Hvala uvažena predsedavajuća.

Neću potrošiti sve vreme, ja sam mislio da se i ne javim pošto vi često pričate o ovim lokalnim stvarima, nas interesuje ova arena ovde, a pitanje rebalansa budžeta, pošto što se mene tiče tu nema ništa posebno novo u namerama vlasti, ni u ocenama Fiskalnog saveta. Oni možda sve tačno pišu, ali se ne bave politikom. Prema tome, oni su najgori. Hteo sam da se našalim.

Znate šta, ako vi imate jedan budžet, a kritikovaće me i Siniša, 3,5% deficita, a hoćete da pokrijete sve ovo što smo uradili sa ovim budžetom, 3,5% ćemo da preživimo. Od toga, ako se ne varam, 129 milijardi su suštinski iz nekih realnih izvora. I ako se ne varam, a čini mi se da je to i ministar Mali pričao, kada god smo imali viška novca u budžetu mi smo gledali da to na neki način vratimo stanovništvu. Možemo mi ovde da polemišemo da li je 6.000 mnogo, malo. Pre neki dan sam polemisao sa jednim kolegom, kaže – što ste dali "Karneksu" ? Mogli smo da damo sto drugih firmi, pa znam, sto mesara ne može da zameni "Karneks".

Znate šta hoću da vam kažem, kada mi gledamo unazad. Sećate se vi one velike priče ovde u parlamentu, samo je inflacija gurala BDP, sad je inflacija 1,9% a mi i dalje imamo rast BDP. Da li je onda ta teza tačna ili nije tačna? Ako sam dobro zapamtio realni rast plata je 8,2%, što je iznad inflacije.

Još jednu stvar hoću da kažem, često se ovde napada ta javna potrošnja. Ja neću da ulazim da li su sve investicije sa ispravnom ili neispravnom cenom, niti me interesuje, ali jednu stvar znam, s obzirom da su nam pale i strane investicije zbog

28/3 JJ/JG

blokaderske godine i po, mada se malo smanjio debalans između uvoza i izvoza, ako vi ukinete te državne investicije, to vam je kao da ste avionu ugasili motore u sred leta. Naš privatni sektor, a naročito ako ima politička nestabilnost, onda i strana ulaganja, nema kapacitet da investira onoliko koliko bi nama trebalo. Lako je o tome pričati, ali treba to i uraditi.

Taman smo bili na pragu novog investicionog ciklusa koji je zbog visokog nivoa stranih investicija mogao da zahvati mala i srednja preduzeća, a onda smo dobili političku nestabilnost. To dvoje ne ide zajedno. Nema malih i srednjih preduzeća samo za srpsko tržište. Sva mala i srednja preduzeća, naročito ona velika, moraju da budu minimum regionalno orjentisana.

29/1 JD/MJ 15.50 - 16.00

Ne postoji više zbog visoke produktivnosti i svega ostalog nešto što vi možete da proizvedete samo za sprsko tržište. Morate da budete malo šire opredeljeni.

Ne mora nužno svaka polemika oko date subvencije, pa se preračuna koliko je to radničkih plata u tom preduzeću, što je česta tema. Možda se subvencije daju, evo taj isti „Karneks“ da spomenem, ne znam zašto mi je pao napamet, što mora da bude za radna mesta, ne mogu oni da zaposle mnogo više ljudi, ali mogu kao „Perutnina“ iz Ptuja, oni proizvode kompletno živinsko meso za srpsko tržište i za okolinu tako što se oni organizovali naše seljake.

Hajde da razmislimo da to bude takva podrška „Nepolanti“, „Karkneksu“ ili ne znam. Namerno spominjem poljoprivredu zato što ako bih ja davao kritiku uopšte u toj investicionoj politici i vlasti za sve ove godine čiji sam i sam član, autoputevi, bolnice, data centri, prenosna ekologija, koliko smo mogli da dobijemo, to je se dobro vrhunski, drži nam taj privredni rast u redu.

Malo smo uložili u zelene sistem, malo smo uložili u sistemskim rešenjima da napravimo, recimo paritet cena u poljoprivredi, da ne gubimo u stočarskoj proizvodnji.

Žao mi je što nije tu naš kolega iz Vojvodine, ministar poljoprivrede, pa da možda malo polemišemo i oko toga. Nadam se da će to biti u sledećem budžetu.

Pošto nam slede izborni meseci, ili ne znam nedelje, mi treba da završimo ovaj budžet, to je ključni dokument plus onaj set zakona tamo. Pozdravljam naravno taj zakon da crkve mogu da prave škole i školski sistem, šta su sve zamislili, ja ne nemam ništa protiv toga, trebalo je i pre. Ne moram kao gospodin Komlenski da kažem da i mi komunisti podržavamo te crkvene poslove, ali to je to. Dakle, ovaj budžet u zadatim parametrima, bez obzira na kritike Fiskalnog saveta i kolega iz opozicije, ovaj budžet je prihvatljiv. I to je suština.

Dakle, sa 3,5% deficita, pokrivanjem, osim onih 59 milijardi najvećeg dela troška iz praktično realnih izvora. Da li su krediti za puteve dobro ili loše? Pa, mi smo te projekte počeli, oni nisu nepoznati javnosti. Jedna koleginica je ovde pitala koliko sve košta? Pa, videćemo kad ugovorimo, ali vi prvo morate da obezbedite pare, morate da vidite izvore finansiranja. Meni su izvori finansiranja tih stvari u budžetu sviđaju. Ja ću reći jednu jeres, verovatno će me i napasti.

S obzirom, da vrednost novca pada, da se obezvređuje ja bih uzeo još para, ne 10, 20 milijardi da se zadužimo, ali ako imamo programe reindustralizacije Srbije.

Ljudi, mi smo dizali ovo u nekoj meri i obraćam se kolegama iz opozicije, nemojte da se javljate za reč, do neke mere ti dižeš državne investicije. Ti ako gledaš budžet, nama se budžet puni sa strane potrošnje, a moralo bih da počne iz proizvodnje. To je suština.

Možemo ovde da pričamo o lokalnim problemima da li je dobro što smo dali 5.000 dinara ili 50 evra, ili ne znam ni ja, to je sve okej.

Znate šta je još dobro ovde na 1,9 % koliko trenutno imamo inflaciuju, čak i ova sredstva uz sve optužbe koje je opozicija napravila ona neće napraviti inflatorni pritisak i ne vidim da je ne optimistično ono što je vlast prihvatila, obzirom na rast PDV-a, a šta ako rešimo pitanje NIS-a dosta sam dobro upoznat sa tim? Pa, vratimo im neke fiskalne prihode odatle, pa ima 30 milijardi.

Ne bih se svađao ni sa kolegama iz opozicije, niti bih previše hvalio to samo jednu stvar znam. Na 1,9% inflacije na 3,5% deficita i manje-više realno finansiranje tih 129 milijardi dinara, nećemo imati inflatorne efekte. Tačno je da nećemo ni, ovo što je pričao Stanojević, epohalno pomoći stanovništvu, ali vodili ste računa o tom građaninu.

29/2 JD/MJ

Tako da ja mislim da je ovaj budžet prihvatljiv. Neću da trošim više vremena. Ostaviću za onu posebnu diskusiju kada budem čuo, neki zanimljivi ljudi mi se još nisu javili, čekam da vidim šta će oni da kažu ali suštinski 1,9% inflacija, 3,5% deficita u budžetu i 129 milijardi finansirano iz suštinskih realnih izvora, plus ta bankarska zaduživanja, ja vam kažem, ja bih se još zadužio samo za reindustrijalizaciju, a ne samo za infrastrukturne projekte.

To je suština onoga što smo mogli da imamo, i ako sledeći izbori uspostave političku stabilnost vratiće se i strane investicije, a onda će biti šansa da i mala i srednja preduzeća, uz relativno solidnu podršku države i regionalnu stvorene proizvede koji mogu da konkurišu, da dođemo da dodatnog rasta i budžeta i mogućnosti. Ne treba ugasiti velike državne investicije, jer je to motor koji naš avion drži u vazduhu.

Za sada toliko. Hvala, predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege, na neki način mi je drago što je Đilas završio ovako, kolega Đilas, izvinjavam se. Ne treba napadati, ali nekako mi se čini, ja sam rekao da je ovo sednica koja je zadnja prilika ove vlasti da pomogne opoziciji da ima 3%.

Ja moram da vam kažem da nismo uspeli. Nažalost mi imamo malo više od 3%, a od vas nema baš niko 3%. I možda ćemo i sami na izbore, a od vas sigurno niko neće sam na izbore i da to skinemo sa dnevnog reda. Žao mi je što nemam više vremena.

Profesorka Stojković beše, ona kandidatkinja za predsednika Srbije ode na kongres Zelenih u Nemačku, a inače te profašističke varijante se sada u Evropi revizija istorije jako poštuje, još ako možemo da opletemo i Ruse uz put, a ne bi valjalo. Kaže – naša jedina politika je da stavljamo klipove u točkove vlasti.

39/2 VS/CG

To priča neki od vas. Jedan kolega, neću da ga spominjem, možda da ne bi imao pravo na repliku, kaže, ljudi, sklonite nam Vučića, sve ostalo ćemo mi. O nekim diskusijama, znam koji je to poslanik rekao i na kom forumu, u Evropskom parlamentu, i nisam ja nikakav Vučićev advokat, da se razumemo, ali ako je to jedna politika, to smo videli. Videli smo 5. oktobar, mogu da budem advokat Slobodana Miloševića, ako vam se to sviđa, i to smo videli. Šta je prvo stradalo? Bankarski sistem, pljačkaška privatizacija, radna mesta, obrazovanje, identitet, slava, vera, kultura, šta god hoćete, a šta su nam obećali? Šest milijardi na Mađarskoj granici, jel tako i obećali su nam jako dobru i lepu vlast koja nudi perspektivu i slobodu, a to je ustvari bio put u ropstvo i to je ta obojena revolucija o kojoj mi ne želimo da govorimo. Na žalost ne vidim podršku blokadera, vi ih zovete studentska lista, aktuelna opozicija u ovom parlamentu i to je suština, neće narod da glasa, neće studenti da glasaju, neće blokaderi da glasaju, a onda se preti aktuelnoj vlasti i nemam ništa protiv. Inače sam čest slučaj kod istražnih organa koji se zovu BIA, policija, UKP, i nemam ništa protiv toga, ali moram da vam kažem nešto, da nije bilo BIA, 12. marta prošle godine, mi ne znamo kako bi izgledao 15. mart. To je tačno. Obrazlagale su kolege ovde.

Jel to po svakoj definiciji pokušaj terorističkog akta u cilju preuzimanja vlasti? Ako nemamo te programe, ako je jedini put dolaska na vlast, korišćenja nesreća da bi se na vlast došlo bez izbora, ja se sa vama nikada ne mogu složiti. Ako je dobro da idemo tamo na šesti ili deveti red i da u Evropski parlament i da prepričavamo novinske natpise, Piculine izveštaje i časno i poštene izlobirane druge izveštaje iz Evropskog parlamenta , a imamo mi problema u državi da ne mislite da sam ja sada naivan, uvek može, bolje.

Da li nama treba politička nestabilnost, da li nam treba manje stranih investicija, manje radnih mesta? Svako mora da objasni šta je posledica njegove politike? Ako neko misli da za sedam dana možemo da zamenimo sve strukture, sve sudove, sve fakultete, sve dekane, sve tužioce, sve direktore, bojim se da to baš i nije nešto na šta možemo da računamo. Ja se sa namerom vraćam na 5. oktobar, prethodnih godinu i po dana, najveći neprijatelj ove države je bila obojena revolucija i korišćenje nesreća za koje neko mora da odgovara, u cilju politike da se dođe na vlast bez izbora.

