovoru, pošto ima mnogo manipulacija u medijima, a mi to moramo da razjasnimo... Direktor Doma zdravlja Palilula uzeo je pi-ar agenciju (ili uzela), da li vi to znate, i sada se bori nekakvim saopštenjima i manipulacijama u medijima. Svaka čast. Svaka borba je dobrodošla. Stvari će se promeniti, ili morate da nađete svoje stare koalicione partnere sa kojima ste to mogli da radite. Ono što mi danas znamo i što je dogovor i mora javno da se kaže je da će Demokratska stranka glasati za tu smenu i da će SPS glasati za smenu tih direktora. Izađite i potvrdite, vi mladi gospodine, koji ste tako glasni iz klupe. Jedina grupa koja je ostala je opet G17.
Vi sada imate razumevanje i za te direktore. Ovaj Krišto nije bio socijalno inteligentan, to smo juče shvatili u "Utisku nedelje". Inače je odličan, samo nije socijalno inteligentan, pošto je hteo u ovoj krizi da da sebi bonus. Inače je odličan – pola je otpustio, digao je takse i digao je profit, stvarno je fenomenalan menadžer.
Kada se ovo završi ići ćemo na Lutriju. Kada završimo sa Lutrijom idemo na budžetsku inspekciju grada da vidimo kako je ona utvrdila da nije kršen zakon i ako formalno nije kršen da li je medicinski nameštaj čiviluk, da li je fioka, da li je sto za kompjuter, je l' to medicinski nameštaj. Kada utvrdimo da nije, onda ćemo da vidimo zašto italijanski.
Gospodo, vrlo jasan izbor imate: pošto ste hrabri i na udaru svih medija, kako je to juče rekao vaš predsednik, nemojte da glasate, oborite gradsku vlast na sednici Skupštine grada, oborite, pa da idemo na izbore. Ali, da idete na izbore ne ispod kaputa Borisa Tadića, nego da idete na izbore kao G17 plus Bojan Krišto, Dom zdravlja Palilula, tako da idete na izbore i da jedanput zauvek završimo ovu priču.
Tri puta ste rušili Vladu, dva puta ste ušli u ovaj parlament ne svojom zaslugom i još imate obraza da branite najgori šljam koji učestvuje u sprovođenju vlasti u ovoj zemlji, najgori šljam, koji umesto rendgena kupuje čiviluke i koji u doba najveće krize isplaćuje sebi bonus od 10.000 evra.
(Predsednik: Molim vas, vodite računa o terminima.)
Ja stojim iza tih termina, a vaše je pravo da mi izreknete opomenu. Da, za mene su oni šljam. Izađite i branite ih, a na sednici Skupštine grada lepo zauzmite taj stav koji ste ovde imali, onemogućite njihovu smenu, pa da idemo na izbore kao pojedinačne stranke. Hvala.

Znate šta, prvo replika, javljam se po tom osnovu. Prvo, neverovatna je konstrukcija da je reč "šljam" nešto što vređa dostojanstvo, a kada neko krade novac na takav način, to nije vređanje. Ako on to radi pristojno i uzima pare od svih i stavlja u svoj džep i u ko zna čiji, to je u redu. Ako mi kažemo da je to ološ ili šljam, onda smo mi nepristojni.
Ja vas molim, prvo njih upozorite da to ne rade. Veće je kršenje dostojanstva ove skupštine kada ih neko brani, nego kada mi to tako nazovemo, trenutno iznervirani.
Slažem se da je Skupština grada mesto na kome će se o ovome raspravljati, takođe i Veće grada Beograda, na kome će se utvrđivati dnevni red. Mi ćemo tamo imati ove stavove koje smo imali ovde, G17 će imati svoje stavove koje su izneli ovde, samo nismo čuli Demokratsku stranku kakve će stavove imati.
Razlog zbog kojeg sam se javio za repliku je to što se ja nisam obraćao ovom gospodinu (žao mi je što je izašao iz sale) i nije mi jasno zašto je on pomislio da se ja njemu obraćam.
Pošto on nije iz Beograda, evo da mu objasnim: ako sam ga gledao, gledao sam ga zato što je on iz G17 plus, a on ih je branio i oni izlaze i brane te pojave u našem društvu. Ako on ne oseća odgovornost za to, mislim da je to njegov problem. Time što se oseća prozvanim zbog reči koje upotrebljavam, a o delima ništa... O delima će Mlađan Dinkić sam u "Utisku nedelje" da nam objasni kako je sve u redu, jedina grešku koju Krišto ima je ta socijalna inteligencija koja mu je slabija strana, inače je divan momak.
