Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa primedbama kolega poslanika. Mislim da je došlo do nepotrebne administrativne smetnje. Verujem da ćete uvažiti razloge koji su pre svega profesionalne prirode. Praktično su se poklopili termini razgovora sa predstavnicima Evropske komisije i termin obrazlaganja Akcionog plana pred poslanicima republičkog parlamenta i zbog toga sam zatražio da se prolongira početak rasprave za prvi radni dan u ovoj nedelji.
Mislim da je tu došlo do administrativnog propusta i bilo bi dobro da Odbor da svoje tumačenje. Što se tiče Akcionog plana, verujem da je Skupština svesna značaja ovog dokumenta. Naravno da smo u prethodne dve i po godine donosili puno važnih odluka, ali mislim da je ova po mnogo čemu bez premca i između ostalog i zbog toga što praktično Akcioni plan otvara vrata Evrope našem društvu i što parlament, raspravljajući o ovoj temi, praktično ima priliku da kroz jednu politički definisanu i odmerenu odluku izađe u susret zahtevima našeg društva koje u ovom trenutku želi da se u što kraćem periodu Srbija nađe u zajednici evropskih naroda koji čine Evropsku uniju.
Akcioni plan je harmonizacija ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, dokument koji proizilazi iz niza prethodnih odluka koje su donosili parlamenti i jedne i druge republike, ali i parlament državne zajednice. Reč je o Beogradskom sporazumu, potom o definisanoj Ustavnoj povelji i praktično ovim što je danas predmet naše današnje rasprave mi dajemo život državi koja je formirana našim odlukama krajem januara meseca ove godine.
Akcioni plan čine sporazumi iz oblasti nesmetanog prometa roba, ljudi, usluga i kapitala. To je fundamentalni dokument kojim se prevazilaze sve one nasleđene razlike koje su posledica političkog razmimoilaženja do koga je došlo polovinom 90-tih godina i istovremeno ovaj dokument je fundamentalan i zbog toga što on predstavlja zdrav osnov za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, upravo onakav osnov kakav je toj zajednici nedostajao početkom 90-tih godina kada je formirana SRJ.
Mislim da je dobra ona politika koja ima snage da razdvoji ekonomsku od političke logike, ali istovremeno i da jedna drugu prožima.
Dokument koji se danas nalazi pred Parlamentom je dokument koji je, u meri u kojoj je to bilo moguće, sledio ekonomsku logiku, egzistencijalne interese dva društva, u svakoj meri, pretpostavljajući ih političkim interesima. Mislim da smo u potpunosti u tome uspeli, između ostalog i zbog rešenja koje sadrži informacija koja se nalazi pred vama u obrazloženju, i same odluke i članova ovog zakona, o kojem ćemo danas raspravljati.
Što se tiče samog karaktera Akcionog plana, to je zakon bez presedana. Parlament do sada nije raspravljao o takvom profilu dokumenata, niti se bavio uređenjem tako komplikovanih tema u jednom zakonskom rešenju, kao što je to slučaj ovoga puta. Koje su to oblasti koje se dramatično menjaju, koje su to oblasti koje se menjaju na način na koji je to definisano u Akcionom planu, odnosno zakonu o njegovom sprovođenju? To su oblasti rada i zapošljavanja, prosvete, zdravstva, carinski postupci, carinska teritorija, oblasti kojima se definiše postupanje sa kapitalom u jednoj i drugoj članici, oblasti kojima se definiše promet usluga. Dakle, sve one oblasti koje same po sebi, praktično, znače život u državi u kojoj živimo.
Što se tiče navedenih protokola, odnosno sporazuma, mislim da je jasno da se sporazum o nesmetanom protoku ljudu u potpunosti uklapa u one interese koji nisu samo politički i principijelni, već su i ekonomski i logični, koji bi morali da budu ispoštovani u jednom dokumentu koji ima ambiciju da pomiri razlike između dve republike. Mislim da će svi oni koji se bave radom, zapošljavanjem, zdravstvom i prosvetom biti zadovoljni rešenjima koja sadrži ovaj dokument, ali istovremeno i navedenim pravcem razvoja koji su vrlo precizno definisani, uključujući i rokove u kojima će se tako nešto desiti.
