Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, još jedna ozbiljna rasprava upravo je započeta na jednako loš način kao i prethodne, što postaje pravilo rada Narodne skupštine Republike Srbije.
Mi iz LDP-a smo ne više iznenađeni, ali moram reći da smo zapanjeni neodgovornošću onih koji su potpisali Predlog odluke o izboru guvernera NBS, a da pri tom nisu osetili nikakvu potrebu da taj svoj predlog obrazlože. To je postalo pravilo rada ove skupštine, a to pravilo nije dobro i ono ugrožava same temelje društva o kome mi moramo da vodimo računa.
Postavlja se pitanje na kojem mestu se donose odluke ako se ne donose u Skupštini tokom rasprave. Koji su motivi presudni ako se o njima javno ne govori i da li uopšte možemo da vodimo ozbiljnu raspravu o izboru guvernera NBS bez predstavnika Vlade, bez reči predlagača, uz nemušto obrazloženje izvestioca Odbora za finansije, koji je birokratski sročene tri rečenice neuspešno prepričao.
Mi nismo zadovoljni načinom na koji je vladajuća koalicija pristupila ispunjenju obaveza koje proizilaze iz Ustavnog zakona i prvo o tome treba da govorimo, a tek onda da porazgovaramo o ličnosti kandidata.
Ukoliko je kandidat pristao na ovakva pravila ponašanja, onda je samim tim dovoljno rekao o sebi.
Sudbina guvernera NBS je definisana obavezama koje proizilaze iz Ustavnog zakona. Taj Ustavni zakon nije usklađen i iza njega nije stala ona parlamentarna većina koja danas staje iza predloga za kandidata Jelašića.
Nova većina je formirana na drugim principima od one koja je formirana kada se glasalo o Ustavnom zakonu, između ostalog kroz definisanje obaveze ne o pukom imenovanju guvernera NBS, već o izboru guvernera NBS.
Nekoliko puta smo ukazivali na potrebu poštovanja Ustavnog zakona. Jedno od obrazloženja je bilo da nema potrebnih zakona i zbog toga nemamo danas Ustavni sud, nema potrebnih zakona i zbog toga danas nemamo tužioce, nema potrebnih zakona i zbog toga do sada nismo imali guvernera NBS.
Ali, odjednom taj poslednji razlog više nije tako važan. Zakon o Narodnoj banci Srbije je prestao da bude imperativ u procesu izbora guvernera. Šta je to važnije od zakona? Voleli bismo da nam neko odgovori na to pitanje. Nema premijera, nema nijednog ministra, nema predstavnika parlamentarne većina koja je stala iza kandidature gospodina Jelašića.
Ako Jelašić sam ne može da izvuče zaključke iz tako ogoljenih činjenica, koje dokazuju da oni koji ga predlažu nisu spremni nijednu reč da kažu u njegov prilog, onda mi kao poslanici moramo da postavimo pitanje: šta se, zapravo, nalazi u pozadini ovog političkog marifetluka, jer je, zapravo, reč o tome.
Ovo nije ozbiljan posao, ovo je lakrdija. Zašto ne dobijamo zakon o NBS, ako je zakon bio preduslov izbora guvernera? Zato što se Srbija nalazi u političkom matu. Srbija je žrtva tročlane koalicije stranaka koje jedna drugu međusobno ucenjuju.
Mi smo tokom prethodne nedelje, a i vi ste tu, gospodine predsedniče, možete me ispraviti ukoliko grešim, a siguran sam da ne grešim, ako predsednik nije tu, tu su neke druge kolege, raspravljali, između ostalog i o pripremi nove sednice. Razgovarali smo o dnevnom redu.
Kao poslanici smo se složili, smatrajući da je to naša obaveza, sa planom koji je bio potpuno drugačiji od ovog o kome mi danas razgovaramo. Pominjan je izbor sudija Ustavnog suda, pominjan je zakon o Ustavnom sudu, zakon o Narodnoj banci i izbor guvernera Narodne banke. Odjednom, preko noći, samo jedna tačka dnevnog reda.
Počeli smo danas da radimo u 14,00 časova. Zbog čega? Političke ucene ne mogu biti osnov za donošenje tako krupnih odluka kakve su one koje prate imenovanje guvernera NBS.
Mnogo toga se može reći o gospodinu Jelašiću, ali mi bismo analizu njegovog rada, pre svega, iskazali kroz tri dimenzije: njegovu profesionalnu, njegovu političku i njegovu ličnu. I ne sa ambicijom da svakog ko se pojavi kao kandidat pred parlamentom uništimo u raspravi, već sa ambicijom da svojim odnosom prema tom poslu definišemo pravila koja će ubuduće i te kako obavezivati one koji pred parlament izlaze sa svojim kandidatima i one koji očekuju podršku parlamenta za svoj izbor.