Znate šta? To je vređanje svih građana Srbije. Ja stojim iza ovih reči koje sam rekao i preuzimam odgovornost, gospođo predsednice, na vama je da uradite ono što mislite da treba da se uradi. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predstavniče Vlade, ovo je u poslednjih deset dana drugi put da Vlada pokazuje neverovatnu neozbiljnost i neodgovornost pristupu evropskim integracijama u ovoj zemlji.
To je i više nego jasno postalo, bilo je govora već u uvodnim izlaganjima ovde, kada je stigao taj tzv. sažetak izveštaja Evropske komisije, odnosno falsifikat koji je poturen Skupštini, nama, i dalje iz nepoznatih motiva, pošto je prosto neverovatno da je neko pomislio da nećemo pročitati original izveštaja Evropske komisije.
I zakon o izmeni i dopuni ovog zakona, iako je više nego cinično, jer ću sada citirati kako one glase, tj. stvarno je cinično da se broj 2008. zamenjuje brojem 2009, iako on suštinski govori o potpuno drugim stvarima, prilika je da se osvrnemo na rad Vlade u pogledu evropskih integracija.
Još jedna vest koja se pojavila danas u medijima, takođe, dokazuje ovo o čemu govorimo sve ovo vreme. Dakle, nije formiran ni Savet Vlade za evropske integracije, iako je postojala obaveza da se on sastane u septembru. Danas je početak novembra i nema ni reči o tome. Čak ni oni koji su po funkciji članovi tog saveta Vlade za evropske integracije ne znaju da su članovi Saveta.
Ali, da krenemo redom. Dakle, pristup je, kao što smo rekli nekoliko puta do sada, neodgovoran i neozbiljan. Neodgovoran je zato što se vrlo lako daju nekakva obećanja, nekakve izjave. Dosta je već citata bilo za ovom govornicom, ali dopustite mi samo da ih sumiram.
Božidar Đelić, ''Pres'', 3. februar 2008. godine, a znate li šta je bilo 3. februara 2008. godine – drugi krug predsedničkih izbora: "Do kraja godine državljani Srbije moći će da stave nov pasoš u džep i odu gde god i kad god požele. U MUP-u Srbije navode da će pasoš izdati u martu..."
Tu je ta greška, još jedna, koja govori više o tom potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću – da prema zvaničnoj statistici 11% građana Srbije ima pasoš.
Da li on nije čuo o broju 3.700.000, već je čuo o broju 700.000 i tim brojem manipuliše u razgovorima sa EU?
Mi ćemo vas podsetiti da je gospodin Đelić, u pregovorima sa Evropskom komisijom, koristio i koristi, pošto zna da je sastanak zakazan i da traje sat vremena, sledeću taktiku. Kada počinje da sluša primedbe i kada mu se te primedbe ne svide, on onda počne da priča i priča sat vremena, dok ne istekne sastanak, kao da će time što oni ne izgovore te primedbe, te primedbe prestati da postoje.
To je isto uradio i u Odboru za evropske integracije u petak. On je, verujte, pričao sve dotle dok svi nisu izašli iz te prostorije. To je sat i 10 minuta neprestanog pričanja, a niko od prisutnih u toj sali ne bi umeo da vam ponovi o čemu je govorio. Milioni evra, hiljade, milioni pasoša, sve ove godine, do kraja ove godine, a na kraju – šta? Neodgovornost. Suština evropskih integracija je uvođenje odgovornosti u politiku.
Koristim priliku da pitam potpredsednika Vlade, zamenika premijera, ko je odgovoran za to što pasoši nisu izdati do sada? Da li možemo da dobijemo jedno ime, ko je odgovoran zato što nam je obećano da će biti izdati?
Šta je predlog ovog zakona, kakav je to izbor za poslanike Skupštine Srbije? Ili glasajte za ovo da mogu da se zamene do kraja sledeće godine, ili tri miliona ljudi, ili 3.500.000 ljudi neće imati važeći dokument. Da li je to predlog koji Vlada daje poslanicima? Ko je kriv za to što je to tako? Toliko o odgovornosti.
To je neozbiljnost. Mislim da se ta neozbiljnost pokazuje na svakom koraku koji ova vlada čini u procesu evropskih integracija. Da li o tome govoriti? Mislim da je Božidar Đelić svima, i u ovoj skupštini, postao sinonim za neozbiljnost. On je prvi kada treba da se da izjava koja je puna entuzijazma. Podsetiću vas ovde na ono njegovo – hajde, hajde, hajde, a onda medijski stratezi pozovu telefonom sve medije, i to je prva vest.
