Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, javljam se po članu 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što budem postavio konkretno pitanje predsedniku Narodne skupštine, želim da obavestim sve narodne poslanike da sam, kao član Odbora za lokalnu samoupravu, od opštine Bogatić dobio pismo, a ono je upućeno iz jednog prostog razloga što se ova opština i njeno rukovodstvo više puta obraćalo Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu oko raspisivanja lokalnih izbora.
Daću kratko obrazloženje. SO Bogatić je podnela inicijativu za opoziv predsednika opštine Bogatić i ona je održana 11.03.2007. godine. Opoziv nije uspeo. Vlada je raspustila SO Bogatić 20.04, a 28.04. odluka je stupila na snagu.
Član 113. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi decidno kaže da predsednik Narodne skupštine, nakon isteka roka od tri meseca, u obavezi je da raspiše lokalne izbore.
Ispunjen je i drugi uslov da nema raspisivanja izbora ako je do lokalnih izbora ostalo šest meseci. Ovde se radi o dva uslova. Prošla su tri meseca, a nema zakonske mogućnosti da bude izbora za manje od šest meseci.
Imajući u vidu da je izbore trebalo raspisati 28. juna 2007. godine, kao narodni poslanik i član Odbora za lokalnu samoupravu, postavljam direktno pitanje predsedniku Skupštine - da li će ispoštovati Zakon o lokalnoj samoupravi, član 113. stav 3, i raspisati izbore za skupštinu lokalne samouprave u Bogatiću? Ti izbori sigurno će omogućiti da opština Bogatić normalnije funkcioniše.
Tamo je odnos, pretpostavljam, između Privremenog veća i predsednika opštine onakav kakav jeste i da je dobar ne bi došlo ovo pismo. Još jednom, ovo pismo ćemo proslediti Odboru za lokalnu samoupravu i njenom predsedniku gospodinu Palaliću, i da on zauzme ovaj stav.
Još jednom ponavljam, i da što pre dobijemo odgovor: da li će predsednik Narodne skupštine raspisati izbore, u skladu sa članom 113. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi, u opštini Bogatić? Zahvaljujem.

Gospodine potpredsedniče, izvinjavam se, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana na član 2. koji je podneo gospodin Zoran Krasić.  SPS će podržati ovaj amandman.
Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, koji su doneti 2003, 2004. i 2005. godine, bilo je uređeno pitanje obrazovanja, organizovanja, nadležnosti i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela.
U članu 2. se dodaje, znači, stav 3. koji se odnosi na krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Tačka 1. se odnosi na krivično delo protiv čovečnosti, a tačka 2. na krivična dela za kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
Činjenica je da se poslednjih godina 20. veka na prostorima bivše Jugoslavije desio građanski rat. Svi narodi i narodnosti su kršili neka pravila ratovanja, da su činili zločine, ali mi se čini da bivše republike i politička rukovodstva bivših republika nisu imale isti ili bar ravnopravan odnos u kažnjavanju počinilaca dela.
Hoću da naglasim da SPS ima jasan stav, a to je da svi oni koji su činili krivična dela protiv čovečnosti, kršenje međunarodnog humanitarnog prava, treba da budu izvedeni pred sud pravde. S druge strane se postavlja pitanje da li to čine i svi drugi?
Hoću da uvažim da naše rukovodstvo želi da sarađuje sa međunarodnom zajednicom, želi da ispuni zahteve Haškog tribunala, ali Bruno Vekarić je i sam rekao da u izvršavanju nekih osuda, u pokretanju krivičnih postupaka protiv lica u drugim republikama ima previše političkog uticaja na njihove pravosudne organe.
Postavlja se sada jedno pitanje da li to, na pritisak međunarodne zajednice, samo Srbija, njeni pravosudni organi i tužilaštvo za ratne zločine mora da pokreće i bude efikasno u donošenju nekih zakonskih akata, da bude efikasno u podizanju optužnica protiv naših građana. Zato SPS podržava upravo ovaj amandman koji se odnosi na brisanje i mi ćemo za njega glasati.
Posebno želim da istaknem da je međunarodna zajednica u poslednje vreme izvršila veliki pritisak na naše rukovodstvo i da je naše tužilaštvo procesuiralo veći broj naših građana za koje se sumnja da su učinili ili počinili krivična dela.
Istovremeno želim da postavim pitanje da li će, pored ove naše aktivnosti i pored naše namere i našeg rukovodstva, koje se na neki način i izvinjavalo drugim republikama, a i mi smo očekivali određeni reciprocitet, jer i drugi narodi su činili taj genocid i narušavali su ta ljudska prava kada su u pitanju Srbi, postavljam pitanje: da li je Međunarodni sud u Hagu imao iste aršine prema Srbima, znači, da li je to sud za Srbe, da li je imao različite metode prilikom prikupljanja podataka za određene osuđenike koji su ili procesuirani, a sigurno je da nisu.
Želim da istaknem jedan od takvih primera. Bila je ovde rezolucija SPS da se osude svi zločini koji su učinjeni na prostorima bivše Jugoslavije. Bila je ovde inicijativa da se donese rezolucija samo o osudi zločina u Srebrenici. Znači, nismo imali političko jedinstvo.
Želim samo da istaknem da je Hag na jednom primeru, Nasera Orića i pokojnog Deronjića, pokazao svoju pravu sliku. Deronjić je na osnovu nagodbe da priča po volji Međunarodnog suda u Hagu osuđen na 10 godina, a Naser Orić je osuđen za zločine - dve godine. A sećamo se Kravice, sećamo se Drine, između Bratunca i Ljubovije kakve su pokolje izvršili Bošnjaci, odnosno Muslimani nad srpskim življem. Primer je Kravica.
Isto tako hoću da kažem i da potvrdim ono što je i sam Vekarić rekao - šta je sa pokretanjem krivičnih postupaka protiv odgovornih u "Oluji", "Bljesak"? Šta je sa Dudakovićem, Dobrovoljačkom u Sarajevu, kolonom u Tuzli, napadom slovenačke teritorijalne odbrane na pripadnike JNA?
Sve to postavlja pitanje našeg odnosa političkog i pravosudnih organa i tužilaštva za ratne zločine - da vodimo računa o svojim građanima u onoj meri kako to vode i druge republike i njihovi organi. Zato hoću da kažem da je SPS u načelu rekla da neće podržati ovaj zakon, a mi ćemo podržati brisanje člana 2. Hvala.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  javljam se po Poslovniku član 225. i 226.