Da završim, poštovana predsedavajuća, želim još jednom da ponovim, naši policajci su bili heroji kada su sačuvali mir i red, zajedno sa BIA i ja se zahvaljujem.

Što se tiče SPS, mi ćemo glasati protiv ove inicijative i svi ministri iz SPS, imaju podršku SPS, ali i kompletna Vlada ima podršku SPS, i za SPS se ne bojte, do pobede.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poštovane kolege, verovatno ću govoriti možda malo drugačije nego što smo ovde čuli. Neću se baviti detaljima. Ostaviću malo vremena, ako neko bude pitao nešto.

Moram da vam kažem da mi je ova sednica veoma zanimljiva. Prošli smo kroz sve novinske natpise, prošli smo kroz podatke iz APR-a, prošli smo javne podatke sa sajta javnih nabavki i izvinjavam se ako ću da izgovorim jeres, ali meni ovo liči kao sednica koja treba da pomogne opoziciji da pređe cenzus.

Možda grešim. Data im je šansa. Možete sa dokazima, bez dokaza da kažete šta god hoćete. I okej, to je politička borba. To je možda i politički legitimno, jer vidim da vas neće blokaderi, a sa druge strane, dobro je pokrenuo kolega Pavlović, čuo kako se potcenjuje sopstveni narod.

Ko glasa za SNS? Ne bojte se za SPS i za nas će da glasaju. Nemamo mi taj strah. Treba da izađemo na izbore. Pa, ko će da glasa za vas, ako sopstveni narod neće, a neće da vas podrže ni blokaderi koje vi zovete studentima, jer tamo na toj listi, navodno i nema studenata.

(Narodni poslanik iz opozicije dobacuje sa mesta: Znači, vi ćete samostalno na izbore?)

Da, što se mene tiče, ako mene pitaš, evo sede moje partijske kolege, ja se zalažem za to da SPS ide samostalno.

Šta je problem? Nikakav problem nije. Ako se drugačije politički dogovorimo, zavisno od toga kakva bude politička scena, svi su dogovori mogući. Jednu stvar znam, niko od vas neće ići sam. Niko, jer nema šanse.

(Milenko Jovanov: Isključen mikrofon.)

Dobro Milenko, ti ćeš na kraju da začiniš. Nije problem.

Ali, ja ću pokušati da na nekim stvarima samo kažem o čemu bi mi trebali da raspravljamo. Ovo očito nije rasprava o ovoj Vladi. Ovo je rasprava od prethodnih 14 godina SNS i SPS-a ili koga već, koga ćete ovde da nabrojite.

27/2 JD/MP

Prva neistina je da li je bilo ono, programi „Srbija 2025“, „Srbija 2030“, „Srbija 2035“, pa to je predočeno građanima. To su programi. Vaš problem je što nema programa. Ima samo kritika. Sve je kritika.

Putevi su dobri, ali su skupi. Bolnice su odlične, a odlaze lekari. Pa, sa čime da vrše dijagnostiku, ako neko nije napravio bolnicu i kupio nove aparate? Pa, mora da bude nešto novo tu. Da li je tako?

Znači, nije tačno, vlast je transparentno izlazila. Možemo da pričamo i o krađi na izborima ako hoćete, ali ako se razlika meri u milionima teško je pričati o tome. I ja to zaista mislim.

Dalje. Pogledajte kolega Branko Pavlović, izvinjavam se pošto se on neće dodatno javljati za reč, verovatno, imate dva modela, fiksni kurs i fluktuirajući. On misli da je dobar fluktuirajući, a ja mislim da je dobar fiksni. Znate zašto? Jer je taj fiksni kurs, između ostalog stvorio poverenje. Znači, nije to samo koliko izvozimo i koliko uvozimo, jel naša privreda i nije dovoljno velika.

Zašto nije dovoljno velika? Jer su banke rasturene i pariski i londonski klubovi koji su bili, sve je urađeno da mi nemamo domaću banku…

(Narodni poslanik opozicije dobacuje sa mesta: Ko je bio na vlasti?)

I ja se pitam ko je bio na vlasti.

Što bi rekli moji prijatelji iz Srpske napredne stranke – pa, vi ste bili na vlasti. To je nebitno. Niko nije odgovarao.

Najveća pljačka… Nije pljačkaška privatizacija, to je druga po redu. Prva je bila uništenje bankarskog sistema. Vi nemate šansu da radite i gradite. I sve ostalo, ljudi, uništenje instituta, uništenje školstva. Pa, ko je to uradio? Vučić? Neće biti.

Koliko nam treba godina da vratimo to nazad? Pričao sam o poverenju u dinar. Što se tiče, možete da glasate i meni poverenje.

Uostalom, sama sednica o nepoverenju Vladi… zato sam rekao da je ovo vama pomoć, a ne znam šta. Nije ni važno. Možda ste bolji vi nego blokaderi, ali nemate podršku ni jedni, ni drugi.

Dakle, da se vratim na ovo. To poverenje koje je ostvareno, otuda su bile velike strane investicije. Kada su prestale velike strane investicije? Kada je nastala politička nestabilnost. Gde leži srce političke nestabilnosti? U pokušaju sprovođenja obojene revolucije.

Ko to očekuje da odgovorna vlast u nekoj državi propusti obojenu revoluciju. Da li zna neko da mi navede primer bilo koje države u svetu da je obojena revolucija donela dobro? Ne postoji.

Ako ste mislili da će ova vlast…

Neću da nabrajam rezultate i neću da polemišem sa kritikama koje su ovde iznete. Uglavnom, ničim dokazani i uglavnom iz novinarskih natpisa. Ona ima rezultate. Vlast izlazi sa rezultatima i sa programom. Ispada da kolege iz opozicije imaju samo kritiku, pa ako ne ponudite ništa, ja ne ulazim u legitimnost onoga što je političko vaše delovanje, to je vaš izbor. Ne znam kako će ljudi glasati za vas. Tu imate najlepšu činjenicu. Imate studentsku listu na koju nema ni jednog studenta. Da li je to tema? Ako je to tema, okej, prepustićemo građanima da o tome odluče.

Dalje, vraćam se na privredu. Mi moramo da vodimo računa koliko nam je privreda duboka, koliko mi možemo da proizvedemo. Ovde su bili odlični govori. Što se mene tiče, ja to moram da kažem, iako je naš Vojvođanin, ali ministar Glamočić je objasnio mnogo stvari vezanih za poljoprivredu, vrlo sistematično, sa tačnim podacima, na ono što se najviše napada i vrlo tačno. Od cene mleka do cene

27/3 JD/MP

poljoprivrednih proizvoda, do toga koliko mesa uvezenog iz inostranstva učestvuje u proizvodima. Da li sam zadovoljan što je to tako? Nisam. Vidim, nije ni on, nije ni Vlada.

Minisitarka privrede Andrijana takođe je imala svoju priču. Ministar Siniša Mali, može da vam se sviđa ili da vam se ne sviđa ali zahvaljujući toj ekonomskoj, monetarnoj, fiskalnoj politici mi imamo dovoljno para u budžetu i da se nominalno povećava dug, ali on suštinski pada u ukupnom zaduženju.

Reći ću nešto za šta znam da ćete da me napadnete. Mene ako pitate, sledeća faza, kada pogledate budžet, nama je sa jedne strane potrošnja, s čim se vi sllažete.

Treba da se napravi neka proizvodnja. Što se mene tiče, ako imamo takve mogućnosti u srpskoj privredi, takve alate, sledeći korak kada smo sačuvali državu ako bude političke stabilnosti, treba da bude upravo to, da povećamo ono što će budžet puniti sa strane proizvodnje. Znači, nije dovoljno povećan izvoz.

28/1 MT/CG 15.30 – 15.40

Ako se dobro sećam, u vreme ministra Martinovića subvencije su bile na nivou 600, 700 miliona evra, sada su prešle milijardu i 300, milijardu i 400 miliona i isplaćuju se, ali nisam video dovoljno veliko povećanje u poljoprivredi. Ako su duplo veće subvencije, mi očekujemo da izvoz ne bude pet milijardi, nego da bude deset, jer nije ideja ni ove vlasti niti bilo koje druge odgovorne vlasti da se ulaže u standard nego da se ulaže u proizvodnju pa da iz te proizvodnje uđemo u fazu da ćemo imati još više para, da ne moramo da delimo „helikopter mani“. Inače, ako postoji višak novca, a verujem Sinišu, nije loše da ga podelimo narodu, a vi to tumačite drugačije.

Prema tome, mi imamo nekoliko ekonomskih koraka, uključujući fiskalnu i monetarnu politiku, koji nam sada omogućavaju da razmišljamo o tome da podižemo proizvodnju.

Još nešto. Taman smo bili na pragu da to uradimo, a onda je pokušana obojena revolucija. Zašto je ona pokušana? Zato što je zovu da je obojena, ja sada ne znam što su tačno dali. Naši ministri i poslanici vlasti idu u Evropu da obezbede neku podršku državi, a vi idete da se žalite na sopstvenu državu i na sopstveni narod. Na državu zato što niste na vlasti, a na narod zato što neće da vas podrži. Na narod, na srpski narod, na građane Srbije, na nacionalne manjine. Svaka čast prof. dr koji nas je podsetio na srpske pesnike.

A vi ako me vučete za jezik, da vas pitam nešto. Evo tu sedi moja drugarica Snežana, svi ćete da napadnete, zato i ostavljam vreme. Da vam kažem nešto – ni jedan vaš napad nije kredibilan iz razloga što ne spominjete ni proterivanje Srba, ni bombardovanje, ne spominjete nigde da Srebrenica nije bila genocid jel to nije dokazao ni Haški tribunal, pa tako redom.

Onog momenta kada budete spremni da daje izjave koje brane srpsku državu, tog momenta sam ja spreman da razgovaram o tome da li je Snežana pogrešila ili nije. Dotle, to što vi pričate, to je magla, jer se niste setili da postoje srpske žrtve, niste se setili da postoji genocid nad Srbima, niste se setili da postoji proterivanje Srba. Ja mislim da treba tebe da bude sramota jel tamo gde ideš samo pljuješ svoj narod i svoju državu. Za razliku od tebe, pošto se ja toga ne bojim. Ja sam držao pušku u svim ratovima. Evo osudite me. I svugde sam branio svoj narod. I opet ću ako me zovu, a vi nećete nikada. To je razlika između nas. Mi ćemo da branimo svoju državu i svoj narod.

Na primer, što se niko od vas nije setio da spominje da sudovi u Prištini pišu optužbe srpskim oficirima Vojske i policije koji nisu nikakve paravojne jedinice. Slala ih je država legitimno da brane Kosovo i Metohiju, da brane naš narod u Republici Srpskoj. Samo ta dva rezultata „Rezolucija 1244“ i Republika Srpska su dovoljan dokaz da se vodila patriotska politika. To što se to vama ne sviđa, to je nešto drugo.

Dakle, ne može biti ni jedna vaša prozivka legitimna dok ne priznate da se u Hagu sudi Srbima, da Srebrenica nije bila genocid, to kaže i Haški tribunal, da su Srbi proterani iz Hrvatske, da Srbi proterani iz drugih krajeva Bosne i Hercegovine, ne računam Republiku Srpsku, da su Srbi proterani sa Kosova i Metohije. Setite se – pregovori bez statusa. Gde smo sada? To isto kao Minski sporazumi s Rusijom. Ali, vi to poštujete, vi poštujete. Setite Gorana Svilanovića, šta je rekao čovek. Mi smo išli u Evropu da dobijemo pare da bi došli na vlast, a zadatak je bio da rasturimo Saveznu Republiku Jugoslaviju. To je on rekao, nisam ja. Da li je to neko d vas demantovao?