Što se tiče profesionalnih referenci gospodina Jelašića, on ih ne ispunjava u meri u kojoj je to neophodno za našu podršku. On nije izabran za guvernera NBS 2004. godine kao nestranačka profesionalna ličnost. On je postao guverner NBS u procesu obračuna sa politikom i Vladom koju je simbolizovao Zoran Đinđić. On je vraćen na mesto guvernera NBS da bi stranka G17 plus dokazala da je to institucija koja će postojati onoliko koliko postoji i ona i da niko drugi nema pravo na tu instituciju osim nje.
Nažalost, tako se ponašate do danas. Vi na to imate pravo, ali oni koji vam dopuštaju da to pravo ostvarite, čine veću grešku od vas, i nas oni, pre svega, interesuju. Nas interesuje drugi deo vladajuće koalicije, koji formiraju DS i DSS.
Kada bi pokušali da kažemo u ovoj raspravi nešto kritički o gospodinu Jelašiću, a da to ne bude ponavljanje onoga što su rekli predstavnici DS i DSS, bili bismo neuspešni.
Sve ružno o gospodinu Jelašiću rekli su oni koji ga danas predlažu za guvernera, da li tokom njegovog rada na mestu viceguvernera NBJ, kada ga je omalovažavao gospodin Koštunica, kroz one njegove čuvene opaske u predsedničkoj kampanji 2002. godine, o tamo nekim ekspertima koji su se pojavili niotkuda i preuzeli sudbinu Srbije u svoje ruke, ignorišući njene interese.
Ili o svemu onome što su govorili predstavnici DS, suprotstavljajući se izboru Jelašića 2004. godine, pominjući njegov neodgovoran odnos i kršenje zakona u aferi koju je neko nazvao afera "vila", pa posle toga afera "kofer", pa da se zaustavimo samo na raspravi koja je obeležila Ustavni zakon i sve vas držala do ranih jutarnjih sati, zbog svađe i nespremnosti unutar koalicije da se prihvati obaveza izbora novog guvernera.
Gospodin Jelašić nije sproveo reforme u sektoru koji je vodio. On je administrirao tim sektorom. Možemo reći da je povremeno u svom poslu bio dobar. Verovatno bi bio i bolji da je imao podršku Vlade. Često je Vladu kritikovao, ali šta se u međuvremenu promenilo pa sada prihvata podršku onih koje je kritikovao, onih koje je osuđivao za inflatorni budžet, onih koje je osuđivao za odbijanje restrukturiranja javnih preduzeća, onih koje je kritikovao zbog odbijanja privatizacije NIS-a i EPS-a?
Šta se u međuvremenu desilo, pa je odlučio da prihvati njihovu podršku? Šta se to desilo na drugoj strani, pa je odjednom DS odlučila da podrži guvernera, koga je prethodno optužila za zloupotrebu i štetu nanetu u iznosu od 400 miliona evra? O tome ovde treba da razgovaramo.
Treba da se pojavi predstavnik predlagača i da kaže "mi smo tada pogrešili, ponovo smo pročitali dokumenta i videli da je gospodin Jelašić zapravo bio u pravu i zato ga mi danas podržavamo". Ili gospodin Jelašić treba da dođe i da kaže ili vi koji ga predlažete iz G17 plus da kažete da je shvatio da je grešio i sada traži novu šansu.
Ne, to su dva paralelna sveta. Ko plaća cenu toga, čuli smo u prethodnoj diskusiji. Cenu plaća društvo, građanke i građani. Nema grinfild investicija u sektoru bankarstva. Nijedna banka nije došla ovde i počela normalno da radi. Pri tom je morala da prođe netransparentan proces privatizacije, kroz dogovore sa NBS i sa Ministarstvom finansija. Kroz partnerstvo Dinkića i Jelašića, sve banke u Srbiji su privatizovane u prethodnih sedam godina. Kroz kakvu javnu proceduru, kada je nije bilo ni u jednom trenutku?
Korporativni kapital, osiguravajuća društva, dva najveća - DDOR i "Dunav", u gorem položaju 2007. nego 2004. godine. Ko je za njih odgovoran? Narodna banka. Šta je uradila? Ništa. Odložena je privatizacija DDOR-a, u trenutku u kome je to bilo neminovno, zbog obaveza koje oni koji su privatizaciju odložili imaju prema našim tajkunima.
DDOR je bio završio proces privatizacije. Decembar je bio mesec za završetak tog posla. Taj posao nije završen, odložen je zbog izbora, ali je završen drugi - privatizacija Bora. Videli smo kako - neuspešno. Vlada je imala dvostruke principe.
Šta zameramo gospodinu Jelašiću? Zameramo mu što je pristao na ta pravila ponašanja. Guverner mora imati hrabrosti i snage da bude autentičan. Vodi najskuplju monetarnu politiku, najskuplju monetarnu politiku u Evropi vodi NBS. Ne mislim da to radi zato što želi. Na to je prinuđen. Zbog čega? Zbog neodgovorne fiskalne politike Vlade. Umesto da promeni tu vladu, odnosno da se od nje distancira, on prihvata podršku te vlade.