Juče je moj kolega Ninoslav Dimitrijević ispred poslaničke grupe SPS ovde pokrenuo pitanje odnosa Vlade sa sindikatom radnika zaposlenih u organima uprave, pravosuđu i društvenim organizacijama. Mi smo svedoci da je sindikat organa uprave, pravosudnih organa i društvenih organizacija organizovao 11. 10. jedan sastanak u Domu sindikata, a posle toga javni protest ispred Vlade Republike Srbije, i to 23. 10.
U pitanju je materijalni status radnika zaposlenih u državnoj upravi, odnosno lokalnoj upravi, pravosudnim organima i društvenim organizacijama.
Vi ste svedoci, mi smo doneli Zakon o Vladi, doneli smo izmene Zakona o državnim službenicima, zatim Zakon o državnoj upravi itd. Osnovni cilj je bio depolitizacija, profesionalizacija i modernizacija državne uprave, odnosno lokalne samouprave.
Postavljam jedno logično pitanje, da li se lokalna samouprava u sadašnjim uslovima nalazi u ravnopravnom položaju sa ostalim institucijama i javnim ustanovama u Republici Srbiji? Sigurno ne, iz razloga što se Zakon o platama u državnim organima i javnim službama i uredbe kao podzakonska akta ne poštuju. Na sastanku koji je održan u Domu sindikata predstavnik Ministarstva finansija je rekao da 60 opština ne poštuje taj zakon.
Iz tih razloga, a i zbog ovog protesta i obraćanja sindikata SPS-u sa zahtevom da ovo pokrenemo u Narodnoj skupštini, postavljam pitanje - da li posle ovog protesta, a nezvanično znamo da niko od predstavnika Vlade nije primio predstavnike sindikata uprave, pravosuđa i društvenih organizacija...
Postavljam pitanje da li će Vlada uspostaviti dijalog sa sindikatom, da li će izvršiti analizu primene Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i da se, samim tim, postigne ravnopravnost u odnosu na postojeće stanje, kada su u pitanju primanja radnika, kako u lokalnoj samoupravi, tako u državnim organima i drugim ustanovama? Hoću da kažem da su razlike velike.
Jedno pitanje upućujem Ministarstvu finansija - da li će Ministarstvo finansija imati fleksibilniji odnos prema zahtevima lokalnih samouprava kada je u pitanju povećanje obima sredstava na pozicijama plate i zarade radnika u organima opštine, iz jednog prostog razloga što imamo saznanje da takve zahteve Ministarstvo finansija odbija i daje negativan odgovor, iako za to postoje zakonski osnovi, postoje i zaključci Vlade o utvrđivanju osnovice i mogućnosti korišćenja sredstava. Ljubovija je podnosila jedan takav zahtev i dobila je negativan odgovor, a ima prostora za korišćenje tih sredstava.
Zato upućujem to pitanje Ministarstvu finansija i koristim prisustvo ministra, s obzirom na to da su se predstavnici sindikata obratili i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu finansija i samoj vladi.

Poštovani narodni poslanici, hoću da razumem gospodina ministra da direktno nema neke odgovornosti za ovo stanje koje jeste, ali gospodinu ministru mora da bude interes da se založi za rešavanje tog pitanja kako bi državna uprava, pravosudni organi i lokalna samouprava funkcionisali u skladu sa zakonom i obavljali poslove koji su im povereni zakonom.
S druge strane, doneli smo Zakon o budžetu Republike Srbije i ja sam ovde ukazivao povodom jednog člana Zakona, a radilo se o povećanju za 2007. godinu od 10% u odnosu na obim sredstava iz 2006. godine, kada su u pitanju primanja i zarade radnika, i rekao sam da će to da proizvede problem.
Šta želim da kažem? Ministarstvo finansija je imalo ustaljenu praksu da je dozvoljeni obim povećavalo polazeći od 2005. godine, a opštine su se nalazile u različitim situacijama. Neke su realno planirale sredstva za zarade radnika. Neki su mnogo više planirali nego što im je bilo potrebno i kada je došao zakon zamrzli su ta sredstva i našli se u različitim situacijama.
Zato apelujem na Vladu, iz prostog razloga što su možda nagrađeni neki koji nisu poštovali zakon, a kažnjeni oni koji su poštovali decidno zakon, da razmotri, sagleda primenu zakona u sadašnjoj situaciji i pokuša da razreši pitanje da bismo izbegli posledice u organima lokalne uprave, u pravosuđu i društvenim organizacijama. Apelujem, jer sam dobio informacije da će ponovo doći do protesta 30. ovog meseca.
Želim samo da kažem da je radnicima u organima uprave najniža plata 12.000, a najviša, sa visokom stručnom spremom, 22.779 dinara. Isto tako ističem da je cena korpe 17.000 dinara. Gde se nalaze ovi ljudi koji imaju platu od 12.000? Zato apelujem na Vladu i Ministarstvo finansija da ponovo, pre nekih poteza od strane sindikata i poziva na štrajk koji najavljuju, iako zakon ne dozvoljava radnicima u organima uprave i pravosuđa da štrajkuju, sagledaju ovu mogućnost i preduzmu mere.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas imamo na dnevnom redu predlog seta zakona o potvrđivanju konvencija.
Neću ih nabrajati po redosledu, zato što smo čuli od prethodnih govornika i čuli smo u uvodnom obrazloženju gospodina ministra šta je cilj svih ovih konvencija i želim samo da ponovim da će SPS glasati za potvrđivanje svih navedenih konvencija, jer jedno od veoma značajnih pitanja jeste pitanje zaštite životne sredine. U navedenim konvencijama govoriću u zajedničkom kontekstu. Određeni su uglavnom zajednički ciljevi, borba protiv mogućih posledica, ublažavanje posledica, zatim poštovanje principa, obaveza ugroženih, obaveza razvijenih zemalja, donošenje akcionih planova, međunarodna saradnja, izvori finansiranja, dostavljanje informacija i jednostavno rečeno odlučivanje.
Ono što želim posebno da istaknem, jedno od važnih pitanja, kako sam i rekao, a to je zaštita životne sredine gde SPS stavlja odnos čoveka u prvi plan prema prirodi. Mislim da je naše Ministarstvo za životnu sredinu i sama država, odnosno Vlada, i prethodna Vlada donela određeni set zakona koji uređuju pitanje zaštite životne sredine i najavila je jedan određeni broj podzakonskih akata i jedan broj zakonskih akata sa utvrđenim rokom. Veoma je bitno da konkretno naša država analizira taj društveno-ekonomski uticaj na zaštitu životne sredine, koja upravo vrši pritisak na životnu sredinu i izaziva posledice po zdravlje ljudi i to na kraju proizvodi i povratnu reakciju ljudi, a iz tih povratnu reakciju životne sredine prema tim društveno-ekonomskim tokovima.