Verujem da je isti slučaj i sa sporazumom o nesmetanom prometu usluga. Mislim da će svi podržati ideju licenciranja turističkih organizacija, ideju razvoja turističkih organizacija i jedne i druge republike, ideju licenciranja računovodstvenih i revizorskih kuća, da će ljudi imati razumevanja za onu vrstu usluge koja prati, recimo, odluku Centralne banke Crne Gore kojom se poslovnim bankama dozvoljava obavljanje menjačkih poslova i na takav način, praktično, u potpunosti primenjuje dvovalutni sistem na prostoru Crne Gore. Dakle, jedan sam po sebi ambiciozan dokument, sa vrlo preciznim rokovima i odlukama koje se u tim rokovima moraju doneti.
Ono što istovremeno želim da naglasim jeste deo Akcionog plana koji se tiče nesmetanog prometa kapitala. Praktično se ovim Akcionim planom, i zakonima koji će u skladu sa njim biti uobličeni ili koji su već uobličeni, definiše u potpunosti jedna teritorija u kojoj ne sme biti prepreka za nesmetan transfer kapitala, bez obzira da li je reč o fizičkim licima, pravnim licima, investicijama u nekretnine ili o nekim finansijskim transakcijama koje su karakteristične za berzanski život.
Mislim da je ipak najznačajniji deo sporazum koji se bavio nesmetanim prometom roba, dakle sporazum koji je zadirao u one segmente naših međusobnih odnosa koji su bili više nego loši u poslednjih sedam ili osam godina. Tu je reč o carinskoj teritoriji, tu se radi o carinskom postupku, carinskim stopama, tu se radi o usklađenosti, odnosno neusklađenosti fiskalnih sistema. Naravno, tu je reč i o testiranju spremnosti i volje i jedne i druge države članice za zajednički život i unapređenje međusobnih odnosa.
Ono što je nezaobilazna činjenica i karakteristika ovog akcionog plana, to je svakako ono što ga stavlja u kontekst evropskih integracija. Dakle, paralelno su obavljena dva posla. Jedan posao, praktično, jeste harmonizacija međusobnih ekonomskih odnosa, a drugi posao, prioritetan posao zbog kojeg smo mi, zapravo, tako dinamično na ovom dokumentu radili, jeste posao evropskih integracija kojima je kao preduslov istaknuta činjenica neophodne i potpune harmonizacije međusobnih ekonomskih sistema koja treba da bude izvršena, u meri u kojoj je to moguće odmah, ali i u dinamičkom planu koji je definisan u vremenu koje je pred nama.
Dakle, mislim da je svima jasan značaj sporazuma o nesmetanom prometu roba, carinskih stopa, neophodnosti usklađivanja carinskih teritorija i procedura, ali istovremeno mislim da svi vrlo dobro znaju karakteristike državne zajednice u kojoj mi živimo. Ustavnom poveljom, a potom i zakonom o njenom sprovođenju, i pre toga Beogradskim sporazumom, definisana je državna zajednica Srbija i Crna Gora, gde članice imaju potpunu slobodu u kreiranju carinske procedure, monetarne politike, definisanju carinske teritorije i zaštiti svojih tržišta, uz obavezu da tako nešto učine na način koji bi ih međusobno približio.
Mi smo, radeći na ovim dokumentima i na ovom rešenju, učinili nekoliko važnih koraka koji danas zaslužuju komentar. Pre svega, tu mislim na odluke Vlade Srbije i Vlade Crne Gore kojima je, praktično, ostvaren jedan carinski prostor koji čine dve carinske teritorije, Srbije i Crne Gore, ali na tako funkcionalan način međusobno povezane da se zapravo ne uočavaju razlike između jednog i drugog sistema. Carinske procedure, veoma bitan segment, rešene su putem uredbi ili kroz carinski zakon koji je prošao Republičku vladu, nalazi se ovde u skupštinskoj proceduri i identičan je carinskom zakonu koji se primenjuje u Crnoj Gori.
Ono što je značajno jeste da ćemo, nakon ovog akcionog plana i njegove primene, koja ne sme biti prolongirana, mi imati jedan carinski prostor sa definisanom carinskom procedurom, sa dva carinska zakona, ali dva carinska zakona koja su identična i koja ne proizvode razlike.