Hoće li ovo danas biti prva vest, da je Vlada Srbije odgovorna za to što građani neće moći da budu na beloj šengen listi? Hoće li to danas biti vest? Ako nije Vlada, ko je?
Dopustite mi samo, na kraju, Čedomir Jovanović je govorio nešto. Znate šta, postoji jedna ozbiljna stvar koju Božidar Đelić čini ovoj zemlji i svima nama pojedinačno. On kompromituje ideju evropskih integracija, svojom neozbiljnošću i ne znam ni ja kakvim željama, samo da bude u centru pažnje, ozbiljno kompromituje ovu zemlju pred našim evropskim partnerima. Ideju evropskih integracija on kompromituje i kod građana Srbije, posle njegovog idiotskog, tako moram da ga nazovem – primeniće se Sporazum, idemo u Brisel, pa sad svi mrze Holandiju, iako je svako od nas znao da to neće biti slučaj, da taj sporazum neće biti ratifikovan. Tako i danas, on kaže, i juče – doći ćemo na belu šengen listu bez obzira, na primer, na saradnju s Haškim tribunalom.
Da li to neko stvarno misli? Da li je to zvaničan stav Vlade Srbije da će EU dopustiti da Mladić ili Hadžić sednu u avion i odu u Pariz i da se više ne kriju ovde, po Topčideru, nego da se kriju u okolini Ajfelove kule? Zašto on to radi?
Gospodine zameniče premijera, tu je i vaša odgovornost. Zašto je Božidaru Đeliću dozvoljeno da se bavi nečim za šta, očigledno, nije sposoban? Posle ovoliko vremena, to je vrlo jasno.
Zbog građana Srbije, mora se znati istina – da, uslov je, politički, saradnja s Haškim tribunalom, za dolazak na belu šengen listu, da, Vlada nije usvojila još najmanje pet strategija koje se nalaze u dokumentu koji se zove "Mapa puta" i, da, Skupština Srbije nije usvojila zakon o sprečavanju pranja novca i borbe protiv terorizma, ili kako se već zove. Taj zakon je došao u Skupštinu, bio na dnevnom redu, a zatim ga je Vlada povuka.
Nije samo broj pasoša sprečavanje Srbije, ne sprečava samo broj važećih pasoša građane Srbije da putuju, nego je osnovna prepreka nerad, neodgovornost i neozbiljnost Vlade Srbije u delu posla koji se tiče evropskih integracije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 27 - predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama itd. i stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, javio sam se po dva pitanja, nisam imao nameru, ali moram da kažem da me je iziritiralo ponašanje predsednice parlamenta, u kome ne dopušta da šef jedne poslaničke grupe završi rečenicu, već se bavi tom kvaziuštedom vremena i prekida, kada se radi o suštini izlaganja, rečenicu u pola reči i time motiviše još 10 poslanika automatski da se jave po Poslovniku sa navodnom uštedom vremena kao ciljem.
Iskoristiću ovo da pitam dve stvari. Dakle, to je samo nešto što mi je sve vreme na pameti, ali nisam hteo da prekidam ovu sednicu pošto mislim da postoji konsenzus oko ovih mera koje je Vlada predložila konačno.
Hteo bih da pitam koja je razlika ili šta se to desilo između trenutka u kome su ove iste mere predložili poslanici LDP, DSS, Nove Srbije, SRS, pre mesec dana i danas?
Koje su to nove okolnosti nastupile pa danas se Vlada ponaša, da citiram guvernera NBS, kao narikača i širi paničan strah među građanima? Šta se to onda promenilo?
Podsetiću vas, kada je počeo taj haos na svetskim berzama početkom septembra, mi smo najnormalnije, kao i verovatno svi poslanici u svim zemljama na svetu, tražili da plenarna sednica Skupštine raspravlja o tome i o uticaju te svetske finansijske krize na Srbiju. Tada smo ismejani.
Guverner nas je nazvao narikačama, da vas podsetim. Zašto Vlada širi danas strah? Čemu ovo osiguranje depozita? Formalno obrazloženje je, ako se ne varam, usklađivanje sa normama u EU. To je stvarno više nego smešno i više nego uvredljivo.
Danas je gospodin Đelić na jednom odboru objašnjavao kako se npr. izdaci za Univerzijadu moraju smanjiti, ako se ne varam, zbog svetske finansijske krize. Zašto gospodin Đelić širi strah? Da li je i on narikača?
Znate šta, gospođo predsednice, ako ste spremni da oduzimate reč u pola rečenice, mislim da u najmanju ruku morate pokazati tu jednu osobinu, a to je da zaštitite poslanike Narodne skupštine od takvih izjava guvernera, ministara Vlade.