Naša obaveza upravo jeste da utvrdimo i uticaje na zagađivanje životne sredine, pre svega od strane energetike, saobraćaja, poljoprivrede, šumarstva, industrije, turizma itd.
Bitan segment je i utvrđivanje potencijalnih zagađivača emisije štetnih gasova u vazduhu, otpad, komunalni otpad, industrijski otpad, pritisci na šume, lov, ribolov itd.
Ocenu stanja svega toga, reakcije, a reakcije proizvode pre svega, reakcija države, putem zakonodavnih akata, tj. donošenja zakona. Mi imamo doneta četiri zakona, Zakon o zaštiti životne sredine, o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivača.
Bitan jedan segment koji treba pomenuti jeste finansiranje, inspekcijska kontrola i donošenje strategijskih planova. Mislim da je država učinila određene pomake i donela određene strategije i nama je poznata strategija o otklanjanju otpada.
Međutim, želim da prilikom nedavne rasprave o Kjotu, bio je prisutan ministar, malo da ublažim nastup ministra u jednom pravcu. Slažem se da za potencijalne zagađivače treba primeniti i pozitivne propise, pogotovo oni koji na preventivne ukazane mere ne reaguju.
Želim isto tako da kažem da bi bilo mnogo štetno ako bi prebrzo donosili takve odluke zbog zatvaranja proizvodnih kapaciteta, zbog gubljenja radnih mesta. Mislim da tu treba da budemo malo više obazrivi i ja računam da ćete tako ubuduće raditi.
Još jedan moj poziv jeste kada je u pitanju otklanjanje otpada. Država je uradila, odnosno donela Strategiju otklanjanja otpada, gde smo se usredsredili na regionalne deponije. Pozivam vas, gospodine ministre, da li kroz vaš Fond, da li kroz Nacionalni investicioni plan, da pomognete i ubrzate ove aktivnosti u smislu izgradnje regionalnih deponija, a da inspekcijske službe ipak imaju u vidu, jer 95% opština ima smetlišta, a nema uređene deponije i nemojte da kažnjavaju javna komunalna preduzeća. Ne branim ih, ali moramo preventivno i zajednički raditi.
Ono što želim da kažem još bitno – da li države, mi ćemo potpisati ove konvencije, vode zajednički brigu o zaštiti životne sredine? Ne. Primer jeste NATO bombardovanje i agresija koja je izvedena na nas, veliki broj projektila sa osiromašenim uranijumom. Mislim da imamo dvostruke aršine kada je u pitanju ponašanje država, kada je u pitanju članica NATO i ja pozivam ministra da na ovoj Šestoj ministarskoj konferenciji ima pravo i obavezu da traži od svih ministara koji budu prisutni da ovo pitanje, kroz obavezno finansiranje i traženje dodatnih finansijskih sredstava, pokušamo u našoj zemlji da razrešimo.
Takođe, korišćenje prirodnih resursa, cementare, treba kroz određena sredstva, kroz određene takse, naplatu korišćenja prirodnih resursa, to usredsrediti na rešavanje ovih problema.
Još jedno pitanje u okviru evropske konvencije o očuvanju evropske flore i faune. Želim da naglasim da u opštini Ljubovija imamo jedan prirodni rezervat kanjon Trešnjice, sa izuzetno retkom vrstom ptice, beloglavi sup. Mi smo podneli jedan zahtev za utvrđivanje starateljstva, odnosno gazdovanja. Mislim da najbolje možemo mi to učiniti, ne neko drugi iz Valjeva, ne želim to da kritikujem, već smo uputili Ministarstvu da donese izmenu Uredbe i poveravanje starateljstva nad beloglavim supom kanjona Trešnjice u Ljuboviji. Pozivam vas da u tom delu, ako možete učinite. Zbog vremena za svoje kolege, toliko.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste kakav stav ima SPS kada je u pitanju ovaj predlog izmena i dopuna Zakona. Pokušaću da, u okviru raspoloživog vremena, budem kratak i da dam neke svoje ocene i mišljenja.
Mi smo imali ovaj zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine u pripremi 2003, 2004. i 2005. godine i u njemu su, u principu, bila regulisana pitanja organizovanja, nadležnosti i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica za rad na otkrivanju, krivičnom gonjenju i suđenju za krivična dela.
Kako smo danas ovde čuli, u uvodnom obrazloženju, od ministra, današnji predlog izmena i dopuna Zakona samo proširuje nadležnost organa kada je u pitanju krivično gonjenje počinilaca ratnih zločina.
Videli smo razloge donošenja ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona i, u principu, se odnose na proširenje nadležnosti i, eventualno, na neku štetu koju će imati organi koji će raditi na tim poslovima kad zakon bude usvojen.
Mi nismo ovde danas čuli stvarne razloge donošenja ovog zakona i upravo zato SPS neće podržati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona. Ono što je karakterisalo poslednju deceniju HH veka jeste prisustvo građanskog rata, u kom su učestvovali svi narodi i narodnosti koji su živeli u bivšim republikama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Obaveza je bila svih, pre svega, republika i njihovih organa, da procesuiraju sve one koji su učinili ratne zločine.
Želim da istaknem, da se ne shvati da SPS podržava učinioce ratnih zločina, da je naš stav da svi, pa i mi, treba da one koji su učinili ratne zločine izvedemo pred sud pravde, da dobiju odgovarajuću kaznu.
Naše pravosuđe se pripremalo za ovakvu vrstu rada. Postoje i međunarodni propisi, postoje i naši domaći propisi, ali na jednom skupu, koji je organizovan na Pravnom fakultetu, čuli smo određene konstatacije, čak u 2005. godini, iako su ovi zakoni bili doneti 2003. do 2005. godine, da naše zakonodavstvo nije bilo usaglašeno sa međunarodnim i da određene naše institucije, koje su, pre svega, radile na prikupljanju podataka i na otkrivanju učinilaca ratnih zločina, nisu bile obučene za takvu jednu vrstu posla, pa se pribeglo određenim savetovanjima, seminarima itd., uz saradnju određenih međunarodnih institucija, Ambasade SAD, nevladinih organizacija, kako domaćih, tako i stranih.
Postavljam pitanje da li će ovi naši organi, koji će dobiti ova ovlašćenja, u svom radu biti nezavisni? Ne treba da sumnjamo u njih, ali postavljam pitanje - da li će, uopšte, biti nezavisnosti u radu ovih organa, s obzirom na to da imamo iskustvo kada je u pitanju Haški tribunal, kada je u pitanju međunarodna zajednica?