28/2 MT/CG

Koliko para imaju ne vladine organizacije? Koliko hoćete. Prošle godine 40 i nešto miliona zvanično. Jesu li one prepoznate kao politički subjekti? Nisu. Jel se kandiduju na izborima? Ne kandiduju. Da li su stalno na onim trovačnicama „N1“ i „Nova S“? Jesu. Što nisu prepoznati kao politički subjekti? Što nisu evidentirani kao, ja bi se založio za to, kao agenti stranog uticaja? A, koga pomažu? Pa, vas pomažu. Oni napadaju vlast, oni prave zlu krv najviše, čak ne ni vi. Razni CINS-ovi, BIRN-ovi i ne znam ko već. Nije mi to tema.

Što niko nije reagovao na optužbe za srpske oficire? Nisu paravojne formacije. Tu i država treba da reaguje, jer je njih država zvala, država poslala. Država mora da brani svoje oficire i svoje vojnike. Eto, kritika jedna i na vlast.

Ja moram da ostavim malo vremena, to sam obećao, ali hoću da vam kažem jednu stvar. Dakle, nema veze, neka se pomogne i opoziciji i sa 3% smo im pomogli umesto 5%, ništa to nije sporno. Ako hoćemo da pričamo o učinku vlasti jedini sud može da da narod. Ja mislim da ova vlast, bez obzira možda neke stvari koje nisu najbolje urađene ili su možda čak i loše procenjene pa nisu dobre. Na tim izborima ćemo da izađemo i da vidimo šta misli narod. Nemojte poštovani drugari i prijatelji, kolege, nemojte da nipodaštavamo sopstveni narod. Ono što je dobro mora da se kaže da dobro, ono što nije dobro ili vi smatrate da nije dobro, recite.

Još jednu stvar, neko je to spominjao, čini mi se Ćuta. Ne smeju da se napadaju ničije porodice ničim. I hvala ti za to. Mislim da je to pošteno na srpskoj političkoj sceni.

Imao bih ja još štošta da pričam, naročito u privredi, ali moram da ostavim par minuta za ove što će se naknadno javiti, pre svega da napadaju Snežanu i Ivicu.

Još jednu stvar da ne zaboravim, makar mi ostao minut manje. Naša policija koja je izdržala više od godinu dana pokušaja da se pobijemo između sebe, da neke strukture dođu na vlast bez izbora, oni su ljudi heroji. Možda ima neko ko je sporan, možda, ali srpska policija i bezbednosne službe su heroji.

Nisam siguran da ona teroristička grupa koja je otkrivena 12. marta u Novom Sadu prošle godine, ona je sprečila da se 15. marta desi ono što su neki obojeni revolucionari planira. Neću da ulazim više u kvalifikacije teroristi, neteroristi, ali njihovo političko delovanje nije legalno.

Hvala vam što ste imali strpljenja da me čujete, i jedni i drugi, ostaviću malo vremena, jer pretpostavljam da će mi trebati.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Ne bih se javio, ali koliko ja znam, na Skupštini je zabranjeno reklamiranje. I znate šta je jako važno. Kaže naš narod, mada je Milenko dobro rekao, nesreća u Srbiji se tek u ovom poslednjem vremenu određenih političkih struktura koristi kao politika.

Ali sam hteo da se zahvalim na reklami. Nije važno šta priča, nego ko priča i kada dobijem takvu priču, ja se najiskrenije zahvaljujem na reklami i potpuno sam sad siguran da će SPS na narednim izborima dobro da prođe.

(Radomir Lazović: Replika.)

Poštovana predsedavajuća, poštovana koleginice, ne želim da ulazim u raspravu, ali ipak moram da odgovorim na neka pitanja. Nadam se da nećemo potrošiti previše vremena. Dakle, 63 amandmana glase „briše se“, ali da probam da odgovorim na neka pitanja.

Prvo, ovaj budžet su podržali i MMF i Svetska banka. Tu su i ti krediti.

Što se tiče liderstva „Srbijagasa“ u nelikvidnosti, znate šta, ako hoćete da vodite socijalnu politiku, samo u zadnje dve godine držanjem cene za gas nižom od one koja bi trebala da bude prema domaćinstvima mi smo dali 200 miliona evra. Manje smo naplatili. Cifre koje vi spominjete su uglavnom otišle na socijalnu politiku. „Srbijagas“ u poslednjih 10 godina nema profit manji od 100 miliona evra.

Govorim kao ovlašćeni predstavnik, pa ću potrošiti vreme.

„Srbijagas“ godišnje iz tekuće likvidnosti izdvaja 100 miliona evra, svake godine. Znači, mi smo veliki investitor. To je suština.

Projekti koji se nalaze u sledećih pet zakona, uključujući i ovaj, pa oni su svi 50% već isfinansirani. I šta sad hoćete da mi kažete, pošto je to ideja, da mi to treba sve da prekinemo. Pa šta će onda da se desi? Nema interkonekcije prema Makedoniji, nema dodatnih radova na interkonekciji prema Bugarskoj, nema interkonekcije prema Rumuniji, nema interkonekcije prema Republici Srpskoj i da ne nabrajam. Neću da nabrajam unutrašnje potrebe. Hoćete industrijsku zonu u Prahovu, vrednu milijardu evra, koja traži 600.000.000 metara kubnih gasa godišnje i neće da potpišu kompanije ugovore ako nema gasa. Čak i mnogo manji potrošači, govorim o stranim investicijama, nije dovoljna samo struja, samo put, samo pruga, samo komunalno opremanje, traže gas. Zašto?

14/2 TĐ/MJ

Evo, da probam da objasnim. Sad smo produžili, ja to još nisam objavio, iako se to već desilo, produžili smo gasni aranžman za naredna tri meseca, produžićemo i do nove godine uskoro. Najpovoljnija cena je u Evropi, a da objasnim zašto sam to rekao. Dakle, i naftna formula i maksimalna gipkost, kako kažu Rusi, odnosno fleksibilnost – ne plaćamo nepreuzete količine, ako preuzimamo viškove plaćamo po ceni iz ugovora. To nema nigde. Dakle, nema ni investicija bez gasa.

A zašto sam vam to rekao? Ukoliko ne završimo neke od ovih projekata, tipa da dovršimo interkonekciju sa Rumunijom i da dovršimo interkonekciju sa Makedonijom i da pojačamo naše kapacitete prema Mađarskoj, da završimo skladišta koja se ovde takođe pominju, znate li za koliko će da poskupi gas? Za minimum 40%. Ako ga uvozimo sa nemačke obale i poslušamo neke od vajnih analitičara, poskupeće 80%. Ja mislim, ako gledate Evropsku agendu, sve te primopredajne stanice i svi ti gasovodi se nalaze na Evropskoj agendi i uslov su, između ostalog, za otvaranje klastera tri. Između ostalog, te primopredajne stanice su uslov za otvaranje tržišta. Sve to traži Evropa.

Dakle, zaboravio sam da objasnim. Ono što je Vlada preuzela na sebe do sada su sve praktično dugovi koji su nastali na osnovu raznih vrsta socijalne politike. „Srbijagas“ investicione kredite finansira sam. Sad ako znamo nešto o finansiranju, vi odete kod banke, imate kredit i šta je najvažnije, to su transportni sistemi. Oni suštinski predstavljaju monopol ljudi i biće korišćeni, biće predati „Transportgasu Srbija“. Tog momenta kada odete kod banke, ako nemate garanciju da će projekat biti završen, ne možete da dobijete projektno finansiranje. Znači, mi imamo garanciju da će, kao prirodni monopoli, dakle mora da ih koristi onaj koji je trgovac, onaj ko transportuje gas, nema veze da li je kroz Srbiju, ti krediti biti vraćeni. I to je suština svakog projektnog finansiranja.

Zašto smo išli na komercijalne kredite? I to morate da razumete. Doskora nije bilo kreditiranja za gas, za gasnu infrastrukturu ni od Svetske banke, ni od IBRD-a, ni od EBRD-a. Šta hoćete? Kritikujete da dođu Kinezi. Super. Uzeli smo u proseku kamatne stope 2,4% na sedam godina sa mogućnošću rolovanja, ako nešto fali. Šta hoćete? Nađite te kamatne stope u Evrope i da vidimo da li je to bolje ili lošije. Finansira se iz portfolija banaka koje rade na srpskom tržištu. Pa to je naš novac. Sve su naše banke visoko likvidne i spremne da sarađuju i sa Vladom i sa „Srbijagasom“.

Evo, sad se razrađuje novi projekat od Niša do Kiškundorožma, znači izlaz prema Mađarskoj, preko Beograda, za novi veliki gasovod, 75 bara, hiljadu milimetara, 10.000.000.000 godišnje transporta. Znate li ko će ga finansirati? Svetska banka. Ali do juče finansiranje od međunarodnih institucija ili bilo koje finansijske institucije iz Evrope za gasne projekte nije bilo. Što to sada rade? Pa hoće i oni gasne elektrane. Hoće i oni da utiču na diverzifikaciju. Oni čak hoće da eliminišu ruski gas, što mi nećemo, bar dok postoje uslovi da nemamo sankcije tog tipa koje ugrožavaju srpsku privredu, političku ili geopolitičku poziciju Srbije. To je suština.

Da vas pitam još nešto. Naši trenutni kapaciteti, mimo diverzifikacije, mimo kupovine iz drugih izvora, deluju dovoljni, ali nije tako. Koliko se gradi samo u sunčanim panelima za struju? Hiljade megavata. Koliko se gradi u elektranama za vetar? Biće hiljade megavata. Je l' to zelena energija? Je l' to praksa Evropska komisije? Je l' to zahtev? Sve jeste. A čime ćete da balansirate taj sistem? Njega ne možete da balansirate na atomskoj elektrani za koju nam treba minimum 12 godina. „Bistrica“ bi dobrodošla kao reverzibilna, a treba nam sedam godina da sad počnemo da radimo. Pa šta je to što je brzo i za šta imamo uslove, što i Evropa sada počinje da radi? Gasne centrale koje sada možete da uključite za pet minuta i da budu na mreži.

15/1 AL/MP 12.20 – 12.30

Kako ćete da rešite problem sa CBAM, takse na CO2? Pa ne možete to, ljudi, da uradite tako što ćete da nastavimo da kopamo dodatne količine uglja. Da, mi treba da iskoristimo naše trenutne kapacitete, ali da bi ste rešili probleme naše privrede, da možemo da izvozimo, da nam ne bude previsoka taksa na proizvode koje izvozimo, pa morate da rešite sa CBAM.

Ja bih molim kada stavljamo neku širu sliku, a mislim da to svi razumeju, da imamo u vidu da ovi projekti moraju da se završe, ne zato što je to evropska agenda, nego zato što je to naša potreba. I ako želimo da imamo normalne cene gasa i ako želimo da imamo energetsku bezbednost, gospodo, pa mi moramo da izgradimo te kapacitete. To da li ću da uberem neki politički poen, ja to ni ne reklamiram. Ja vas molim da „Srbijagas“ ne reklamirate kao preduzeće koje nema tekuću likvidnost. Ali ako toplane i distributeri, a to je stanovništvo i građani, duguju 48 milijardi dinara u ovom momentu, pa ja moram da uzmem i neki kredit da bi držao ne moju, nego njihovu tekuću likvidnost. Da bi držali cene gasa na prihvatljivom nivou za stanovništvo, pa moramo negde da pomognemo.

Ja mogu da se odreknem marže, ali to nije dovoljno da zadržimo postojeću cenu za domaćinstva i u tom smislu kada čitate te izveštaje i bilanse… Druga stvar, još samo jednu stvar, i tu ću završiti da ostavim malo vremena, možda će na kraju trebati, nije tačno da nije bilo nabavke. Možete vi da se smejete koliko god želite, gospodo. Ne, ja ću vam to drugačije obrazložiti. Nema ni jedna prekršajna, a kamoli krivična prijava od strane DRI, a mi smo redovni pacijent zbog takvog mišljenja i MUP-a i UKP-a i BIA i koga god hoćete.