Ono što je pitanje života, pitanje interesa, pitanje ekonomskih sistema i njihovih profila, svakako jeste deo sporazuma o nesmetanom protoku roba koji se ticao usklađivanja carinskih pozicija, odnosno harmonizovanja ekonomskih sistema koji su bili razdvojeni zbog različitih karaktera jedne i druge ekonomije.
Mislim da su svi svedoci onoga što je obeležilo te naše razgovore i da niko ne može negirati činjenicu da su potrošeni sati i dani na preciznom analiziranju 8.500 carinskih pozicija i definisanju carinskih stopa koje bi u potpunosti, s jedne strane, odgovorile potrebi ovog društva da se na što brži način uskladi sa Crnom Gorom, a potom i sa Evropskom unijom i na drugi način, definisale tu potrebu tako da se niko ne može osetiti ugroženim, niti bilo čiji interesi degradirani samo zbog ambicija našeg društva da bude deo Evropske unije.
Da li se te dve krajnosti mogu pomiriti? Mislim da mogu i da smo mi to uspeli. Na kakav način? Na način koji je sam po sebi egzemplaran, bez primera, jer nijedna država koja se upustila u proces razgovora sa Evropskom komisijom nije ušla sa tako lošim startnim pozicijama kao što su u ekonomskom smislu bile ove naše i nije ostvarila tako značajan pomak kao što je onaj koji smo ostvarili mi.
Praktično, kada se analizira sve ono što je obeležilo proces tranzicije i evropske integracije država koje će sledeće godine postati punopravne članice Evropske unije, a reč je o deset država istočne Evrope, i kada se analizira sve ono što u ovom trenutku karakteriše te procese, recimo, Rumunije i Bugarske, koje su u statusu kandidata ili Hrvatske, koja ima ambiciju da bude kandidat i istakla je tu svoju ambiciju zvanično, vidi se da su rešenja, koja su ponuđena u našem akcionom planu kao preduslov za evropske integracije, rešenja na koja je komisija pristala, rešenja bez presedana.
To nije samo zbog toga što je Evropa imala izuzetno razumevanje za potrebe Srbije i, naravno, potrebe Crne Gore, već i zbog toga što smo mi izuzetno puno energije uložili kako bismo evropske zvaničnike u Briselu ubedili da je prioritetna potreba Srbije da postane u što kraćem vremenskom periodu deo Evropske unije i da istovremeno to mora biti urađeno na drugačiji način od onoga koji je karakterističan za same definisane procedure, jer je Srbija toliko drugačija od svih drugih država koje su započele posao evropske integracije.
Mi smo u oblasti sporazuma o nesmetanom prometu roba definisali dva mehanizma - mehanizam koji nam je omogućio da se 93% carinskih pozicija, pošto su usaglašene, primene odmah po izmeni Zakona o carinskim tarifama. Praktično, to znači da ćemo do kraja leta, a verujem već polovinom avgusta mi održati jednu sednicu na kojoj ćemo usvojiti te izmene i na takav način, u meri u kojoj to procenti govore, dakle u 93% slučajeva harmonizovati međusobne ekonomske odnose na način koji je prihvatljiv i za jednu i za drugu stranu.
Ono što jeste prvi kvalitetan pomak u ovom dokumentu, koji je išao u pravcu uvažavanja naših specifičnih interesa, svakako je ta dinamička komponenta koju sadrži Akcioni plan i koja obuhvata 7% proizvoda. Kojih proizvoda i kojih carinskih pozicija? Pa, upravo onih proizvoda i onih carinskih pozicija koje predstavljaju specifičan interes jedne i druge republike, i onih carinskih proizvoda i carinskih pozicija koje zahtevaju vreme da bi mogle da se upuste u takmičenje sa evropskim konkurentima.
U tih 7% carinskih pozicija nalaze se najosetljiviji proizvodi naše ekonomije. To su proizvodi iz oblasti poljoprivrede, odnosno agrara, 56 strateških proizvoda je obuhvaćeno tom dinamičkom komponentom, ali su tu i segmenti metalskog kompleksa, građevinske industrije i tu je čitav tekstilni kompleks. Na takav način su zaštićene najosetljivije industrijske grane, ali istovremeno je omogućeno ono što je, mislim, potreba našeg društva koja se ne sme osporavati, a to je odmah i veoma efikasno otpočinjanje procesa evropske integracije.