Mislim da međunarodna zajednica nije imala pravi tretman prema svim bivšim republikama, posebno prema našim građanima, odnosno prema Republici Srbiji.
Takođe, želim da istaknem da SPS ne može da se složi sa izvinjenima za učinjene zločine, kada je u pitanju Republika Srbija i svi njeni građani.
Slažem se, treba se izvinjavati, ali treba imati i reciprocitet kada je u pitanju to izvinjenje, jer su zločine činili građani svih republika.
Isto tako, želim da ovde posebno apostrofiram jednu činjenicu. Naši organi su se pohvalili, odnosno Tužilaštvo, da su procesuirali, ili procesuiraju, čak, veći broj pokrenutih postupaka za ratne zločine nego što, po kriterijumima, to traži Haški tribunal. Zar je to potrebno našim organima, a, s druge strane, međunarodna zajednica ne vrši onakav pritisak, kakav vrši na nas, kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločinaca u Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini.
Ovde želim još jednom da upitam, šta je, pre svega, s operacijama ''Oluja'', ''Bljesak'', šta je sa Atifom Dudakovićem, šta je sa Dobrovoljačkom ulicom, šta je s aktivnostima slovenačke teritorijalne odbrane? Pitam se da li i druge republike čine ono što čine naši državni organi.
Mislim da oni ne čine to u onom stepenu u kome to mi činimo. Zato se SPS plaši da iza svega ovoga, kada se završe svi ovi procesi, i dalje ne budu neki novi izazovi koji očekuju ovu zemlju.
Iz tih razloga, a i iz razloga što nismo čuli pravo objašnjenje, SPS ne može podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo govorili o izmenama i dopunama Zakona o duvanu u načelu, mi smo ovde kao poslanici poslaničke grupe SPS izneli stav da nećemo glasati za ove izmene i dopune Zakona.
Kada sam diskutovao o ovom predlogu zakona rekao sam da podržavam podneti amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu.
Želim da istaknem da Vlada prilikom podnošenja ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona, još od 15. juna, kada smo ga mi dobili... U međuvremenu, mislim da je 7. septembra podnet amandman od strane same Vlade, koji se odnosi na smanjenje obaveznog otkupa sa 40% na 30% za tekuću godinu do 31. 12. 2007. godine.
Čini mi se da u tom periodu ni sama Vlada nije znala kakvo rešenje da ponudi. Ponudila nam je 40% u utvrđenom tekstu, da bi posle amandmanom smanjivala na 30% obavezni otkup, sa predlogom da od 1. januara 2008. godine ova kategorija obaveznog otkupa bude ukinuta.
Kao poslanička grupa SPS, izjasnili smo se da nećemo podržati ovaj zakon. Vlada je navela pravni osnov, razloge i efekte predloga izmena i dopuna zakona.
Mi se ne možemo složiti sa njima, jer ovaj član 9, koji predviđa obavezan otkup u visini od 30% do 31. 12. 2007. godine, jednostavno utvrđuje i ukidanje ove obaveze od 1. januara 2008. godine. Mi smo protiv takvog stava, odnosno nećemo podržati ovaj zakon, ali ćemo podržati ovaj amandman. Ima još vremena da i sam ministar u ime Vlade, odnosno Vlada prihvati ovaj amandman, upravo radi zaštite naše proizvodnje.
Stav Socijalističke partije Srbije, a vidim, i dela poslanika koji su diskutovali, jeste da ćemo sa ovim predlogom Vlade, odnosno resornih ministarstava imati pad proizvodnje duvana, s jedne strane; s druge strane, imaćemo sigurno veći uvoz duvana, kada su pitanju ove fabrike koje proizvode finalne proizvode, odnosno oni vlasnici koji su kupili naše fabrike duvana u Vranju itd.
Želim da istaknem da će posebno biti pogođena područja Mačvanskog, Kolubarskog okruga, Pčinjskog okruga, Vojvodina, a isto tako i fabrike koje se bave fermentacijom duvana, recimo, naša fabrika u Ljuboviji, takođe fabrika duvana u Čoki. Zato smo protiv toga.
Mislim da će naša fabrika u Ljuboviji i naši proizvođači posebno biti pogođeni iz razloga što je iz svojih obrtnih sredstava fabrika duvana u Ljuboviji izdvojila sredstva za sušare, koje je, pod određenim ugovornim odnosima, sa odloženim rokom plaćanja u količini duvana, dala proizvođačima da bi se bavili tom proizvodnjom.
Šta će to proizvesti? Imaćemo dvostruku štetu: pad proizvodnje, s jedne strane, a sa druge strane, imaćemo štetu neizmirenja obaveza od proizvođača prema fabrici duvana u Ljuboviji.
Zato smo mi protiv toga i želimo da kažemo da je postojeće rešenje o obaveznom otkupu bilo jasnije i mnogo bolje za proizvođače. Nećemo dovesti do pada proizvodnje ako zadržimo kategoriju obaveznog otkupa.
Još tome treba da pridodamo da je Vlada sporo reagovala, predložila je izmene i dopune Zakona, s jedne strane, ali s druge strane resorna ministarstva nisu utvrdila visinu premija za duvan, nisu zaštitila proizvođače.
Postavljam pitanje - na bazi kojih kriterijuma će se proizvođač koji želi da se bavi sadnjom i proizvodnjom duvana opredeliti za proizvodnju? Mislim da je logika da Vlada odnosno resorno ministarstvo predloži premije za duvan u tekućoj za narednu godinu, da bi proizvođačima bilo jasno u kakvu proizvodnju se upuštaju i kakve garancije imaju, s jedne strane od države, s druge strane od potencijalnih otkupljivača.
Još jednom želim da ponovim da SPS poziva ministra i Vladu da kategoriju obaveznog otkupa ne ukine. Mi ćemo podržati brisanje člana 9, tj. amandman koji je podneo narodni poslanik Arsić. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, ako možemo da vidimo u zaglavlju, Vlada je ovaj Predlog zakona već razmatrala 15. juna. Već 07. septembra, Vlada je učinila jedan amandman, a imamo izveštaj Zakonodavnog odbora koji prihvata Predlog zakona i istovremeno to znači da je pravno moguć amandman Vlade.