A kada se utvrdi u pravu, posle mesec dana, bar da imate toliko strpljenja da poslanička grupa umesto 12 i po minuta za tri tačke dnevnog reda ima pravo da se javi po Poslovniku i iskaže to u tri i po ili četiri minuta. Hvala.

Poštovana predsednice, molim vas da, prvo, upozorite poslanike s ove leve strane da ne dobacuju nama kada izlazimo da uzmemo reč. Nije mi jasno šta je njima, niti mi imamo šta privatno. Ako imaju šta da kažu, neka izađu za govornicu.
Pozivam vas da iskoristite član 98. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, pošto nema predstavnika predlagača. Mislim da nije moguće da se nastavi rad po amandmanima, zato što će možda neki poslanici, svi imamo amandmane na ove zakone, da ubede predstavnike Vlade da neke od ovih tačaka prihvate. To se desilo prilikom prethodne dve tačke. Predstavnici Vlade su izlazili, na osnovu onoga što smo mi govorili, i rekli da će prihvatiti sugestije, da će prihvatiti amandmane. Toliko za sada.
Praksa je uvek bila da resorni ministar ili neki drugi ministar iz Vlade sedi i sluša poslanike i daje konkretne odgovore i na pitanja i na predloge koji stižu od poslanika. Hvala.

Gospođo predsednice, mislim da ste stvarno prekršili član 104, time što ste rekli da ministar prati prenos Skupštine preko televizije, ali to neka ide vama na dušu.
Da mi iskoristimo ovo malo vremena dok gospodin Dačić ne dođe da čuje amandmane, pa da, po čl. 225. i 226, obavestimo narodne poslanike i javnost šta se danas dogodilo u Odboru za industriju Narodne skupštine Republike Srbije. Mogu da kažem da je naša borba, kada to kažem, mislim i na LDP i na sve poslanike opozicije, u poslednja dva dana dala rezultat i da je Vlada, konačno, počela da je razmatra tu nakaradnu odluku o poskupljenju cene gasa od 60%.
Ono što je sada jasno, to je da je ono što vi nazivate opstrukcijom, u stvari, bio naš legitiman način da se kroz institucije izborimo za ono što mislimo da je potrebno.
Dakle, danas je postalo jasno svima, uključujući ministra energetike, da je pitanje od suštinskog značaja za cenu gasa u Srbiji – pitanje kompanije "Jugorosgas". Reći ću vam samo da je provizija koju je ta kompanija planirala da uzme u toku sledeće godine, od 40 miliona evra, jednaka povećanju cene gasa koje bi pretrpela sva domaćinstva ukupno u Republici Srbiji. Dakle, to je danas jedan od zaključaka ovog odbora.
Mi smo i dalje insistirali da se ukine pravo na proviziju te kompanije, pravo na njihovo posredništvo, ukazali na mnoge nepravilnosti u formiranju te kompanije, u prepuštanju većinskog dela "Gaspromu" od strane te kompanije i mogu da kažem da, kada smo danas videli na vestima da je konačno gospodin Dinkić prihvatio tu inicijativu i, naravno, predložio je kao svoju, da će se on boriti od danas za to da se ukine posredništvo u kupovini gasa, to sigurno znači, kada je on čuo, da su svi čuli.
Stoga, samo mogu da vam kažem da je ono što smo naučili za ova protekla dva dana to da se vredi boriti kroz ovu Skupštinu, bez obzira, gospođo Dejanović, koliko nas vi vređali tim stavom, ne znam kako to da nazovem, jer da narodnom poslaniku odgovorite da ministar nije tu, ali da gleda prenos preko televizije, umesto da sedi s nama i odgovara na pitanja i na amandmane koje poslanici predlažu, stvarno, mislim da nije u redu.
Još jedanput vas molim da iskoriste svoje pravo po članu 98. stav 2. i da napravite pauzu od desetak-petnaest minuta, koliko je ministru potrebno da prekine da gleda televiziju i da dođe u salu sa narodnim poslanicima. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, po čl. 77. i po čl. 104, gospođo predsedavajuća, vi nas stvarno vređate upornim ignorisanjem činjenica koje ovde iznose poslanici.
Dakle, ne znam da li ste dobro čuli, a ja ću vam ponoviti. Znači, u toku protekle nedelje direktor Srbijagasa je putovao u Moskvu i potpisao ugovor od 700 miliona evra, koji firmi Jugorosgas garantuje proviziju od 35 miliona evra. Koliko je to domaćinstava u Srbiji koja mogu da plate gas za te pare?