Prema tome, ja vas molim ako već posmatrate zakonske posledice da razlikujete da li je možda bila neka skraćena nabavka i to što mi ove projekte moramo da završimo zato što nam oni trebaju. Ako ćete vi lično da ocenjujete da je sve, ne znam, korupcija i sve drugo, molim takvih prijava za „Srbijagas“ ima koliko god hoćete. Podnosi svaki onaj koji ne dobije posao na tenderu. To je srpska praksa. Šta ima veze. Nek dođu, nek provere. Sa tim nikakav problem baš nemam.

Dakle, gospodo, ovi krediti su za projekte koji su u toku, koji su uslov za tu evropsku agendu, kako je zovu, ja baš ne volim, ja sam evroskeptik, ali tako mora, da imamo opcije da diverzifikaciju koja neće dovesti do toga da gas enormno poskupi.

I još jedna stvar. Ako dođe do evropskih sankcija prema ruskom gasu, a to će biti najkasnije, ako ih bude, 1. januara 2028. godine, mi moramo da imamo rezervne opcije. Vi možete sada da me ubeđujete koliko god hoćete da država ne treba više da se zadužuje, ali ako ovo ne uradimo naše mogućnosti će prosto biti sužene.

To se isto odnosi na proširenje“ Banatskog dvora“ i na još jedno skladište koje ćemo raditi tu kod Beograda, a zove se „Tilva“, koje će biti nacionalno, to je ušlo u nacionalni program gasifikacije, nacionalno rezervno skladište u iznosu od 300 do 500 miliona metara kubnih, koje će biti naše rezerve, kao što smo ih imali u nafti, naftnim derivatima, koje su nam sada pomogli da ova kriza koja je bila oko nafte, jel tako, i oko derivata, ne bude takva da u toj meri pogodi srpsku privredu. Hvala predsednice. Za ovo javljanje, toliko.

Ja ne znam da li nismo čuli. Znači, mi finansiramo mnogo toga iz tekuće likvidnosti. Sve investicije, investicioni krediti se vraćaju iz tekuće likvidnosti „Srbijagasa“. Šta ja da radim? Nisu platile Toplane. Beogradske elektrane duguju sada 14 milijardi, ljudi. Možete i da me ubijete.

Što se tiče moje plate, moram da vam kažem, uvaženi kolega, ja primam u „Srbijagasu“ 220.000 dinara, sve ostalo su inostrane kompanije. Ja naravno prijavljujem to i šta je problem?

Dakle, još jednom, mi investiramo 100.000.000 evra godišnje iz tekuće likvidnosti „Srbijagasa“. Ako želimo da završimo ove projekte, ja ne mogu sve to da postignem iz tekuće likvidnosti „Srbijagasa“. Dakle, to su projekti koji su monopolskog tipa. Kada sam to rekao nisam mislio na „Srbijagas“ kao trgovca, to će rešiti otvaranjem tržišta. Transport predstavlja prirodni monopol. On je u vlasništvu države. Agencija za energetiku napravi cene i to se vraća, ali ja moram banci to unapred da prikažem. Ako je ubeđena Svetska banka, ako je ubeđena Vlada Republike Srbije, ako je ubeđen MMF, pa ja ne znam. I ovde se kaže – nismo imali te studije izvodljivosti. Što se tiče ovih projekata – nije tačno. Možda nisu javno dostupne. Kome trebaju dostavićemo ih.

15/3 AL/MP

Prema tome, ja molim samo da razumemo o čemu pričamo. Prihvatam kritiku svake vrste, i na lični račun i na račun „Srbijagasa“ i na račun eventualne energetske politike, kako god hoćete, ali samo da znamo o čemu pričamo. To je to.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Samo dve, tri stavke, koliko mi dozvoljava ova replika, da ne trošim ono vreme. Nadam se da imam pravo na nju.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je pre šest meseci sve ove predmete oko takozvanih strateških partnerstava ocenilo i reklo je da nema elemenata krivičnog dela. Nisam siguran da je Tužilaštvo za organizovani kriminal utoliko prijateljskim odnosima sa „Srbijagasom“. Ako vam to treba, dostavićemo. A, možete da nađete i na sajtu Tužilaštva za organizovani kriminal. To je prvo.

Drugo, ja neću da ulazim zašto vas je kažnjavao DRI, ali moram da vam kažem jednu drugu stvar.

Svugde gde smo radili ta strateška partnerstva to je bio poklon opštinama, jer njih nije ništa koštalo i svugde je finansirano iz tekuće likvidnosti „Srbijagasa“. Vi ne razlikujete distribuciju, to su ta strateška partnerstva po gradovima i ne razlikujete ovaj projekat koji napadate gde se radi o transportu na visokom pritisku i ogromnim količinama.

Ljudi, ponoviću, to se vraća samo od sebe kroz monopolski položaj transporta. Nisam rekao „Srbijagasa“. I, to je suštinska razlika.

Druga stvar, nikada nisam čuo za kredite iako postoji garancija gde banke nisu tražile nikakvu zaštitu za sebe. To uvek postoji. Do sada za osamnaest godina koliko sam ja direktor, bilo je raznih takvih kredita, nikada nije bilo da „Srbijagas“ nije vratila investicione kredite i da je došlo do bilo kakve realizacije državne garancije. Ne znam šta treba još da kažem.

Ne možete dobiti kredit, a da za to ne postoji adekvatna garancija. I vi ako imate garanta, privatno isto tako stoji.

Druga stvar, to tumačenje termina odmah i neopozivo, to nikada tako ne ide u praksi. To priča neko ko se nikada nije bavio privredom.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika još dvadesetak, tridesetak sekundi.

Uvek kada dolazimo u takvu situaciju prvo idu razgovori sa bankama, sa državom, sa kompanijom, možda se dobije neki reprogram, možda nešto uradite. Nije to sada da neko dođe i uzme sekiru u ponedeljak i kaže – vrati nam država 100.000.000 evra. To ne postoji u praksi, oni ako je banka vaš poverilac, država je onaj ko garantuje za vas, naravno, da vodi računa.

Ovde se pogrešno tumačilo i ono sa namenskog računa. Šta to znači? Pa nije to zaštita banke, to je zaštita da „Srbijagas“ ne može da troši novac za druge namene. Može samo za to, to je kontrola države, da. Tako da razumete o čemu vam pričamo.

Mi možemo ovako politički da se prepucavamo koliko god hoćete, u praksi to tako ne postoji. Mogu ja i dalje da vam objašnjavam kako to izgleda kada vodite jedno tako veliko preduzeće sa masom socijalnih problema koje hoćete da održite i svi se borimo za narod.

Niko ovde nije rekao – da ti projekti ne trebaju, ni za puteve nisam čuo, ni za bolnice nisam čuo, ni za gasovod nisam čuo. Neko je ovde pitao za klisuru, nije ni važno. Da vam kažem – pa prošao je auto-put, mi više ne možemo da izgradimo gasovod tuda. Zato ide gore na brdo, otud deo veće cene.

19/2 JD/JG

I druga stvar, Vranje – makedonska granica nije bio ugovoren. Pa, to je dodatna količina radova koju vi spominjete, ne na postojećem projektu. Nije bilo ugovoreno od Trupala do Leskovca gde je mali promer gasovoda zbog toga što je „Jugorosgaz“ imao 18 cola, a mi da bi ovde imali…

Da prevedem samo. Znači, ima 350 milimetara, mi moramo da imamo najmanje 500 da bi bio interkonektor i da bi radio na tim količinama, na tim pritiscima.

Ako želite da pošaljemo pisanu informaciju svima, vi ste ovde narodni poslanici, ja nemam ništa protiv ali samo da znamo da to nisu naknadni radovi, to su aneksi ugovora koji se odnose do makedonske granice za promenu trase jer nas niko nije ni pitao kada je građen auto-put i za vraćanje nazad do Niša, jer postojeći gasovod do Leskovca ne ispunjava kriterijume za interkonektore.

Hvala.

Javnosti radi – ne radi se ni o kakvom skrivenom fiskalnom riziku Republike Srbije. Ako gledate kako se to knjiži, čim ste dali garanciju, to se knjiži kao da je dug, ljudi.

Znači, čim date garanciju, tog momenta vam to ulazi u bilans budžeta i ništa nije skriveno.

21/1 TĐ/MP 13.20 – 13.30

Mogu, evo, ja sam sada shvatio da smo već unapred ukrali 125 miliona evra. Možeš da pričaš šta god hoćeš, isto je. Ako gledaš formalno kako se vodi budžet, onog momenta kada si izdao garancije to ti ulazi u bilans duga Republike Srbije. Čisto da se oko toga razumemo, jer vidim da svi pričaju isto. Nema nikakvog skrivenog fiskalnog deficita i ništa nije premešteno na javna preduzeća. Ovo je uknjiženo kao potencijalni dug Republike Srbije i računa se. Da, to je tačno.

Poštujem veoma ovu analizu. Izuzeću svoj humanitarni rad i sve ostalo, pošto o tome nisu obavešteni. Dakle, „Srbijagas“ ima 918 radnika, a ne 2.300. Nemamo mi pridružene firme. Pošto je urađeno razdvajanje u okviru delatnosti pa imate posebnu firmu koja ne sme da ima nikakve veze sa „Srbijagasom“, a zove se „Transportgas“, imate posebnu firmu koja ne sme da ima nikakve veze sa „Srbijagasom“, a zove se „Gas infrastruktura“. Sve ste pobrkali.

23/1 MZ/VZ 13.40–13.50

Uzmite, ljudi, bilanse, prosečno, rekao sam vam ali ne čujete, „Srbijagas“ najmanje 100 miliona evra godišnje je profitabilan. Ja se slažem da je ta finansijska neodgovornost usmerena na socijalnu politiku i normalno je da nas Ministarstvo finansija drži ovako. Kako? Pa dok možemo sami da vraćamo, mi sami vraćamo. Kada ne možemo da vratimo ono što je nastalo kao posledica socijalne politike, tog momenta mora da se umeša Vlada, jer je Vlada i donela odluku da nema povećanja cena.

Pa šta očekujete? Ne znam šta očekujete. Stvarno mi nije jasno. Lepo sam vam rekao i da nisu u pitanju nikakvi naknadni radovi.

Evo, ovo sada što je rađena inženjerska zaštita, ona nije bila predviđena u projektu koje je sprovela Evropska komisija i rekli smo im da to ne postoji i oni su rekli – okej, ovaj projekat je ušao u proceduru, oni su raspisali tender, oni su izabrali izvođača. Šta smo mogli da uradimo? Da padne kiša i da pukne gasovod? Ne znam da li razumete na kom terenu to ide.

Dakle, vama hvala što sam dobio još malo vremena da vam kažem.

I slušam sve to, nema neobezbeđenog kredita, ljudi. Nikad se nije desilo da je država nešto platila iz investicionog dela u ime „Srbijagasa“, ali dobro, vi imate svoju političku agendu i ideja je da sad pričamo oko toga. Vidim da smo optuženi da ćemo ukrasti odmah 125 miliona po tome, ne znam koliko. Pa ne znam kako ćemo da ukrademo 125 miliona odmah. I kako je to neodgovorno ako Vlada Republike Srbije preko Ministarstva finansija ima direktnu kontrolu nad utroškom sredstava. Koga treba da zovemo? Martu Kos? Ili ovi iz Tužilaštva za organizovani kriminal ako kažu – nema, a onda kažu – zovite Markovića, nek se Marković… Pa Marković se bavi zvučnim topom, zato što tu ima uznemiravanja javnosti. Tu ima, a dugovi „Srbijagasa“ nisu ničim ugrozili ni javne finansije ni javnost. Naprotiv, cena gasa koja ide prema narodu i prema privredi je više nego pristojna. I ponovo ću vas upozoriti, to je glupo, ali nema veze, raste cena gasa zbog tražnje u Aziji. Mi se sad suočavamo da će Srbija imati najbolju cenu dok traje aranžman s Rusima, ali ako dođemo do toga, a ne možemo drugačije, da ne možemo više da kupujemo ruski gas, prvo je pitanje da li će ga biti, ako nema tehničke mogućnosti neće ga biti, i druga stvar, odgovorno vam tvrdim, neće biti manje od 40% skuplje.