Pitam sebe, pitam gospodina ministra, a i Vladu i nas poslanike – zar je moguće da je u periodu od 15. juna, kada je Predlog zakona stigao kod nas, neko izvršio pritisak u smislu izmene procenta obaveznog otkupa duvana sa 40% na 30% do 31. decembra 2007. Znači, za proizvodnju duvana u ovoj godini. Mogu sam da shvatim da je to pritisak kompanija koje su kupovale našu duvansku industriju, a to je pre svega, ''Filip Moris'', ''Britiš Tabako'' i ''Japan Tabako'', što znači, naša Vlada stavljanjem ovog zakona po hitnom postupku želela je na neki način da stvori onu obavezu koju je stvorila prilikom zaštite tih kompanija, da ispuni svoju obavezu.
Kada je u pitanju pravni osnov i razlozi, videli smo i ovde smo čuli određene kritike, a istovremeno i razlozi koji se ovde navode kada je u pitanju ovaj predlog zakona jeste usaglašavanje našeg nacionalnog zakonodavstva sa pravilima koja vladaju u EU, zatim sa STO, a takođe sa Sporazumom CEFTA. Ovde je bilo pitanja da li smo mi članice EU, a sigurno da nismo, a sve ovo u pravcu smanjenja obaveznog otkupa duvana, koji je predviđen članom 9. ovog zakona, a on je 30%, znači, za 2007. godinu i najavom da će od 1. januara 2008. godine prestati obaveza otkupa duvana.
Ja pre svega želim da pitam ministra i Vladu šta član 9. ovog predloga zakona proizvodi kada su u pitanju proizvođači sirovog duvana i kada su u pitanju oni proizvođači koji se bave fermentacijom duvana. Ne želim da diskutujem o kompanijama koje su kupile Duvansku industriju Niš, Vranje i Sentu, ali želim da kažem da će mnogo biti oštećeni poljoprivredni proizvođači ili najprostije rečeno seljaci koji se bave proizvodnjom sirovog duvana, a i fabrike koje su ili privatizovane ili nisu, a bave se fermentacijom.
Tako je jedna naša fabrika u Ljuboviji koja se upravo bavi fermentacijom i pripremom duvana za njegovu finalnu proizvodnju, odnosno za proizvodnju cigareta.
Posebno želim da kažem što se tiče procenta obezbeđenja naše duvanske industrije, mi smo jedno vreme sa domaćom proizvodnjom izmirivali oko 60%. Posebno će biti pogođena područja kao što su Vojvodina, Mačvanski i Kolubarski okrug, Pčinjski, Šumadijski, odnosno srednja Srbija. Ne smemo zaboraviti da dobar deo naših poljoprivrednih proizvođača je naslonjen i živi od proizvodnje i pre svega prerade duvana.
Isto tako, želim da kažem da se država nije pobrinula u ovoj 2007. godini da utvrdi visinu premija kada je u pitanju proizvodnja duvana i njegova prerada. Evo sada ide otkup, u ovoj sezoni još uvek nemamo utvrđene kriterijume za premiju. Neka razmišljanja jesu da to bude po kilogramu i to je verovatno razmišljanje da bi se postigao veći kvalitet, a sa druge strane da to bude 1300 kg. po hektaru površine zasađenog duvana. Da li su to pravi kriterijumi, samo upozoravam da Vlada, odnosno resorna ministarstva kada budu to predlagali da imaju u vidu da je ova godina bila sušna i da ne bi određeni poljoprivredni proizvođači izgubili pravo na premiju. O tome treba posebno povesti računa.
Imam primedbu i upućujem je pre svega Vladi, Vlada se potrudila da po hitnom postupku stavi ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvana, a nije se potrudila da utvrdi premije koje brzo očekuju poljoprivredni proizvođači. Pitam se, jer poljoprivredni proizvođači očekuju da premije budu pre svega utvrđene u ovoj godini, u 2007. godini, za 2008. godinu.
Isto tako, želim da istaknem da će finalni proizvođači duvana najvećim delom uvoziti duvan iz drugih zemalja zato što je navodno jeftiniji. Zašto je on jeftiniji? Zato što su te države, a imamo ih ovde u okruženju, bivše republike SFRJ, odredile premije i subvencije prema poljoprivrednim proizvođačima, a mi to nismo učinili. Mi ćemo već u 2008. godini, kada od januara stupi na snagu ovaj zakon, kada budemo imali na snazi zakon da prestaje obaveza obaveznog otkupa, sigurno imati problema kada je u pitanju ukupna proizvodnja, a to će se odraziti na područja koja sam malopre pomenuo. Pre svega želim da naglasim da smo u opštini Ljubovija imali 3.000 tona proizvodnje, a ako je obavezan otkup 30%, to je oko 900 tona obaveznog otkupa duvana.
Takođe, jedna od primedbi jeste da smo prilikom formiranja budžeta ovde govorili da smo odredili sredstva za sprovođenje agrarne politike, određene subvencije u oblasti agrara i stočarstva, a svedoci smo u poslednjih nekoliko godina da sve više imamo problema kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.
Ističemo da je poljoprivreda veoma bitan segment privređivanja u našoj zemlji, ali mislim da Vlada nedovoljno obraća pažnju na poljoprivrednike. Imali smo probleme u malini, imali smo probleme u proizvodnji stočnog fonda, odnosno u predaji žive stoke, odnosno svinja i sada ćemo sigurno imati problem kada je u pitanju duvan.
Ono što je, pre svega, Vlada ovde istakla, jeste to, da su efekti ovog zakona, odnosno ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona ravnopravniji položaj svih proizvođača duvana i duvanskih proizvoda, zatim, celishodno vođenje evidencije, trgovci na malo da imaju bolje uslove i efikasniji i racionalniji rad uprave za duvan u okviru Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
Čuli ste zamenika predsednika poslaničke grupe, gospodina Žarka, kada je rekao da se SPS ne slaže sa ovim predlogom zakona i neće sigurno glasati. Mi ćemo čak i podržati jedan amandman, nisam siguran ko ga je podneo, kada je u pitanju brisanje člana 9. U pitanju je upravo ovo smanjenje procenta koji se odnosi na obavezan otkup duvana. Želimo da zaštitimo poljoprivredne proizvođače i naša je namera da brisanjem ovog člana ostanu na snazi prethodne odredbe Zakona, kako bi zaštitili poljoprivredne proizvođače. Zato, SPS neće glasati za ovaj predlog zakona.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske. Mi u njemu možemo da vidimo osnove na kojima se ovaj sporazum zasniva i takođe oblasti u kojima treba da se uspostavi saradnja između Republike Srbije i Republike Srpske.