Znači, tražim da vi prekinete da ignorišete ono što se dešava van ove sale i da u skladu sa članom 77. Poslovnika Skupštine Srbije zakažete hitnu, u toku današnjeg dana, sednicu Odbora za industriju i predlažem sa ove govornice da zaključak Odbora za industriju bude obavezujuće uputstvo za Upravni odbor Srbijagasa, da na sutrašnjoj sednici ne može da potvrdi taj ugovor.
Vlada ne misli ništa da uradi, to nam je jasno. Vlada je prihvatila činjenicu da gas ne može da pojeftini, donela je odluku o povećanju, oglušuje se o sve zahteve da je ta cena nemoguća za plaćanje i pokušava da rešava posledice.
Dakle, divim se hrabrosti šefa poslaničke grupe G17 da to saopšti. Ali sada vam postavljam pitanje, ko je taj Saša Ilić? Kako se on našao na mestu direktora Srbijagasa? Pa imenovala ga je koalicija, čiji ste vi bili član prošle godine. Kako se sada vi obraćate javnosti?
Zahtev je potpuno neprihvatljiv da sada Narodna skupština čeka 40 dana na odgovor. To će se pitanje ili rešiti danas ili nema potrebe da ga rešavamo. Sednica Upravnog odbora Srbijagasa je zakazana za sutra.
Vlada i Skupština moraju danas doneti zaključke kojim onemogućavaju Upravni odbor Srbijagasa da potpiše taj ugovor. Sve posle sutra nije važno više. Taj ugovor je potpisan i plaćaćemo, i u koliko se ne dozovete pameti i poništite ga, Srbija će plaćati penale.
Srbija, znači, građani Srbije, u ime neodgovorne Vlade koja se nalazi na čelu. U jeku poskupljenja, opstrukcije Skupštine, itd. Vladajuća većina se odlučuje samo na razvodnjavanje. Jedan dan gasna mafija, drugi dan je ovo, treći dan je ono, a gas poskupljuje 60% , potpisuje se opet ugovor sa posrednikom čija je provizija 35 miliona evra.
Ovde sedi prvi potpredsednik Vlade, zamenik premijera. Šta će Vlada da učini po tom pitanju? Srbija nije imala posrednika u kupovini gasa pod vladom Zorana Đinđića 2001., 2002., 2003., 2004. godine, sve do Vlade Vojislava Koštunice. To je stvar izbora, to je odluka Vlade da se firmi u stranom vlasništvu pokloni 35 miliona evra, to znači ta odluka. Vaše ignorisanje, gospođo Dejanović, znači podršku toj odluci.
(Predsednik: vreme)
... Pa vremena ima, mi ćemo se ceo dan javljati po Poslovniku, sve dok ovo ne ispravimo.

Javljam se po članu 104. i članu 77. Gospođo predsedavajuća, uvredili ste dostojanstvo Narodne skupštine time što se smejete dok poslanici govore o ovoj najvažnijoj temi u ovom trenutku, dobacujete i prekidate, dajete reč preko reda, spisak o tome ko kad govori je potpuno nejasan i sve što radite, radite u cilju toga da sakrijete istinu od građana Srbije.
Dozvolite da vas informišem da smo s predsednikom odbora, gospodinom Buhom, dogovorili da je danas opozicija spremna da održi sednicu Odbora za industriju. Očekujemo od vas da obezbedite prisustvo ministra.
Podsetiću vas to da mi čekamo 40 dana na odgovor. Još jednom vam kažem da to nije prihvatljivo. Upravni odbor, koji treba o ovoj odluci da raspravlja, održava se sutra. U međuvremenu je taj čovek, čije ime sada svi znamo, a do sada ga nismo znali, taj Saša Ilić ili kako se već zove, rekao da je reč o redovnoj proceduri, i to jeste redovna procedura za vreme dve vlade Vojislava Koštunice, da postoji posrednik koji uzima 40 miliona evra, ali nas čudi da je to redovna procedura i za ovu vladu.
Molim vas da, iskoristite član 77, u dogovoru sa gospodinom Buhom, obezbedite prisustvo ministra, stojimo vam na raspolaganju. Ono što je važno, to je da se ta sednica odbora održi pre sutrašnje sednice Upravnog odbora "Srbijagasa". Ne možemo čekati i pronalaziti opravdanje u tehničkim i formalnim izgovorima. Poslali smo ministru, sačekaćemo, budite strpljivi. Nećemo biti strpljivi. Prošli put smo čekali 40 dana odgovor, kao rezultat je poskupeo gas 60%. Dok je odgovor stigao, više nije bilo ni važno šta je bilo pitanje.