Šta to znači u slučaju carinskih pozicija i carinskih stopa, u kojoj je meri je ko oštećen, u kojoj meri je ko od toga imao koristi? Mislim da niko nije izgubio ovim, ali da ćemo morati da se potrudimo kako bismo promenili svoje navike i kako bi sve ono što su bile karakteristike naše ekonomije, zapravo postale karakteristike naše ekonomije, koje su predmet analize, ali nikako predmet naše svakodnevice. Praktično, to znači da smo mi sa 9,5% nominalne carinske stope, prosečnu carinsku stopu spustili na 7,5%, dakle za 2%, dok je Crna Gora sa 2% digla na 6,9%, što govori o kompatibilnosti dva sistema i zaista rešenosti i jedne i druge vlade, i jedne i druge države članice da, u meri u kojoj je to moguće, usklade svoje sopstvene interese.
Da li je neko tu oštećen? Mislim da nije niko oštećen. Ako se govori o efektima spuštanja carine, oni su dvostruki. Prvi efekat svakako jeste smanjenje budžetskih prihoda koji se ostvaruju putem naplate carine, ali moram vam reći da se često tu govori o onim carinskim proizvodima i onim carinskim pozicijama koji su predmet sive ekonomije i koji najčešće i nisu oporezovani, odnosno nisu ocarinjeni. Sa druge strane, želim da vam kažem da će na takav način konačni potrošač biti stimulisan i zaštićen i da mi računamo da ćemo kroz efekat uvećane potrošnje kompenzovati onaj minus koji se pojavljuje usled umanjenja carinskih prihoda i koji je, što se tiče samog budžeta, u potpunosti pokriven odlukom Evropske komisije o dodeli makroekonomske finansijske pomoći u iznosu od 65 miliona evra.
Dakle, naš budžet neće trpeti zbog ovoga, ali ono o čemu treba razgovarati i ono o čemu ćemo sasvim sigurno razgovarati svakako jesu efekti koji će biti primetni na svaki segment naše ekonomije koji je obuhvaćen ovom reformom.
Za nas je bilo najvažnije da uvedemo to da poštujemo princip ekonomske logike, koji nam nalaže da one kompanije koje nisu konkurentne sa proizvodom, sa cenom i sa kvalitetom ova država ne može neograničeno štititi, jer to košta upravo nju samu, koja nema autonomne izvore finansiranja, već zapravo ta sredstva uzima od građana. Mi mislimo da se tu mora napraviti konačni prekid sa postojećom praksom i u jednom logički definisanom vremenskom periodu poslati svima jasna poruka da se ovo društvo promenilo i da u njemu postoje oni ekonomski principi koji su karakteristični za sva moderna društva, kakvo mi zapravo želimo da budemo.
Šta to znači? To znači za naš metalski kompleks da u periodu od 24 meseca proizvođači motornih vozila, poljoprivredne mehanizacije ili, recimo, šinskih vozila, moraju pružiti konačni odgovor na pitanje sopstvenih potencijala, kvaliteta svog proizvoda, cene, načina na koji misle da opstaju na evropskom tržištu, jer način na koji su do sada opstajali nije način koji ima kvalitetnu perspektivu i nije nešto što ova država može pratiti, jer subvencije i sredstva koja oni iziskuju zapravo nema.
Što se tiče poljoprivrede, mislim da je jasno zbog čega se ne može slediti ona logika harmonizacije koja je bila karakteristična, recimo, za druge oblasti, kao što je oblast energetike ili hemijske industrije, upravo zbog toga što su tako velike razlike između dva sistema da se ne mogu zanemariti, niti jednom administrativnom odlukom prevazići. Pedeset šest strateških proizvoda su zapravo proizvodi koje Srbija proizvodi, a Crna Gora uvozi.
Mi mislimo da je nemoguće dalje spuštati carinske stope na onaj nivo koji bi bio prihvatljiv za Crnu Goru, između ostalog zbog činjenice što su pred nama pregovori sa Svetskom trgovinskom organizacijom i potom pregovori sa Evropskom unijom, u kojima ćemo morati da dajemo koncesije i otvaramo sopstveno tržište kroz smanjenje carinskih stopa. Dakle, mi smo u potpunosti zaštitili svoju poljoprivredu definisanjem carinskih stopa koje su do sada važile, kao carinske stope koje će važiti narednih pet godina.