Želim da istaknem, a ovde su mnogi govornici prethodnici govorili, da smo prvi sporazum o paralelnim specijalnim vezama imali 1997. godine, zatim 2001. godine i 2006. godine. Ratifikacija sporazuma iz 2006. godine iz septembra je maltene godinu dana posle njegovog potpisivanja u Banja Luci.
Ovde smo čuli da je prvi sporazum bio toliko značajan, značajni su i ovi, i SPS će podržati ovaj sporazum iz razloga značaja ovog sporazuma, a on se odnosi prema našem bratskom narodu, srpskom narodu koji živi van matice naše zemlje.
Međutim, ne umanjujem važnost danas ministra koji je ispred Vlade određen da iznese obrazloženje, ali svedoci smo da su prilikom prvog potpisivanja ovde bili predstavnici najviših državnih vlasti. Mislim da je danas trebalo ovde da vidimo nekoga iz vrha državne vlasti, s obzirom na značaj pitanja o kojima danas raspravljamo.
Pitanje specijalnih odnosa između Republike Srpske i Republike Srbije mora biti praktično pitanje, a ne političko pitanje, i da se koristi kao neki politički marketing u smislu izbora. Mislim da to jeste stav svih nas i mi ovde danas treba da imamo jedan jedinstven stav.
Čini mi se da mi svi tako mislimo, samo se postavlja jedno pitanje konkretnog odnosa, dokle, kako i na koji način naš državni vrh treba da da podršku Republici Srpskoj, odnosno opstanku Republike Srpske kao entiteta unutar BiH.
Republika Srbija i njen državni vrh mora imati potpun i jasan stav prema Republici Srpskoj i to očekuje pre svega naš bratski narod preko reke Drine.
Moram da istaknem da SPS ima stav da mi treba da sačuvamo entitet Republike Srpske, odnosno moramo sačuvati Republiku Srpsku, jer njen garant i jeste Dejtonski sporazum.
Ne smemo prećutkivati neke stvari kada je u pitanju Republika Srpska. Ovde smo dosta stvari čuli, da je 57 ingerencija izuzeto iz entiteta. Šta to znači?
Znači da se stvara unitarna BiH na štetu formiranja Republike Srpske. Naš državnih vrh nije se jasno potpuno definisao i nije dao odgovarajuću konkretnu i jasnu politiku i jasan stav prema tome. Mislim da svi narodni poslanici i građani, a pre svega naši Srbi to očekuju od našeg rukovodstva.
S obzirom da se nalazim u opštini koja se nalazi u pograničnom delu, želim da istaknem što se tiče opština Ljubovija i opština Bratunac da građani i jedne i druge opštine, a ovde smo čuli od gospodina ministra o prekograničnoj saradnji opština duž Podrinja, nikada nismo osećali, niti smatrali da je reka Drina granica. To vam mogu da prenesem stavove svih građana, kako Ljubovije, tako i u Republici Srpskoj u opštini Bratunac.
Očekujem da će se, pored svih potpisanih sporazuma i ratifikaciji ovog današnjeg sporazuma, produbiti ta saradnja i da će opštine duž reke Drine imati od toga koristi.
Ima jedan zajednički projekat, a to je izgradnja mosta između Republike Srpske i Republike Srbije, između dva grada opštine Ljubovija i Bratunac. Nadam se da posle ratifikacije ovog sporazuma će se krenuti u realizaciju ovog projekta, iako je to bilo dogovoreno na određenim nivoima. Očekujem da to sigurno neće biti problem kada je u pitanju vrh Bosne i Hercegovine.
Takođe moram da istaknem da možda su čak neke međunarodne organizacije, kao što je to Regionalni centar za istočnu i jugoistočnu Evropu, Ker Internešenel i druge, možda više radile na toj prekograničnoj saradnji između opština u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, nego što smo možda mi to sami stvarali priliku i puteve da to bude institucionalno na nivou naše države i Republike Srpske.
Očekujem da će ova saradnja ne samo biti u oblasti turizma, nego u svim segmentima privredne, ekonomije.
Do sada je bilo u oblasti obrazovanja i zdravstva, ali SPS zahteva od našeg državnog vrha da se jasnije, konkretnije definiše prema statusu Republike Srpske, a samim tim i lakše će doći do realizacije saradnje u svim segmentima društva, počev od privrede, ekonomije, obrazovanja, zdravstva i svega drugog.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se da podržim amandman narodnog poslanika Vesne Nikolić-Vukajlović na član 22. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije, a isto tako i amandman koji ide odmah iza ovoga, a odnosi se takođe na član 22, podneli su ga narodni poslanici Socijalističke partije Srbije dr Ninoslav Dimitrijević i Miletić Mihajlović.
Radi se o sledećem. Zakonodavni odbor se ovde nije jasno izjasnio da li je pravno moguć ili nije moguć ovaj amandman, s jedne strane, a Vlada obrazlaže ograničenje sredstava za platu zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta lokalne vlasti, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, kojim se predviđa da se vrši konsolidacija između različitih nivoa vlasti, odnosno da je opšti bilans sastavni deo memoranduma o budžetu za budžetsku godinu u okviru koje se finansiraju ukupna primanja i izdaci Republike i lokalne vlasti.
Šta želim time da kažem? Gospodine ministre, ovde se zarade vezuju za septembar 2006. godine. Isto tako, prethodna vlada je to činila kada je bio u pitanju Predlog budžeta za 2006. godinu. Polazna osnova je bila takođe septembar 2005. godine. U međuvremenu, mi sada imamo jednu sasvim novu situaciju i da li je moguće to da se razreši? Vlada je donela osnovice od septembra 2006. godine pa do aprila 2007. godine, rast zarada je za 12,73%.
Vi ste u Predlogu zakona u članu 22. planirali povećanje za 10%. U međuvremenu su donete dve uredbe, polazeći od sindikata obrazovanja i zdravstva, i promenjeni su koeficijenti za primanja radnika koji su zaposleni u dečijim vrtićima i bibliotekama. Postavlja se sada jedno racionalno pitanje - ako ste doneli uredbu o povećanju koeficijenata za ove radnike, a oni se finansiraju iz budžeta, da li je moguće da izvršimo mi sada promenu na pozicijama koje se odnose na biblioteku, odnosno dečiji vrtić?
Istovremeno, Vlada se izjasnila o tome i govori da su pojedine lokalne sredine narušile rashode kada su u pitanju plate i iz tih razloga su pribegle ograničavanju plata i vezale za septembar 2006. godine. Postavlja se pitanje da li je obrazloženje Vlade realno. Ona govori da nije narušila samostalnost lokalne uprave u donošenju budžeta. Lično mislim da jeste narušila samostalnost, iz razloga što je svojim prethodnim uredbama jednostavno dala nama mogućnost povećanja tih plata, a istovremeno obavezu da povećamo koeficijente u ustanovama dečije zaštite i u bibliotekama. Sadašnjim predlogom zakona mi imamo moguće povećanje od 10%.