Što se mene lično tiče, mene postavlja i razrešava Vlada Republike Srbije, tako da, na oba konkursa, inače, sam pobedio, ali nisam stigao da dođem na Vladu.

Izvinite, Ana.

Pa čime garantuje direktor javnog preduzeća za poslovanje preduzeća? Pa garantuje ličnom imovinom, ljudi. Ja sad ne znam šta još treba da uradim. A nisam ništa sakrio, imam najdeblji dosije u Agenciji za borbu protiv korupcije. Evo, proverite. Pa nemam razloga, imam legalne prihode i prijavljujem. Šta je tu problem? Ništa nije sporno oko toga. Dobro, kolega me je dobro upozorio na zakonsku normu. Svaki direktor javnog preduzeća garantuje svojom imovinom za poslovanje javnog preduzeća. Inače, ako su naši profiti godišnji na nivou oko sto miliona evra, 50% je, je l' tako, utvrđeno da mora da se vrati Vladi Republike Srbije. Pa nije tačno ni da je baš Vlada Republike Srbije finansirala svu socijalnu politiku sama. Izvinjavam se.

Pa, dužni smo da se pravilno informišemo.

Član 27.

Jeste vi korisnici kao Agencija za energetiku budžetskih sredstava? A, niste? Vi se sami finansirate? Pa, čekajte, o čemu pričamo? Jeste li vi regulator? Da li vi donosite odluke u smislu da vi… Pa, ne možete da imate ni malu platu ako ste u Agenciji za let, kako se to već kaže. Razumete? Znači, nije to, nigde, svuda, znači, taj nivo odgovornosti podrazumeva… Ne, ja samo moram da obavestim, ali ako je to 103. možda sam i pogrešio, ja sam direktor.

Šta je suština? Samo da ne brkamo stvari. Molim vas, većina agencija ovog tipa, pa svi smo mi pomalo socijalisti, agencije ovog tipa se u stvari ne finansiraju ljudi iz budžeta.

17/3 JJ/CG

Evo, toliko sam hteo, poštovana predsednice, samo da ne mešamo zbog ljudi koji gledaju ovaj prenos, da ne brkamo stvari, čak vraćate višak sredstava na kraju godine u budžet. Da li je tako? Skoro svake godine kada pogledate vi ste vraćali sredstava u budžet, a niste bili korisnici budžetskih sredstava i niste jedina agencija, tu su i druge agencije koje imaju svoje izvorne prihode.

Prema tome, samo mi je toliko bila intencija da ne mešamo neke stvari, a koleginica ministarka neka vam da podatke kao narodnom poslaniku koje ste tražili. Jeste, dužan sam da objasnim da ste pogrešili.

(Marinika Tepić: Da li je ovo po Poslovniku? Što ne govoriš o povredi?)

I, ti mi kažeš da govorim po Poslovniku? Pa, ti nikada ne govoriš po Poslovniku. Reklamirao sam kao i ti, a kakve to veze ima.

Hvala uvažena predsednice.

Nisam mislio, ali moram da dam neki komentar.

Pozdravljam i vaš stav lični i stav predsednika Republike i svih ostalih da ovaj lopovski deo koji hoće da dođe iz EU u Srbiju, gde imate ratnog zločinca, da imate nameru da nam se zavrće ruka, da imamo nameru da potcenjujemo Srbiju, da je omalovažavamo. Ne treba primati takve predstavnike Evropske komisije, EU, Evropskog parlamenta, koji i onako ništa ne znači.

To može da bude samo loše za nas. Može neko da se ljuti, da ide kod njih u goste, da bude tamo primljen. To uglavnom idu naše kolege iz opozicije. Neka narod sudi o tome. Ja podržavam da ne primate takve predstavnike Evropskog parlamenta. To govorim u ime poslaničke grupe SPS i Jedinstvene Srbije. To da radimo, da oni nas omalovažavaju u našoj zemlji, da su oni ovde gazde, gospodari. Malo li je ovo što rade ambasadori. Zemlju Srbiju treba da vode izabrani predstavnici naroda. To je jedino rešenje što se mene tiče.

Ja bih zamolio kolegu Jovanova, a zamoliću državne organe kao član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Komisiju za kontrolu službe bezbednosti, a možda to može da uradi i Narodna banka, ako sme to da prihvati. Dajte da jednom objavimo, bio je to jedan slučaj čini mi se da je objavio jedan list, tačno kako se koja ne vladina organizacija finansira. Ja lično podržavam da se donese zakon o tome da se registrujete ukoliko ste finansirani iz inostranstva, da znamo da vas finansiraju. To nije sramota. To očigledno nije na dnevnom redu.

Što se tiče ovih zakona koje je predložio kolega Mrdić, žao mi je što niste dali nama da potpišemo, 109 poslanika je potpisalo. Ja ću dati jedan drugi ugao ne ulazeći u odnose u tužilaštvu, pravila premeštanja i sve ostalo što može da bude posledica.

Mi smo se suočili sa time da tužilaštvo, ali deo tužilaštva ili tužioca su pomislili da treba da uzmu moć, da oni opredeljuju odnose i to ne bilo koje, nego i političke, ali i ekonomske u državi Srbiji. To je ta otuđenost od pravnog sistema ove države. Nisu svi tužioci i sve sudije, a čini mi se da je prethodno glasanje o Visokom savetu tužilaštva, to je pokazalo, iako je rezultat malo čudan, otuđeni ljudi žele da rade po zakonu.

Ta sprega dela tužilaštva, advokata i dela sudija pokazuje da su hteli da potpomognu nešto što smo mi ovde u žargonu zvali „obojena revolucija“ i dolazak na vlast bez izbora.

Ako neke sudije i neki tužioci, a neki su otišli u penziju da bi mogli da budu ličnosti na televiziji, popularne, pa da onda daju komentare i iznose svoje sudove o tome kako postupa tužilaštvo ili svoj sud o tome kako postupaju sudovi, ja mislim da to nije društveno prihvatljivo.

U tom smislu ovu aktivnost koju sprovodimo danas kao poslanici i nadam se da ćemo to izglasati, vidim kao pokušaj da se ta ciljna aktivnost, dakle ta ciljna aktivnost, jer imate moć u sprezi sa advokatima i četvrtom granom vlasti koje se zovu ne vladine organizacije finansirane iz inostranstva, ne moramo da pričamo o tome dalje šta to znači, ali i delom intelektualne elite takođe finansiranom iz inostranstva. Onda nismo imali proteste, nego smo imali blokade, otud izraz blokaderi.

24/2 VS/CG

I da ne pričam šta se politički razvijalo, koliko nas, dobro sarađuju blokaderi i opozicija, ali želim da kažem sledeću stvar. To nije prihvatljivo, to mora da se reši na izborima i to je suština cele priče. Ne možete vi steći takvu moć u društvu, da vi budete poseban centar moći, a ja slušam stalno o korupciji, pa da se mi nešto razumemo.

Ima korupcije i u sudu, ima korupcije i u tužilaštvu i svi to znamo. Ali o tome ne govorimo. E neko bi sada uz pomoć te moći, koja proizlazi iz tužilaštva ili suda, ili pravosudnog sistema, dakle deo, većina ljudi su dobri i pošteni i hoće da rade po zakonu, a oni bi da steknu sada moć da opredeljuju društvene i političke odnose u Srbiji. Za mene to nije prihvatljivo.

E ja tako shvatam ovu aktivnost koju sprovodi poslanik dr Uglješa Mrdić, mora da se napravi jedna ravnoteža i međusobna kontrola. Tužilaštvo je deo izvršne vlasti, ali samostalan, a ne deo ljudi koji nose moć, da bi se omogućilo da se dođe na vlast bez izbora, i ja sam to tako shvatio i zato ćemo mi podržati ovaj set pravosudnih zakona. Možda oni nisu najbolji, ja bih neke stvari išao dalje, ali neću da ulazim u organizacioni deo kog suda treba kako da izgleda, da li nam treba tok.

25/1 JD/MT 15.10 - 15.20

Nekada je to bilo Tužilaštvo za organizovani kriminal, na primer. Ono je bilo deo ukupnog pravosudnog sistema, nisu bili toliko samostalni. Sad hoćemo da budemo samostalni u Evropi. Tužilaštvo za organizovani kriminal gde treba da bude locirano? Ko upravlja tim premeštanjima? Znam ja za neka premeštanja tužilaca na neka mesta gde su ih premeštali da budu kontrolisani od strane onih koji upravljaju poslovima u tužilaštvu, i od vrhovnog tužilaštva i od vrhovne tužilaštva, itd., kao da ste po kazni a onda optužujete vlast za to. Ne kažem, vlast uvek ima ideju da pomalo utiče na sve to, ali mora da se radi po zakonu. To je po meni suština.

Prema tome, ovu optuženost delova tužilaštva, dela tužilaca, dela sudija, sudova, to mora da se skine sa dnevnog reda. Zato ćemo mi podržati ovu priču koja je ovde sada u parlamentu, da se napravi ravnoteža i da se napravi međusobna kontrola. Sudovi jesu nezavisni, tužilaštvo je samostalno, ali ne možete raditi protiv države, naročito ako to upotrebljavate na to da se dođe na vlast bez izvora.

Izvinite, mi smo imali pojedine predmete, ako to zapadne sudiji koji je blizak ili podržava ono što su radili blokaderi, da ih tako nazovem, da ne menjam drugi izraz, svima jasno, kako ti za dva sata znaš da nije terorista? Šta je bilo sa slučajem terorista pred 15. mart u Novom Sadu? Kako su oni pušteni za sat, dva, tri? Kako su to radile iste sudije, isti tužioci? Valjda se bira, a i ako baš nisu birani onda je bio pritisak – idemo ispred suda, idemo ispred tužilaštva, idemo… Hoćemo li mi za svaki prekršaj? Šta da rade obični građani? Hoće li oni da skupe komšije da idu ispred tužilaštva ili ispred suda pa da i oni protestuju?

Kažu – pravda je slepa. Može biti, ali znam da je zakon slep i on mora da važi za sve isto, a to ovde nije bio slučaj.

Zaista ne razumem da postoji sudija Apelacionog suda koji gostuje svake druge nedelje na onoj trovačnici od „N1“ i ima sva prava ovog sveta.

Neću danas govoriti o imenima, mislim da nema potrebe, govorim o pojavama.

Na šta to liči? I, on može da kaže sve kao sudija. Pa, šta da ja očekujem od tebe, ako navijaš za jednu političku strukturu kako ćeš ti pošteno da sudiš, kako ćeš ti pošteno da optužiš? To je nemoguće.

Prema tome, ovo što sada treba da uradimo u parlamentu to nije samo reorganizacija, to nije samo povećanje efikasnosti, to je ideja da se napravi ravnoteža i kontrola moći i da nestanu ove privilegije pojedinih tužilaca i pojedinih sudija, a vratiću se na to. Nisam siguran da osim političke delatnosti tamo nema malo i korupcije. Tu ću ja stati.

Prema tome, što se tiče poslaničke grupe SPS, shvatio sam i JS, mi ćemo podržati set pravosudnih, ako tako dobro govorim ja, ja sam ipak tehnički obrazovano lice, i mi ćemo za to glasati.