Da se ne bi desilo da u međuvremenu, zbog nekih danas nedefinisanih i teško razumljivih interesa, Srbija ili Crna Gora počnu da trpe štetu zbog tako krutih carinskih pozicija, mi smo se dogovorili da posle tri godine izvršimo reviziju carinske politike i, ukoliko postoji potreba i dogovor između dve vlade, korigujemo te carinske stope na način koji bi bio prihvatljiv i jednoj i drugoj vladi, odnosno i jednom i drugom agraru.
Praktično, za rok od pet godina vezali smo postojeće carinske stope, čime se negiraju sve one kritike kojima je bila izložena naša politika i u potpunosti, na način na koji je to bilo karakteristično do sada, štiti oblast agrara. Mislim da je važno napomenuti za oblast poljoprivrede i činjenicu da uvodimo sezonske carinske stope, koje će nam dopustiti da u periodu u kojem postoji domaća proizvodnja carinske stope budu veće za te proizvode, a u periodu u kojem nema domaće proizvodnje carinske stope budu spuštene, kako bi na tržištu bili što jeftiniji poljoprivredni proizvodi.
Ono što je bila ozbiljna prepreka finalizacije Akcionog plana jeste pitanje administrativne linije, carinskih procedura, pitanje usklađenosti fiskalnog sistema, pitanje FTA aranžmana i pitanje poštovanja ugovora sa Evropskom komisijom. To su bili predmeti dodatnih razgovora koji su obavljeni prošle nedelje u Briselu, koji su pojašnjeni u prilogu 21 i koji su sastavni deo Akcionog plana.
Mislim da je očigledno da se ne radi o dramatičnim promenama, da je reč o tehničkoj korekciji i zbog toga ću vrlo kratko objasniti kakvi su bili naši motivi kada smo se u te pregovore upustili i zašto smo na te odluke pristali.
Mi smatramo da nije prirodno da jedna država koja ima ambiciju da bude država prećutno prelazi preko nečega što se zove administrativna linija ili granica između dve države članice. Tako nešto je, između ostalog, iskazano kroz obostrano prihvatanje konstatacije koja je sastavni deo Akcionog plana i u kojoj se kaže da će administrativna linija biti zapravo linija koja će obezbediti nesmetanu primenu Akcionog plana, koja će se vezati za period tranzicije i koja će po apsolutnoj harmonizaciji ekonomskih odnosa biti ukinuta.
Dakle, u ovom Akcionom planu se nalazi potvrda naše ozbiljnosti u poslu u koji smo se upustili, a između ostalog kroz konstataciju da će administrativna linija biti ukinuta čim se obave poslovi koji su precizno pobrojani u dokumentu koji se nalazi pred poslanicima.
Pitanje carinske procedure i carinskog postupka; pomenuo sam identične carinske zakone, ali želim da vam napomenem i uredbe kojima su usklađene razlike koje se pojavljuju usled različitih fiskalnih sistema. Sa jedne strane razlike koje proizvodi porez na dodatu vrednost u Crnoj Gori, a sa druge strane razlike koje proizvodi porez na promet u Srbiji. Srpske kompanije neće biti oštećene na crnogorskom tržištu. Moći će nesmetano da se takmiče sa međunarodnom konkurencijom zbog toga što su na osnovu odluke Vlade oslobođene poreza na promet, ukoliko se bave transferom svojih roba na prostoru Crne Gore. Isti je slučaj sa kompanijama iz Crne Gore, tako da možemo reći da smo jednim administrativnim rešenjem mi praktično srušili one barijere koje su postojale u odnosima Srbije i Crne Gore do ovog Akcionog plana.
Pitanje špekulacija, zloupotreba, praktično je minimalizovano kroz odluke jedne i druge vlade, kojima je onemogućen transfer strateških proizvoda iz Crne Gore u Srbiju, zbog toga što smo mi uveli te olakšice i preferencijale za Crnu Goru, što je proizašlo iz činjenice da je reč o njihovim unutrašnjim potrebama i sa druge strane, recimo, odlukom Republičke vlade kojom je onemogućen transfer naftnih derivata iz Srbije za Crnu Goru. Mislim da je činjenica da smo harmonizovali ekonomske sisteme u stepenu od 93% i da za preostalih 7% imamo dogovorene carinske stope. Mi zapravo možemo govoriti i o definitivnom sprečavanju manipulacije i šverca koji su obeležili prethodni period, a on je bio posledica upravo tih velikih razlika između jednog i drugog sistema.