Trenutna situacija je takva, a ovde vidim mnogo poslanika i treba svi da se zapitaju šta ćemo mi imati u lokalnim sredinama, jer moramo vratiti plate zaposlenima u dečijim vrtićima ili biblioteci ili nećemo imati masu sredstava od 12 plata u tekućoj 2007. godini.
Zato ja u principu i podržavam ovaj amandman da se član 22. briše, ili sledeći amandman koji se odnosi na to da procenat od 10% bude zamenjen procentom od 17%, što će ublažiti eventualno posledice koje bismo imali u lokalnoj sredini.
Kada je u pitanju samostalnost lokalne uprave u donošenju budžeta, ona je ugrožena ovim članom 22. Predloga zakona o budžetu. Zašto to kažem? Mi nemamo mogućnost prijema radnika. Vezani smo za onaj broj radnika koji smo imali u septembru 2006, odnosno 2005. godine.
Ako je Vlada primetila da pojedine lokalne uprave krše troškove što se tiče plata, ona preko svog sektora za budžet u ministarstvu može da izvrši kontrolu i da takve lokalne uprave kazni, a ne da budu kažnjene one lokalne uprave koje su se ponašale u skladu sa preporukama i memorandumom Vlade.
Ovde navodim još primera.
Kada je u pitanju zaposlenost, naša samostalnost je ugrožena i iz praktičnog razloga, evo, ovaj predlog republičkog budžeta – povećanje radnika u kabinetu predsednika Republike u odnosu na 2000. godinu, imao je 39, sada ih ima 103; Ministarstvo za rad i socijalna pitanja 2000. godine 352, a sada 558; Ministarstvo za prosvetu 2000. godine - 397, a sada 502; Ministarstvo zdravlja 334, sada 433; Ministarstvo finansija 2000. godine 121, sada 284. Znači, Vlada i resorna ministarstva mogu da imaju slobodu, a lokalne uprave ne mogu.
Moram da istaknem da su lokalne uprave u Srbiji bile sredine koje su doprinosile stabilnosti Srbije. U principu, u najvećem broju slučajeva one su donele budžet u decembru mesecu i funkcionisale na odgovarajući način, a sada se gone da se vraćaju na septembar 2006. godine kada je u pitanju projekat budžeta.
Zamolio bih vas, gospodine ministre, ako je moguće, da ovo ispravite, jer mi ćemo imati sigurno problema ako ne u svim, onda u najvećem broju opština. Zato bi dobro bilo da se procenat od 10 zameni sa 17 ili da se ovaj član briše. Ili, da u ovom članu dodamo jedan stav koji će se odnositi na to da one sredine koje imaju za tim potrebu mogu da se obrate sa jasnim razlozima i predlogom ministarstvu da im se odobri da ta sredstva mogu da ostanu onako kako su planirana u budžetu.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu.
Prošlo je šest meseci otkako ovaj najviši dom treba da usvoji najvažniji finansijski akt u ovoj zemlji.
Očekivali smo da će, pored uvaženog ministra, ovde biti i Vlada Republike Srbije, jer osim najvišeg akta, to je donošenje Ustava, mislim da i ovaj finansijski akt zaslužuje pažnju, da predstavnici Vlade danas budu ovde zajedno sa nama. Ali, to je samo slika odnosa Vlade i određenih ministarstava, odnosno ministara, prema ovom najvišem domu, prema nama, narodnim poslanicima, i prema samoj državi.
Dobili smo budžet u veoma kratkom vremenu, i to, dobili smo ga u petak, pa smo imali svega dva dana da ga razmatramo.
Da li je to dovoljno da možemo da učestvujemo u raspravi i da damo neke predloge ili amandmane za izmene Predloga zakona o budžetu? Sigurno da nije, a u ovom periodu imali smo i privremeno finansiranje, januar-mart, januar-jun mesec, koje se ne zasniva na Ustavnom zakonu, jer smo imali Predlog zakona o izmenama i dopunama budžetskog sistema koji je predvideo ovu mogućnost privremenog finansiranja. Dakle, u ovom periodu imamo finansiranje koje nije u skladu sa zakonom.
Ovde smo imali prilike da čujemo od glavnog izvestioca iz Demokratske stranke, gospodina Vlahovića, da je budžet razvojni.
Mogu da kažem da je ovo period usporenijeg razvoja. Prošlo je mnogo vremena, šest meseci, kako imamo usporenije aktivnosti kada su u pitanju važnije investicije.
Mi treba da budemo odgovorniji i prema građanima i prema poreskim obveznicima, zato što najveći deo sredstava koja čine prihod jesu porezi od preduzetnika, od poreskih obaveza. Moramo da polažemo račune pred tim poreskim obveznicima.
Ono što želim posebno da iskažem kada je u pitanju budžet za 2007. godinu, jesu rashodi u određenim segmentima. Na primer, rashodi za zaposlene. Od planiranih rashoda - 595 milijardi, 152 milijarde, odnosno 23,6% su rashodi za državne institucije, pre svega, za ministarstva, posebne organizacije, raznorazne agencije, Kancelariju predsednika Republike itd. Možemo slobodno reći da su to veliki izdaci i velika potrošnja.
Istovremeno, ako želimo da istaknemo nameru decentralizacije, davanja većih ovlašćenja lokalnim samoupravama, u članu 22. ovog predloga zakona govori se da lokalne uprave mogu samo za 10% da povećaju plate zaposlenih, u odnosu na septembar 2006. godine.
Ako želimo da imamo racionalniju, bolju i efikasniju lokalnu samoupravu, ako želimo da imamo ljude koji će vršiti kontrolu prihoda za lokalni budžet, mislim da ovaj član zakona mora pretrpeti izmenu. Ja ću ga, kao narodni poslanik, podržati u smislu izmene kroz amandman na član 22, koji je podnela SPS.
Takođe, kada su u pitanju troškovi državnih organa, želim da istaknem da detaširani republički organi, da li su to pravosudni, da li poreske uprave, da li Ministarstvo odbrane ili Ministarstvo unutrašnjih poslova, i pored ovako planiranih sredstava i povećanja njihovog obima, nemaju dovoljno sredstava da normalno funkcionišu i rade. O tome resorni ministri moraju malo više da povedu računa, jer lokalne uprave dolaze u priliku da pomažu ove detaširane organe kroz neke svoje aktivnosti davanja sredstava.