Mi smo najsiromašnije evropsko društvo, sa najskupljom politikom centralne banke. Obavezne rezerve, o kojima se toliko puta ovde govorilo, najviša stopa u Evropi. Inflacija, koja je jedan od prioritetnih poslova guvernera NBS, druga u Evropi.
Ako govorimo o političkom karakteru i svemu onome što je guverner Jelašić uradio u periodu svog mandata, onda moramo biti fer prema njemu i reći da je on pokušavao da oslobodi dnevnopolitičkih uticaja centralnu banku.
Pokušavao je to od 2004. godine, upozoravao, kritikovao Vladu, predlagao alternativne mere, ali je iz čitavog tog posla izašao kao gubitnik.
Nije bio uspešan, nije ograničio fiskalnu potrošnju, nije ubrzao restrukturiranje preduzeća, nije uneo novu dinamiku u proces privatizacije, nije odbranio definisani kurs i ciljanu inflaciju. Bio je neuspešan. Zbog toga ga mi kritikujemo.
Ako govorimo o onome što je nezaobilazno tokom rasprave o njegovom izboru za guvernera, to je svakako i način na koji se on odnosio prema građanima Srbije, prema našem društvu. Verujem da je u ovoj sali više poslanika koji su bili predmet nekih afera od onih koji to nisu bili, ali nema nijednog koji nije odgovorio na pitanja koja su mu postavljena.
To pravo je sebi dao gospodin Jelašić. Ni na jedno pitanje nije ponudio odgovor, a očekuje od nas da ga podržimo. Ni izvestilac Odbora za finansije nam nije ponudio odgovor u njegovo ime, a nema ni predlagača da mu postavimo pitanje - s kim je to mislio da se poigra kada je falsifikovao kupoprodajni ugovor o kući? Najmanje je važno što je kuća na Dedinju.
On je guverner. Guverner nema pravo na takvo ponašanje. On je to sebi dopustio. Njegov vice guverner je završio u zatvoru. Protiv njega je podneta krivična prijava, podignuta je optužnica zbog korupcije. Ni jedno "izvinite građani Srbije zbog toga što se desilo", nijedna smena. Umesto toga, prvo je unapređen, govorim o gospodinu Simiću, da bi danas obavljao poslove direktora u Sektoru za stanovništvo banke, čiju je privatizaciju praktično sproveo gospodin Jelašić. Mislim na OTP banku.
Mi ne možemo da glasamo za takvog guvernera i ne očekujemo da parlamentarna većina, posle ovih naših kritika, promeni mišljenje o njemu, ali minimum onog što zahtevamo od gospodina Jelašića je da, pre nego što podrškom slepe parlamentarne većine stupi na dužnost, ponudi odgovore na pitanja koja se otvaraju u ovoj raspravi.
Ko nije bio u pravu - on kada je kritikovao Vladu ili Vlada kada je kritikovala njega? Ako su svi bili u pravu, šta je prethodilo tom zaključku?
Zašto je pristao na ovako jadan proces u kome sada učestvuje, a da pri tom nije izborio nezavisnost centralne banke kroz valjan zakon o Narodnoj banci Srbije. Već je i sada jasno da će on biti guverner, kao što je Milutinović bio predsednik Srbije, ili Zoran Lilić.
Centralnu banku i monetarnu politiku zemlje vodiće savet. U savetu će sedeti predstavnici parlamentarne većine, koji će ovde biti izabrani, a guverner će služiti za ukras i za potpis. Takva centralna banka ne postoji nigde u Evropi.
Ne postoji ni u jednoj uređenoj zemlji sveta, pa ne treba da postoji ni u Srbiji 2007. ili 2008. godine.
Spremni smo da odamo priznanje gospodinu Jelašiću za svaki njegov dobar potez.
Imali smo razumevanja za njegove kritike, ali su one bile incidenti, a ne izraz ozbiljne namere, da se pritiskom na Vladu koriguje fiskalna politika i na takav način zaštiti tranzicija u našem društvu. Sve što je uradio zapravo je bilo rezultat ličnog marketinga, želja za ličnom promocijom i ignorisanje suštinskih potreba ove zemlje.
Saglasnost koju je dao na ovako kompromitujući postupak izbora, kojem trenutno prisustvujemo, između ostalog je toliko jasna da više nema potrebe govoriti o njemu, njegovom profesionalnom kredibilitetu i spremnosti da štiti dignitet institucije koju će formalno voditi kao novi guverner.
Mi glasamo protiv gospodina Jelašića zbog toga što smo protiv koalicije Tadića, Koštunice i Dinkića, protiv privatizacije našeg društva, feudalizacije, zato što smo protiv ekonomije sovhoza, kolhoza, zato što želimo tržišnu ekonomiju, modernizaciju, reforme, zato što želimo guvernera koji je sposoban da radi svoj posao, a ne guvernera koji je sposoban da sprovodi ono što se tri stranke između sebe dogovore, zaboravljajući pri tom činjenicu da te tri stranke vode ovu zemlju o kojoj bi morali da razmišljaju.