Sporazum o slobodnoj trgovini, veoma važan dokument, a pregovarala je Savezna vlada Savezne Republike Jugoslavije. U tom poslu su bili zaobiđeni predstavnici Crne Gore i mi smo u dogovoru sa Evropskom komisijom definisali period od tri meseca, kao period u kojem će se crnogorska vlada pojaviti kao pregovarač sa Hrvatskom, Albanijom i državama sa kojima imamo potpisane sporazume, a koji dodatno ugrožavaju crnogorske interese i kroz model aneksa koji je dogovoren sa Komisijom i sa Paktom o stabilnosti Jugoistočne Evrope, izmeniti te sporazume i korigovati ih u skladu sa sopstvenim interesima. Mislim da to nikada nije bio problem za nas, jer je tako nešto sasvim sigurno dobro urađeno.
Ono što želim u uvodnom izlaganju da napomenem jeste da su naši principi u definisanju carinskih stopa bili sledeći: ne smeju se spuštati carinske stope za gotove proizvode, ali je potrebno spustiti carinske stope za repromaterijal; ne smeju se spuštati carinske stope u onim segmentima naše ekonomije u kojima se proizvođači nalaze u procesu privatizacije; ne smeju se spuštati carinske stope u onim segmentima naše ekonomije u kojima su privatne kompanije započele velike investicione cikluse i zaista ćete videti da je to tako urađeno.
Naravno da među 8.500 proizvoda postoje izuzeci, ali oni samo potvrđuju pravilo. U oblasti tekstila potpuno je zaštićena tekstilna industrija, ali su spuštene carinske stope za repromaterijal, kako se ne bi desilo da naši proizvođači tekstila moraju da uvoze repromaterijal koji je skuplji od domaćeg samo zbog toga što domaći proizvođači tekstila nisu spremni da ispoštuju kriterijume koje nameće tržište na kojem se pojavljuju proizvođači gotovih proizvoda tekstilne industrije.
Videćete nešto što je veoma zanimljivo, izvoznu carinu za sirovu kožu. Na takav način štitimo industriju kože i obuće, jer je potpuno neverovatno da naša domaća industrija sirovu kožu prodaje inostranstvu, a da onda naša industrija kože i obuće od inostranstva mora da kupuje tu sirovu kožu, jer je takva špekulacija napravljena koja zapravo ne dopušta našim proizvođačima gotovih proizvoda u oblasti kože i obuće da na domaćem tržištu podmire svoje potrebe, jer su špekulacije unosnije. Upravo ovom izvoznom carinom od 20% mi smo sprečili te špekulativne radnje i pokušali da uvežemo u potpunosti reprolanac od proizvođača repromaterijala do proizvođača gotovog proizvoda.
Mislim da treba napomenuti, kao pozitivne primere, kojima su uvaženi specifični interesi u metalskom kompleksu, a istovremeno u oblasti poljoprivrede, tekstila, građevinske industrije, na način koji je ovde precizno definisan, koji se nalazi pred poslanicima i na način za koji mislim da je lako uporediv sa svim drugim ekonomskim merama koje su karakteristične za one prostore ka kojima mi težimo.
Naša nominalna carinska stopa i dalje je daleko iznad evropskog proseka i mi ćemo morati, ukoliko želimo da budemo deo jedinstvenog tržišta, i dalje da je spuštamo. Potreban je period za tako nešto, kako bi se naše kompanije prilagodile međunarodnoj konkurenciji, ali mislim da je ovo poslednji trenutak u kojem se tako nešto može započeti.
Prihvatanje ovog akcionog plana otvara vrata i Srbiji i Crnoj gori, vrata Evrope koja mislim da konačno treba otvoriti, to su ona vrata pred kojima su generacijama stajali naši preci. Konačno, za ovaj parlament smatram da je izuzetna čast što o ovome može da raspravlja, i mislim da će sasvim sigurno parlament razumeti potrebu našeg društva i ovo podržati. Hvala vam.