Dalje, hteo sam da kažem da ovde, drago mi je što je tu Dejan Popović, govorim o ERS-u. Ljudi, to je ozbiljna organizacija. Usudio bih se da kažem i patriotska, ali pre svega profesionalna. Ako pogledate te izveštaje, tu možete da vidite čak i suštinu problema u energetici Srbije, način na koji se oni rešavaju i možete da dobijete i pomoć, mada oni nisu nadležni za to, da vas posavetuju u radu kompanije, u davanju licenci, u procedurama i svemu ostalom, određivanju troškova da znate kako to radite. Niko se ne seti da to pohvali.

Isto se odnosi na kolege iz Agencije. Možete nazvati telefonom da pitate šta treba da radimo, kako ovo da tretiramo. Ima tu i drugih stvari, recimo DRI, sa kojom ja stalno imam neki sukob, ali nazovete, pitate i oni vam ljudi daju savet kako ćete da primenite međunarodne računovodstvene standarde, koje kako i sutra kad vam dođe

25/2 JD/MT

neka druga vrsta kontrole, tipa finansijske policije, poreske policije ili ne znam nečega drugog, što nije redak slučaj, vi ste se uskladili sa onim što državni organi smatraju da je ispravno kako u javnim nabavkama, tako i u određivanju nekih stvari vezanih za energetiku, tako i u određivanju nekih stvari vezanih za informacije od javnog interesa i slične stvari.

Govorimo o kvalitetnim izveštajima. Žao mi je što oni malo kasne, u smislu broja godina, sad su dati, ali to je dobro.

Prosto, meni je žao što prošli put nije, čini mi se, ministarka Paunović, prošao vaš zakon o službenicima, beše. Zašto? Zato što kasnimo sada sa time da tim ljudima obezbedimo ona prava koja zaslužuju i koja smo im obećali.

Što se tiče Zakona o biračkom spisku, ništa nije idealno. Ja sam lično ovde pomislio da postoji neki dogovor, možda grešim, između vlasti i opozicije da idemo dalje. Dogovor ne može biti idealan, ali možemo značajno da popravimo stvari.

Možda sam ja pogrešio, uvažena predsednice, ali ja sam shvatio da je neki načelni politički dogovor postignut i da su se sa time saglasili predstavnici EU, Komisije, ja ne volim da ih spomenem. Lično, ja mislim da su pritisci na našu zemlju sa zapada, a da nam je duša na istoku, kako ćemo da izađemo sa tim na kraj ja ne znam.

Treba bitno pojačati kapacitete Ministarstva za lokalnu samoupravu, ako sam dobro shvatio, i finansijske i organizacione i kadrovske, da bi se sprovela priča oko biračkog spiska i u tom smislu treba, znači, da raspravljamo.

Evo, ja neću potrošiti sve vreme zato što mislim da je dosta toga rečeno. Nisam želeo da ulazim u imena i prezimena, ali ako imate moć, bez obzira da li ste sedma sila, mislim na novinare, televizije i sve ostalo što ima, ako imate moć kao tužioci i sudije i ako imate moć kao advokati, ako imate neformalnu datu moć kao nevladine organizacije, a nismo vas kaznili što se finansirate samo iz inostranstva.

Da biste vi bili društveno prihvatljivi vaša delatnost mora da bude u skladu sa interesima Srbije. Ne kažem ne treba da napadate vlast. Naprotiv, ali šta radite, i kako je napadate, i ko vas finansira? Evo, ja to sada nemam, ali imam šemu kako se finansira većina nevladinih organizacija. Ako su to sto posto finansijska sredstva iz inostranstva onda mislim da treba da razmislimo kako to koristimo u političkom smislu. Treba da objasnimo – druže, ti se finansiraš sto posto iz inostranstva. Okej, to je legitimno. Dajte da donesemo i zakon o lobiranju ako treba da bude još legitimnije i da tu priču završimo. To su neka moja razmišljanja. Dakle, u cilju da se napravi ravnoteža, međusobna kontrola i poprave stvari mi ćemo ovo podržati.

Prosto, ne mogu, a da ne kažem, setite se pokušaja reforme pravosuđa koja je svremeno sprovodila ministarka Malović.

Da vam kažem jednu jeres zbog koje će me napadati, recimo, ja lično ne bih imao ništa protiv da se ne bismo toliko svađali da ministar pravde bude ujedno i vrhovni tužilac. Ako može u Americi, u zemlji demokratije ili u nekim drugim zemljama, ne mora to biti usvojeno i neće biti usvojeno…

(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)

Selakovića ćemo da vratimo pošto će biti oslobođen svih ovih besmislenih tužbi, pa možda posle razmislimo o tome, ali mora prvo da postane u rekonstrukciji Vlade ministar, a to nije realno. To će posle pobede na izborima možda dobiti ponovo šansu čovek. Nemojte da mešate ministara kulture i ministra pravde.

Ako ćete iskreno drage kolege, bila je priča da ministar kulture Selaković neće doći na sednicu jer bi bio meta. Evo, došao je Selaković na sednicu, pa imate koga da pitate.

25/3 JD/MT

(Narodna poslanica dobacuje: Još je na slobodi.)

Dobro, još je na slobodi, imamo mi jedan dosta dugačak spisak onih koji su na slobodi, a ne bi trebali da budu, a nisu svi iz vlasti. Ne želim da ulazim u to, ali recimo, to su takvi pristupi. Sada ako dođe Selaković mi ćemo da ga napadamo, pa će biti gužva na sednici, pa ćemo da dobijemo neke političke apoene.

Izvinite gospodine ministre, da li ste se odazvali pozivu tužilaštva? Hajte onda da damo tom istom pravosudnom sistemu, takvom kakvom jeste da vidimo da li si kriv ili nisi kriv, a ne mi unapred sudimo. Naš narod je govorio – čuvajte se onih koji lako sude.

26/1 GD/LŽ 15.20 – 15.30

Da se vratim na početak. Mislim da ovaj pokušaj koncentrisanja moći kroz deo tužilaštva, deo sudova ili dela tužilaca i sudova, dakle, uz pomoć nevladinih organizacija i pojedinih medijskih trovačnica, treba da se završi da bi Srbija bila politički stabilna. Probali smo u prethodnih godinu dana. Nije uspeo taj model opozicionog ili blokaderskog delovanja. Hajte da vidimo da poradimo ovo što imamo i, ne znam, u drugoj polovini godine ili početkom naredne godine raspišemo izbore, uz povećanu kontrolu, uz bolja izborna pravila, što god želite, ali da to tako uradimo.

Promena vlasti na ulici i to bez izbora, što se mene tiče, to nije opcija koju Srbija treba da doživi.

Još jednom, poslanička grupa SPS podržaće sve tačke dnevnog reda, ali hoću da istaknem set pravosudnih zakona zato što mislim, možda i nisu idealni, mogao bih nešto i da kritikujem, ali usmereni su u dobrom pravcu. Dajte da to sprovedemo.

Nadam se da će i Ustavni sud imati snage da brzo donese rešenja oko izbora za Visoki savet tužilaštva, pa da vidimo šta je i tu urađeno.

Ispričaću vam jedan primer. Jedan koji je izabran sada u Visoki savet tužilaštva, mi smo mu dali podatke kako je na Pravnom fakultetu, sve do jednog, baš kako treba, kako su lažno glasali da ne bude ispitnog roka i da li znate šta je preduzeo? Ništa.

Gospodo ako ćemo tako, ako vi politički navijate za jednu ili za drugu stranu, onda vi ne treba da budete tužilac. Iščlanite se iz tužilačke organizacije.

Mislim da sam dovoljno rekao, da se ne ponavljam. Dakle, ovo je u dobrom smeru. Da li je idealno, možda i nije, ali čini mi se čak i neki kompromisi su napravljeni u okviru sve te reorganizacije koja se pravi. Dobro je da idemo dodatnu efikasnost, da predmeti ne stoje. U tom smislu ja to podržavam, a ova koncentracija moći koja treba da ide kroz pojedine tužioce, pojedine sudije, nevladine organizacije, ja mislim da to treba da se rasprši, da se javnosti objašnjava, pre svega, kako će se to finansirati i lično podržavam, a vidim da klimaju kolege iz Pokreta socijalista, oni su to i predlagali. Ljudi, hajde da jednom napravimo neku vrstu registra od toga kako se finansiraju nevladine organizacije.

Uvažena predsednice, hvala vam.

Kolege, izvinite ako sam preterao.

Da, reći ću vesti i oko NIS-a i oko gasa, ali valjda mogu da kažem nešto i o budžetu, ne moram da pričam samo o tome.

Poštovane kolege, slušao sam, uglavnom nisam mogao da budem ovde, ali slušao sam manje-više diskusije, normalno da ima pohvala i razumevanja sa strane vlasti, kritika sa strane opozicije, nisu sve opravdane, ali ja bih dao komentare iz malo drugog ugla.

Ovaj budžet, bilo je ovde pitanja da li je i razvojni i socijalni. Što se mene tiče, ako je 6,7% ukupnog GDP-a, odnosno založenog novca u budžetu za kapitalne projekte, ja to podržavam. Još jednom da vam kažem, na ovom ekonomskom modelu koji je dao dobre rezultate, to je komentarisao ministar Siniša Mali, mogu da se ne sviđaju, naravno, opoziciji, postoje i drugi legitimni ekonomski modeli. Koliko će ovaj model moći još da se koristi, to je pitanje o kome treba da razgovaramo. Ali ako isključimo te motore, koji se zovu državne investicije, mi ćemo se sami dovesti u situaciju da imamo pad i GDP-a i sve posledice koje idu iza toga.

Ono što bih hteo da komentarišem, za budućnost, ako pogledate prihode ovog budžeta, oni su na strani potrošnje, a mi bismo morali da ih vratimo na stranu proizvodnje, da bi ekonomski modeli koje ćemo primenjivati ubuduće bili ekonomski održivi. Ali moram nešto da kažem, ne volim taj ugao, ali prosto moram da kažem. Setite se te prve obojene revolucije u Srbiji. Uništen bankarski sistem, rasprodat, pljačkaška privatizacija i neću da idem dalje. Pa se prešlo na ulaganje u trgovini, ili ne znam već čemu, građevinarstvu, laki keš, a zaboravili smo da svako društvo mora da počiva na proizvodnji i to je, nažalost, moram da kažem, možda će me i kritikovati, mi imamo dobre rezultate, ali to mora da preraste u reindustrijalizaciju Republike Srbije. To je moje mišljenje.

Želim još nešto da kažem. Pozdravljam sve ove subvencije koje imamo. Možemo da komentarišemo, mislim, teško je ne primetiti rast novčane mase ili deviznih rezervi, rast zlata, a onda s druge strane, želeo bih da čestitam Ministarstvu finansija, verovatno i Narodnoj banci, pa inflacija je 2,8%. Mi sad možemo da tumačimo da li je rast budžeta zasnovan delom na inflaciji, nije u potpunosti, da li je ovo ovako, da li je onako, ali mi imamo činjenicu da nam opada zavisnost od uvoza, odnosno smanjuje se ta diskrepanca, a s druge strane, ako smo imali devize koje završavaju u Narodnoj banci Srbiji i kupovinu zlata, nisam siguran da su sve izgovorene kritike u potpunosti opravdane.

Hteo bih da prokomentarišem, mimo drugih stvari, pošto ću dominantno govoriti o gasu i o NIS-u, ako vi ulažete milijardu i 300 miliona u poljoprivredu, a objektivno nisam primetio baš preveliki rast u poljoprivredi, onda moramo da razlažemo, a to nije samo stvar Vlade, naravno, svaki ministar ima svoju agendu kako će da potroši pare na osnovu utvrđenog budžeta. Nije to slobodno, to su namenski novci.