Sada vas molimo ili tražimo od vas, najlakše ćete omogućiti rad parlamenta time što ćete zakazati sednicu Odbora za industriju i time, kroz instituciju koja postoji u Narodnoj skupštini, omogućiti raspravu o ovome. Sve dok ignorišete, nas ima toliko koliko nas ima, vidim da su svi poslanici opozicije jedinstveni u tome da se nađe odgovor, i da li je Ilić, da li je Milanković, da li G 17, da li DS, da li DSS, ko je politički odgovoran, zašto uopšte posrednik, ko ste svi vi?
Očigledno je reč o organizaciji koja ima hiljadu lica. Ova skupština mora naći odgovor na to, pošto Vlada, očigledno, nije sposobna.
Samo još jedno upozorenje, iskoristiću puna tri minuta, nemojte da se desi, kao protekle nedelje kada je došao ministar Škundrić, da vladajuća većina ne obezbedi kvorum za rad odbora. To ćemo shvatiti kao opstrukciju rada odbora i kao podršku u ovoj pljački Srbije koja je trenutno u toku. Molim vas, vi ste predstavnik pred nama vladajuće većine. Na protekloj sednici odbora došao je ministar energetike....
(Predsednik: Vreme.)
... ali se nisu pojavili članovi vladajuće koalicije. Zbog toga je bilo nemoguće da se sednica odbora održi.
(Predsednik: Hoćete privesti kraju?)
Javiću se opet.

Dobar dan! Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 27. i članu 225. i 226.
Gospođo predsedavajuća, mi po Poslovniku Narodne skupštine imamo pravo da postavljamo pitanja Vladi i naravno imamo pravo da od Vlade očekujemo odgovor. Ali, iako to nigde striktno ne piše, podrazumeva se da taj odgovor koji dobijemo mora da bude istinit.
Naime, gospodin Škundrić nas je u odgovoru koji su svi poslanici dobili obavestio da Vlada Republike Srbije, odnosno to njegovo ministarstvo nije nikada dobilo ponudu za otkup srpskog dela od 25% u kompaniji Jugorosgas.
Banalnim istraživanjem LDP je utvrdila da to nije tačno. Sada bih dao neke informacije za koje mislim da su jako važne za sve narodne poslanike. Zašto ovoliko LDP insistira na tom pitanju?
Naime, Jugorosgas je firma koja ima ekskluzivno pravo za uvoz i distribuciju gasa u Republici Srbiji. Ona je to pravo na izvestan način zloupotrebila time što nije omogućila da se gas kupi po povoljnijoj ceni, tako da Srbija danas kupuje gas od Rusije, odnosno od "Gasproma" po tržišnoj ceni, koja je u ovom trenutku preko 500 dolara. To je osnovni razlog, kako nas je ministar Škundrić obavestio, za poskupljenje gasa od 60%.
Iako smo imali jako dobar međunarodni ugovor između Srbije i Rusije iz 96. godine, tim ugovorom je predviđeno da se osnuje zajednička firma u vlasništvu 50% Srbije, 50% vlasništvo Rusije. Neradom, nemarom ili namerom, Vlada Vojislava Koštunice je propustila rok u kome smo mi mogli da otkupimo 25% našeg dela i da time ostanemo jednaki vlasnici u tom preduzeću. Time je Srbija izgubila mogućnost da utiče na nabavku i distribuciju gasa, a samim tim i na cenu gasa.
Naime, 13. maja 2005. godine Upravni odbor NIS-a je doneo zaključak da je zainteresovan da kupi deo od 25% u tom preduzeću. Po zakonu i po međunarodnom ugovoru, imao je pravo preče kupovine, ali je Vlada ostala nema, sve do trenutka dok rok za pravo preče kupovine nije istekao.
Time je prepušteno vlasništvo nad 75% te kompanije ruskom "Gaspromu", tako da onaj koji nama prodaje gas, čiji je interes da nam proda po što većoj ceni, to je normalno, odlučuje o distribuciji, o načinu kupovine i na svaki mogući način utiče na cenu.

Opet član 225. Samo ću sada pokazati sa ove govornice neke od dokumenata, u ovom trenutku četiri, iako ih imamo preko 100, i u toku današnjeg dana mi ćemo ih kopirati i podeliti šefovima poslaničkih grupa, predsedniku Odbora, naravno gospodinu ministru i predsedništvu Skupštine.