Drugo, transferi opštinama. U budžetu je predviđeno da će biti ubrano 270 milijardi po osnovu PDV-a. Svega se vraća 29,5 milijardi, to znači, vraća se negde oko 11% od ukupno ubranog PDV-a. Želim da istaknem da su opštine koje dobijaju transfer sredstava po osnovu PDV-a imale obećanja da će to biti na mnogo većem i zadovoljavajućem nivou.
Učestvovao sam u ime opštine Ljubovija na jednoj konferenciji gradova, gde je prethodni ministar rekao da će iz PDV-a biti većih povraćaja i da će lokalne samouprave imati više sredstava. To nije tačno, to smo mogli da osetimo u ovoj 2007. godini, nakon prebacivanja transfera sredstava po osnovu povraćaja iz PDV-a.
Takođe želim da istaknem da su 6,5 milijardi ostali transferi, a imamo 29,5 milijardi. Postavlja se pitanje za šta je ovih 6,5 milijardi i ko će njima raspolagati, kako i na koji način i kome će biti usmerene. Sumnjam da ova sredstva mogu biti usmerena samo po političkoj liniji.
U tom smislu, Socijalistička partija Srbije će podržavati smanjenje poreza, odnosno PDV-a na odeću i obuću za bebe i za decu, na udžbenike i nastavna sredstva, na informatičku opremu.
Što se tiče poljoprivrede, želim da kažem da je izdvojeno malo sredstava - 833 miliona, za lokalnu samoupravu, za rekonstrukciju vodovoda i kanalizacije. To je veoma malo. Isto tako, želim da kažem da je malo i sredstava za regulaciju vodotokova u okviru Javnog preduzeća "Srbijavode".
Međutim, želim da pohvalim na neki način rad Republičke direkcije za vode, njihovih ljudi, i "Srbijavode" u okviru njega, i VPP "Sava-Dunav"; na osnovu sredstava koja dobijaju, dosta se angažuju po lokalnim sredinama.
Nacionalni investicioni plan - 44 milijardi. Želim samo da upozorim da se prilikom plaćanja ovde ističe velika aktivnost u okviru Nacionalnog investicionog plana. Međutim, ističem i zastoj u plaćanju obaveza prema izvođačima i potpisanim ugovorima, kada je u pitanju realizacija projekata iz Nacionalnog investicionog plana. To mogu da potvrde sve opštine u Republici Srbiji.
Aktivnosti i procedure su sprovedeni, ali plaćanja na kraju nema.
Vidimo da je složena i situacija kada je u pitanju plaćanje, predviđeno u članu 15, gde i resorni ministar kod koga se nalazi projekat i ministar koji je zadužen za Nacionalni investicioni plan, zajednički, moraju da potpisuju nalog. Plašim se da to ne bude usporeno kada je u pitanju plaćanje prema izvođačima.
Ono što želim posebno da kažem, jeste sledeće. Budžet jeste hvaljen, Vlada jeste hvaljena, rečeno je da će budžet biti transparentan, ali SPS neće podržati ovaj budžet jer smatra da on ne odražava makroekonomsku politiku, socijalnu sigurnost, privredni rast, razvoj zapošljavanja i povećanje standarda.
Zato, pre svega, što nije transparentan i što do sada nismo imali kontrolu, reviziju i završne račune budžeta, SPS neće podržati ovaj budžet.
Hvala.

Dame i gospodo poslanici, meni je potpuno jasno na šta se pozvao predsednik Skupštine, na član 166. i 167. o vanrednom zasedanju Skupštine. Međutim, ima nešto što nama, narodnim poslanicima koji dolazimo iz unutrašnjosti...

Na član 84, 225. i 226.
Ono što želim da posebno istaknem, jeste sledeće. Mi smo dobili juče popodne, negde oko 16-17 časova, poziv za današnju sednicu. Nismo dobili predloge zakona koji su stavljeni na dnevni red.
Da li narodni poslanici koji se pozivaju u 16 ili 17 časova prethodnog dana imaju mogućnosti da dođu do predloga zakona, da ga pogledaju i ravnopravno učestvuju u njegovoj raspravi?
Koliko znam, po članu 84, to je dužan da učini predsednik Skupštine, a dužna je i stručna služba Skupštine da na vreme dostavi materijal. To je jedno.
Mi se u ovom vremenu, koliko vidim, nadmećemo politički. Nismo poštovali Ustav, ne poštujemo Ustavni zakon i ne poštujemo Poslovnik o radu ovog najvišeg doma.
Formirana je skupštinska većina, izglasali smo Vladu. Vlada se sada bavi svojim unutarpartijskim pitanjima, postavljanjem najodgovornijih ljudi na najodgovornije funkcije, kako u ministarstvima, tako i u javnim preduzećima.
Postavljam pitanje ovom domu, postavljam pitanje predsedniku Skupštine.
Jedno od najvažnijih pitanja o kojima treba da raspravljamo jeste upravo budžet, a mi još uvek ne vidimo da će budžet doći u ovaj najviši dom. Zašto to želim da istaknem? Dve osnovne stvari koje budžetskim sistemom treba da budu rešene jesu sledeće.
Mi očekujemo da Zakon o nacionalnom investicionom planu bude realizovan. Ovih dana se susrećemo sa velikim pritiskom izvođača radova koji su po opštinama izvodili radove na infrastrukturi. Međutim, resorna ministarstva, koja po obavezama NIP-a nisu dobila sredstva iz budžeta, ne mogu da realizuju ispostavljene obaveze prema izvođačima. Takođe, ovih dana zapadnu Srbiju...

Samo malo. Podrinje, Kolubaru, Mačvu, pogodilo je nevreme. Mi ovih dana čujemo izjave iz resornog ministarstva da nema dovoljno raketa. Seljak treba da se moli Bogu da ne dođe do grada, a imali smo velike štete.
Kada je u pitanju član 225. i 226. Poslovnika, želim jedno objašnjenje kada je u pitanju hapšenje generala Tolimira...

Samo jednu rečenicu.
Mediji B92, RTS i Pink, na dan 31. maja, dolazili su na područje graničnog prelaza u Ljuboviji, između Ljubovije i Bratunca, i pitali građane da li je došlo do hapšenja generala na našem području, na graničnom prelazu. Građani s jedne strane Drine i s druge strane Drine, osim pojave helikoptera, nisu bili ubeđeni da je to hapšenje bilo izvršeno na tom području. Oni traže, a i ja tražim odgovor na pitanje gde je uhapšen general, i trebalo bi...