Moramo da vidimo kako da dođemo, recimo, do rasta izvoza iz poljoprivrede koji je u dobrom nivou pet milijardi, kada je dobra godina, ali da manje zavisimo od toga da li imamo kišu, da vratimo stočarstvo i da umesto žita izvozimo „Bonžitu“. Slažem se da smo bili na pragu, ali ova situaciji u Srbiji politička, nestabilna, nemojte da se ljutite na mene, ja ovo zaista shvatam kao pokušaj obojene revolucije, to je samo moje mišljenje skromno, ako su politički uslovi lošiji, naravno da je došlo do pada stranih investicija. To je suština. Taman smo bili na pragu da uđemo u situaciju da umesto da je država najveći poslodavac dođemo do toga da dajemo i našim malim i srednjim privrednicima novac, to bi trebalo da bude, ali znate šta, da bi se to desilo, vi morate da proizvodite za region. Jako je teško organizovati neku industrijsku proizvodnju, a da je ona locirana samo u Srbiji, odnosno na srpskom tržištu. Ja bih bio oprezan sa kritikama u odnosu na ekonomski model, jer morate da dođete do određenog nivoa rasta da bi sve to moglo da se dešava.

U tom smislu, mi ćemo kao poslanička grupa SPS podržati Predlog budžeta, kao i ostale setove zakona. Mislim da će to uraditi i kolege iz Jedinstvene Srbije.

Ne bih se dalje bavio budžetom. Meni se sviđa što ima rasta plata i penzija. Moja računica, za razliku od nekih kolega iz opozicije, ipak je da ovo povećanje minimalne zarade, ili kod penzionera ili kod zdravstvenih radnika ili kod policije, možda nije najpravednije, neki možda nešto nisu dobili, videćemo kako to da rešimo, ali suštinski oni jesu iznad nivoa inflacije.

Mislim da su bile dobre mere u trgovinskim lancima. One neće biti večne i zato ćemo morati da se pozabavimo tim pitanjem na još jedan dublji način.

Još samo jedno pitanje, jedan kolega iz opozicije je to pomenuo. Šta nama znači finansijski rejting? Nije to samo dobra ocena od MMF-a koju uopšte ne volim očima da vidim, ali nema veze, i to nešto znači, i Svetske banke i slične stvari, ali to je dokaz da ste nešto dobro uradili. Ali, ja se ne bih oslanjao na pitanje šta to znači građanima Srbije, a znači jeftinije kredite. Najvažnije je za privredu, imate kredite duže ročnosti, sa mnogo boljim kamatnim stopama. Setite se koje smo kamatne stope imali recimo u periodu od 2008. do 2012. godine i kakva je bila ročnost.

Šta ćete vi sa kreditom koji dobijete od banke na tri godine? Kako ćete sve da rolujete, za koju proizvodnju? Šta ćete da razvijete? Danas možemo da dobijemo kredite, ja sam nešto i razgovarao, oko nekih projekata, možemo da dobijemo kredite i na 15 godina, sa pristojnim kamatama. Euribor do plus 2%.

Dobro je što je energetika izuzetno zastupljena. Ako hoćete da izađemo iz CBAM-a i da naši proizvodi ne budu opterećeni sa tim taksama za SO2 i slične stvari, jel to je način da vam zapad ne dozvoljava da se pojavite na njihovim tržištima, onda je to jedno pitanje koje je ovde dobro, čini mi se, postavljeno. Da se vratim na one teme koje verovatno kolege očekuju od mene.

Moram da vam kažem da sam delom učestvovao, ne u svemu, nisam ovlašćen da pričam ali ću dati svoj komentar. Dakle, govorim u svoje ime. Da vas vratim nazad.

Dok nije potpisan taj čuveni sporazum 2008. godine, Srbija nije bila ni na jednoj trasi transporta kao tranzitna zemlja. Sve što je išlo, išlo je na Rumuniju i Bugarsku. Tek sa Južnim tokom i sada sa Balkanskim tokom Srbija je tranzitna zemlja. Znači, to je suština bila tog aranžmana.

Da vam dam samo jedan podatak. Da smo uvozili sa tržišta EU gas, a to se očekivalo, za četiri godine dali bismo dve milijarde evra više novca nego što smo dali ovako. Da se vratim i na skladište gasa.

Da je normalna stvar, tada projektovanih 450 miliona za potrošnju do dve i po milijarde, ono treba da služi za peglanje pikova, vršne potrošnje, ono kad imate velike razlike u temperaturi pa vam trebaju naglo velike količine gasa. Kako je tada projektovano, nama je 450 miliona metara kubnih bilo dovoljno, jer smo imali taj dugoročni ugovor, i to ću posle objasniti, imali smo dobru fleksibilnost iz ugovora koje smo imali i mogli ste to sve drugačije da ređate.

Ta fama kako treba imati sada ogromna skladišta, a ima ih najveće na svetu Amerika, Nemačka, Ukrajina i Rusija, da vas ne podsećam da je miniran Severni tok, dakle, to bi nama bilo dovoljno. Za one kritičare šta je Srbija radila, trenutno u Banatskom dvoru ima 750 miliona metara kubnih gasa. Radimo nove bušotine, mora da se brzo utisne i brzo istisne, kupujemo nove kompresore. Ništa mi kapitalno ne menjamo na Banatskom dvoru, on je takav kakav jeste, ide gas i ići će.

Šta je suština? Kad vi normalno planirate troškove, samo da vam dam podatak. Trenutno je gas oko 300 evra za hiljadu metara kubnih, a skladište je 120. Da li ćete vi kad pravite svoju ekonomsku matematiku tek tako pristati na velike investicije, gde će tarife za skladištenje gasa biti ogromne i da vam učešće u ceni gasa 25%, dakle jedna četvrtina, bude skladištenje? Ali, to je nekad bilo, sad svi hoće nebesku bezbednost.

Vezano i za to, isto tako, mi smo napravili inter-konektor Niš-Dimitrovgrad-Sofija. Možemo da kupujemo, imamo trenutno razgovore sa ADEPE-om. Samo jednu stvar sam zaboravio.

Znate zašto smo tako dobro prošli sa cenom gasa? Jer u našoj formuli po kojoj kupujemo gas, antiruski narativi su popularni, najvažnije je napasti Rusiju u Evropi, time se sviđate ambasadama ovde a onda i bolje prolazite u Evropi, zato što je učešće naftne formule koja više nigde ne postoji, a biće i u novom ugovoru produženo, bilo dominantno i cena dobra. Nikada nafta više neće biti 114 dolara za barel, jer bi to značilo kraj svetske ekonomije u ovim uslovima.

Dakle, imamo tu diverzifikaciju. Da objasnim kako bi sad mogli, osim ruskog gasa, da uvozimo. Šta možemo da uradimo? Mi sad trenutno imamo mogućnost, zaboravili smo na Horgoš, mi možemo da kupujemo, recimo, američki LNG sa obala Nemačke, samo skupo. Možemo da kupujemo "Copelozus", Aleksandropolis je radio tri sata i otišao u kapitalni remont. To je to novo mesto odakle treba da uzimamo gas, tamo na obali Grčke, možemo…

(Robert Kozma: Šta ćemo 1. januara 2026. godine?)

Problem će biti 1. januara 2028. godine, ako vas baš zanima.

Dakle, šta je suština? Da li se Srbija diverzifikovala? Da, možemo da kupujemo američki LNG. O čemu pričamo? Otišao je Orban kod Trampa, ovaj mu je dao izuzeće na godinu dana ali pod uslovom da kupi 600 miliona evra LNG. Kuda će da ga voze? Pa, kroz Srbiju. A zašto kroz Srbiju? Pa, zato što imamo gasovode. I taj gasovod preko koga sad kupujemo gas iz Azerbejdžana, i to je diverzifikacija, Horgoš 13 milijardi metara kubnih godišnje, Balkanski tok, odnosno Turski tok 12,88. Postojeća 1,8 milijardi interkonekcija koja je izgrađena, Niš-Dimitrovgrad-Sofija.

Biće do kraja godine sledeće sa Rumunima do 2,6 milijardi i, naravno, računam interkonekciju prema Makedoniji koja je evropski projekat i mi ćemo ga uraditi, poštovana predsednice, ali nažalost u Makedoniji zbog odnosa sa Bugarskom i sa Grčkom nije baš lako kupovati gas. Pre ćemo mi pomoći Makedoncima nego oni nama, pošto vidim i takve natpise u medijima.

Prema tome, nije istina da se Srbija nije diverzifikovala. Da je normalno vreme, ovi gasovodi koje imamo sada bi bili više nego dovoljni. Kada ćemo mi da trošimo 35 milijardi metara kubnih? To u vreme gasne ere se neće desiti.

Veoma je važno da smo tranzitna zemlja. Zašto? Pa, to povećava i našu ekonomsku i našu političku moć. Prema tome, šta želim da kažem? Osim dogovora sa Rusima koje čekam iduće nedelje, biće cenovno i po fleksibilnosti dobar. Mi možemo da kupujemo, ako treba i LNG. Imamo varijatnu B, da ne koristimo supstituciju mazutom. To je iz pravca Grčke, iz pravca Mađarske, odnosno faktički iz pravca Nemačke i imamo zalihe na nivou skoro 600 miliona, a treba nam 800 za prva tri meseca maksimalno. Mi nismo u zoni nebezbednog kada je gas u pitanju. Prosto, stvari tako stoje.

Imamo čak mogućnost, ima ga i u robnim rezervama. EPS je sto posto popunio potrebe za mazutom na godišnjem nivou. Imamo mogućnost da dopunimo u robnim rezervama ne nešto mnogo. Skoro sve je puno i još može 30.000 tona u „Beogradskim elektranama“. Trideset pet hiljada tona imaju. Samo da vam pojasnim, „Beogradske elektrane“ same mogu da supstituišu dnevno tri miliona metara kubnog gasa.

Kakvu god matematiku da napravite, čak i finansijsku, sa gasom neće biti problem. Samo da vam kažem nešto apropo kritika. Vidite kako se Evropa sjajno spremila kada je u pitanju gas – pad industrijske proizvodnje, ne rade im hemijske fabrike, fale im hemijske fabrike, fale im sirovine, imaju stagflaciju. To neki poslanici ovde znaju bolje nego ja. Pada im i BDP i imaju inflaciju.

Odlično su se spremili i onda nam na osnovu tih priča i kritika koje daju kojekakvi trećepozivci ili šestopozivci koji dolaze ovde iz Evrope, koji žele da čuju samo antiruski narativ, a ako izgovoriš protiv Rusije, biće dobro. A što je pravljen Severni tok kada je Nemačka bila tako glupa? Pa, nije bila glupa, ali veliki gazda, Amerika, ne da sada to što oni hoće.

Dvadeset godina se vodi bitka da se mora kupovati samo američki LNG. Katar zbog ljudskih prava neće da prodaje Evropi.

Dakle, molim vas, mi imamo i sever-jug, novi pravac. Hoćemo da budemo dodatno tranzitna zemlja. Rumunija ima nalazišta u Crnom Moru i to će biti OK. Već smo se dogovorili sa Rumunima maltene i oko komercijalnih ugovora. To će biti novi veliki pravac koji prevazilazi trenutnu potrošnju Srbije.

Prema tome, imamo diversifikaciju ne samo u smislu gasovoda, nego imamo diversifikaciju u smislu onih koji mogu da vam prodaju gas. I to će biti vrlo brzo. Da smo mi sve znali, valjda bi se i Evropa mogla malo bolje pripremiti u odnosu na ono što se desilo, a ne da ima ogromne energetske probleme i menja politiku svaki drugi dan. Još jednom ću da kažem, ja podržavam ovaj energetski paket, jer nam on pomaže da izađemo iz CBAM-a i da nama industrija ostane konkurentna, a mora ostati konkurentna i po cenama gasa i po cenama električne energije. Malo to može biti diskutabilno da li je skup vetar i struja, struja iz vetra i elektrana, iz prostog razloga što to će biti skuplja struja.