Prvo je odluka Upravnog odbora Naftne kompanije Srbije od 13. maja, kojom se donosi odluka o tome da je NIS zainteresovan da kupi 25% Jugorosgasa. Dalje, verovali ili ne, Skupština Akcionarskog društva Jugorosgasa kaže da je prihvatila informaciju i da je saglasna da NIS kupi 25%. To je 7. juni 2005. godine.
Jedino što fali, pošto je NIS javno preduzeće, jeste saglasnost Vlade Srbije. Te saglasnosti nema. Vlada ćuti sve dok rok ne istekne. Prvi put tek 11. januara 2006. godine, sedam meseci nakon toga što je NIS izrazio želju da kupi 25% Jugorosgasa, kada je rok već istekao i kada se Gasprom sam javio, Vlada odnosno kabinet gospodina Labusa donosi zaključak da prihvati odluku o većinskom vlasništvu Gasproma u Jugorosgasu, i održaće se skupština Jugorosgasa u Beogradu itd.
Potpuno i dalje ignoriše zahtev domaće kompanije. Kabinet Miroljuba Labusa. Na sve to odgovor ministra Škundrića da to Ministarstvo nije znalo da postoji želja NIS-a da se kupi deo Jugorosgasa.
Pored toga što je Srbija stavljena u najgori mogući položaj, što se sada vidi po ovom poskupljenju cene gasa, ovim je prekršeno i najmanje deset zakona, između ostalog Zakon o Vladi, Zakon o javnim preduzećima, pa onda nije bilo nikakvog tendera, nikakve procedure.
Dakle, kao što je rekao gospodin Jovanović pre mene, firma Jugorosgas godišnje, pri ovoj ceni, ima zaradu od 40 miliona dolara. Znači, 25% je prodato za oko pet miliona dolara, nešto nižu cenu. Za jednu godinu poslovanja se opravdalo ulaganje.
Pa da je raspisan tender, siguran sam da bi bilo 10.000 zainteresovanih da kupe te deonice. Za ovo neko mora odgovarati, odgovarati politički, zbog situacije u kojoj se danas Srbija nalazi, i odgovarati krivično, zato što je ovo sve omogućeno. Hvala.

Član 104. Morao sam da se javim zato što je u nekoliko navrata pogrešno protumačeno ono što smo rekli, a i neke neistine su iznošene ovde.
Dakle, ukoliko je verovati gospodinu ministru energetike, gospodinu Škundriću, Srbija ne kupuje gas po povlašćenoj ceni od Ruske Federacije, od Gasproma. To nije podatak do koga smo mi došli na bilo koji tajni način, to je rekao gospodin Petar Škundrić na Odboru za energetiku, ukoliko se ne varam, pre četiri dana. Znači, Srbiji ova cena gasa.
Osnovni razlog zbog koga je došlo do poskupljenja od 60%, ministar Škundrić je rekao - cena gasa na tržištu preko 550 dolara, da ne zamaramo poslanike, već kako se računa.
Mi smo bili šokirani činjenicom da Srbija nema povlašćeni položaj, ali smo još šokiraniji činjenicom da Srbija nema najnižu moguću cenu, kao što ste rekli, osim Belorusije. Italija kupuje gas po povoljnijoj ceni od Srbije. To su sve podaci koje je izneo gospodin Škundrić.
Zatim, iako ne kupuje gas po povoljnijoj ceni, u Bosni i Hercegovini je gas jeftiniji u prodaji za domaćinstvo 25%, u Srbiji je 39 evra centi prodajna cena, u Bosni 31 evrocenti.
Dalje je pitanje posrednika. Nije tačno da Rusi traže posrednika. Vlada Zorana Đinđića, 2001. godine je bila jedna od prvih odluka da se stupi u direktne razgovore sa Gaspromom i Srbija je od 2000. do 2007. godine kupovala gas od Gasproma bez posrednika.
Znači, nije tačno da Rusi insistiraju, niti ovde očekujemo od poslanika da svim srcem i dušom brane Rusiju zato što su oni pre svega poslanici srpskog parlamenta, ali se ovde uopšte o Rusima i ne radi. Verujte da je Gaspromu smešno to što im je dala Srbija. Ni oni sami ne mogu da veruju, ali nisu ludi, radi se o profitu, nisu ludi da tako nešto ne prihvate, radi se o kompaniji.
Dalje, gospodin koga je pomenuo Jadranko Vuković, Ali Šen, vrlo je zanimljivo o sastanku, voleli bismo da čujemo još nešto o tome, s obzirom da je Ali Šen od Vlade Srbije učestvovao direktno u pregovorima i dogovorima sa Vladom Srbije i on je čovek koji je platio za 25% kompanije Jugorosgas, koja je prodata tzv. austrijskoj, u stvari ćerki kompaniji Gasproma. Ali Šen je bio posrednik i direktno je izvršio uplatu. Ta dokumenta se nalaze kod nas, mi ćemo i ta dokumenta ustupiti, u skladu sa svim onim dokumentima, šefovima poslaničkih grupa.