S druge strane, ako uđete u CBAM, imaćete velike takse, neće vam dozvoliti da izvozite. Moramo da nađemo balans i mislim da je to, neću ulaziti u cenovne razrede, svako će pokazati svoje cenovne razrede kada dođe vreme za to, ali ovo je dobro izbalansirano.

Što se tiče Naftne industrije Srbije, da vam kažem nešto, ja podržavam ono što je Vučić rekao. Zašto? Vi svi znate da sam ja i počasni konzul Rusije i ne bih ovako ni pričao verovatno da nisam malo više na istoku nego na zapadu, ali mi moramo, ja sam to rekao i našim ruskim prijateljima, NIS mora da radi i to moraju svi da razumeju, i Rusi i Amerikanci. Okej, može to da se vozi, da li je kasno ili nije kasno, imamo mi dovoljno rezervi, nikakvih nestašica neće biti, nemojte da plašite narod, nema potrebe za tim, ali videćemo mišljenje OFAC, biće verovatno sutra. Sutra je petak, da li je tako?

Koliko ja znam iz svojih izvora, ne uzmite mi to za zlo, verovatno neće biti negativno, samo ne znamo šta će pisati u papiru. To ćemo da vidimo, jer može da se desi da nam 13. februara kažu – ne, mi ne želimo ni da vam dozvolimo da prodate Naftnu industriju Srbije, jer hoćemo da vas posvađamo sa Rusima, protiv čega sam ja.

Da završim. Vučićev pristup je dobar, predsednikov, on ga je javno izneo na konferenciji za štampu. Šta to znači? Okej, vi ste nudili tamo i ovamo, hoćete ili nećete, NIS mora da radi. Da prevedem na srpski, moraće doći onda do neke promene menadžmenta, to je već nuđeno, nije prošlo u OFAC-u, znači nije dovoljno. E, onda morate da imate plan šta da uradite. Ja nisam ovlašćen da govorim o tom planu, ali vam kažem – Srbija će doneti odgovarajuće zakonske i druge mere.

Da vam kažem još nešto, to otimanje imovine, Rusi nigde ništa nisu prodali. Zašto? Zato što oni kada se završi rat, doći će do nekih razgovora i oni će da dođu i da kažu – gospodo, pravno vi ste otimali, e, sada da vidimo šta ćemo?

Prema tome, mnogo je poštenije ovo što Srbija radi, ako dođemo u situaciju da moramo, moramo, ali evo, imate da odlučite kako vi želite. To Saša zna bolje nego ja, nikav buy back, to prodamo nekom, pa da se nekom vrati, to OFAC neće dozvoliti. E, zato ćemo mi podržati i ovaj amandman od 1.600.000.000 evra i verujte mi, da uradite najbolju i najveću tržišnu kapitalizaciju, 57% NIS-a vredi toliko. Pitanje je kako se radi model kapitalizacije, da li hoćete samo investicije ili hoćete i nešto drugo, da sada ne ulazimo u to.

Prema tome, Srbija je spremna u smislu rezervi, plan na državnom vrhu postoji, naša ponuda je poštena. Ja lično sam protiv nacionalizacije. Smatram da treba to da kupimo, ako možemo, samo ne bude nesporazuma. Neće nama ništa pomoći antiruski narativ, niti slične stvari, niti to tek treba tako olako da uradimo da bi se svideli nekim evroposlanicima ili njima sličnim.

Žao mi je što nemam više vremena, ali odgovorno mogu da vam kažem, neće biti nikakvih kantica i neće biti nikakvog nedostatka gasa, jer možemo da ga kupujemo sa više strana.

Izvinjavam se ako sam uzeo par sekundi više. Hvala vam svima na pažnji.

Hvala poštovana predsedavajuća.

Kolege ja sam zamolio da govorim preko reda, zato što moram za Mađarsku.

Što se tiče poslaničke grupe Ivica Dačić SPS, apsolutno ćemo podržati Predlog zakona o biračkom spisku kako ga mi zovemo iz prostog razloga, em je usaglašen na neki način između Evropljana, šta god to značilo, civilnog društva i vlasti. Mislim da to znaju i kolege iz opozicije, ali njima ne odgovara da se održe izbori na kojima će oni, zahvaljujući između ostalog i transparentnosti tog zakona, izgubiti, jer njima trebaju organizovani izbori koje oni ne bi prihvatili, da mogu i dalje da prave politički problem i političku nestabilnost. Mislim da je to danas svima jasno.

Ukoliko predsednica Skupštine umesto kolege Mrdića, koga podržavam, pozdravio sam ga na ulasku u Skupštinu i žao mi je što je izabrao taj način da se bori za pravo i pravdu, ali mi se čini da je nekako teško, a suočavamo se sa informacijama i medijskom prostoru. Teško je kada imate na neki način obojeno tužilaštvu i pravosuđe. To pitanje treba da se rešava sistemski.

Sa biračkim spiskom nemam nikakav problem. Usvajanje Zakona o biračkom spisku, taj Zakon o biračkom spisku je namenjen u stvari da reši društvene tenzije. Teško je onda objasniti da imamo podršku i civilnog društva i ODIHR i Evrope i koga god hoćete i civilnog društva, a ne prihvata ga opozicija i ponoviću, sa ciljem da izbori kad god se oni održe budu proglašeni ne validnim.

Sve mogućnosti koje su ovde već obrazložene, da imamo i stalnu komisiju i da je ona inkluzivna i da možemo da kontrolišemo i da će biti, čak čini mi se u komisijama prisustvo državnih organa, govorim o lokalnim komisijama, nadležnih državnih organa bi trebalo da garantuje transparentnost i zakonitost tog procesa.

Što se sada toga boje kolege iz opozicije, mislim da sam obrazložio? Ukoliko nemate drugi program. Imate samo program da vam treba nesreća i nered da biste nastavili da politički postojite, onda ja sa tim zaista i kao pojedinac, ali i kao pripadnik SPS imam problem.

Mislim da je dobar spot kolege Jovanova iako ću ga na kraju kritikovati malo, u kome je pitao – o čemu vi imate to gospodo program? O ekonomiji, o nacionalnoj politici, o bilo čemu drugom? Nemate. Ali imate potrebu da imamo nerede i političku nestabilnost, smanjene investicije, po svaku cenu da dobijete neku cehovsku podršku, evo npr. sindikata ili radnika. Da li ste uspeli sa generalnim štrajkom? Niste.

Evo, fakulteti krenuli u školu i škole krenule. I to je problem. Pa, nije problem. Nemoguće da postoji roditelj koji ne želi da mu dete ide u školu. Zar je realno da želite da štrajku i srednjoškolci i osnovci. U jednom momentu ste pozvali i vrtiće. Ako na taj način želite da pobedite većinsku Srbije, a to je ono sa čim se završavaju, pre svega poslanici SNS, ali i svi mi drugo tako mislimo. Živela Srbija! Da. Borimo se za njenu postojanost, za njenu samostalnost, koliko je god to moguće u ovom okruženju da sami donosimo zakone i da probamo da napredujemo, pre svega ekonomski.

Onaj ko nije uspeo političkim neredom da napravi rezultat, a pokušali su ponavljam da dođu i do socijalnih nemira, ali ih nisu podržali ni radnici, ni seljaci, pošto vidim da ima i tih traktora koje voze, ja sam ih već sve upoznao. Imamo profesionalne, na neki način demonstrante. To Marijan Rističević bolje zna nego ja.

Nama trebaju pravila za koja smatram da su prihvatljiva za sve. Siguran sam da ćemo ih u danu za glasanje usvojiti. Transparentan izborni proces. I to nudi ovaj zakon. Prema tome voleo bih da ga svi podržimo, ali sigurno ima većina.

Što se tiče zgrade Generalštaba mislim da je statistika koju je izneo kolega Jovanov dobra. Jedino što mi se nije svidelo je to žaljenje što Nemci nisu uništili partizane na Sutjesci. Tako sam te razumeo. Dobro je što nisu uništili ni četnici ni Partizani, tako si rekao, ali nema veze.

Dobro je što smo doneli Zakon o izjednačavanju i četnika i partizana kako ga zovemo interno, kako da vam kažem, onda ajte da se toga držimo. Imali smo dva antifašistička pokreta. Ne treba u Srbiji nikome nikakva revizija istorije. Ako sam ja prihvatio četnike, možete i vi partizane.

Što se tiče izgradnje, da, još od vremena bombardovanja koje su ovi koji su sada naslednici te opozicije, oni su prizivali bombardovanje Beograda da bi srušili Slobodana Miloševića, a stvarni cilj je bio da se sruši Srbija. Znate gde je izvršena najveća pljačka? U bankarskom sistemu i u privatizaciji. Pa, nisu je sproveli ni SNS, ni SPS, treba toga da se setimo. Teško je imati ozbiljan razvojni ciklus, a na putu smo bili i sada smo na dobrom putu da to imamo gde država jeste najveći motor, i ne smemo da isključimo taj motor, jer bi to značilo pad BDP-a, pad plata, penzija, zaposlenosti. To su stvari kad se to kritikuje. Da, uvek ima mesta za kritiku.

Prema tome, podržaćemo taj zakon kako ga mnogi nazivaju o obnovi Generalštaba i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, svejedno, jer je bolje da uradimo tako nego da nas ruševine podsećaju na ono što se desilo.

Politička odgovornost za raspad Jugoslavije, sumnjam da je bila na Srbiji i to znamo svi, a danas slušam glasove da je Srbija kriva za raspad Jugoslavije. Pa, da li je Srbija proterala Srbe sa Kosova? Da li je Srbija proterala Srbe iz Hrvatske? A to su danas, podsetiću vas najveći saveznici pojedinih opozicionih struktura. Možda bi mi svi želeli više demokratije, ali Srbija mora da se brani. Ako je demokratija to da ne možete da kaznite one koji blokiraju raskrsnice, koji blokiraju slobodu drugih ljudi, pa redom šta se sve spominje i u javnosti, a i među nama ovde u Skupštini, onda sam ja lično protiv toga.

Prema tome, ovo će biti dve težišne tačke. Podržaćemo i ovaj zakon, a ostalim zakonima govoriće kolege iz naše poslaničke grupe u vremenu za raspravu.

Još dve stvari želim da komentarišem. Da, savez između SNS-a i SPS-a dokle god je u pitanju odbrana Srbije neće biti narušen. Suviše su male razlike da bismo dozvolili političku nestabilnost u Srbiji i to će tako biti.

Druga stvar, rekao sam da idem u Mađarsku i želim da kažem javnosti o detaljima će biti govora uskoro, neće biti Srbija bez gasa i to već sada znamo, a znamo i kako. Ne mogu da govorim u javnosti, a neće biti ni bez električne energije.

Neće biti nikakvih kantica, u toku je rešavanje problema NIS-a, ja nisam ovlašćen da govorim o tome javno, ali pošto me često prozivaju u medijima i ovako da vam kažem, nema nikakve gasne krize, niti će je biti. Biće dovoljno gasa i za domaćinstva, tu cenu nećemo menjati, biće dovoljno gasa za industriju.

Dakle, i oni koji žele da investiraju u Srbiji, ne treba da sumnjaju u to.

Izvinjavam se, kolegi Jovanovu, ako sam te pogrešno razumeo oko četnika i partizana, nisam imao zlu nameru, ali da ti pravo kažem, teško mi je da se vratim kući, imam sedam spomenica iz 1941. godine, ne znam kako bi me u kuću primili, pa ako sam te pogrešno razumeo, tim bolje.

Dakle, ponoviću još jednom, neće biti nikakve, ni gasne, ni naftne, ni električne krize u Srbiji, žao mi je što ne mogu da kažem više detalja, to mi nećete zameriti, niti sam jedini akter, niti će se takvo nešto desiti.

Sada mi oprostite, gledaću da se što pre vratim iz Mađarske.

Hvala svima za pažnju.