Osnovni razlog zbog čega ovoliko insistiramo na posredniku je da je posrednik učestvovao u formiranju cene.
"Jugorosgas" je kompanija koja je učestvovala u formiranju cene time što je sprečavala stvaranje zaliha gasa, time što je uračunala, kao osnovu za cenu, tržišnu cenu od 550 dolara, a posredniku je u interesu da građani Srbije plaćaju što veći gas, zato što se njihova zarada sastoji u procentu koji se dobija za tu cenu.
Zato je kriminal i zato je politička odgovornost najvažnija. Da li je cenu gasa sada moguće spustiti ili ne? Da, mi smo izneli čitav niz mera gospodinu Škundriću, on je sve prihvatio i složio se. Dalji odgovor na to treba da da Vlada.
Vlada je dala odgovor da će da dopusti plaćanje cene gasa na rate. To je lepo i mi to podržavamo. Ali, šta je sa ostalih 50 cena koje su poskupele na osnovu cene gasa? Hoćemo li i to da plaćamo na rate? Šta je sa komunalnim uslugama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu? Sve će to da poskupi.
U tome se sastoji neodgovornost i sve zbog toga što je Vlada Srbije u periodu 2005-2006. godina dopustila da se Srbija nađe u takvom položaju da sama ne može da utiče na cenu gasa u svojoj zemlji.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, iako je ovaj amandman kratak i naizgled jednostavan, on će suštinski promeniti način rada Agencije, to je stvar za koji ćemo se princip odlučiti.
Čedomir Jovanović, šef naše poslaničke grupe, dao je jedno viđenje, ali ako mogu da vam uzmem minut ili dva da ukažem na neke dalje posledice.
Prihvatanje ili neprihvatanje ovog amandmana odlučiće da li će taj odbor, kao i cela Agencija, funkcionisati po predstavničkom principu, i odluke će se donositi kod predlagača, ili će sam Odbor donositi odluke vezane za rad Agencije. Naime, mi smo taj metod primenili u nekoliko slučajeva.
Ukoliko želimo da ta institucija ima autoritet i da se ona sastoji od ljudi koji su jako kvalitetni, ljudi od integriteta, poslanička grupa LDP misli da je to možda i najvažnija stvar – autoritet tih ljudi koji odlučuju o tim pitanjima mora da bude nesumnjiv.
Onda, njima treba dati mogućnost da oni sami donose odluke. A, oni će sami donositi odluke samo ako ne zavise od onoga ko ih je predložio.
Prihvatanjem ovog amandmana bi svaki predlagač bio prinuđen da jako dobro razmisli o tome ko ga predlaže. Taj neko bi morao da bude nepotkupljiv, da ima autoritet, da je dovoljno pametan, inteligentan, vispren, da može da donosi odluke. Posledice će biti ukoliko se ne prihvati ovaj amandman, a što nije katastrofa, prosto, samo moramo da imamo to u vidu, da će svaki član Odbora, pojedinačno, kada donosi ili kada učestvuje u donošenju nekih odluka morati da razmišlja i o interesu onoga ko ga je predložio. Zato, što će ta i ta institucija ili organ ili udruženje moći da pokrene njegovu smenu. Otuda smo mi predložili ovo.
Takođe, još jedan aspekt ovog je jako važan, s obzirom na to da nekoliko članova Odbora predlažu institucije koje su čisto političke, usvajanje ovog amandmana bi omogućilo nezavisnost u odnosu na promene unutar tih institucija. Dakle, ako parlament nekoga predloži i dođe do promene u parlamentu prihvatanje ovog amandmana bi omogućilo da to automatski ne znači izbor nekog novog u taj odbor. Takođe, ne znam, i predsednik Republike, i kasacioni sud, koje god da su ove institucije koje već postoje.
Suštinski, prihvatanje ovog amandmana će odrediti i autoritet same institucije, Agencije za borbu protiv korupcije.
Ukoliko želimo da to budu ljudi koje će svi poštovati i kojih će se, na neki način, uslovno rečeno, i plašiti, treba prihvatiti ovaj amandman. Ukoliko želimo da to bude predstavnički dom nekakvih drugih institucija, onda ne treba.
LDP misli da bi bilo jako dobro da se ovaj amandman prihvati. Hvala.